ELEMENTI BIĆA KRIVIČNOG DELA UBISTVO IZ ČLANA 113. KZ
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 340.132.1:343.61(497.11)
ELEMENTI BIĆA KRIVIČNOG DELA UBISTVO IZ ČLANA 113. KZ
* Nikola Pantelic, viši javni tužilac u Beogradu.
Rezime: Rad analizira krivično delo ubistva iz člana 113. Krivičnog zakonika, sa posebnim osvrtom na značaj subjektivnog odnosa učinioca prema posledici. Ukazuje se da pravna kvalifikacija ne zavisi isključivo od nastale posledice, već od ukupne ocene svih okolnosti konkretnog slučaja. Posebna pažnja posvećena je razgraničenju ubistva od srodnih krivičnih dela, kao i razlici između umišljaja i nehata. Kroz analizu sudske prakse pokazuje se da se umišljaj utvrđuje na osnovu načina izvršenja, upotrebljenog sredstva i ponašanja učinioca pre i posle radnje. Rad takođe razmatra pitanja uzročnosti, pokušaja i saučesništva, ukazujući na značaj celovitog pristupa u pravnoj oceni. Zaključuje se da je za pravilnu kvalifikaciju odlučujuća sinteza objektivnih i subjektivnih elemenata dela.
Ključne reči: ubistvo, umišljaj, sudska praksa, krivičnopravna kvalifikacija.
PREKLUZIJA I ZABRANA PONOVNOG UKIDANJA PRVOSTEPENOG REŠENJA U PARNIČNOM POSTUPKU
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.937(497.11)
PREKLUZIJA I ZABRANA PONOVNOG UKIDANJA PRVOSTEPENOG REŠENJA U PARNIČNOM POSTUPKU
PREKLUZIJA I ZABRANA PONOVNOG UKIDANJA PRVOSTEPENOG REŠENJA U PARNIČNOM POSTUPKU
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U parničnom postupku pravo na pravično suđenje obuhvata svojim sadržajem i suđenje u razumnom roku. To podrazumeva prema odredbama ZPP i dužnost stranke da blagovremeno iznese činjenice i predloži dokaze. Pasivizam na tu temu ima za posledicu prekluziju u pogledu mogućnosti njihove upotrebe ako se to može pripisati krivici stranke. U drugostepenom postupku po žalbi protiv presude i rešenja prvostepenog suda koji sadrži odluku o zahtevu stranaka obavezna je drugostepena rasprava, koja je takođe u funkciji zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Ključne reči: činjenice, dokazi, razuman rok, prekluzija, dvostruko ukidanje, obavezna rasprava, drugostepeni sud, vrste sudske odluke.
Rezime: U parničnom postupku pravo na pravično suđenje obuhvata svojim sadržajem i suđenje u razumnom roku. To podrazumeva prema odredbama ZPP i dužnost stranke da blagovremeno iznese činjenice i predloži dokaze. Pasivizam na tu temu ima za posledicu prekluziju u pogledu mogućnosti njihove upotrebe ako se to može pripisati krivici stranke. U drugostepenom postupku po žalbi protiv presude i rešenja prvostepenog suda koji sadrži odluku o zahtevu stranaka obavezna je drugostepena rasprava, koja je takođe u funkciji zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Ključne reči: činjenice, dokazi, razuman rok, prekluzija, dvostruko ukidanje, obavezna rasprava, drugostepeni sud, vrste sudske odluke.
OGRANIČENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI I TENDENCIJE U UPOREDNOM PRAVU (II deo)
UPOREDNO PRAVO
OGRANIČENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI I TENDENCIJE U UPOREDNOM PRAVU
(II deo)
UDK: 340.5:347.155
* Dr Milena Trgovčević Prokić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.
Rezime: Zaštita osoba sa invaliditetom jedan je od najosetljivijih elemenata društvenorazvojne, ekonomske i socijalne politike društva, a odnos prema ugroženim i marginalizovanim grupama i njihovo efektivno društveno uključivanje pokazuju dostignuti nivo svesti i napretka samog društva. To uključuje obuku organa starateljstva, suda i drugih ustanova i celokupnog društva, kao i izmenu Porodičnog zakona, Zakona o vanparničnom postupku i drugih zakona. Osim toga, potrebna je i profesionalna podrška osobama sa intelektualnim i psihosocijalnim poteškoćama od strane defektologa, psihologa i dr. koji bi im pomagali da izraze svoju volju prilikom donošenja odluka.
Uprkos dobrom zakonskom okviru u Srbiji, i dalje ima mesta za poboljšanje kako bi se obezbedila potpuna ravnopravnost invalidnih lica i da ona ostvaruju ravnopravno sa drugima sva ljudska prava i osnovne slobode.
Ključne reči: zaštita osoba sa invaliditetom, poslovna sposobnost, ograničenje poslovne sposobnosti.
EPILOG PREDLOGA DIREKTIVE O ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
ODŠTETNO PRAVO
OGLEDI
UDK: 347.5:004.8(4-6EU)
EPILOG PREDLOGA DIREKTIVE O ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
* Bojana Arsenijević, asistentkinja, doktorantkinja, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu.
** Tekst je objavljen u zborniku radova Prouzrokovanje štete, naknada štete i osiguranje, XXVIII Međunarodna naučna konferencija, Valjevo 2025.
Rezime: Ustrojstvo jedinstvenog evropskog pravnog okvira za regulisanje odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije ima svoj kamen temeljac u Uredbi o veštačkoj inteligenciji (eng. Artificial Intelligence Act). Uredba je usvojena 2024. godine i postoji prelazni period stupanja na snagu pojedinih njenih odredbi. Uredbom su uređeni aspekti dozvoljene i zabranjene upotrebe veštačke inteligencije, a u pogledu regulisanja odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije Uredbu dopunjuju dva predloga direktiva. Prvi predlog jeste izmenjena direktiva o odgovornosti za proizvode sa nedostatkom (eng. Revised Product Liability Directive), koji predlog je usvojen 2024. godine. Drugi predlog ticao se usvajanja direktive o usaglašavanju vanugovorne odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije (eng. AI Liability Directive). U februaru 2025. godine Evropska komisija je objavila Program rada za 2025. godinu, u kojem je navela nameru da potonji predlog povuče. U radu posvećujemo pažnju pitanjima sadržine povučenog predloga direktive, razlozima odustanka od njega i trenutnom stanju regulisanja vanugovorne odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije u evropskom pravnom poretku.
Ključne reči: vanugovorna odgovornost, veštačka inteligencija, šteta, Evropska unija, povlačenje predloga direktive.
OGRANIČENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI I TENDENCIJE U UPOREDNOM PRAVU (I deo)
OGLEDI
UPOREDNO PRAVO
UDK: 340.5:347.155
OGRANIČENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI I TENDENCIJE U UPOREDNOM PRAVU
(I deo)
* Dr Milena Trgovčević Prokić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.
Rezime: Zaštita osoba sa invaliditetom jedan je od najosetljivijih elemenata društvenorazvojne, ekonomske i socijalne politike društva, a odnos prema ugroženim i marginalizovanim grupama i njihovo efektivno društveno uključivanje pokazuju dostignuti nivo svesti i napretka samog društva. To uključuje obuku organa starateljstva, suda i drugih ustanova i celokupnog društva, kao i izmenu Porodičnog zakona, Zakona o vanparničnom postupku i drugih zakona. Osim toga potrebna je i profesionalna podrška osobama sa intelektualnim i psihosocijalnim poteškoćama od strane defektolaga, psihologa i dr. koji bi im pomagali da izraze svoju volju prilikom donošenja odluka.
Uprkos dobrom zakonskom okviru u Srbiji i dalje ima mesta za poboljšanje kako bi se obezbedila potpuna ravnopravnost invalidnih lica i da ona ostvaruju ravnopravno sa drugima sva ljudska prava i osnovne slobode.
Ključne reči: zaštita osoba sa invaliditetom, poslovna sposobnost, ograničenje poslovne sposobnosti.
ODGOVORNOST DRŽAVE ZA ZABRANU IZGRADNJE MINI-ELEKTRANA
OGLEDI
OBLIGACIONO PRAVO
UDK: 349.6:620.92(497.11)
ODGOVORNOST DRŽAVE ZA ZABRANU IZGRADNJE MINI-ELEKTRANA
* Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog suda u penziji.
Rezime: Kroz analizu sudske odluke autor pokušava da odgovori: da li Zakon o korišćenju obnovljivih izvora (2021. godina) ograničava gradnju mini-elektrana ubuduće ili se primenjuje i na ranije započete a nezavršene objekte; ako se primenjuje retroaktivno, da li država odgovara za štetu; da li investitor po novom zakonu treba da pokrene postupak radi preispitivanja sopstvene dozvole za gradnju; da li je dozvola imovina.
Ključne reči: mini-elektrane, građevinska dozvola, ekologija, zabrana gradnje, stečeno pravo, retroaktivnost, naknada štete.
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE II deo
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.234
351.712.5
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE
II deo
* Tibor Bodolo, dipl. inž. maš., master ekonomista, REV, licencirani procenitelj nepokretnosti.
Sudski veštak za oblast mašinstva i ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast procena imovine i kapitala, naknade štete i izmakle koristi, zaposlen u Centru za veštačenja i procene, Novi Sad.
Rezime: Ovaj rad je usmeren ka identifikaciji osnovnih problema i to u prvom koraku postupka određivanja naknade odnosno samoj proceni vrednosti nepokretnosti. Motiv za ovaj rad je višegodišnja praksa u procenama naknada za eksproprijacije i uvid u stotine nalaza i mišljenja sudskih veštaka na teritoriji cele Srbije kao i odluke sudova bazirane na ovim veštačenjima.
Iako je Srbija razvila moderne instrumente (Registar cena nepokretnosti) i regulativu (Zakon o proceniteljima), sudska praksa u postupcima procene tržišne vrednosti za potrebe eksproprijacije i dalje preferira veštake umesto licenciranih procenitelja nepokretnosti. Ukoliko tome dodamo i metodu rada Poreske uprave na procenama tržišne vrednosti kao i nedostatak stručnog kadra u Poreskoj upravi, dolazimo do procenjenih tržišnih vrednosti koje su najmanje rezultat nezavisne i stručne procene, već se nalaze negde između želja vlasnika, spretnosti advokata, moralne slabosti veštaka i sudijskog osećaja pravičnosti. Takav scenario je donedavno možda i bio neminovan, ali struka procenitelja nepokretnosti i moderni alati koji su na raspolaganju omogućavaju suštinsku promenu u procenama vrednosti.
Ključne reči:eksproprijacija, naknada za eksproprijaciju, procena tržišne vrednosti, veštak, licencirani procenitelj nepokretnosti.
UMEŠAČI SUI GENERIS
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.921.3(497.11)
UMEŠAČI SUI GENERIS
* Dr Gordana Stanković, redovni profesor u penziji.
Rezime: U radu se analiziraju zakonske odredbe koje se odnose na umešače sui generis kao posebnu vrstu umešača u pozitivnom pravu Republike Srbije. Pravo na mešanje u tuđu parnicu umešača sui generis predviđeno je najčešće posebnim procesnim odredbama, odredbama posebnog zakona ili proizlazi iz zakona. Umešači sui generis imaju specifičnu procesnu funkciju, procesni položaj i ovlašćenja po kojima se razlikuju od običnih umešača i umešača sa položajem jedinstvenog suparničara. Umešači sui generis imaju osnovnu funkciju da štite javni interes u tuđoj parnici i njihov pravni interes za mešanje u tuđu parnicu predviđen je zakonom. U ulozi umešača sui generis mogu da se jave pojedini državni organi i pravna i fizička lica.
Ključne reči: učešće umešača u tuđoj parnici, umešač, vrste umešača, umešač sui generis, intervencioni razlog.
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE I deo
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.234
351.712.5
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE
I deo
* Tibor Bodolo dipl. inž. maš., master ekonomista, REV, licencirani procenitelj nepokretnosti.
Sudski veštak za oblast mašinstva i ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast procena imovine i kapitala, naknade štete i izmakle koristi, zaposlen u Centru za veštačenja i procene, Novi Sad.
Rezime: Ovaj rad je usmeren ka identifikaciji osnovnih problema i to u prvom koraku postupka određivanja naknade odnosno samoj proceni vrednosti nepokretnosti. Motiv za ovaj rad je višegodišnja praksa u procenama naknada za eksproprijacije i uvid u stotine nalaza i mišljenja sudskih veštaka na teritoriji cele Srbije kao i odluke sudova bazirane na ovim veštačenjima.
Iako je Srbija razvila moderne instrumente (Registar cena nepokretnosti) i regulativu (Zakon o proceniteljima), sudska praksa u postupcima procene tržišne vrednosti za potrebe eksproprijacije i dalje preferira veštake umesto licenciranih procenitelja nepokretnosti. Ukoliko tome dodamo i metodu rada Poreske uprave na procenama tržišne vrednosti kao i nedostatak stručnog kadra u Poreskoj upravi, dolazimo do procenjenih tržišnih vrednosti koje su najmanje rezultat nezavisne i stručne procene, već se nalaze negde između želja vlasnika, spretnosti advokata, moralne slabosti veštaka i sudijskog osećaja pravičnosti. Takav scenario je donedavno možda i bio neminovan, ali struka procenitelja nepokretnosti i moderni alati koji su na raspolaganju omogućavaju suštinsku promenu u procenama vrednosti.
Ključne reči:eksproprijacija, naknada za eksproprijaciju, procena tržišne vrednosti, veštak, licencirani procenitelj nepokretnosti.
PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH NA DAN KOJI JE ZAKONOM UTVRĐEN KAO PRAZNIK
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 331.322.6(497.11)
PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH NA DAN KOJI JE ZAKONOM UTVRĐEN KAO PRAZNIK
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Važećim Zakonom o radu utvrđeno je pravo zaposlenog na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu pored ostalog i za rad na dan praznika koji je neradni dan najmanje 110% od osnovice, koju čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Ovim zakonom je utvrđeno i pravo zaposlenog na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pored ostalog i za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan. Međutim, utvrđujući ova prava zaposlenog, zakon ne navodi dane praznika koji su neradni dani.
Ključe reči: praznik, praznovanje, obeležavanje, državni praznik, verski praznik, krsna slava, naknada zarade , odsustvovanje sa rada na dan praznika koji je neradni dan, uvećana zarada, rad na dan praznika koji je neradni dan.