Šteta u saobraćaju
OBLIGACIONO PRAVO
Šteta u saobraćaju
Kada upravljač puta nije postavio saobraćajni znak „opasna krivina“, tamo gde je trebalo, tada postoji njegova odgovornost za štetu nastalu zbog odsustva tog znaka i znaka za ograničenje brzine.
Naknada materijalne štete zbog stoke na magistralom putu
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada materijalne štete zbog stoke na magistralom putu
U situaciji kada je tužilac, upravljajući vozilom na magistralnom putu, naleteo na svinje nepoznatog vlasnika, pa je na vozilu nastala materijalna šteta, tada za nastalu štetu odgovaraju tuženici – opština i javno preduzeće solidarno.
Ugrožavanje javnog saobraćaja i presuđena stvar
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Ugrožavanje javnog saobraćaja i presuđena stvar
Kada je okrivljeni proglašen odgovornim pred prekršajnim sudom za učinjeni prekršaj povodom nastale saobraćajne nezgode zato što je upravljao vozilom koje je registrovano u inostranstvu i koje nije osigurano u skladu sa propisima Republike Srbije o obaveznom osiguranju, ne radi se o istom činjeničnom osnovu i presuđenoj stvari, bez obzira što je u pitanju isti okrivljeni i isti krivičnopravni događaj, pa je pravilno prvostepeni sud okrivljenog oglasio krivim zbog krivičnog dela ugrožavanja javnog saobraćaja.
Nemogućnost usaglašavanja nalaza i mišljenja veštaka i uticaj na odluku suda
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Nemogućnost usaglašavanja nalaza i mišljenja veštaka i uticaj na odluku suda
Činjenica da formalno nije izvršeno usaglašavanje nalaza veštaka pojedinca i ustanove koja je prethodno obavila veštačenje zbog toga što je ustanova otišla u stečaj ne dovodi u pitanje pravilnost i zakonitost pobijane presude, tim pre što je u predmetnom rešenju dat nalog u vezi usaglašavanja nalaza, a ne i mišljenja veštaka.
Ugrožavanje javnog saobraćaja
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Ugrožavanje javnog saobraćaja
Kada je kod okrivljenog kao učesnika u saobraćaju utvrđena alkoholisanost od 0,58 do 0,68 promila alkohola u krvi, a veštačenjem od strane veštaka medicinske struke je utvrđeno postojanje uzročne veze između alkoholisanosti okrivljenog i nastupelih posledica, tada je okrivljeni učinio osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja.
Primena zakona na učinioca prekršaja
PREKRŠAJNO I PRESTUPNO PRAVO
Primena zakona na učinioca prekršaja
Na učinioca prekršaja primenjuje se zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, a ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblaži za učinioca.
Povreda krivičnog zakona nepostojanje povrede
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Povreda krivičnog zakona nepostojanje povrede
Povreda odredbe člana 23. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima sama po sebi može da predstavlja radnju krivičnog dela i nije upućujuća norma u odnosu na druge odredbe ovog zakona čija povreda može predstavljati radnju krivičnog dela.
Okolnosti koje utiču na odmeravanje kazne
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Okolnosti koje utiču na odmeravanje kazne
Okolnost da kolona pešaka koja je prelazila kolovoz nije bila pravilno obeležena može se uzeti samo kao doprinos nastanku i posledicama saobraćajne nezgode kojim se ne dovodi u pitanje zaključak prvostepenog suda da se osnovni propust koji je doveo do nastanka saobraćajne nezgode nalazi na strani okrivljenog.
Srednji stepen naruženosti i duševni bol
OBLIGACIONO PRAVO
Srednji stepen naruženosti i duševni bol
Kada je u toku postupka utvrđeno da je tužilac kao učesnik u saobraćajnoj nezgodi, u kojoj nema njegovog doprinosa, zadobio telesne povrede, a veštačenjem je utvrđeno postojanje srednjeg stepena naruženosti, potrebno je ispitati i oceniti da li je oštećeni usled toga pretrpeo i u kojoj meri duševne bolove.
Povrede u saobraćajnim nezgodama – uloga veštaka medicinske i saobraćajne struke
UDK: 340.66:617.53-001
POVREDE U SAOBRAĆAJNIM NEZGODAMA – ULOGA VEŠTAKA MEDICINSKE I SAOBRAĆAJNE STRUKE
Gavrilo Šćepanović, primarijus, ortoped-hirurg, sudski veštak.
Pavle Galić, docent dr sci, saob. ing, sudski veštak.
Rezime: Veštačenje saobraćajnih nezgoda ponekad zahteva kombinovano veštačenje veštaka medicinske i saobraćajne struke. Prilikom naleta motornog vozila na pešake ili dvotočkaše i pri sudaru ili sletanju motornog vozila, telo pešaka i lica u vozilu čine za veštačenje nedeljivu celinu sa vozilom. Pri tome, motorno vozilo i telo pešaka, odnosno putnika u vozilu deluju jedno na drugo, rezultat čega su povrede pešaka i lica u vozilu, te oštećenja na vozilu.
Veštaci saobraćajne i medicinske struke, na osnovu poznavanja dinamike nastanka raznih tipova saobraćajnih nezgoda, utvrđuju način nastanka povrede stradalih i oštećenja vozila. Osim toga utvrđuju se i povrede stradalih nastale u kontaktu sa pojedinim delovima vozila, pri čemu su kao posledica kontakta nastala oštećenja na vozilu.
Potrebno je najpre utvrditi saobraćajno-tehničku situaciju, odnosno način kretanja vozila pre nezgode, u momentu sudara ili naleta, te utvrditi oštećenja na vozilu i sve ostalo relevantno za interpretaciju dinamike saobraćajne nezgode.
Kombinovanim medicinskim i saobraćajnim veštačenjem, prema raspoloživim materijalnim dokazima, postoji mogućnost da se odgovori na više pitanja značajnih za sud, na osnovu kojih se zasniva presuda:
– Pri sudaru vozila sa pešakom moguće je definisati položaj pešaka u odnosu na vozilo, brzinu vozila pri sudaru, brzinu i način kretanja pešaka prilikom sudara.
– Za povređene osobe u vozilu da se odredi njihova pozicija unutar vozila, pogotovo u slučaju kada je sporno ko je upravljao vozilom.
– Pri sudaru vozila sa motociklistom ili biciklistom da se definiše međusobni položaj i način kretanja učesnika nezgode.
– Da se definiše uzročno-posledična veza nastalih povreda i same nezgode, što se posebno ističe u parničnom postupku, pri čemu se postavlja pitanje značaja vezivanja putnika u vozilu sigurnosnim pojasevima i nošenje zaštitne kacige motociklista.
U toku veštačenja treba prikupiti čitav niz podataka. Saobraćajni veštak treba da definiše pravac, smer i intenzitet sila kojima su izloženi učesnici nezgoda pri sudaru, na osnovu raspoloživih materijalnih dokaza iz zapisnika o izvršenom uviđaju, skice lica mesta, policijskog zapisnika, tipova vozila, njihove mase, visine štete, fotografija vozila i sl. Medicinski veštak na osnovu medicinske dokumentacije može utvrditi povrede konstatovane pregledom nakon saobraćajne nezgode, pri čemu treba voditi računa o tome da su prvi podaci o tegobama i povredama ujedno i najpouzdaniji.
Ključne reči: saobraćajni udesi, posledice povreda, nematerijalna šteta, veštačenje.