PRAVA I DUŽNOSTI DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NJIHOVA ZAŠTITA

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK: 342.98(497.11)
COBISS.SR-ID 120576777

PRAVA I DUŽNOSTI DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NJIHOVA ZAŠTITA
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Državni službenici su posebna kategorija zaposlenih, čija su prava i dužnosti uređena Zakonom o državnim službenicima, kao i Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika. To su posebni zakoni, te se opšti radnopravni propis primenjuje samo u slučaju da posebnim zakonom nije drukčije određeno. Poseban zakon garantuje državnim službenicima prava i propisuje dužnosti. Ukoliko dođe do povrede njihovog prava nužno je razgraničiti nadležnost sudova opšte nadležnosti i Upravnog suda. Nadležnost suda zavisi od toga da li je povreda prava državnog službenika učinjena donošenjem odluke o njegovom pravu, u kom slučaju se zaštita prava ostvaruje u upravnom sporu ili faktičkom radnjom, bez odlučivanja, u kom slučaju se zaštita prava ostvaruje u postupku u parnici iz radnog odnosa pred sudom opšte nadležnosti.
Ključne reči: javni službenici, državni službenici, poseban zakon, supsidijarna primena opštih radnopravnih propisa, odlučivanje o pravima i dužnostima državnih službenika, povreda prava državnih službenika, upravni spor, razgraničenje nadležnosti Upravnog suda i suda opšte nadležnosti.

KRIVIČNOPRAVNA ZAŠTITA DECE U SFERI SEKSUALNIH ODNOSA U KRIVIČNIM ZAKONIMA REPUBLIKE SRBIJE

OGLEDI

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.543-053.2(497.11)
COBISS.SR-ID 120615945
KRIVIČNOPRAVNA ZAŠTITA DECE U SFERI SEKSUALNIH ODNOSA U KRIVIČNIM ZAKONIMA REPUBLIKE SRBIJE
* Dr Marko Milović, advokat u Beogradu.

Rezime: Poslednja reforma krivičnog zakonodavstva koja je bila 1977. godine (nepunih petnaest godina pred raspad bivše Jugoslavije), ukazivala je da se i na taj način htela razgraditi nekadašnja zajednička država. Naime, na tako malom prostoru je egzistiralo, pored Saveznog krivičnog zakona, još osam krivičnih zakona (šest republičkih i dva pokrajinska), što svakako ne može govoriti o iole funkcionalnoj federaciji. Sledstveno tome imali smo i osam zakonskih rešenja za grupu krivičnih dela protiv polne slobode odnosno protiv dostojanstva ličnosti i morala, kako se tada zvala. Zakonska rešenja su mahom ostala ista, kao i ona koja su bila u jedinstvenom Krivičnom zakoniku iz 1951. godine. To se odnosi i na seksualne delikte, u kojima je pasivni subjekt – dete. U radu je, pre svega, dat osvrt na krivično delo obljube ili protivprirodnog bluda sa licem koje nije navršilo četrnaest godina, koje je bilo “glavno“ kada su u pitanju seksualni delikti učinjeni prema deci, sa tadašnjom sudskom praksom koja je bila aktuelna sve do donošenja Krivičnog zakonika Srbije 2005. godine. Delimično su obuhvaćena i druga krivična dela iz ove glave u kojima je (mahom u kvalifikovanom obliku) pasivni subjekt – dete.
Ključne reči: reforma krivičnog zakonodavstva 1977. godine, Krivični zakon Republike Srbije, seksualni delikti, dete, zaprećene kazne.

VEŠTAČENJE FIZIČKIH BOLOVA U PARNICI

MIRENJE KAO METOD REŠAVANJA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA U REPUBLICI SRBIJI

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK: 331.109.6(497.11)
COBISS.SR-ID 117605641

MIRENJE KAO METOD REŠAVANJA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA U REPUBLICI SRBIJI

* Prof. dr Bojan Urdarević, redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.
** Mila Petrović, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.

Rezime: Iako, po svojoj prirodi, proces bitno drugačiji od posredovanja, mirenje kao postupak mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova u praksi često više podseća na posredovanje, dok se uloga miritelja često može gotovo u potpunosti izjednačiti sa onom ulogom koju ima posrednik. Osim toga, postupak mirenja istovremeno je skopčan i sa različitim izazovima koji se tiču: Odbora za mirenje; osnivača kao učesnika u pregovorima za zaključivanje kolektivnog ugovora kod poslodavca za javna preduzeća, društva kapitala čiji je osnivač javno preduzeće i javne službe; pitanja potrebnog broja potpisnika kolektivnog ugovora o radu kada se u pregovorima za zaključivanje kolektivnog ugovora o radu kod poslodavca na strani zaposlenih pojavljuje više reprezentativnih sindikata, kao i položaja samih miritelja uopšte. Autori, shodno tome, u ovom radu približavaju čitaocu ovakvu problematiku i ukazuju na eventualni prostor za unapređenje nedostataka koji su primećeni u praksi.

