Category Archives for "Ogledi: Srbija"

Prethodne mere

UDK:340.134:347.952(497.11)

PRETHODNE MERE
Prof. dr Nebojša Šarkić, redovni profesor i dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.
Zoran Vavan, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.
Nina Nikolić, master pravnik, polaznik IX generacije Pravosudne akademije.

Rezime: Rad je posvećen jednom od zakonom predviđenih sredstava obezbeđenja. Prethodna mera određuje se na osnovu domaće odluke suda koja glasi na novčano potraživanje, koja nije postala pravnosnažna ili nije postala izvršna. Uslov je da izvršni poverilac učini verovatnim opasnost da bi se bez tog sredstva obezbeđenja osujetilo ili znatno otežalo ostvarivanje potraživanja. Stoga je osnovni cilj prethodne mere obezbeđenje novčanog potraživanja sprečavanjem osujećenja namirenja tog potraživanja. Prethodna mera se može odrediti i na osnovu zaključenog poravnanja pred sudom ili organom koji odlučuje u upravnom postupku uz uslov da novčano potraživanje nije dospelo, kao i na osnovu rešenja o izvršenju koje je doneto na osnovu menice ili čeka.

Ključne reči: sud, sredstvo obezbeđenja, prethodna mera, opasnost po potraživanje, zabrana raspolaganja.

Revizija i pravično suđenje

REVIZIJA I PRAVIČNO SUĐENJE
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.

Ubi ius, ibi remedium.
Gde je pravo, tu ima i pravnog leka.

Rezime: Revizija je vanredno pravno sredstvo o kome odlučuje Vrhovni kasacioni sud kao najviši sud u Republici Srbiji, čiji je jedan od zadataka i ujednačavanje sudske prakse redovnih sudova. Isti cilj je utvrđen i zakonom definisan u odnosu na vanrednu reviziju predviđenu regulativom Zakona o parničnom postupku. Brojnost predmeta u kojima se pojavljuje zahtev za vanrednu reviziju ne samo da opterećuje rad Vrhovnog kasacionog suda sa jedne strane, nego u sudskoj praksi sa druge strane otvara brojna pitanja, posebno mogućnosti ujednačavanja sudske prakse, ako se odbačajem vanredne revizije zakonom utvrđeni cilj ne ostvari ili se ne postigne odgovarajući rezultat, kojim bi se izbegla povreda prava na pristup sudu. Na probleme u primeni revizije kao vanrednog pravnog sredstva u sudskoj praksi redovnih sudova ukazuje i činjenica da se o pojedinim pitanjima primene iste morao izjasniti Vrhovni kasacioni sud i Ustavni sud kroz zauzete stavove na koje delimično ukazuje i sadržaj ovog članka. Restriktivan pristup u primeni revizije kao vanrednog pravnog sredstva kroz povećanje imovinskog cenzusa i pooštravanja uslova za izjavljivanje iste izmenama Zakona o parničnom postupku ne dozvoljava u sudskoj praksi odsustvo ocene razloga zbog kojih u okolnostima konkretnog slučaja ista nije dopuštena, ceneći da je cilj iste pored individualne zaštite povređenog prava stranke u svakoj konkretnoj parnici i potreba za novim tumačenjem prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa. Ideja da se sistem pravne zaštite učini efikasnijim od ranije važećeg, kroz pooštravanje uslova za izjavljivanje revizije i da se reformišu procesni instrumenti kojima će se garantovati jedinstveno funkcionisanje pravnog sistema, ne mogu ići na štetu stranaka i time ugroziti pravo stranaka na pristup sudu kao jednog od konvencijskih prava o kojima se u brojnim odlukama izjašnjavao i Evropski sud za ljudska prava. Ovaj tekst uz neke kritičke opaske je pokušaj da se na neke probleme u primeni revizije kao vanrednog pravnog sredstva ukaže i stvori potreba za pažljivijom analizom efekata istog pravnog sredstva u pravnom sistemu Republike Srbije.

Ključne reči: vladavina prava, revizija, vanredno pravno sredstvo, redovna revizija, vanredna (posebna) revizija.

Pravna sudbina dugoročnih kredita u švajcarskim francima

UDK: 336.717.061(497.11)
347.455

PRAVNA SUDBINADUGOROČNIH KREDITA U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA**
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Kada je početkom poslednje decenije prošlog veka enormna inflacija obezvredila potraživanja banke i ostale poverioce u kreditnim poslovima, država je reagovala promptno i iskaz u članu 395. Zakona o obligacionim odnosima da poverilac novčanu obavezu indeksiranu u stranoj valuti može zahtevati u domaćem novcu prema kursu „u trenutku nastanka obaveze“ zamenila iskazom da je može zahtevati „u trenutku ispunjenja obaveze“. Kada su korisnici kredita indeksiranih u švajcarskim francima zapali u nevolju zbog drastičnog porasta kreditnog duga, država je čitavu deceniju bila ravnodušna da bi Vrhovni kasacioni sud tek 2. 4. 2019. godine usvojio pravno shvatanje u kojem se kaže da je valutna klauzula u švajcarskim francima ništava ako plasirana sredstva nisu pribavljena u toj valuti. Odmah potom Vlada je predložila lex specialis čije usvajanje umanjuje značaj pravnog shvatanja najvišeg suda. To shvatanje se razlikuje i od stava izraženog u tri pravnosnažne odluke tog suda kojima su usvojeni zahtevi dužnika za raskid ugovora o kreditu zbog promenjenih okolnosti.

