MOGUĆNOSTI I TRENDOVI PRIMENE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U PRAVOSUĐU

TEMA BROJA

PROCESNO PRAVO

UDK: 004.8:347.95

MOGUĆNOSTI I TRENDOVI PRIMENE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U PRAVOSUĐU
* Ana Toskić Cvetinović, LL.M, izvršna direktorka, Partneri Srbija.

Rezime: Primena informacionih tehnologija u pravosuđu započela je još sredinom dvadesetog veka, usled potrebe za unapređenjem efikasnosti sudskih postupaka, ali i ujednačavanjem sudske prakse i povećanjem pravne predvidivosti. Krajem 20. i početkom 21. veka, razvijen je koncept predvidive pravde (eng. Predictive Justice), koji podrazumeva mogućnost predviđanja ishoda sudskog postupka, ili neke njegove faze, primenom matematičkih algoritama zasnovanih na obradi velikog obima dostupnih podataka, odnosno prethodnih odluka. Poslednje dve decenije, ubrzani razvoj veštačke inteligencije doveo je da se ovi sistemi sve više koriste i u pravosuđu, pa se danas u pojedinim pravnim sistemima uveliko primenjuju u različitim fazama sudskih postupaka. Međutim, ovakva primena donosi i nove rizike po prava građana, uključujući i zabranu diskriminacije, zaštitu podataka o ličnosti, pravo na pravično suđenje, i pravo na pravnu pomoć.
Međunarodne organizacije, ali i pojedine nacionalne jurisdikcije, poslednjih godina intenzivno rade da razvoju smernica i normi koje bi trebalo da adresiraju rizike primene veštačke inteligencije uopšte, a neki od tih dokumenata osvrću se i na posebne rizike primene VI u pravosuđu.
Stoga ovaj rad nastoji da istraži mogućnosti i izazove primene veštačke inteligencije u pravosuđu. U svom prvom delu, rad daje pojašnjenja osnovnih pojmova relevantnih za razumevanje mogućnosti primene veštačke inteligencije u pravosuđu, kao i pregled relevantnog međunarodnog pravnog okvira, pre svega u kontekstu Saveta Evrope i Evropske unije. Takođe, u radu su predstavljena uporedna iskustva u primeni veštačke inteligencije u pravosuđu, kao i izazovi koji su prilikom ove primene do sada uočeni, pre svega u pogledu rizika po ljudska prava i slobode. U radu se zaključuje da se uvođenju VI pristupa sa velikim oprezom, uz poštovanje najviših etičkih, tehničkih i standarda zaštite ljudskih prava, te da je pri razmatranju uvođenja jednog ovakvog sistema neophodno preduzeti niz regulatornih, edukativnih, i tehničkih intervencija koje bi postavile osnove za adekvatnu i svrsishodnu primenu VI.
Ključne reči:mašinsko učenje, veštačka inteligencija, predvidiva pravda, zaštita podataka o ličnosti.

Tužba za poništaj arbitražne odluke

PROCESNO PRAVO

Tužba za poništaj arbitražne odluke

Tužba za poništaj arbitražne odluke može da se podnese samo protiv domaće arbitražne odluke, a ne i za utvrđenje da je odluka spoljnotrgovinske arbitraže ništava.

Nužni suparničari

PROCESNO PRAVO
Nužni suparničari

Svi suvlasnici poslužnog dobra su nužni jedinstveni suparničari i u sporu radi ukidanja službenosti moraju biti obuhvaćeni tužbom.

Revizija u sporu male vrednosti

PROCESNO PRAVO

Revizija u sporu male vrednosti

U sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Naknada troškova postupka u slučaju povlačenja  tužbe zbog priznanja tužbenog zahteva

Mesna nadležnog suda u sporu za zaštitu prava deteta

PROCESNO PRAVO

Mesna nadležnog suda u sporu za zaštitu prava deteta

Dete može podneti tužbu u sporu za zaštitu svog prava i sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava pred sudom opšte mesne nadležnosti, ili pred sudom na čijem području ono ima prebivalište, odnosno boravište, a što ne važi kada je tužbu za izmenu načina viđanja maloletnog deteta i oca, podnela majka deteta.

Tužba za povećanje novčane rente

PROCESNO PRAVO

Tužba za povećanje novčane rente

Oštećeni može podneti tužbu za povećanje novčane rente pod uslovom da je došlo do znatnih promena okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, ali mu se povećani iznos rente može dosuditi samo za ubuduće, od dana podnošenja zahteva za povećanje, odnosno dana podnošenja tužbe sa takvim zahtevom.

Sporovi male vrednosti

PROCESNO PRAVO

Sporovi male vrednosti

U slučaju formalnog suparničara tužbeni zahtevi se ne kumuliraju.

SUDSKA PRESUDA ILI ZAKON KAO IZVOR PRAVA – Sudska presuda kao izvor prava II

NEDOUMICE

PROCESNO PRAVO

UDK: 340.142(497.16:4-6EU)
SUDSKA PRESUDA ILI ZAKON KAO IZVOR PRAVA
– Sudska presuda kao izvor prava II
* Nenad Đorđević, glavni administrator, Opština Herceg Novi.

Rezime: Ustavni sud Crne Gore je svojom odlukom od 26. 12. 2023. godine („Sl. list Crne Gore“, br. 11/24 od 14. 2. 2024. godine) ukinuo odredbu člana 39. stav 1. Zakona o upravnom sporu („Sl. list Crne Gore“, br. 54/16) kojom je bilo propisano da u upravnom sporu svaka stranka snosi svoje troškove ako sud odlučuje na nejavnoj sjednici. Ovakva odluka Ustavnog suda jasno definiše da presuda Međunarodnog suda pravde u predmetu Zustović protiv Hrvatske (broj predstavke 27903/15) nije formalni izvor prava, već sudska praksa, te da se ne može tretirati kao opšteprihvaćeno pravilo međunarodnog prava koje ima primat nad domaćim zakonodavstvom i daje poruku da sudski precedent nije izvor prava u Crnoj Gori.
Ključne riječi: Ustavni sud Crne Gore, Evropski sud za ljudska prava, sudska praksa, troškovi postupka, ćutanje uprave, sudski precedent.

Nestala beba