Ključne reči: kolektivni radni spor, mirenje, miritelj, Odbor za mirenje, osnivač, Republika Srbija.

SVOJINSKA OVLAŠĆENJA OPŠTINE NA STVARIMA U DRŽAVNOJ SVOJINI

OGLEDI

IMOVINSKO PRAVO

UDK: 352:330.52(497.16)
COBISS.SR-ID 114173961
SVOJINSKA OVLAŠĆENJA OPŠTINE NA STVARIMA U DRŽAVNOJ SVOJINI

* Nenad Đorđević, glavni administrator Opštine Herceg Novi.

Rezime: U Crnoj Gori kao oblik svojine postoji državna svojina, opština je ovlašćeni subjekt državne svojine sa utvrđenim obimom prava na tim dobrima. U Republici Srbiji tri oblika javne svojine među kojima i opštinska daju jasnu granicu subjekata svojine sa svim svojinskim ovlašćenjima koja subjektima pripadaju. U tom smislu, cijenimo da je opštinska svojina kao poseban oblik svojine dobro rješenje koje pruža subjektu svojine sva svojinska prava sa jedne strane, sa druge strane razgraničava državnu od opštinske svojine, daje pravnu sigurnost kako titularima prava svojine tako i trećim licima.
Optimalno rješenje za Crnu Goru u pogledu oblika javne svojine bi bilo, prema ocjeni autora ovog teksta, definisanje dva oblika javne svojine, državne i opštinske. Na taj način bi se definisalo, prije svega, koja dobra pripadaju državi, a koja opštini, kao takva bi se upisao u katastar nepokretnosti titular prava svojine kada je nepokretna imovina u pitanju, za pokretne stvari evidencija i registracija u skladu sa zakonom. Zatim bi se odredilo koji organi su nadležni u državi a koji u opštini za vršenje svojinskih ovlašćenja, dala bi se garancija titularima za samostalno vršenje ovlašćenja u pogledu imovine, ne bi bilo spora oko stvarne legitimacije u sudskim sporovima.
Ključne riječi: opštinska imovina, državna svojina.

PRIORITETI ODLUČIVANJA O UPISU U KATASTAR NEPOKRETNOSTI: IZUZETAK KAO PRAVILO

OGLEDI

IMOVINSKO PRAVO

UDK: 347.235(497.11)
COBISS.SR-ID 114172425

PRIORITETI ODLUČIVANJA O UPISU U KATASTAR NEPOKRETNOSTI: IZUZETAK KAO PRAVILO

* Ranko Jakovljević, Republički geodetski zavod, SKN Negotin.

Rezime: Predmet ovog rada su propisi i praksa vezani za prekoredna odlučivanja u postupcima za upis stvarnih prava u katastar nepokretnosti.

Ključne reči: jednakost, vremenski redosled, izuzetak, urgencija, rešenje.

PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA PRILIKOM HAPŠENJA I OBAVEZA POLICIJE NA IZDAVANJE POTVRDE O PRIVREMENOM ODUZIMANJU PREDMETA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ČUVANJE ODUZETIH STVARI ODNOSNO PREDMETA OSUMNJIČENIH, KAO I PRAVO OSUMNJIČENIH I TREĆIH LICA NA POVRAĆAJ ODUZETIH STVARI (PREDMETA) NA NJIHOV ZAHTEV

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.272(497.11)
COBISS.SR-ID 110939145

PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA PRILIKOM HAPŠENJA I OBAVEZA POLICIJE NA IZDAVANJE POTVRDE O PRIVREMENOM ODUZIMANJU PREDMETA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ČUVANJE ODUZETIH STVARI ODNOSNO PREDMETA OSUMNJIČENIH, KAO I PRAVO OSUMNJIČENIH I TREĆIH LICA NA POVRAĆAJ ODUZETIH STVARI (PREDMETA) NA NJIHOV ZAHTEV
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.

