JEDNAKOST STRANAKA U PARNIČNOM POSTUPKU
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 343.211.4:347.9(497.11)
JEDNAKOST STRANAKA U PARNIČNOM POSTUPKU
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Pravo na jednakost ima svoje materijalno i procesno značenje. U parničnom postupku se iskazuje njegov procesni vid koji podrazumeva jednak položaj stranaka u celini tih odnosa. To pravo mora biti poštovano u svim fazama postupka i nezavisno od stadijuma u kome se ostvaruje. Lege ferenda može se prigovoriti da su norme ZPP na temu dostavljanja apsolutizovale pravo na suđenje u razumnom roku na štetu Ustavom zagarantovanog prava na procesnu jednakost u parničnom postupku što može dovesti u određenim slučajevima i do povrede prava na pravično suđenje.
Ključne reči: pravo na jednakost, ustavna garancija, materijalno i procesno značenje, procesna jednakost, pravo na pravično suđenje, dostavljanje, dokazivanje, pravni lek, razlozi lege ferenda.
ODGOVORNOST UPRAVLJAČA JAVNOG PUTA ZA ŠTETU OD DIVLJAČI
OGLEDI
OBLIGACIONO PRAVO
UDK: 347.516:656.1(497.11)
639.1.058
ODGOVORNOST UPRAVLJAČA JAVNOG PUTA ZA ŠTETU OD DIVLJAČI
* Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog suda u penziji.
Rezime: Pred osnovnim sudovima u Republici Srbiji pokrenuti su brojni sporovi za naknadu štete usled sudara motornih vozila sa divljim životinjama, kako na autoputu, tako i na ostalim državnim putevima. U više prvostepenih presuda zauzeto je pravno stanovište o postojanju objektivne odgovornosti upravljača javnog puta za nastalu štetu na motornom vozilu i nanete povrede vozaču i putnicima u vozilu. Osim navedenih usvajajućih odluka, donete su i prvostepene presude kojima je tužbeni zahtev odbijen. U tim presudama je zauzeto stanovište da upravljač javnog puta ne može odgovarati za štetu nastalu sudarom motornog vozila sa psom lutalicom, ili divljom životinjom, ako je preduzeo potrebne mere da obezbedi nesmetano obavljanje saobraćaja izgradnjom zaštitne ograde na autoputu, odnosno postavljanjem odgovarajućeg saobraćajnog znaka na drugom državnom putu. U tom slučaju sudovi nalaze da odgovornost za nastalu štetu snosi jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji je šteta nastala, odnosno lovačko udruženje koje gazduje lovištem na tom delu puta.
S obzirom na iznete oprečne stavove u pogledu pravnog osnova odgovornosti upravljača javnog puta neophodno je izvršiti adekvatnu pravnu analizu odgovarajućih pozitivnopravnih odredbi o postojanju ili nepostojanju odgovornosti upravljača javnog puta za navedene štete.
Ključne reči: javni put, upravljač javnog puta, naknada štete, odgovornost jedinica lokalne samouprave, odgovornost lovačkog udruženja koje gazduje lovištem.
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST DRŽAVNIH SLUŽBENIKA U PRAVU REPUBLIKE SRBIJE (I deo)
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 349.22:331.108.6-057.34(497.11)
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST DRŽAVNIH SLUŽBENIKA U PRAVU REPUBLIKE SRBIJE
(I deo)
* Bojana Radević, advokat i student doktorskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Rezime: Predmet rada je analiza disciplinske odgovornosti državnih službenika za povrede radnih dužnosti i to kroz prizmu zakonskih rešenja, stavova pravne teorije i sudske prakse. S obzirom da su državni službenici značajna pretpostavka za efikasno funkcionisanje državne uprave, u radu se analizira pravno uređenje disciplinske odgovornosti i disciplinskog postupka, ali i izvesne pravne praznine i nedoumice koje su uočene u sudskoj praksi i koje bi de lege ferenda mogle biti regulisane. Razmatra se primena prava na pravično suđenje zagarantovanog članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u disciplinskim postupcima koji se vode protiv državnih službenika i potreba uvođenja specijalizovanih sudova.
Ključne reči: državni službenik, disciplinska odgovornost, disciplinski postupak, pravo na pravično suđenje, specijalizovani radni sud.
ODRŽAJ PREMA ZAKONSKIM ODREDBAMA I SUDSKOJ PRAKSI
OGLEDI
STVARNO PRAVO
UDK: 347.232
ODRŽAJ PREMA ZAKONSKIM ODREDBAMA I SUDSKOJ PRAKSI
* Dr Rajko Sudžum, naučni savetnik
Rezime: Jedan od načina sticanja prava svojine je sticanje tog prava održajem. Svojina stečena održajem ne zasniva se na svojini prethodnika. Održajem se može steći pravo svojine samo na stvari na kojoj drugi ima pravo svojine. Održajem se stiče pravo svojine na originaran način. Održajem se ne može steći pravo svojine na suvlasničkoj stvari, pošto u tom slučaju na stvari ima više sudržalaca. Zakupac ne može steći pravo svojine održajem na stvari koja je predmet zakupa. Vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj. Sa stanovišta održaja interesantna je i državina stvarne službenosti koja se zasniva na faktičkom vršenju službenosti kada za to vršenje ne postoji pravni osnov.
Osnovni elementi održaja su državina i protek vremena. Državina u smislu održaja postoji na stvari ili povodom stvari (državina stvari ili državina službenosti, odnosno državina prava službenosti). Otuda je održaj vezan za stvarno pravo. Izvan tog prava održaj ne postoji. Održaj je jedan od načina sticanja stvarnih prava, ali ne svih. Održajem se stiče pravo svojine i pravo stvarne službenosti. Ne stiče se održajem pravo zaloge, a ni pravo lične službenosti (pravo plodouživanja, pravo upotrebe i pravo stanovanja, zbog posebnosti ovih prava).
Da bi održaj imao pravni učinak – da bi se njime steklo pravo svojine ili pravo službenosti neophodno je da proističe iz državine koja traje određeno vreme. Kvalitet državine propisuje zakon. Ona mora da bude zakonita i savesna. Zakon propisuje i trajanje državine (protek vremena) kao uslov za nastanak održaja kojim se stiče neko pravo. U ovom slučaju protek vremena je pravna činjenica kojom se zasniva pravni odnos, nastanak prava svojine ili prava lične službenosti.
Ključne reči: održaj, stvarno pravo, pravo svojine, pravo službenosti, državina, protek vremena, zakonita državina, savesna državina, stvarne službenosti, lične službenosti.
NAČELA I PRAVILA OPŠTEG UPRAVNOG POSTUPKA U POSTUPKU VRŠENJA INSPEKCIJSKOG NADZORA sa primerima iz sudske prakse Upravnog suda, prakse Ustavnog suda i ESLJP (II deo)
OGLEDI
UPRAVNO PRAVO
UDK: 3.072.6(497.11)
NAČELA I PRAVILA OPŠTEG UPRAVNOG POSTUPKA U POSTUPKU VRŠENJA INSPEKCIJSKOG NADZORA
sa primerima iz sudske prakse Upravnog suda, prakse Ustavnog suda i ESLJP
(II deo)
* Radojka Marinković, sudija, predsednica Upravnog suda.
Rezime: Inspekcijski nadzor je posao državne uprave čija sadržina i pojam su utvrđeni zakonom kojim se uređuje rad državne uprave, koji vrše organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, sa ciljem da se preventivnim delovanjem ili nalaganjem mera obezbedi zakonitost i bezbednost poslovanja i postupanja nadziranih subjekata i spreče ili otklone štetne posledice po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese. Inspekcijskom nadzoru upodobljavaju se drugi oblici nadzora i kontrole čijim vršenjem se ispituje primena zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje nadziranog subjekta, koje vrše organi državne uprave i drugi subjekti sa javnim ovlašćenjima, u skladu sa posebnim zakonom. Sadržina, granice, ovlašćenja, prava i obaveze pri vršenju inspekcijskog nadzora utvrđeni su Zakonom o inspekcijskom nadzoru i posebnim zakonima. U postupku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor, odnosno drugi ovlašćeni službenik postupa saglasno načelima i pravilima delovanja državne uprave i načelima i pravilima delovanja državnih službenika, odnosno službenika autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i saglasno načelima i pravilima postupka kojima je uređen opšti upravni postupak.
U tom kontekstu, autor pored opštih izlaganja o hijerarhiji propisa u inspekcijskom nadzoru, vrsti i prirodi postupka i akata koje donose inspekcijski organi, analizira primenu načela i pravila postupka uređenih Zakonom o opštem upravnom postupku u postupku inspekcijskog nadzora, kao osnova zaključivanja o pravnoj prirodi postupka inspekcijskog nadzora, pravnoj zaštiti i uslovima za sudsku zaštitu u upravnom sporu uz navođenje odgovarajućih primera iz sudske prakse u upravnom sporu, prakse Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.
Ključne reči: inspekcijski nadzor, načela, upravni postupak, upravni akt, sudska zaštita u upravnom sporu.
STEČAJ PREDUZETNIKA – NUŽDA ILI POTREBA
OGLEDI
PRIVREDNO PRAVO
UDK: 347.427(497.11:4-6EU)
COBISS.SR-ID 144569609
STEČAJ PREDUZETNIKA – NUŽDA ILI POTREBA
* Dr Marko Radović, sudija Privrednog suda u Beogradu, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.
Rezime: Autor u radu nastoji da, analizom stečajnog zakonodavstva, kako sa istorijskog, tako i sa uporednopravnog i pozitivnopravnog aspekta, pruži odgovor na nekoliko aktuelnih pitanja. Prevashodno je pitanje da li postoje objektivni uslovi i realna potreba za zakonskim regulisanjem stečaja preduzetnika ili se radi o nužnosti formalnog harmonizovanja sa propisima Evropske unije (EU), bez analize da li će taj postupak zaživeti u praksi i biti od koristi svim učesnicima stečajnog postupka, a posredno i državi. Pod objektivnim uslovima se podrazumeva pitanje jasne regulisanosti statusa preduzetnika, njegovog imovinskopravnog i obligacionopravnog položaja. Ukoliko na to pitanje proistekne pozitivan odgovor, dalje se postavlja pitanje na koji način je najpodobnije regulisati stečaj preduzetnika. O svim navedenim pitanjima biće raspravljano u radu.
Ključne reči: stečaj, preduzetnik, stečaj preduzetnika.
NAČELA I PRAVILA OPŠTEG UPRAVNOG POSTUPKA U POSTUPKU VRŠENJA INSPEKCIJSKOG NADZORA sa primerima iz sudske prakse Upravnog suda, prakse Ustavnog suda i ESLJP (I deo)
OGLEDI
UPRAVNO PRAVO
UDK: 3.072.6(497.11)
COBISS.SR-ID 144572937
NAČELA I PRAVILA OPŠTEG UPRAVNOG POSTUPKA U POSTUPKU VRŠENJA INSPEKCIJSKOG NADZORA
sa primerima iz sudske prakse Upravnog suda, prakse Ustavnog suda i ESLJP
(I deo)
* Radojka Marinković, sudija, predsednica Upravnog suda.
Rezime: Inspekcijski nadzor je posao državne uprave čija sadržina i pojam su utvrđeni zakonom kojim se uređuje rad državne uprave, koji vrše organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, sa ciljem da se preventivnim delovanjem ili nalaganjem mera obezbedi zakonitost i bezbednost poslovanja i postupanja nadziranih subjekata i spreče ili otklone štetne posledice po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese. Inspekcijskom nadzoru upodobljavaju se drugi oblici nadzora i kontrole čijim vršenjem se ispituje primena zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje nadziranog subjekta, koje vrše organi državne uprave i drugi subjekti sa javnim ovlašćenjima, u skladu sa posebnim zakonom. Sadržina, granice, ovlašćenja, prava i obaveze pri vršenju inspekcijskog nadzora utvrđeni su Zakonom o inspekcijskom nadzoru i posebnim zakonima. U postupku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor, odnosno drugi ovlašćeni službenik postupa saglasno načelima i pravilima delovanja državne uprave i načelima i pravilima delovanja državnih službenika, odnosno službenika autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i saglasno načelima i pravilima postupka kojima je uređen opšti upravni postupak.
U tom kontekstu, autor pored opštih izlaganja o hijerarhiji propisa u inspekcijskom nadzoru, vrsti i prirodi postupka i akata koje donose inspekcijski organi, analizira primenu načela i pravila postupka uređenih Zakonom o opštem upravnom postupku u postupku inspekcijskog nadzora, kao osnova zaključivanja o pravnoj prirodi postupka inspekcijskog nadzora, pravnoj zaštiti i uslovima za sudsku zaštitu u upravnom sporu uz navođenje odgovarajućih primera iz sudske prakse u upravnom sporu, prakse Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.
Ključne reči: inspekcijski nadzor, načela, upravni postupak, upravni akt, sudska zaštita u upravnom sporu.
DISKRIMINACIJA U SVETU RADA – OSVRT NA RIZIK DISKRIMINACIJE PRILIKOM UTVRĐIVANJA VIŠKA ZAPOSLENIH
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 331.108.644.7
COBISS.SR-ID 141319177
DISKRIMINACIJA U SVETU RADA – OSVRT NA RIZIK DISKRIMINACIJE PRILIKOM UTVRĐIVANJA VIŠKA ZAPOSLENIH
* Mina Kuzminac, master pravnica, studentkinja doktorskih akademskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Rezime: Rad se bavi pitanjem zabrane diskriminacije u svetu rada, sa posebnim fokusom na rizik diskriminacije prilikom utvrđivanja viška zaposlenih. Iako radno pravo počiva na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, diskriminacija i danas znatno oblikuje svet rada. U vezi sa navedenim, izuzetno je važno posmatrati i prestanak radnog odnosa na inicijativu poslodavca iz ugla zabrane diskriminacije. Naime, put od zabrane zloupotrebe prava na otkaz do koncepcije valjanih otkaznih razloga je bio dug i ne tako jednostavan, dok je regulisanje ovog pitanja uvelo i nedvosmislenu zabranu diskriminatornog otkaza. Ipak, usled postojanja raskoraka propisa i prakse, rizik diskriminacije prilikom prestanka radnog odnosa na inicijativu poslodavca i dalje postoji. U tom smislu, rizik diskriminacije postoji i kada je reč o prestanku radnog odnosa iz razloga koji su u vezi sa potrebama poslodavca, a posebno kada je reč o kolektivnom otpuštanju, odnosno utvrđivanju viška zaposlenih. Cilj rada je da ukaže na ovaj rizik, kroz analizu, kako pravnih garantija, na međunarodnom i nacionalnom nivou, tako i sudske prakse u Republici Srbiji.
Ključne reči: svet rada, diskriminacija, otkaz ugovora o radu, višak zaposlenih, sudska praksa.
TROŠKOVI GRAFOLOGA I DRUGIH VEŠTAKA U ZAKONODAVSTVU I SUDSKOJ PRAKSI REPUBLIKE SRBIJE
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.921.6(497.11)
COBISS.SR-ID 141322505
TROŠKOVI GRAFOLOGA I DRUGIH VEŠTAKA U ZAKONODAVSTVU I SUDSKOJ PRAKSI REPUBLIKE SRBIJE
* Marko Jovanović, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, dugogodišnji saradnik na poslovima izrade grafoskopskih veštačenja.
Rezime: Sud izvodi dokaz veštačenjem kada je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim ne raspolaže. Izvođenje veštačenja određuje se rešenjem, a sud će odrediti i visinu troškova veštačenja i naknade koja pripada veštaku, kao i na čiji teret padaju. Na ovaj način između suda i veštaka uspostavlja se odnos u kome sud daje nalog veštaku da obavi određeni posao – veštačenje, a veštak ima pravo po obavljenom veštačenju na odgovarajuću naknadu.
Ovu naknadu veštak će obračunati u skladu sa pravilnikom o naknadi troškova u sudskim postupcima u bruto iznosu. Troškove veštaka čine putni troškovi, troškovi za ishranu i prenoćište i izgubljena zarada a veštaku pripadaju i troškovi neposrednog vršenja radnji u postupku kao i naknada za utrošeni materijal i druge stvarne izdatke.
Ključne reči: troškovi postupka, grafoskopsko veštačenje, sudski postupak, predujam, dokazna sredstva.
REGISTAR SUDSKIH ZABRANA
OGLEDI
IZVRŠNO PRAVO
UDK: 347.952(497.11)
COBISS.SR-ID 138716681
REGISTAR SUDSKIH ZABRANA1)
* Dr Nebojša Šarkić, profesor emeritus, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.
** Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
1) Za članak je korišćen komentar Zakona o izvršenju i obezbeđenju, M. Nikolić, N. Šarkić, PFUB i “Službeni glasnik”, 2022. godine, za odredbe čl. 461. do 467.
Rezime: Zakon o izvršenju i obezbeđenju u delu Glave šest reguliše institut registra sudskih zabrana. Registar sudskih zabrana je javni registar koji sadrži podatke o privremenim merama donetim pre, u toku ili po okončanju sudskog postupka kojim se zabranjuje otuđenje, opterećenje te raspolaganje pokretnim stvarima, nepokretnostima ili stvarnim pravima na nepokretnosti. Registar sudskih zabrana vodi Agencija za privredne registre.
Svrha načela javnosti kod Registra je u tome da se svim zainteresovanim licima pruže pravilni podaci o tome da je doneta privremena mera i da je tom privremenom merom na neki način izvršeno ograničenje prava izvršnog dužnika.
Ključne reči: Zakon o izvršenju i obezbeđenju, registar sudskih zabrana, dostupnost registra i javnost podataka, privremene mere koje se upisuju, dejstva upisa podataka u Registar prema trećim licima.