Ključne reči: krediti u švajcarskim francima, raskid ugovora, pravno shvatanje najvišeg suda, lex specialis.

Primena Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

UDK: 35.077.2

PRIMENA ZAKONA O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U UPRAVNOM SPORU
Gordana Bogdanović, sudija Upravnog suda.

Rezime: Zaštita prava na suđenje u razumnom roku je pravni standard ustanovljen članom 6. tačka 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku su kategorije koje su ustanovljene i u našem zakonodavstvu još članom 32. Ustava Republike Srbije. Do donošenja posebnog zakona, zaštitu prava na suđenje u razumnom roku građani su mogli da ostvare podnošenjem ustavne žalbe, koja je propisana članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.
Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (u daljem tekstu: Zakon), je usvojen od strane Narodne skupštine Republike Srbije dana 7. 5. 2015. godine, a stupio je na snagu 1. 1. 2016. godine.
Jedan od imperativa u organizaciji i radu Upravnog suda je postupanje u razumnom roku. Od početka primene Zakona, znači od 1. 1. 2016. godine zaključno sa 31. 3. 2019. godine, u Upravnom sudu je primljeno 950 prigovora.
Imajući u vidu da iz godine u godinu broj predmeta u ovoj materiji pokazuje tendenciju porasta, radi postizanja svrhe zakona i efikasnije zaštite građana u upravnom sporu, ali i upravnom postupku, bilo bi dobro izmeniti i dopuniti Zakon o povredi prava na suđenje u razumnom roku i to: – razdvojiti odgovornost za prekoračenje razumnog roka u upravnom postupku od prekoračenja u upravnom sporu, – propisati da se početak razumnog roka u upravnom sporu računa od dana podnošenja tužbe Upravnom sudu, – ustanoviti obrazac za podnošenje prigovora, kako bi se eliminisali troškovi angažovanja punomoćnika, – propisati da svaka stranka snosi svoje troškove. Usvajanje predloženih izmena bi uticalo pre svega na delotvorniju zaštitu prava stranaka, poboljšanje efikasnosti rada upravnih organa i smanjenje troškova suda, a za Upravni sud bi značilo i uspostavljanje jednakosti u odnosu na ostale sudove, koji ne zavise u ovolikoj meri od prethodnih postupaka.

Ključne reči: zaštita prava na suđenje u razumnom roku, prethodna pravna regulativa, postupanje Upravnog suda u razumnom roku.

Kapara u našem pravnom sistemu

UDK: 347.447.6

KAPARA U NAŠEM PRAVNOM SISTEMU
Mr Zoran Čukić, advokat iz Beograda.

Rezime: Kapara bi se mogla definisati kao suma novca ili neka druga vrednost koju jedna strana daje drugoj kao znak da je ugovor zaključen i kao sigurnost da će se izvršiti obaveze iz ugovora.
Druga je funkcija kapare u tome što ona služi kao sigurnost da će se ugovorne obaveze ispuniti. Ako se ugovor ispuni, tada se kapara, ukoliko je istovremena s ugovornom činidbom, uračunava u činidbu.
Kapara se mora vratiti ako stranke sporazumno raskinu ugovor, zatim ako do ispunjenja ugovora nije došlo usled uzroka za koji nijedna stranka ne odgovara (npr. usled više sile) ili u slučaju ako su obe stranke krive za neizvršenje ugovora.
Drugačija je situacija ako je samo jedna strana kriva za neizvršenje ugovora. Tu treba razlikovati da li je za neizvršenje ugovora kriva ona strana koja je dala kaparu, ili ona strana koja je kaparu primila.

Ključne reči: kapara, ispunjenje ugovora, neizvršenje ugovora.

Povraćaj stvari i naknada štete u upravnom sporu

UDK: 35.077.2

POVRAĆAJ STVARI I NAKNADA ŠTETE U UPRAVNOM SPORU1)
Dr Vesna Bilbija, viši savetnik, Upravni sud Republike Srbije.

