Category Archives for "Ogledi: Srbija"

Krivično delo pustošenja šuma iz člana 274. KZ – Zakonodavna rešenja, dileme, sudska praksa

UDK: 343.77:504.122(497.11)

KRIVIČNO DELO PUSTOŠENJA ŠUMA IZ ČLANA 274. KZ
Zakonodavna rešenja, dileme, sudska praksa
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.

Rezime: Krivično delo pustošenja šuma iz člana 274. KZ je vrlo karakteristično krivično delo.
U pitanju je krivično delo sa blanketnom normom, a to određuje i njegovo biće “ko protivno propisima ili naredbama nadležnih organa”, a to dalje znači da izreka osuđujuće presude, pa i dispozitiv optužnog akta, mora da sadrži podatke o tačnom propisu koji se krši radnjama okrivljenog.
Ovo krivično delo je retko zastupljeno kao krivično delo u procesuiranju, pa je samim tim i malo objavljenih sudskih odluka jer je izuzetno sporna sadržina pojma pustošenje šuma, koja se mora u svakom konkretnom slučaju utvrđivati, a na osnovu svih prikupljenih dokaza.

Ključne reči: zaštita životne sredine, šuma kao objekat zaštite, radnja izvršenja.

Preobražaj radnopravnih statusa

UDK: 349.22(497.11)

PREOBRAŽAJ RADNOPRAVNIH STATUSA
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Postoje različiti režimi rada. Neki su uređeni istim a neki različitim zakonima. Ovde će biti reči o preobražajima radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme, rada van radnog odnosa u rad u radnom odnosu i radnog odnosa u državnom organu u radni odnos u pokrajinskom, odnosno lokalnom organu.

Ključne reči: preobražaji statusa, režimi rada, radni odnos, rad van radnog odnosa, službenici, nameštenici.

Poništavanje, ukidanje ili menjanje pravnosnažnog rešenja na preporuku Zaštitnika građana

UDK: 347.958:35.077.3(497.11)

PONIŠTAVANJE, UKIDANJE ILI MENJANJE PRAVNOSNAŽNOG REŠENJA NA PREPORUKU ZAŠTITNIKA GRAĐANA
Dr Vesna Bilbija, viši savetnik u Upravnom sudu Republike Srbije.

Rezime: Novim Zakonom o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 18/2016, dalje u tekstu i u fusnotama: ZUP), redefinisan je i pojednostavljen sistem vanrednih pravnih lekova. Naime, u delu sedmom ZUP-a (odredbe čl. 175-189), pod nazivom „Posebni slučajevi uklanjanja i menjanja rešenja“, propisana su sledeća sredstva vanredne upravne kontrole i to: Menjanje i poništavanje rešenja u vezi sa upravnim sporom, Ponavljanje postupka, Poništavanje konačnog rešenja, Ukidanje rešenja i Poništavanje, ukidanje ili menjanje pravnosnažnog rešenja po preporuci Zaštitnika građana.
Karakteristike posebnog slučaja uklanjanja i menjanja rešenja u vidu poništavanja, ukidanja ili menjanja pravnosnažnog rešenja po preporuci Zaštitnika građana tema su ovog rada.

Ključne reči: pravnosnažnost, vanredno pravno sredstvo, Zaštitnik građana, poništavanje, ukidanje ili menjanje.

Veštačenje duševnih bolova zbog naruženosti tela

UDK: 340.66:616-001
347.296(497.11)

VEŠTAČENJE DUŠEVNIH BOLOVA ZBOG NARUŽENOSTI TELA
Prim. dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak.

Rezime: Pojam naruženosti podrazumeva promene na vidljivim delovima tela ili druge promene koje su nastale kao posledica pretrpljenih povreda, a koje kod oštećenog i okoline izazivaju osećaj neprijatnosti i nelagodnosti. Uz to, osećaj naruženosti kod oštećenog izaziva osećaj manje vrednosti zbog nelagodnosti u odnosu na osobe koje taj nedostatak nemaju, pri čemu subjektivni osećaj treba ceniti u razumnoj meri. Pravno određenje ovog vida nematerijalne štete ukazuje da samo naruženje izgleda ili sklada tela, odnosno funkcije tela ne daje osnov za dosuđivanje pravične novčane naknade, već su to duševni bolovi koje oštećeni trpi zbog izmenjenog izgleda, primetnosti, opsega i dr.
Naruženost bi se mogla definisati kao narušenost dotadašnjeg spoljnjeg izgleda ili telesnog sklada ili dela tela oštećenog ili kao narušenost neke vidljive telesne funkcije. Veštačenje ovog vida nematerijalne štete treba da se vrši na dva nivoa. Prvi nivo se odnosi na konstataciju da naruženost postoji, određivanje njene lokacije i davanje opisa promena na telu. Drugi nivo uključuje procenu psihičkih posledica postojeće naruženosti, pri čemu se vodi računa o nizu individualnih karakteristika, kao što su: starost, pol, bračni status, moguća reakcija okoline na telesnu promenu, uz posebno posvećivanje pažnje ličnosti oštećenog, u sklopu doživljaja naruženosti.

Ključne reči: naruženost tela, duševni bolovi, veštaci.

Pravo na ugovornu kaznu zbog neispunjenja nakon raskida ugovora

UDK: 347.447.86:351.712.2.045

PRAVO NA UGOVORNU KAZNU ZBOG NEISPUNJENJA NAKON RASKIDA UGOVORA
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: Jedno od osnovnih načela obligacionog prava iskazano je u dužnosti ugovornih strana da ugovorom preuzete obaveze ispune. Međutim, to pravilo se u praksi koriguje i dodatnim pojačanjem kroz ustanovljenje posebnih ugovornih odredbi o ugovornoj kazni. Ugovorna kazna se prevashodno konstituiše u funkciji zaštite određene imovinske koristi, ali se ugovaranje iste zakonom dozvoljava i u cilju obezbeđenja bilo kog pravno dopuštenog interesa.
U našoj sudskoj praksi ugovorna kazna se najčešće sreće kod ugovora o kupoprodaji i ugovora o građenju. U novije vreme ona je prisutna i u gotovo svim ugovorima o prodaji društvenog kapitala.
U pravnoj teoriji je zastupljeno stanovište da je ugovorna kazna za slučaj zadocnjenja u ispunjenju osnovne obaveze akcesorno pravo i da jednako kao i ugovorna obaveza čijem obezbeđenju služi prestaje momentom raskida ugovora. Identično pravno shvatanje je prihvaćeno i u sudskoj praksi.
Nasuprot tome, naša sudska praksa nema izgrađen jedinstven pravni stav o pravu na naplatu ugovorne kazne u slučaju neispunjenja ugovorne obaveze nakon raskida osnovnog ugovora.
S obzirom na spornost koju u sudskoj praksi izaziva postojeća zakonska neuređenost ostvarenja prava na naplatu ugovorne kazne zbog neispunjenja nakon raskida ugovora, mišljenja sam da se to pitanje mora posebno urediti. Na taj način bi se otklonile sve prisutne nedoumice u ostvarenju ovog subjektivnog prava, ali, što je mnogo važnije, i otklonili razlozi za vođenje sudskih sporova i stvorila pravna sigurnost i zakonska izvesnost u pogledu ostvarenja prava na naplatu ugovorne kazne zbog neispunjenja nakon raskida ugovora.

Ključne reči: ugovorna kazna, zadocnjenje u ispunjenju ugovorne obaveze nakon raskida osnovnog ugovora, naplata ugovorne kazne zbog neispunjenja i u slučaju prethodnog raskida osnovnog ugovora.

