PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA PRILIKOM HAPŠENJA I OBAVEZA POLICIJE NA IZDAVANJE POTVRDE O PRIVREMENOM ODUZIMANJU PREDMETA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ČUVANJE ODUZETIH STVARI ODNOSNO PREDMETA OSUMNJIČENIH, KAO I PRAVO OSUMNJIČENIH I TREĆIH LICA NA POVRAĆAJ ODUZETIH STVARI (PREDMETA) NA NJIHOV ZAHTEV

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.272(497.11)
COBISS.SR-ID 110939145

PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA PRILIKOM HAPŠENJA I OBAVEZA POLICIJE NA IZDAVANJE POTVRDE O PRIVREMENOM ODUZIMANJU PREDMETA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ČUVANJE ODUZETIH STVARI ODNOSNO PREDMETA OSUMNJIČENIH, KAO I PRAVO OSUMNJIČENIH I TREĆIH LICA NA POVRAĆAJ ODUZETIH STVARI (PREDMETA) NA NJIHOV ZAHTEV
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.

Rezime: Povod za ovaj rad je postupanje pripadnika PU Niš i to posebnog odeljenja za narkomaniju, koje je prilikom hapšenja od osumnjičenog koji se kretao biciklom, isti oduzelo, a da pritom za navedenu pokretnu stvar čiji je vlasnik osumnjičeni, pustupajuća službena lica nisu izdala potvrdu o privremenom oduzimanju predmeta, iako je osumnjičenom određeno zadržavanje od strane nadležnog javnog tužioca do 48 časova.
Naime, u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, a u kojoj su se nalazili ostali privremeno oduzeti predmeti nađeni kod osumnjičenog, koji su kasnije i vraćeni istom (kao što je mobilni telefon i ostale sitnice), predmetnog bicikla nema. Kako se isti nije nalazio u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, postavlja se pitanje da li su pripadnici policije, odnosno ovlašćena službena lica prilikom hapšenja bila u obavezi da bicikl kao pokretnu stvar privremeno oduzmu i tu činjenicu konstatuju (navedu) u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, a da je kasnije, uz zahtev, vrate osumnjičenom, jer je vlasnik pokretne stvari, odnosno bicikla osumnjičeni.
U konkretnoj situaciji, po mom mišljenju, ako je osumnjičeni uhapšen prilikom vožnje bicikla i od strane nadležnog javnog tužioca mu je određeno zadržavanje do 48 časova, onda su svakako postupajući pripadnici policije kao službena lica bili u obavezi da bicikl privremeno oduzmu, da tu činjenicu konstatuju u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, kao i da ga daju na čuvanje, odnosno na odgovarajuće mesto predviđeno za skladištenje takvih stvari, a sve do izlaska osumnjičenog iz pritvora, kako bi ga vratili osumnjičenom kao vlasniku ili pak trećem licu ako je ono vlasnik stvari, a kada se za to steknu zakonom predviđeni uslovi, naročito ako se ima u vidu da je reč o predmetu, tačnije pokretnoj stvari veće vrednosti.
Ključne reči: policija, hapšenje, Zakon o policiji, Zakon o krivičnom postupku, Krivični zakonik, mera bezbednosti oduzimanje predmeta, osumnjičeni, Zakon o obligacionim odnosima, naknada štete, neosnovano obogaćenje.