Rezime: Upravni spor se može pokrenuti protiv upravnog akta koji je donet u drugom stepenu, a može se pokrenuti i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku. Upravni spor može da se pokrene i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, u kom slučaju govorimo o ćutanju uprave.
Odredbom člana 16. Zakona o upravnim sporovima propisano je da se u upravnom sporu može tražiti i povraćaj oduzetih stvari i naknada štete koja je tužiocu naneta izvršenjem akta koji se osporava. Povraćaj oduzetih stvari i naknada štete, koji se mogu ostvarivati u upravnom sporu, ima niz specifičnosti. Prvo, povraćaj oduzetih stvari i naknada štete u upravnom sporu može se tražiti samo uz poništaj upravnog akta. Ako tužba takav zahtev ne sadrži, već samo zahtev za povraćaj stvari ili naknadu štete, Upravni sud će se oglasiti stvarno nenadležnim i spise ustupiti stvarno nadležnom parničnom sudu.
Pored toga, presudom kojom se osporeni upravni akt poništava, odnosno oglašava ništavim, sud može odlučiti i o zahtevu tužioca za povraćaj stvari, odnosno za naknadu štete, ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to. U protivnom će uputiti tužioca da svoj zahtev ostvaruje u parničnom postupku.

Ključne reči: upravni spor, povraćaj oduzetih stvari, naknada štete, tužbeni zahtev, poništaj.

Upravni spor pune jurisdikcije

UDK: 35.077.2

UPRAVNI SPOR PUNE JURISDIKCIJE
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda, u penziji.

Rezime: Osnovna karakteristika rešavanja u upravnom sporu pune jurisdikcije je u potpunosti i kompletnosti sudske zaštite budući da se sud uvažavanjem tužbe u upravnom sporu stavlja na mesto upravnog organa i sam rešava odnosnu upravnu stvar. Rešavanje kod suda mora da bude u celini jer posle tako donete presude upravni organ nema o čemu da odlučuje.
Dispozitiv takve presude suda sadrži dve meritorne odluke: presudu (iz sudske grane vlasti) kojom se tužba u upravnom sporu uvažava i rešenje (iz izvršne vlasti) kojom se u celini okončava određena upravna stvar.
Takvo odlučivanje od strane suda je poželjno, budući da doprinosi efikasnijoj zaštiti prava i pravnih interesa stranaka, na koji način i zaštiti države od mogućih naknada štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ključne reči: ograničena jurisdikcija, puna jurisdikcija, ograničenja, dve meritorne odluke, upravnosudska praksa.

Sudija za izvršenje krivičnih sankcija

UDK: 343.162(497.11)

SUDIJA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA
Ivan Bogosavljev, sudija Višeg suda u Subotici.

Rezime: Sudija za izvršenje krivičnih sankcija uveden je u pravni sistem Srbije radi bolje pravne zaštite lica lišenih slobode i da bi se postepeno izvršilo usaglašavanje našeg zakonodavstva sa evropskim standardima u toj oblasti. Sve to je učinjeno pre svega uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji i nastojanjima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde Republike Srbije.
Sudija za izvršenje je nova funkcija u našem pravosuđu kojoj je potrebno dati širu nadležnost u izvršenju lepeze brojnih sankcija zavodskog, ali i vanzavodskog karaktera, kao i mera pritvora i vanzavodskih mera.

Ključne reči: sudija za izvršenje, osuđena i pritvorena lica, zavod za izvršenje krivičnih sankcija, vanzavodske sankcije i mere.

Trzajne povrede vrata – veštačenje u krivičnom i parničnom postupku

UDK: 340.66:617.53-001
347.513:656.1

TRZAJNE POVREDE VRATA – VEŠTAČENJE U KRIVIČNOM  I PARNIČNOM POSTUPKU
Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd.

Rezime: Usled razvoja industrije i saobraćaja povećava se incidencija trzajne povrede vrata čije posledice mogu imati reperkusije na životnu aktivnost, kao i na obavljanje bilo koje delatnosti, iz čega proizlazi i njen epidemiološki, stručni, sudskomedicinski, ekonomski, a naročito preventivni značaj.
Sa razvojem saobraćaja ove povrede su postale učestalije i danas predstavljaju značajan pravno-medicinski problem. Trzajna povreda vratne kičme kod nas predstavlja najčešću povredu koju zadobijaju učesnici saobraćajnih nezgoda.
Veštačenje ove povrede zahteva dobro poznavanje biomehanike, patofiziologije, patoanatomije i lečenja ove povrede. Ta multidisciplinarna znanja u oblasti sudskomedicinskog veštačenja mogu se steći stalnim praćenjem ovih oblasti koje intenzivno prate, objašnjavaju, uvode nove metode lečenja i daju realniju procenu stvarnih posledica povrede.
Utvrđivanjem zdravstvenih posledica nakon trzajne povrede vratne kičme, procenjuju se njihove reperkusije na funkcionalnost i sposobnost organizma za obavljanje uobičajenih životnih aktivnosti i naviknutih radnji i kvantifikuje se njihovo umanjenje u odnosu na procenjenu prethodnu životnu aktivnost oštećenog, što podrazumeva životnu aktivnost pre predmetnog događaja. Delta V podrazumeva promenu brzine, tj. razliku u brzini kretanja vozila pre i nakon sudara. QTF protokol primarno, u četiri stepena klasifikuje težinu trzajne povrede vrata.

Ključne reči: saobraćajni udesi, trzajna povreda vrata, posledice povreda, nematerijalna šteta, QTF protokol, veštačenje.

1 2 3 12