Dopuštenost hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini

UDK: 340.134:347.27(497.11)
347.23

DOPUŠTENOST HIPOTEKE NA POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU U DRUŠTVENOJ SVOJINI
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: Odredbom člana 2. Zakona o hipoteci propisano je da hipoteka predstavlja pravo na nepokretnosti koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Međutim, zbog takvog određenja predmeta hipoteke u sudskoj praksi je sporno da li je pravno dopušteno zasnivanje hipoteke i na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini. Konkretno, sporno je da li je pojmom pravo svojine obuhvaćena i društvena svojina, odnosno da li se pravo korišćenja na zemljištu u društvenoj svojini suštinski može upodobiti svojinskom ovlašćenju titulara prava na zemljištu u privatnoj, državnoj ili zadružnoj svojini.
Konstituisanjem hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini ne vrši se svojinska transformacija. Naprotiv, to zemljište zadržava isti pravni status i nakon konstituisanja hipoteke. Zato se konstituisanje hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini ne kosi sa imperativnom odredbom člana 6. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine.
Pravna valjanost konstituisane hipoteke na zemljištu u društvenoj svojini bez pribavljene saglasnosti Agencije za privatizaciju ne može se sporiti kao apsolutno ništav pravni posao pozivom na odredbu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Dakle, to nisu apsolutno, već relativno ništavi pravni poslovi koji proizvode pravna dejstva sve do donošenja odluke o njihovom poništenju od strane Agencije. U slučaju da Agencija ne poništi datu izjavu o konstituisanju hipoteke bez njene saglasnosti, ili ako za to proteknu zakonom propisani rokovi takav pravni posao se smatra pravno valjanim.

Ključne reči: Zakon o hipoteci, društvena svojina, poljoprivredno zemljište, hipoteka, registar nepokretnosti, Agencija za privatizaciju.

Legalizacija oružja i krivično gonjenje

UDK: 351.753(497.11)”2019″
343.344

LEGALIZACIJA ORUŽJA I KRIVIČNO GONJENJE
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Rezime: Cilj legalizacije oružja je da se smanji količina oružja koje građani nelegalno poseduju. Da li je isključeno krivično gonjenje za neovlašćeno držanje i nošenje vatrenog oružja u vremenu legalizacije, pitanje je koje ranije nije bilo sporno, jer je takva bila sudska praksa naših sudova, pa i Vrhovnog suda Srbije, a kasnije i Vrhovnog kasacionog suda. Međutim, odlukom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 299/19 od 16. 4. 2019. godine odstupljeno je od dotadašnje prakse, jer je zauzet stav da za vreme trajanja legalizacije nije automatski isključena krivična odgovornost za krivično delo iz člana 348. KZ svih lica koja neovlašćeno drže ili nose oružje, već je samo data mogućnost licima koja neovlašćeno poseduju vatreno oružje, da u roku za legalizaciju ili od nadležnog državnog organa zatraže dobijanje odgovarajućeg akta (dozvole) ili da oružje predaju nadležnom organu. O ovom pitanju raspravljano je i na sednici Krivičnog odeljenja Apalecionog suda u Beogradu.

Ključne reči: oružje, legalizacija, krivična odgovornost.

Pravo na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada

UDK: 349.232:331.232
331.232″3752″

PRAVO NA UVEĆANU ZARADU PO OSNOVU PREKOVREMENOG RADA
Dr Velisav Marković, vanredni profesor, Fakultet zdravstvenih, pravnih i poslovnih studija iz Valjeva, Univerzitet Singidunum.

Rezime: Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno a zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Za prekovremeni rad zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu najmanje 26% od osnovice. U praksi je veoma izražen problem zloupotrebe prekovremenog rada. Od zaposlenog se očekuje da radi prekovremeno a takav rad se ne priznaje kao prekovremeni rad i ne plaća se.
U radu je obrađen prekovremeni rad, pojam, istorijat, uporednopravna rešenja, kao i primena važećih propisa. Autor posebno ukazuje na nepreciznost zakonskih rešenja i potrebu menjanja Zakona o radu ali i sudske prakse radi zaštite zaposlenih.

Ključne reči: radno vreme, prekovremeni rad, uvećanje zarade.

