Pobijanje dužnikovih pravnih radnji
OBLIGACIONO PRAVO
Pobijanje dužnikovih pravnih radnji
Za pobijanje dužnikovih pravnih radnji ne zahteva se da je dužnik zbog preduzete pravne radnje potpuno nesposoban za plaćanje, već da nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja.
Ugovor o ortakluku
OBLIGACIONO PRAVO
Ugovor o ortakluku
Da bi nastao ugovor o ortakluku, neophodno je da se ugovarači sporazumeju o njegovim bitnim elementima, a to su imovina ortakluka, ortački udeli, cilj koji ortaci žele postići i trajanje ugovora o ortakluku.
Zaštita od evikcije
OBLIGACIONO PRAVO
Zaštita od evikcije
Odgovornost prodavaca za pravne nedostatke prodate stvari postoji samo u slučaju kada kupac nije bio obavešten o postojanju nekog prava trećeg lica koje isključuje, umanjuje ili ograničava njegovo pravo na kupljenoj stvari.
Povreda prava preče kupovine
OBLIGACIONO PRAVO
Povreda prava preče kupovine
Kod ugovora o zameni nepokretnosti ne važi pravilo o povredi prava preče kupovine.
Ništav ugovor o poklonu
OBLIGACIONO PRAVO
Ništav ugovor o poklonu
Kod ugovora o poklonu, motiv odnosno pobuda za zaključenje ugovora ulazi u njegov osnov (kauzu obavezivanja) i kada motiv otpadne, ugovor više nema osnov i zbog toga je ništav.
Pravo na rentu
OBLIGACIONO PRAVO
Pravo na rentu
Osnov za ostvarenje prava na novčanu rentu postoji samo ako se utvrdi da oštećeni usled povreda ne može da ostvaruje prihod koji je mogao ostvariti (i koji je ostvarivao) da je zdrav i da mu nije umanjena radna sposobnost, a ne s obzirom na utvrđeni stepen umanjenja sposobnosti.
Ugovor o ustupanju potraživanja
OBLIGACIONO PRAVO
Ugovor o ustupanju potraživanja
Na osnovu ugovora o ustupanju potraživanja dolazi do promene poverioca, dok potraživanje i dužnik ostaju isti.
Ništavi ugovor
OBLIGACIONO PRAVO
Ništavi ugovor
Ništav je ugovor koji zaključi lice koje nije sposobno za rasuđivanje u vreme njegovog zaključenja, bez obzira na to što mu poslovna sposobnost nije oduzeta sudskom odlukom.
ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
OBLIGACIONO PRAVO
NEDOUMICE
UDK: 347.962.6(497.11)
ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je propust u radu Osnovnog suda u Nišu u parnici za naknadu nematerijalne štete. Naime, tužilja je kao drugotuženog označila osiguravajuće društvo i nakon održanog pripremnog ročišta, od strane punomoćnika tužilje, nakon što je izvršen uvid u polisu osiguranja putnika u javnom prevozu, utvrđeno je da drugotuženi nije pasivno legitimisan da bude tuženi u toj parnici i samim tim odmah nakon dva radna dana od dana održavanja pripremnog ročišta, tužilja je precizirala tužbeni zahtev u pogledu pravilnog označenja osiguravajućeg društva, koje po polisi i treba da bude tuženi i pasivno je legitimisan. Prvooznačeno osiguravajuće društvo bi na taj način eventualno imalo pravo samo na naknadu troškova odgovora na tužbu i pristupa pripremnom ročištu, ovako zbog propusta u radu suda, precizirani tužbeni zahtev sa pravilnim označenjem tuženog nikada nije združen spisima predmeta, zbog čijeg propusta je tužilja nakon okončanja parnice snosila troškove u visini od nekih 80.000,00 dinara, jer je postupak vođen pune dve godine. Sudija se pravdala da je predmet bio kod veštaka, ali podnesak kojim je tužilja pravilno označila tuženog je podnet sudu svega dva dana nakon održanog pripremnog ročišta, pa samim tim spis predmeta nikako nije mogao da bude kod veštaka radi veštačenja, jer je isto obavljeno tek nakon saslušanja tužilje kao stranke. Ono što je još interesantnije je činjenica da uvidom u libru evidentno stoji da je punomoćnik tužilje predao precizirani tužbeni zahtev i to kog datuma i kada, pa je sasvim nesuvislo da nikad nije združen spisima predmeta. Nakon uložene žalbe od strane prvooznačenog osiguravajućeg društva da isto nije pasivno legitimisano da bude tuženi u parnici za naknadu štete, Apelacioni sud u Nišu ukida presudu Osnovnog suda u Nišu i nakon dve godine, tužilja ukazuje sudu da je dva dana nakon pripremnog ročišta izvršila preciziranje i pravilno označenje tuženog, što prvostepeni sud uopšte nije cenio. Naravno, sada nakon dve godine novooznačeni tuženi nije želeo da stupi u parnicu, a postupajući sudija je tužilju „kaznila“ tako što je odbila tužbeni zahtev prema prvooznačenom tuženom osiguravajućem društvu, jer tužilji nakon dve godine trajanja parnice nije bilo u interesu da povuče tužbu u pogledu prvobitno označenog tuženog, pošto bi troškove snosila, već da kroz žalbu ukaže žalbenom sudu na propust u radu prvostepenog suda i samim tim ukaže na važnu činjenicu, a to je da zbog propusta u radu Osnovnog suda u Nišu. Međutim, ovakvi navodi tužilje ostali su bez uticaja na drugačiju odluku žalbenog suda, jer je isti ostao na istom stanovištu kao i prvostepeni sud da je tužilja tužbu uredila tek na ročištu i to 2023. godine, kada je punomoćnik tužilje ukazao prvostepenom sudu da je tužbu i tužbeni zahtev uredio mnogo ranije, ali svakako za ovakve propuste u radu niko ne odgovara, jer važi „princip zaštite“.
Ključne reči: Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o parničnom postupku, odgovornost za štetu, odgovornost Republike Srbije za greške u radu sudova, disciplinska odgovornost sudije, odgovornost zaposlenih u sudu za nesavestan rad.
Poslovodstvo bez naloga
OBLIGACIONO PRAVO
Poslovodstvo bez naloga
Lice koje se prihvati tuđeg posla i pored zabrane lica čiji je posao, a za zabranu je znalo ili je moralo znati, nema prava koja pripadaju poslovođi bez naloga.