OGRANIČENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI I TENDENCIJE U UPOREDNOM PRAVU (I deo)
OGLEDI
UPOREDNO PRAVO
UDK: 340.5:347.155
OGRANIČENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI I TENDENCIJE U UPOREDNOM PRAVU
(I deo)
* Dr Milena Trgovčević Prokić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.
Rezime: Zaštita osoba sa invaliditetom jedan je od najosetljivijih elemenata društvenorazvojne, ekonomske i socijalne politike društva, a odnos prema ugroženim i marginalizovanim grupama i njihovo efektivno društveno uključivanje pokazuju dostignuti nivo svesti i napretka samog društva. To uključuje obuku organa starateljstva, suda i drugih ustanova i celokupnog društva, kao i izmenu Porodičnog zakona, Zakona o vanparničnom postupku i drugih zakona. Osim toga potrebna je i profesionalna podrška osobama sa intelektualnim i psihosocijalnim poteškoćama od strane defektolaga, psihologa i dr. koji bi im pomagali da izraze svoju volju prilikom donošenja odluka.
Uprkos dobrom zakonskom okviru u Srbiji i dalje ima mesta za poboljšanje kako bi se obezbedila potpuna ravnopravnost invalidnih lica i da ona ostvaruju ravnopravno sa drugima sva ljudska prava i osnovne slobode.
Ključne reči: zaštita osoba sa invaliditetom, poslovna sposobnost, ograničenje poslovne sposobnosti.
ODGOVORNOST DRŽAVE ZA ZABRANU IZGRADNJE MINI-ELEKTRANA
OGLEDI
OBLIGACIONO PRAVO
UDK: 349.6:620.92(497.11)
ODGOVORNOST DRŽAVE ZA ZABRANU IZGRADNJE MINI-ELEKTRANA
* Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog suda u penziji.
Rezime: Kroz analizu sudske odluke autor pokušava da odgovori: da li Zakon o korišćenju obnovljivih izvora (2021. godina) ograničava gradnju mini-elektrana ubuduće ili se primenjuje i na ranije započete a nezavršene objekte; ako se primenjuje retroaktivno, da li država odgovara za štetu; da li investitor po novom zakonu treba da pokrene postupak radi preispitivanja sopstvene dozvole za gradnju; da li je dozvola imovina.
Ključne reči: mini-elektrane, građevinska dozvola, ekologija, zabrana gradnje, stečeno pravo, retroaktivnost, naknada štete.
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE II deo
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.234
351.712.5
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE
II deo
* Tibor Bodolo, dipl. inž. maš., master ekonomista, REV, licencirani procenitelj nepokretnosti.
Sudski veštak za oblast mašinstva i ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast procena imovine i kapitala, naknade štete i izmakle koristi, zaposlen u Centru za veštačenja i procene, Novi Sad.
Rezime: Ovaj rad je usmeren ka identifikaciji osnovnih problema i to u prvom koraku postupka određivanja naknade odnosno samoj proceni vrednosti nepokretnosti. Motiv za ovaj rad je višegodišnja praksa u procenama naknada za eksproprijacije i uvid u stotine nalaza i mišljenja sudskih veštaka na teritoriji cele Srbije kao i odluke sudova bazirane na ovim veštačenjima.
Iako je Srbija razvila moderne instrumente (Registar cena nepokretnosti) i regulativu (Zakon o proceniteljima), sudska praksa u postupcima procene tržišne vrednosti za potrebe eksproprijacije i dalje preferira veštake umesto licenciranih procenitelja nepokretnosti. Ukoliko tome dodamo i metodu rada Poreske uprave na procenama tržišne vrednosti kao i nedostatak stručnog kadra u Poreskoj upravi, dolazimo do procenjenih tržišnih vrednosti koje su najmanje rezultat nezavisne i stručne procene, već se nalaze negde između želja vlasnika, spretnosti advokata, moralne slabosti veštaka i sudijskog osećaja pravičnosti. Takav scenario je donedavno možda i bio neminovan, ali struka procenitelja nepokretnosti i moderni alati koji su na raspolaganju omogućavaju suštinsku promenu u procenama vrednosti.
Ključne reči:eksproprijacija, naknada za eksproprijaciju, procena tržišne vrednosti, veštak, licencirani procenitelj nepokretnosti.
UMEŠAČI SUI GENERIS
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.921.3(497.11)
UMEŠAČI SUI GENERIS
* Dr Gordana Stanković, redovni profesor u penziji.
Rezime: U radu se analiziraju zakonske odredbe koje se odnose na umešače sui generis kao posebnu vrstu umešača u pozitivnom pravu Republike Srbije. Pravo na mešanje u tuđu parnicu umešača sui generis predviđeno je najčešće posebnim procesnim odredbama, odredbama posebnog zakona ili proizlazi iz zakona. Umešači sui generis imaju specifičnu procesnu funkciju, procesni položaj i ovlašćenja po kojima se razlikuju od običnih umešača i umešača sa položajem jedinstvenog suparničara. Umešači sui generis imaju osnovnu funkciju da štite javni interes u tuđoj parnici i njihov pravni interes za mešanje u tuđu parnicu predviđen je zakonom. U ulozi umešača sui generis mogu da se jave pojedini državni organi i pravna i fizička lica.
Ključne reči: učešće umešača u tuđoj parnici, umešač, vrste umešača, umešač sui generis, intervencioni razlog.
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE I deo
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.234
351.712.5
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE
I deo
* Tibor Bodolo dipl. inž. maš., master ekonomista, REV, licencirani procenitelj nepokretnosti.
Sudski veštak za oblast mašinstva i ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast procena imovine i kapitala, naknade štete i izmakle koristi, zaposlen u Centru za veštačenja i procene, Novi Sad.
Rezime: Ovaj rad je usmeren ka identifikaciji osnovnih problema i to u prvom koraku postupka određivanja naknade odnosno samoj proceni vrednosti nepokretnosti. Motiv za ovaj rad je višegodišnja praksa u procenama naknada za eksproprijacije i uvid u stotine nalaza i mišljenja sudskih veštaka na teritoriji cele Srbije kao i odluke sudova bazirane na ovim veštačenjima.
Iako je Srbija razvila moderne instrumente (Registar cena nepokretnosti) i regulativu (Zakon o proceniteljima), sudska praksa u postupcima procene tržišne vrednosti za potrebe eksproprijacije i dalje preferira veštake umesto licenciranih procenitelja nepokretnosti. Ukoliko tome dodamo i metodu rada Poreske uprave na procenama tržišne vrednosti kao i nedostatak stručnog kadra u Poreskoj upravi, dolazimo do procenjenih tržišnih vrednosti koje su najmanje rezultat nezavisne i stručne procene, već se nalaze negde između želja vlasnika, spretnosti advokata, moralne slabosti veštaka i sudijskog osećaja pravičnosti. Takav scenario je donedavno možda i bio neminovan, ali struka procenitelja nepokretnosti i moderni alati koji su na raspolaganju omogućavaju suštinsku promenu u procenama vrednosti.
Ključne reči:eksproprijacija, naknada za eksproprijaciju, procena tržišne vrednosti, veštak, licencirani procenitelj nepokretnosti.
PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH NA DAN KOJI JE ZAKONOM UTVRĐEN KAO PRAZNIK
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 331.322.6(497.11)
PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH NA DAN KOJI JE ZAKONOM UTVRĐEN KAO PRAZNIK
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Važećim Zakonom o radu utvrđeno je pravo zaposlenog na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu pored ostalog i za rad na dan praznika koji je neradni dan najmanje 110% od osnovice, koju čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Ovim zakonom je utvrđeno i pravo zaposlenog na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pored ostalog i za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan. Međutim, utvrđujući ova prava zaposlenog, zakon ne navodi dane praznika koji su neradni dani.
Ključe reči: praznik, praznovanje, obeležavanje, državni praznik, verski praznik, krsna slava, naknada zarade , odsustvovanje sa rada na dan praznika koji je neradni dan, uvećana zarada, rad na dan praznika koji je neradni dan.
PRAVIČNOST DOSTAVLJANJA REŠENJA O IZVRŠENJU IZVRŠNOM DUŽNIKU PREKO ELEKTRONSKE OGLASNE TABLE SUDA
OGLEDI
IZVRŠNO PRAVO
UDK: 347.952(497.11)
PRAVIČNOST DOSTAVLJANJA REŠENJA O IZVRŠENJU IZVRŠNOM DUŽNIKU PREKO ELEKTRONSKE OGLASNE TABLE SUDA
* Besfort Ramadani, master prava, savetnik Ustavnog suda Republike Srbije.
Rezime: U našem pravnom sistemu prisutan je trend sve većeg stepena digitalizacije sudskih postupaka i izvršni postupak nije izuzetak. U izvršnom postupku postoji digitalizacija u jednom delu, što znači da se većinski deo izvršnog postupka još odvija u papirnoj formi, dok se manji deo odvija u elektronskoj formi. Oblici digitalizacije u izvršnom postupku su podnošenje predloga za izvršenje u elektronskom obliku, elektronsko javno nadmetanje, dostavljanje pismena između javnog izvršitelja i drugih organa elektronskim putem, elektronska oglasna tabla Komore javnih izvršitelja i elektronska oglasna tabla suda. Predmet ovog rada jeste elektronska oglasna tabla suda koja se koristi od 1. januara 2020. godine i preko koje se sva pismena dostavljaju izvršnom dužniku. Tradicionalna oglasna tabla suda više nije u funkciji u izvršnom postupku. U ovom radu pokušava se da se odgovori na pitanje da li se dostavljenjem rešenja o izvršenju izvršnom dužniku, a koji akt je najznačajniji akt za izvršnog dužnika, isključivo preko elektronske oglasne table suda, narušava njegov procesni položaj, a imajući u vidu da u našem društvu postoji veliki broj digitalno nepismenih lica ili lica koja nemaju pristup internetu odnosno računaru, a to su po pravilu starija ili socijalno ugrožena lica.
Ključne reči: izvršni dužnik, dostavljanje pismena, elektronska oglasna tabla suda, pravo na pravično suđenje, Evropski sud za ljudska prava.
FORENZIČKO VEŠTAČENJE DIGITALNIH DOKAZA I NAKNADA ŠTETE USLED NEOVLAŠĆENOG FOTOGRAFISANJA I NEOVLAŠĆENOG OBJAVLJIVANJA I PRIKAZIVANJA TUĐEG SPISA, PORTRETA I SNIMKA
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.983:004
342.738
FORENZIČKO VEŠTAČENJE DIGITALNIH DOKAZA I NAKNADA ŠTETE USLED NEOVLAŠĆENOG FOTOGRAFISANJA I NEOVLAŠĆENOG OBJAVLJIVANJA
I PRIKAZIVANJA TUĐEG SPISA, PORTRETA I SNIMKA***
* Prof. dr Velisav Marković, redovni profesor, Univerzitet Singidunum.
** Doc. dr Jelena Gavrilović, Univerzitet Singidunum.
*** Tekst je objavljen u zborniku radova Prouzrokovanje štete, naknada štete i osiguranje, XXVIII Međunarodna naučna konferencija, Valjevo 2025.
Rezime: Autori u radu predstavljaju bića krivičnih dela Neovlašćeno fotografisanje i Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka, forenzičko veštačenje digitalnih dokaza koji su osnovni dokazi kod ovih krivičnih dela, određene tehnike i alate za forenzičku analizu autentičnosti video sadržaja, kao i naknadu štete zbog povrede privatnosti. Osnovni problem koji se uočava je što se ova krivična dela gone po privatnoj tužbu zbog čega je oštećeni, kao privatni tužilac u krivičnom postupku ili kao tužilac u parničnom postupku, gotovo onemogućen da blagovremeno pokrene postupak, identifikuje učinioca i obezbedi dokaze za vođenje krivičnog i parničnog postupka. Rezultat je veliki broj ovih krivičnih dela u praksi a veoma mali broj osuđenih lica. Predlog je da se izmenama zakona predvidi da se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, odnosno omogući privatnom tužiocu/oštećenom pristup dokazima i identifikaciji učinioca krivičnog dela.
Ključne reči: neovlašćeno fotografisanje, neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka, digitalni dokazi, forenzičko veštačenje, naknada štete.
UDRUŽENJE NOVINARA KAO UMEŠAČ SUI GENERIS
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.921.3(497.11)
342.7:070-05(4971.11)
UDRUŽENJE NOVINARA KAO UMEŠAČ SUI GENERIS
* Dr Gordana Stanković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu u penziji.
Rezime: U radu je analizirana odredba člana 65. Zakona o javnom informisanju i medijima (2023) kojom je regulisan institut mešanja udruženja novinara u parnicu koja se vodi povodom radnog spora između novinara kao tužioca i poslodavca a koja još uvek nije privukla pažnju pravnih pisaca. Okolnost da javni interes nalaže obezbeđenje pravne zaštite novinarima od šikaniranja kojima pravnu pomoć ne mogu da pruže sindikati u zaštiti i ostvarivanju radnopravne zaštite u parničnom postupku bila je osnovni pravnopolitički razlog koji je motivisao zakonodavca da predvidi mogućnost učešća udruženja novinara kao umešača u parnici na strani novinara kao tužioca. Osim pravnopolitičkih razloga zbog kojih je normirano ovo novo zakonsko rešenje u domenu civilne procedure, povod za ovaj rad bilo je nastojanje da se analiziraju uslovi pod kojima udruženje novinara može da se umeša u parnicu koja se vodi povodom radnog spora, konstatuju odstupanja od opšteg režima u pogledu instituta mešanja u tuđu parnicu regulisanog odredbama Zakona o parničnom postupku (2011) i odredi pravna priroda učešća udruženja novinara kao umešača.
Ključne reči: učešće trećih lica u tuđoj parnici, umešač, udruženje novinara kao umešač, intervencioni razlog, pravni interes.
OBAVEZNE OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI U SRPSKOM KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.235(497.11)
OBAVEZNE OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI U SRPSKOM KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU
* Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Krivična zakonodavstva institut olakšavajućih i otežavajućih okolnosti određuju na različite načine. Najčešće zakonodavac određuje neke tipične okolnosti od značaja za odmeravanje kazne, s tim što sud može uzeti u obzir i druge okolnosti, a obično unapred ne određuje koje su otežavajuće a koje olakšavajuće. Takav način regulisanja olakšavajućih i otežavajućih okolnosti bio je primenjen i u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije. Međutim, izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2012. godine uvedena je prva okolnost koju je sud pri odmeravanju kazne obavezan ceniti kao otežavajuću, a to je okolnost da je krivično delo učinjeno iz mržnje. Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2019. godine zakonodavac se opredelio da i povrat odredi kao obaveznu otežavajuću okolnost, tako da sada naše krivično zakonodavstvo sadrži dve obavezne otežavajuće okolnosti. Uvođenje prve obavezne otežavajuće okolnosti motivisano je prvenstveno međunarodnim obavezama naše zemlje, dok je propisivanje druge obavezne otežavajuće okolnosti rezultat kaznenog populizma, koji je sve više prisutan u našem krivičnom zakonodavstvu.
Ključne reči: obavezne otežavajuće okolnosti, odmeravanje kazne, mržnja, povrat.