Prethodne mere

UDK:340.134:347.952(497.11)

PRETHODNE MERE
Prof. dr Nebojša Šarkić, redovni profesor i dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.
Zoran Vavan, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.
Nina Nikolić, master pravnik, polaznik IX generacije Pravosudne akademije.

Rezime: Rad je posvećen jednom od zakonom predviđenih sredstava obezbeđenja. Prethodna mera određuje se na osnovu domaće odluke suda koja glasi na novčano potraživanje, koja nije postala pravnosnažna ili nije postala izvršna. Uslov je da izvršni poverilac učini verovatnim opasnost da bi se bez tog sredstva obezbeđenja osujetilo ili znatno otežalo ostvarivanje potraživanja. Stoga je osnovni cilj prethodne mere obezbeđenje novčanog potraživanja sprečavanjem osujećenja namirenja tog potraživanja. Prethodna mera se može odrediti i na osnovu zaključenog poravnanja pred sudom ili organom koji odlučuje u upravnom postupku uz uslov da novčano potraživanje nije dospelo, kao i na osnovu rešenja o izvršenju koje je doneto na osnovu menice ili čeka.

Ključne reči: sud, sredstvo obezbeđenja, prethodna mera, opasnost po potraživanje, zabrana raspolaganja.

Revizija i pravično suđenje

REVIZIJA I PRAVIČNO SUĐENJE
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.

Ubi ius, ibi remedium.
Gde je pravo, tu ima i pravnog leka.

Rezime: Revizija je vanredno pravno sredstvo o kome odlučuje Vrhovni kasacioni sud kao najviši sud u Republici Srbiji, čiji je jedan od zadataka i ujednačavanje sudske prakse redovnih sudova. Isti cilj je utvrđen i zakonom definisan u odnosu na vanrednu reviziju predviđenu regulativom Zakona o parničnom postupku. Brojnost predmeta u kojima se pojavljuje zahtev za vanrednu reviziju ne samo da opterećuje rad Vrhovnog kasacionog suda sa jedne strane, nego u sudskoj praksi sa druge strane otvara brojna pitanja, posebno mogućnosti ujednačavanja sudske prakse, ako se odbačajem vanredne revizije zakonom utvrđeni cilj ne ostvari ili se ne postigne odgovarajući rezultat, kojim bi se izbegla povreda prava na pristup sudu. Na probleme u primeni revizije kao vanrednog pravnog sredstva u sudskoj praksi redovnih sudova ukazuje i činjenica da se o pojedinim pitanjima primene iste morao izjasniti Vrhovni kasacioni sud i Ustavni sud kroz zauzete stavove na koje delimično ukazuje i sadržaj ovog članka. Restriktivan pristup u primeni revizije kao vanrednog pravnog sredstva kroz povećanje imovinskog cenzusa i pooštravanja uslova za izjavljivanje iste izmenama Zakona o parničnom postupku ne dozvoljava u sudskoj praksi odsustvo ocene razloga zbog kojih u okolnostima konkretnog slučaja ista nije dopuštena, ceneći da je cilj iste pored individualne zaštite povređenog prava stranke u svakoj konkretnoj parnici i potreba za novim tumačenjem prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa. Ideja da se sistem pravne zaštite učini efikasnijim od ranije važećeg, kroz pooštravanje uslova za izjavljivanje revizije i da se reformišu procesni instrumenti kojima će se garantovati jedinstveno funkcionisanje pravnog sistema, ne mogu ići na štetu stranaka i time ugroziti pravo stranaka na pristup sudu kao jednog od konvencijskih prava o kojima se u brojnim odlukama izjašnjavao i Evropski sud za ljudska prava. Ovaj tekst uz neke kritičke opaske je pokušaj da se na neke probleme u primeni revizije kao vanrednog pravnog sredstva ukaže i stvori potreba za pažljivijom analizom efekata istog pravnog sredstva u pravnom sistemu Republike Srbije.

Ključne reči: vladavina prava, revizija, vanredno pravno sredstvo, redovna revizija, vanredna (posebna) revizija.

1 2 3 13