Rezime: Povod za ovaj rad je postupanje pripadnika PU Niš i to posebnog odeljenja za narkomaniju, koje je prilikom hapšenja od osumnjičenog koji se kretao biciklom, isti oduzelo, a da pritom za navedenu pokretnu stvar čiji je vlasnik osumnjičeni, pustupajuća službena lica nisu izdala potvrdu o privremenom oduzimanju predmeta, iako je osumnjičenom određeno zadržavanje od strane nadležnog javnog tužioca do 48 časova.
Naime, u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, a u kojoj su se nalazili ostali privremeno oduzeti predmeti nađeni kod osumnjičenog, koji su kasnije i vraćeni istom (kao što je mobilni telefon i ostale sitnice), predmetnog bicikla nema. Kako se isti nije nalazio u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, postavlja se pitanje da li su pripadnici policije, odnosno ovlašćena službena lica prilikom hapšenja bila u obavezi da bicikl kao pokretnu stvar privremeno oduzmu i tu činjenicu konstatuju (navedu) u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, a da je kasnije, uz zahtev, vrate osumnjičenom, jer je vlasnik pokretne stvari, odnosno bicikla osumnjičeni.
U konkretnoj situaciji, po mom mišljenju, ako je osumnjičeni uhapšen prilikom vožnje bicikla i od strane nadležnog javnog tužioca mu je određeno zadržavanje do 48 časova, onda su svakako postupajući pripadnici policije kao službena lica bili u obavezi da bicikl privremeno oduzmu, da tu činjenicu konstatuju u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, kao i da ga daju na čuvanje, odnosno na odgovarajuće mesto predviđeno za skladištenje takvih stvari, a sve do izlaska osumnjičenog iz pritvora, kako bi ga vratili osumnjičenom kao vlasniku ili pak trećem licu ako je ono vlasnik stvari, a kada se za to steknu zakonom predviđeni uslovi, naročito ako se ima u vidu da je reč o predmetu, tačnije pokretnoj stvari veće vrednosti.
Ključne reči: policija, hapšenje, Zakon o policiji, Zakon o krivičnom postupku, Krivični zakonik, mera bezbednosti oduzimanje predmeta, osumnjičeni, Zakon o obligacionim odnosima, naknada štete, neosnovano obogaćenje.

PRAVA DETETA I ODREĐIVANJE NAJBOLJEG INTERESA DETETA

OGLEDI

PORODIČNO PRAVO

UDK: 342.7-053.2(497.11)
COBISS.SR-ID 110929161

PRAVA DETETA I ODREĐIVANJE NAJBOLJEG INTERESA DETETA
* Ana Nikolić, student master studija Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sudijski pripravnik – volonter u Privrednom sudu u Beogradu.
** Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union.
Rezime: Zaštiti dece posvećen je veliki broj pravnih normi. Navedena zaštita se prevashodno ostvaruje garantovanjem prava dece. Ipak, može se reći da prilikom utvrđivanja pomenutih prava, donosilac propisa polazi od uobičajenih (slobodno možemo reći poželjnih) životnih okolnosti u kojima vladaju harmonični odnosi u porodici. Primera radi, zakonodavac garantuje pravo deteta da živi sa roditeljima polazeći od toga da roditelji najbolje znaju šta je dobro za dete, te da će činiti sve da stvore uslove za njegov pravilan rast i razvoj, čime štite njegove interese. Nažalost, postoje životne situacije u kojima roditelji ne vrše roditeljsko pravo na adekvatan način, pa je moguće i da zlostavljaju dete, stvarajući tako okolnosti suprotne onima zbog kojih je zakonodavac propisao ovo pravo deteta. Zbog toga se uvodi institut najboljeg interesa deteta koji koriguje jednodimenzionalnost zaštite dece samo garantovanjem prava, dajući slobodu organu koji odlučuje o pravu deteta da od slučaja do slučaja ceni da li vršenje određenog prava znači i ostvarenje najboljeg interesa deteta. Na taj način se uvažava raznovrsnost životnih okolnosti i stvara mogućnost da se krutost i skromnost normi u odgovarajućem postupku prevaziđe. Ipak, s obzirom na fleksibilnost instituta najboljeg interesa deteta i činjenicu da se odlučivanje o njemu podvrgava diskrecionoj oceni nadležnog organa, treba voditi računa o mogućim zloupotrebama i uticajima različitih faktora u procesu donošenja odluke.
Ključne reči: prava deteta; najbolji interes deteta; zaštita dece; postupak ostvarivanja prava deteta.

MATERIJALNA NEZAVISNOST SUDIJE U SVETLU PREDLOŽENOG ZAKONA O SUDIJAMA

OGLEDI

SUDSKO ORGANIZACIONO PRAVO

UDK: 347.962.7(497.11)
COBISS.SR-ID 108188937

MATERIJALNA NEZAVISNOST SUDIJE U SVETLU PREDLOŽENOG ZAKONA O SUDIJAMA1)

* Darko Prstić, sudija Osnovnog suda u Negotinu i član UO Udruženja sudija i tužilaca Srbije.

Rezime: U cilju jačanja nezavisnosti sudske vlasti i dostizanja odgovarajućeg nivoa vladavine prava, u Republici Srbiji je usvojen Akt o promeni Ustava u delu odredbi koje se odnose na pravosuđe, a ustavnim zakonom za njegovo sprovođenje koji je stupio na snagu 30. 11. 2021. godine, predviđeno je da će se pravosudni zakoni uskladiti sa usvojenim amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu amandmana. U skladu sa ovim normativnim uputom, formirane su radne grupe za izradu nacrta sudskih i javnotužilačkih zakona, a čije radne verzije su u međuvremenu objavljene i bile su predmet javne rasprave i savetodavnog mišljenja Venecijanske komisije, nakon čega je Vlada Republike Srbije dana 17. 1. 2023. godine usvojila set predloga zakona kojim se sprovode navedene promene Ustava. Međutim, usvojenim ustavnim i predloženim zakonskim rešenjima nisu iscrpljene sve mogućnosti koje bi u potrebnom obimu upotpunile standarde za sudstvo, pa je stoga preostalo da se iznova ukaže na nedostatke koje ima predloženi zakonodavni okvir, a koji se tiču pitanja materijalne samostalnosti, kao jedne od garantija nezavisnosti sudija i sudova. Ovo naročito i kod potrebe da se sva pitanja iz sfere materijalnog (plate sudija, naknade i penzije) konačno urede na jednom mestu, a u okviru propisa kojim se uređuje položaj sudija, njihov izbor i prestanak funkcije. Dakle, svrha ovog teksta nije da ukaže na potrebu za normativnim garancijama materijalnog kroz adekvatne plate nosilaca pravosudnih funkcija u sudovima, koja svakako postoji i koja se može rešiti jednostavnom metodom upoređivanja nivoa plata sa prosečnom platom u zemlji, već da se ukaže na potrebu da se pitanje materijalnog dugoročno i sveobuhvatno reši novim Zakonom o sudijama, jer navedena pretpostavka nezavisnosti mora biti sadržana i uređena upravo ovim zakonom, čime bi se nesumnjivo uklonio sistemski propust uređenja ovog pitanja, kao i nedoumice koje će se javiti tokom primene odredbi više zakona i podzakonskih akata, a kojima će se i ubuduće, po svemu sudeći, uređivati ova oblast.

Ključne reči: Akt o promeni Ustava RS, pravosudni zakoni, materijalna samostalnost, nezavisnost sudova i sudija, plate, naknade, penzija.

1) Radni tekst Zakona o sudijama, koji je Ministarstvo pravde RS objavilo na svojoj internet stranici https://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radneverzijepropisa.php usvojen od strane Vlade Republike Srbije dana 17. 1. 2023. godine.

TROŠKOVI PARNIČNOG POSTUPKA I RAZLOG PRAVIČNOSTI

OGLEDI

UDK: 347.921.6
COBISS.SR-ID 108183817

PROCESNO PRAVO

TROŠKOVI PARNIČNOG POSTUPKA I RAZLOG PRAVIČNOSTI

* Nadežda Vidić, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu.

Rezime: U referatu je posvećena pažnja položaju stranaka u vezi sa troškovima koji nastaju u toku i povodom parničnog postupka, u kontekstu pravne regulative, aktuelne sudske prakse i prava stranaka na pravično suđenje posebno u segmentima pristupa pravdi i kvaliteta postupka i odluke. Razmotrena su ovlašćenja suda da se prilikom odlučivanja o troškovima spora rukovodi principom pravičnosti i ukazano na potrebu zakonodavnog unapređenja u tom pravcu.
Na osnovu propisa i naučnih standarda koje je prihvatila i sudska praksa, s obzirom da se norme o troškovima dugo nisu suštinski menjale, analizirane su nedoumice u aktuelnoj sudskoj praksi i dato mišljenje autora za razrešenje pojedinih spornih situacija.
Autor je ukazao na kompleksnost instituta troškova parničnog postupka u kontekstu ekonomičnosti postupka i kvaliteta sudske odluke tako da ne bude rezultat samo prostog matematičkog obračuna bez primene drugih kriterijuma koji su navedeni u referatu.

Ključne reči: procesne norme, ekonomičnost, visina troškova, pristup sudu, povod za vođenje spora, zakonito i pravično, odmeravanje troškova.