Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja
Motiv oštećenog zbog čega je iskočio sa levog krila traktora u situaciji kada je traktor koji nije imao kočnice, a kojim je upravljao okrivljeni, dobio nekontrolisano ubrzanje na nizbrdici, nije od značaja za utvrđivanje krivice okrivljenog.
Ugrožavanje javnog saobraćaja
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Ugrožavanje javnog saobraćaja
Kada je kod okrivljenog kao učesnika u saobraćaju utvrđena alkoholisanost od 0,58 do 0,68 promila alkohola u krvi, a veštačenjem od strane veštaka medicinske struke je utvrđeno postojanje uzročne veze između alkoholisanosti okrivljenog i nastupelih posledica, tada je okrivljeni učinio osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja.
Poreska utaja i fiktivne, a ne falsifikovane fakture
KRVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Poreska utaja i fiktivne, a ne falsifikovane fakture
Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da u konkretnom slučaju nije bilo prometa robe i usluga, što čini fakture “fiktivnim”, a ne da su fakture falsifikovane, zbog čega nije dovedena u pitanje pravilnost zaključka prvostepenog suda da nikakvog prometa robe i usluga nije bilo.
Procesuiranje jednog događaja u dva postupka
KRVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Procesuiranje jednog događaja u dva postupka
Događaj koji je započeo kao remećenje javnog reda i mira, a koji je završen kao povreda telesnog integriteta se može vremenski sagledati kao dve zasebne celine i može da bude procesuiran u dva različita postupka.
Krađa
KRVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Krađa
Kada su okrivljeni zajedno i po dogovoru iz kruga preduzeća izneli 17 čeličnih stubova i u momentu utovara u putničko vozilo su sprečeni, radi se o izvršenju krivičnog dela krađa u saizvršilaštvu.
Pravna priroda blažeg kaznenog zakona (II deo)
UDK: 343.211
343.227
PRAVNA PRIRODA BLAŽEG KAZNENOG ZAKONA(II deo)
Dr Tomica Delibašić, Prekršajni apelacioni sud.
Rezime: Pitanje vremenskog važenja zakona, njihovog smenjivanja i sukoba u vremenu, naročito zbog različitih zakonskih rešenja, od davnina je prisutno u pravu i o tim pitanjima su iskazivani brojni i često različiti stavovi. Zakonitost zahteva da delo unapred mora biti propisano, što znači da se na učinioca nedozvoljene radnje primenjuje zakon vremena izvršenja dela, ali za njega mogu biti od značaja i rešenja kasnije donetih zakona. Princip pravičnosti i jednakosti učinilaca zahteva da bilo koji učinilac ne bude u nepovoljnijem položaju od ostalih učinilaca kojima se jednovremeno sudi. Zato je izuzetno moguća retroaktivnost zakona, ali je ona u kaznenom pravu moguća samo u interesu okrivljenog, naime ako je po njega kasniji zakon blaži, odnosno povoljniji, što se ceni primenom zakona na konkretnog učinioca. Tako se zakon vremena izvršenja dela sagledava kroz novi zakon. Međutim, nije jednostavno odrediti pravnu prirodu blažeg zakona, dok je u praksi često teško utvrditi da li je i zbog čega neki zakon povoljniji po učinioca. Brojni teorijski i praktični sporovi ukazuju na složenost ovih pitanja, koja su predmet ovog rada.
Ključne reči: vreme činjenja dela; propisanost dela i sankcije; blaži zakon za konkretnog učinioca; pravna sigurnost i pravičnost; primena zakona u celini, minimum i maksimum kazne.
Pravna priroda blažeg kaznenog zakona (I deo)
UDK: 343.211
343.227
PRAVNA PRIRODA BLAŽEG KAZNENOG ZAKONA (I deo)
Dr Tomica DELIBAŠIĆ, Prekršajni apelacioni sud.
Rezime: Pitanje vremenskog važenja zakona, njihovog smenjivanja i sukoba u vremenu, naročito zbog različitih zakonskih rešenja, od davnina je prisutno u pravu i o tim pitanjima su iskazivani brojni i često različiti stavovi. Zakonitost zahteva da delo unapred mora biti propisano, što znači da se na učinioca nedozvoljene radnje primenjuje zakon vremena izvršenja dela, ali za njega mogu biti od značaja i rešenja kasnije donetih zakona. Princip pravičnosti i jednakosti učinilaca zahteva da bilo koji učinilac ne bude u nepovoljnijem položaju od ostalih učinilaca kojima se jednovremeno sudi. Zato je izuzetno moguća retroaktivnost zakona, ali je ona u kaznenom pravu moguća samo u interesu okrivljenog, naime ako je po njega kasniji zakon blaži, odnosno povoljniji, što se ceni primenom zakona na konkretnog učinioca. Tako se zakon vremena izvršenja dela sagledava kroz novi zakon. Međutim, nije jednostavno odrediti pravnu prirodu blažeg zakona, dok je u praksi često teško utvrditi da li je i zbog čega neki zakon povoljniji po učinioca. Brojni teorijski i praktični sporovi ukazuju na složenost ovih pitanja, koja su predmet ovog rada.
Ključne reči: vreme činjenja dela; propisanost dela i sankcije; blaži zakon za konkretnog učinioca; pravna sigurnost i pravičnost; primena zakona u celini, minimum i maksimum kazne.