Nadležnost u sporu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica

PROCESNO PRAVO

Nadležnost u sporu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica

Kada se radi o sporu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica, za stvarnu nadležnost privrednog suda neophodno je da bude ispunjen i objektivni kriterijum, odnosno da se radi i o sporu koji je nastao u obavljanju privredne delatnosti privrednih subjekata.

Tužba za utvrđenje istinitosti ili neistinitosti neke isprave

PROCESNO PRAVO

Tužba za utvrđenje istinitosti ili neistinitosti neke isprave

Tužba za utvrđenje istinitosti ili neistinitosti neke isprave ograničava se na utvrđenje da li isprava potiče ili ne potiče od onoga koji je u ispravi označen kao njen izdavalac, pa se pravna zaštita koja se pruža u toj situaciji tiče autentičnosti potpisa i izdavaoca, a ne njene sadržine.

Poslovna legitimacija

PROCESNO PRAVO
Poslovna legitimacija

Zapisnik sa sednice skupštine stambene zajednice ne predstavlja pravni akt pa tuženi (zapisničari) nisu pasivno legitimisani u parnici radi poništaja odluke.

Revizija

PROCESNO PRAVO

Revizija

Nedozvoljena je revizija u slučaju disciplinske mere – izricanje novčane kazne.

Revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen predlog za ponavljanje postupka

PROCESNO PRAVO

Revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen predlog za ponavljanje postupka

Nije dozvoljena revizija protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbijen predlog za ponavljanje postupka.

Sporovi male vrednosti

PROCESNO PRAVO

Sporovi male vrednosti

Sporovima male vrednosti ne smatraju se sporovi o nepokretnosti, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine.

Ponavljanje postupka na osnovu novih činjenica i dokaza

PROCESNO PRAVO

Ponavljanje postupka na osnovu novih činjenica i dokaza

Pravosnažno okončan postupak može se po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.

PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE II deo

PROCESNO PRAVO

UDK: 347.234
351.712.5
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE
II deo
* Tibor Bodolo, dipl. inž. maš., master ekonomista, REV, licencirani procenitelj nepokretnosti.
Sudski veštak za oblast mašinstva i ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast procena imovine i kapitala, naknade štete i izmakle koristi, zaposlen u Centru za veštačenja i procene, Novi Sad.

Rezime: Ovaj rad je usmeren ka identifikaciji osnovnih problema i to u prvom koraku postupka određivanja naknade odnosno samoj proceni vrednosti nepokretnosti. Motiv za ovaj rad je višegodišnja praksa u procenama naknada za eksproprijacije i uvid u stotine nalaza i mišljenja sudskih veštaka na teritoriji cele Srbije kao i odluke sudova bazirane na ovim veštačenjima.
Iako je Srbija razvila moderne instrumente (Registar cena nepokretnosti) i regulativu (Zakon o proceniteljima), sudska praksa u postupcima procene tržišne vrednosti za potrebe eksproprijacije i dalje preferira veštake umesto licenciranih procenitelja nepokretnosti. Ukoliko tome dodamo i metodu rada Poreske uprave na procenama tržišne vrednosti kao i nedostatak stručnog kadra u Poreskoj upravi, dolazimo do procenjenih tržišnih vrednosti koje su najmanje rezultat nezavisne i stručne procene, već se nalaze negde između želja vlasnika, spretnosti advokata, moralne slabosti veštaka i sudijskog osećaja pravičnosti. Takav scenario je donedavno možda i bio neminovan, ali struka procenitelja nepokretnosti i moderni alati koji su na raspolaganju omogućavaju suštinsku promenu u procenama vrednosti.
Ključne reči:eksproprijacija, naknada za eksproprijaciju, procena tržišne vrednosti, veštak, licencirani procenitelj nepokretnosti.

Nadležnost za odlučivanje u sporu u kojem se traži zaštita prava svojine

PROCESNO PRAVO

Nadležnost za odlučivanje u sporu u kojem se traži zaštita prava svojine

Spor u kojem se traži zaštita prava svojine (državine) na nepokretnosti je spor o nepokretnosti, pa bez obzira na određenu vrednost predmeta spora nije spor male vrednosti, tako da je za odlučivanje po žalbi na presudu osnovnog suda nadležan apelacioni sud.

UMEŠAČI SUI GENERIS

UMEŠAČI SUI GENERIS
* Dr Gordana Stanković, redovni profesor u penziji.
Rezime: U radu se analiziraju zakonske odredbe koje se odnose na umešače sui generis kao posebnu vrstu umešača u pozitivnom pravu Republike Srbije. Pravo na mešanje u tuđu parnicu umešača sui generis predviđeno je najčešće posebnim procesnim odredbama, odredbama posebnog zakona ili proizlazi iz zakona. Umešači sui generis imaju specifičnu procesnu funkciju, procesni položaj i ovlašćenja po kojima se razlikuju od običnih umešača i umešača sa položajem jedinstvenog suparničara. Umešači sui generis imaju osnovnu funkciju da štite javni interes u tuđoj parnici i njihov pravni interes za mešanje u tuđu parnicu predviđen je zakonom. U ulozi umešača sui generis mogu da se jave pojedini državni organi i pravna i fizička lica.
Ključne reči: učešće umešača u tuđoj parnici, umešač, vrste umešača, umešač sui generis, intervencioni razlog.