PRAVA DETETA I ODREĐIVANJE NAJBOLJEG INTERESA DETETA

OGLEDI

PORODIČNO PRAVO

UDK: 342.7-053.2(497.11)
COBISS.SR-ID 110929161

PRAVA DETETA I ODREĐIVANJE NAJBOLJEG INTERESA DETETA
* Ana Nikolić, student master studija Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sudijski pripravnik – volonter u Privrednom sudu u Beogradu.
** Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union.
Rezime: Zaštiti dece posvećen je veliki broj pravnih normi. Navedena zaštita se prevashodno ostvaruje garantovanjem prava dece. Ipak, može se reći da prilikom utvrđivanja pomenutih prava, donosilac propisa polazi od uobičajenih (slobodno možemo reći poželjnih) životnih okolnosti u kojima vladaju harmonični odnosi u porodici. Primera radi, zakonodavac garantuje pravo deteta da živi sa roditeljima polazeći od toga da roditelji najbolje znaju šta je dobro za dete, te da će činiti sve da stvore uslove za njegov pravilan rast i razvoj, čime štite njegove interese. Nažalost, postoje životne situacije u kojima roditelji ne vrše roditeljsko pravo na adekvatan način, pa je moguće i da zlostavljaju dete, stvarajući tako okolnosti suprotne onima zbog kojih je zakonodavac propisao ovo pravo deteta. Zbog toga se uvodi institut najboljeg interesa deteta koji koriguje jednodimenzionalnost zaštite dece samo garantovanjem prava, dajući slobodu organu koji odlučuje o pravu deteta da od slučaja do slučaja ceni da li vršenje određenog prava znači i ostvarenje najboljeg interesa deteta. Na taj način se uvažava raznovrsnost životnih okolnosti i stvara mogućnost da se krutost i skromnost normi u odgovarajućem postupku prevaziđe. Ipak, s obzirom na fleksibilnost instituta najboljeg interesa deteta i činjenicu da se odlučivanje o njemu podvrgava diskrecionoj oceni nadležnog organa, treba voditi računa o mogućim zloupotrebama i uticajima različitih faktora u procesu donošenja odluke.
Ključne reči: prava deteta; najbolji interes deteta; zaštita dece; postupak ostvarivanja prava deteta.

MATERIJALNA NEZAVISNOST SUDIJE U SVETLU PREDLOŽENOG ZAKONA O SUDIJAMA

OGLEDI

SUDSKO ORGANIZACIONO PRAVO

UDK: 347.962.7(497.11)
COBISS.SR-ID 108188937

MATERIJALNA NEZAVISNOST SUDIJE U SVETLU PREDLOŽENOG ZAKONA O SUDIJAMA1)

* Darko Prstić, sudija Osnovnog suda u Negotinu i član UO Udruženja sudija i tužilaca Srbije.

Rezime: U cilju jačanja nezavisnosti sudske vlasti i dostizanja odgovarajućeg nivoa vladavine prava, u Republici Srbiji je usvojen Akt o promeni Ustava u delu odredbi koje se odnose na pravosuđe, a ustavnim zakonom za njegovo sprovođenje koji je stupio na snagu 30. 11. 2021. godine, predviđeno je da će se pravosudni zakoni uskladiti sa usvojenim amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu amandmana. U skladu sa ovim normativnim uputom, formirane su radne grupe za izradu nacrta sudskih i javnotužilačkih zakona, a čije radne verzije su u međuvremenu objavljene i bile su predmet javne rasprave i savetodavnog mišljenja Venecijanske komisije, nakon čega je Vlada Republike Srbije dana 17. 1. 2023. godine usvojila set predloga zakona kojim se sprovode navedene promene Ustava. Međutim, usvojenim ustavnim i predloženim zakonskim rešenjima nisu iscrpljene sve mogućnosti koje bi u potrebnom obimu upotpunile standarde za sudstvo, pa je stoga preostalo da se iznova ukaže na nedostatke koje ima predloženi zakonodavni okvir, a koji se tiču pitanja materijalne samostalnosti, kao jedne od garantija nezavisnosti sudija i sudova. Ovo naročito i kod potrebe da se sva pitanja iz sfere materijalnog (plate sudija, naknade i penzije) konačno urede na jednom mestu, a u okviru propisa kojim se uređuje položaj sudija, njihov izbor i prestanak funkcije. Dakle, svrha ovog teksta nije da ukaže na potrebu za normativnim garancijama materijalnog kroz adekvatne plate nosilaca pravosudnih funkcija u sudovima, koja svakako postoji i koja se može rešiti jednostavnom metodom upoređivanja nivoa plata sa prosečnom platom u zemlji, već da se ukaže na potrebu da se pitanje materijalnog dugoročno i sveobuhvatno reši novim Zakonom o sudijama, jer navedena pretpostavka nezavisnosti mora biti sadržana i uređena upravo ovim zakonom, čime bi se nesumnjivo uklonio sistemski propust uređenja ovog pitanja, kao i nedoumice koje će se javiti tokom primene odredbi više zakona i podzakonskih akata, a kojima će se i ubuduće, po svemu sudeći, uređivati ova oblast.

Ključne reči: Akt o promeni Ustava RS, pravosudni zakoni, materijalna samostalnost, nezavisnost sudova i sudija, plate, naknade, penzija.

1) Radni tekst Zakona o sudijama, koji je Ministarstvo pravde RS objavilo na svojoj internet stranici https://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radneverzijepropisa.php usvojen od strane Vlade Republike Srbije dana 17. 1. 2023. godine.

TROŠKOVI PARNIČNOG POSTUPKA I RAZLOG PRAVIČNOSTI

OGLEDI

UDK: 347.921.6
COBISS.SR-ID 108183817

PROCESNO PRAVO

TROŠKOVI PARNIČNOG POSTUPKA I RAZLOG PRAVIČNOSTI

* Nadežda Vidić, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu.

Rezime: U referatu je posvećena pažnja položaju stranaka u vezi sa troškovima koji nastaju u toku i povodom parničnog postupka, u kontekstu pravne regulative, aktuelne sudske prakse i prava stranaka na pravično suđenje posebno u segmentima pristupa pravdi i kvaliteta postupka i odluke. Razmotrena su ovlašćenja suda da se prilikom odlučivanja o troškovima spora rukovodi principom pravičnosti i ukazano na potrebu zakonodavnog unapređenja u tom pravcu.
Na osnovu propisa i naučnih standarda koje je prihvatila i sudska praksa, s obzirom da se norme o troškovima dugo nisu suštinski menjale, analizirane su nedoumice u aktuelnoj sudskoj praksi i dato mišljenje autora za razrešenje pojedinih spornih situacija.
Autor je ukazao na kompleksnost instituta troškova parničnog postupka u kontekstu ekonomičnosti postupka i kvaliteta sudske odluke tako da ne bude rezultat samo prostog matematičkog obračuna bez primene drugih kriterijuma koji su navedeni u referatu.

Ključne reči: procesne norme, ekonomičnost, visina troškova, pristup sudu, povod za vođenje spora, zakonito i pravično, odmeravanje troškova.

ROKOVI ZASTARELOSTI POTRAŽIVANJA IZ RADNOG ODNOSA

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK: 347.131.2:349.2(497.11)
COBISS.SR-ID 85573641

ROKOVI ZASTARELOSTI POTRAŽIVANJA IZ RADNOG ODNOSA

* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Zastarelost je institut obligacionog prava koji se odnosi na novčano potraživanje. Opšta pravila propisana sadržajem Zakona o obligacionim odnosima vrede i kada se radi o zastarelosti novčanog potraživanja iz radnog odnosa nezavisno od toga da li je imalac prava poslodavac, odnosno zaposleni. Kada je reč o vremenu potrebnom za zastarelost ovog potraživanja merodavna je odredba člana 196. Zakona o radu koja se odnosi na sva potraživanja iz radnog odnosa. Ona određuje i merodavni događaj koji se odnosi na dospelost toga potraživanja. Uslov za njenu primenu je radni odnos povodom koga je ono nastalo. Prigovor zastarelosti je materijalno-pravno sredstvo koje zavisi od volje dužnika. Njegova osnovana upotreba sprečava ispunjenje novčane obaveze.

Ključne reči: zastarelost, opšta pravila, opšti i posebni rokovi zastarelosti, vreme zastarelosti, novčano potraživanje iz radnog odnosa i nastanak obaveze.

NOVČANA KAZNA U POSTUPKU IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA

OGLEDI

IZVRŠNO PRAVO

NOVČANA KAZNA U POSTUPKU IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA

* Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Članak je posvećen novčanoj kazni u postupku izvršenja i obezbeđenja. Istaknuto je da novčana kazna u navedenim postupcima ima dvostruku funkciju. U određenim situacijama novčana kazna je u funkciji klasične sankcije za ponašanje izvršnog dužnika ili drugih učesnika u postupku i organa koji ometaju ili onemogućavaju sprovođenje izvršenja. U drugim situacijama propisanim zakonom ona je u funkciji sredstva izvršenja i to kada je reč o izvršenjima činjenja koja može preduzeti samo izvršni dužnik, nečinjenja i trpljenja, zatim vraćanja zaposlenog na rad, kao i izvršenja odluka iz porodičnih odnosa (osim naplate zakonskog izdržavanja). U postupku obezbeđenja novčana kazna se pojavljuje uglavnom u privremenim merama kojima je izrečena određena zabrana izvršnom dužniku ili mu je naloženo da nešto trpi.
Iako novčana kazna prevashodno predstavlja krivično-pravnu sankciju njena uloga i funkcija je nezamenljiva i u građanskim postupcima, pa tako i u postupku izvršenja i obezbeđenja.

Ključne reči: novčana kazna, sankcija, sredstvo izvršenja, sud.

EVOLUCIJA I INVOLUCIJA RUKOPISA

OGLEDI

PROCESNO PRAVO

UDK: 343.982.4:159.925.6
003.052
COBISS.SR-ID 83374857

EVOLUCIJA I INVOLUCIJA RUKOPISA

* Marko Jovanović, diplomirani pravnik, dugogodišnji saradnik na poslovima izrade grafoskopskih veštačenja.

Rezime: Sa pisanjem kao psihomotornom veštinom koja iziskuje sposobnost izvođenja kompleksnih pokreta ruke, šake i prstiju, čovek se upoznaje već u prvim godinama života da bi oko pete godine počeo proces ovladavanja ovom veštinom. Narednih nekoliko godina, u predškolskim i školskim ustanovama deca vežbaju i postepeno unapređuju sve elemente rukopisa a kroz savladavanje pokreta koji se koriste za pisanje linija, delova slova i kasnije celih slova i reči.
Oko desete godine života pokreti postaju sigurniji i skladniji a primetna je pojava individualnih karakteristika rukopisa dok oko petnaeste godine sazrevanje rukopisa dostiže vrhunac koji manjeviše ostaje nepromenjen do šezdesetih godina čoveka. U ovom dobu, kao posledica opšteg starenja organizma, i njegovog uticaja na psihomotorne funkcije, javljaju se involutivne promene na rukopisu (odsustvo fine motorike, pad automatizacije rukopisa) koje sa godinama skriptora postaju sve izraženije a od uticaja su za identifikaciju spornih potpisa i rukopisa.

Ključne reči: odrastanje, učenje, pisanje, rukopis, starenje, skriptor, grafoskopsko veštačenje, sudski postupak.

SLIČNOSTI I RAZLIKE POSTUPAKA LIŠENJA POSLOVNE SPOSOBNOSTI I PRODUŽENJA RODITELJSKOG PRAVA

OGLEDI

PORODIČNO PRAVO

UDK:347.155-055.52(497.11)
347.634(497.11)
COBISS.SR-ID 83374089

SLIČNOSTI I RAZLIKE POSTUPAKA LIŠENJA POSLOVNE SPOSOBNOSTI I PRODUŽENJA RODITELJSKOG PRAVA
* Prof. dr Milena Trgovčević Prokić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.

Rezime: U radu se izlažu i analiziraju odredbe kojima su regulisani postupci lišenja poslovne sposobnosti i produženja roditeljskog prava. Pravilima Porodičnog zakona predviđeni su razlozi za ograničenje poslovne sposobnosti i za produženje roditeljskog prava. Iako je produženje roditeljskog prava, kao porodičnopravni institut, po ciljevima i posledicama sličan institutu lišenja poslovne sposobnosti, zakonodavac je u odredbama Porodičnog zakona (2005) zadržao oba instituta. Razlike u ovim postupcima uslovljene su predmetom postupka i načinom pokretanja. Zakonodavac je novelama ZVP iz 2014. predvideo i vremenske granice pravnosnažnosti rešenja o ograničenju poslovne sposobnosti i o produženju roditeljskog prava. Uvođenje periodičnog preispitivanja sudske odluke je u saglasnosti sa Preporukom Komiteta ministara Saveta Evrope br. R (99) 4 Princip 14. U ovim postupcima pravne zaštite na poseban način operacionalizovani su osnovni principi vanparnične procedure.

Ključne reči: ograničenje poslovne sposobnosti, produženje roditeljskog prava, izjašnjavanje lica prema kome se postupak vodi, vremenska granica pravosnažnosti rešenja.

ĆUTANJE UPRAVE

OGLEDI

UPRAVNO PRAVO

UDK: 3.077.3:342.9(497.11)
347.56
COBISS.SR-ID 83372297

ĆUTANJE UPRAVE
* Mr Nikola Kitarović, sudija Upravnog suda.

Rezime: Ćutanje uprave predstavlja nedonošenje rešenja i neobaveštavanje stranke o njemu u propisanim rokovima. U Zakonu o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 18/16 i 95/18 – u daljem tekstu: ZUP) ćutanje uprave je, po pravilu, izjednačeno sa nepovoljnim rešenjem po stranku, dakle sa izdavanjem negativnog rešenja. Stoga je odredbom člana 151. stav 3. ZUP stranci dato ovlašćenje da izjavi žalbu zbog uskraćivanja njenog prava na odluku uopšte, bez obzira na sadržinu. Žalbom zbog ćutanja uprave se napada nezakonita pasivnost organa u vidu prekoračenja rokova za rešavanje konkretne upravne stvari.
Zakonom o upravnim sporovima (“Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 111/09) se obezbeđuje sudska zaštita pojedinačnih prava i pravnih interesa i zakonitost rešavanja u upravnim pojedinačnim stvarima, pa i u slučaju ćutanja upravnih organa: odredbom člana 15. ZUS je propisano da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom.
Ključne reči: ćutanje uprave.

OSVRT NA RAZUMNI ROK I DUŽINU TRAJANJA PARNIČNOG POSTUPKA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUČIVANJE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI U ROKU OD DEVET MESECI

OGLEDI

PROCESNO PRAVO

UDK: 342.722:347.962.6
COBISS.SR-ID 81106185

OSVRT NA RAZUMNI ROK I DUŽINU TRAJANJA PARNIČNOG POSTUPKA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUČIVANJE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI U ROKU OD DEVET MESECI
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.

Rezime: Opštepoznata činjenica je da sudski procesi u Republici Srbiji dugo traju, da se na odluke sudova kako prvostepenih, tako i drugostepenih, odnosno odluke sudova po žalbi, čeka veoma dugo, a na ove druge i po nekoliko godina. Povod za ovaj rad je sve veći broj predmeta u drugostepenim sudovima koji traju duže od devet meseci. Nakon donošenja odluke u prvostepenom postupku, koji takođe dugo traju i nakon ulaganja žalbe jedne ili obe strane u tom postupku, činjenica je da su pojedini predmeti u radu pred drugostepenim sudovima i po dve ili čak i više godina i da je sve više advokata i stranaka koji se suočavaju sa problemom odlučivanja drugostepenih sudova po žalbi.

Ključne reči: odlučivanje drugostepenog suda po žalbi, rok od devet meseci, Zakon o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud.