Vještačenje povreda u saobraćajnoj nezgodi
SUDSKA PRAKSA: BOSNA I HERCEGOVINA
Vještačenje povreda u saobraćajnoj nezgodi
U dijelu odluke Kantonalnog suda kojim je odbijen tužbeni zahtjev za naknadu nematerijalne štete – prekršeno je apelantičino pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jer miješanje nije bilo u skladu sa članom 200. Zakona o obligacionim odnosina u vezi sa članom 8. Zakona o parničnom postupku budući da je Kantonalni sud, bez razumnog opravdanja, inzistirao na medicinskoj dokumentaciji s mostarske klinike iako je apelantica priložila medicinsku dokumentaciju s privatne poliklinike iz koje su bile vidljive i koje je i kakve je povrede apelantica zadobila, čija validnost tokom postupka ničim nije osporena. Uz to, nema kršenja prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u dijelu odluke o naknadi troškova liječenja kada je miješanje u apelantičino pravo na imovinu bilo zakonito i u javnom interesu i proporcionalno cilju kojem se težilo u situaciji kada apelantica tokom postupka nije dokazala opravdanost liječenja u privatnoj poliklinici u Republici Hrvatskoj, niti je navela razloge koji su je spriječili da se nakon saobraćajne nezgode javi u Klinički bolnički centar Mostar, gdje ju je nakon pregleda uputio Dom zdravlja u Ljubuškom.
Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja
Za postojanje eventualnih propusta na strani optuženog vozača neophodno je sagledati da li se saobraćajna nezgoda dogodila u naselju ili van naselja, od čega zavisi da li je u momentu nezgode brzina kretanja putničkog vozila kojim je optuženi upravljao bila dozvoljena ili ne, te da li su u noćnim uslovima vožnje postojala vozila koja su dolazila u susret, zbog čega je optuženi morao da upravlja pod srednjim svetlima, a osim toga bitno je utvrditi da li su postojali i propusti na strani oštećenog u smislu da li je upravljao biciklom na dozvoljen način i da li je bio propisno osvetljen.
Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja
Kod činjenice da je nastradali pešak prelazio kolovoz na rastojanju kraćem od 100 metara od obeleženog pešačkog prelaza, sa desne na levu stranu gledano iz pravca kretanja autobusa koji se kretao krajnjom levom saobraćajnom trakom, a kojim je upravljao optuženi, dok su u ostalim saobraćajnim trakama bili zaustavljeni drugi autobusi zbog crvenog svetla na semaforu, neophodno je utvrditi da li je optuženi bio u obavezi da očekuje nailazak pešaka na kolovozu između zaustavljenih vozila, a van obeleženog pešačkog prelaza.
Šteta u saobraćaju
OBLIGACIONO PRAVO
Šteta u saobraćaju
Kada upravljač puta nije postavio saobraćajni znak „opasna krivina“, tamo gde je trebalo, tada postoji njegova odgovornost za štetu nastalu zbog odsustva tog znaka i znaka za ograničenje brzine.
Naknada materijalne štete zbog stoke na magistralom putu
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada materijalne štete zbog stoke na magistralom putu
U situaciji kada je tužilac, upravljajući vozilom na magistralnom putu, naleteo na svinje nepoznatog vlasnika, pa je na vozilu nastala materijalna šteta, tada za nastalu štetu odgovaraju tuženici – opština i javno preduzeće solidarno.
Regres osiguravača
OBLIGACIONO PRAVO
Regres osiguravača
Tužilac (osiguravač) ima pravo regresa prema tuženiku (štetniku) koji je napustio mesto događaja.
Ugrožavanje javnog saobraćaja i presuđena stvar
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Ugrožavanje javnog saobraćaja i presuđena stvar
Kada je okrivljeni proglašen odgovornim pred prekršajnim sudom za učinjeni prekršaj povodom nastale saobraćajne nezgode zato što je upravljao vozilom koje je registrovano u inostranstvu i koje nije osigurano u skladu sa propisima Republike Srbije o obaveznom osiguranju, ne radi se o istom činjeničnom osnovu i presuđenoj stvari, bez obzira što je u pitanju isti okrivljeni i isti krivičnopravni događaj, pa je pravilno prvostepeni sud okrivljenog oglasio krivim zbog krivičnog dela ugrožavanja javnog saobraćaja.
Odgovornost vlasnika, odnosno korisnika motornog vozila za štetu prouzrokovanu njegovom upotrebom
USTAVNO PRAVO
Odgovornost vlasnika, odnosno korisnika motornog vozila za štetu prouzrokovanu njegovom upotrebom
Vozač koji je motornim vozilom upravljao sa dozvolom vlasnika i učestvovao u saobraćajnoj nezgodi odgovara osiguravaču kod kog je rizik osiguran za naknadu štete po osnovu regresa samo pod uslovima pod kojima je i vlasnik odgovoran svom osiguravaču, pa gubi pravo iz osiguranja pod istim uslovima kao i vlasnik vozila, ali samo prema tom osiguravaču, jer je osnov njihovih međusobnih prava i obaveza ugovor, a ne zakon.
Nemogućnost usaglašavanja nalaza i mišljenja veštaka i uticaj na odluku suda
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Nemogućnost usaglašavanja nalaza i mišljenja veštaka i uticaj na odluku suda
Činjenica da formalno nije izvršeno usaglašavanje nalaza veštaka pojedinca i ustanove koja je prethodno obavila veštačenje zbog toga što je ustanova otišla u stečaj ne dovodi u pitanje pravilnost i zakonitost pobijane presude, tim pre što je u predmetnom rešenju dat nalog u vezi usaglašavanja nalaza, a ne i mišljenja veštaka.
Ugrožavanje javnog saobraćaja
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Ugrožavanje javnog saobraćaja
Kada na spornoj raskrsnici puteva kritičnog dana nije postojao saobraćajni znak „STOP“ jer je prethodno uklonjen, tada je okrivljeni kao vozač i učesnik u saobraćaju dužan da poštuje „pravilo desne strane“, pa iako postoji odgovornost upravljača puta zbog toga što nije postavio ponovo isti saobraćajni znak, ta okolnost ne isključuje krivičnu odgovornost okrivljenog za učinjeno krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja.