Tag Archives for " ocena dokaza "

Izvođenje projekta bez saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu

PRIVREDNO PRAVO

Izvođenje projekta bez saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu

Postoji privredni prestup iz člana 40. stav 1. tačka 1. i stav 2. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu kada se pristupi izvođenju projekta bez saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

Privredni prestup iz člana 79. stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti hrane

PRIVREDNO PRAVO

Privredni prestup iz člana 79. stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti hrane

Stavljanje u promet proizvoda sa povećanom koncentracijom pesticida, odnosno ostatkom pesticida, čini radnju privrednog prestupa iz člana 79. stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti hrane.

Pravično suđenje

UDK: 347.9(497.11)
342.722:347.962.6

PRAVIČNO SUĐENJE
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.

Rezime: Vladavina prava zasnovana je na neotuđivim ljudskim i manjinskim pravima, koja se na osnovu Ustava RS neposredno primenjuju. Zaštita istih prava osigurava se prvenstveno putem ustavne žalbe, Ustavnom sudu RS, ali i kroz sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koji je jedino ovlašćen da tumači i utvrđuje standarde za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ustavna garancija prava na pravično suđenje (pošteno suđenje), pored ostalog, sastoji se u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg organa, odnosno suda. Zbog moguće povrede prava na pravično suđenje u sudskom postupku čiji je jedan aspekt i žalbeni postupak isto pravo uživa zaštitu po članu 6. stav 1. Konvencije. Ovaj članak je pokušaj da se ukaže na osnovne principe utvrđene u presudama Evropskog suda za ljudska prava, ustavnosudsku praksu u RS i praksu redovnih sudova u odnosu na pravično suđenje u žalbenom postupku i moguću povredu istog prava. Navedena povreda prvenstveno nastaje zbog pogrešne primene procesnih pravila koja se odnose na žalbu u žalbenom ili reviziju u revizijskom postupku. Pravila i standardi Evropskog suda za ljudska prava u osnovi mogu da se u žalbenom postupku promatraju kroz neposrednu ocenu dokaza u žalbenom postupku, ili propust žalbenog suda da oceni sve žalbene navode stranaka, nejednakost stranaka u žalbenom postupku i povredi prava na obrazloženu sudsku odluku. Pravično suđenje je osnovno pravo stranaka u sudskom postupku, bez obzira na prirodu istog postupka i položaj stranaka u istom. Navedeno načelo obuhvata veći broj procesnih pravila i prava stranaka tako da se može u značenju ljudskog prava govoriti o „složenom ljudskom pravu“ i može se razmatrati sa različitih aspekata. Pravičnost u osnovi podrazumeva ravnopravan tretman stranaka u postupku i obavezu stranaka da se procesnim pravima savesno koriste, pa je posebno interesantan odnos istih povreda u odnosu na značenje bitnih povreda odredaba parničnog postupka predviđenih Zakonom o parničnom postupku.

Ključne reči: vladavina prava, pravično suđenje, jednakost oružja, kontradiktornost postupka, ocena dokaza, obrazložena sudska odluka.

Jednakost je najvažniji deo pravičnosti**

Ocena dokaza

KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK

Ocena dokaza

Iako DNK veštačenjem nije utvrđeno prisustvo bioloških tragova jednog od okrivljenih na paketićima u kojima je pronađena opojna droga amfetamin, ovaj dokaz ne opovrgava navod odbrane drugog okrivljenog i iskaz svedoka na osnovu kojih je prvostepeni sud utvrdio da je upravo okrivljeni D. M. prodavao opojnu drugu okrivljenom G. N.

Kvalifikovani oblik silovanja i ocena dokaza

KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO

Kvalifikovani oblik silovanja i ocena dokaza

Prilikom ocene dokaza da li je izvršeno krivično delo silovanja sud svoju ocenu može zasnivati na iskazu ne samo neposrednih učesnika kritičnog događaja, nego i na osnovu usmenih dokaza, pismenih dokaza i nalaza i mišljenja različitih veštaka odnosno komisija veštaka medicinske struke.

Ocjena dokaza

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Ocjena dokaza

Nema kršenja prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav (1) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz ovu konvenciju kada je Kantonalni sud koristeći se ovlašćenjima iz člana 229. stav 1. tačka 2) Zakona o parničnom postupku uvažio žalbu tuženog i odbio tužbeni zahtjev apelanta jer je taj sud ponovnom ocjenom već provedenih dokaza pred prvostepenim sudom utvrdio da oni nisu dovoljni za osnovanost postavljenog zahtjeva što je jasno obrazloženo na način koji ne ostavlja utisak proizvoljnosti, pri čemu Kantonalni sud prilikom odlučenja nije izašao van okvira procesnog zakona i načela koje ovaj zakon promoviše.

Teret dokazivanja u radnom sporu

UDK: 347.94:331.109(497.11)

TERET DOKAZIVANJA U RADNOM SPORU
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.

„Ko negira ne treba da dokazuje“

Rezime: Dokazivanje je procesna delatnost suda i stranaka u parničnom postupku uz učešće eventualno drugih učesnika u sporu (umešača), radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, kako bi se obezbedio pravilan osnov za sudsku odluku. Pravilna primena materijalnog prava na osnovu koga sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva direktno je uslovljena pravilnim i potpunim utvrđenjem činjeničnog stanja u sporu. Da bi se utvrdilo pravilno i potpuno činjenično stanje sud prvenstveno mora pravilno primeniti procesna pravila o dokazivanju odlučnih činjenica. Dokazivanje je prvenstveno procesna aktivnost suda ali i parničnih stranaka usmerena na izvođenje dokaza radi utvrđenja istinitosti činjeničnih tvrdnji stranaka. Cilj dokazivanja je izvođenje logičkog zaključka o osnovanosti tužbenog zahteva. Predmet dokazivanja su određene tvrdnje parničnih stranaka o postojanju ili nepostojanju pravno relevantnih činjenica za donošenje odluke koje su s obzirom na prirodu spora odlučne za pravilnu primenu materijalnog prava. Dužnost je stranke u parnici da iznese činjenice na kojima zasniva svoj zahtev i predloži dokaze kojima se te činjenice mogu utvrditi, tako da svaka stranka mora imati aktivnu ulogu u toku trajanja postupka, jer se samo na osnovu sprovedenog raspravljanja o spornim činjenicama i na osnovu dokaza koje sud izvede mogu utvrditi odlučne činjenice za odluku o tužbenom zahtevu. Radni spor ima svoje karakteristike, kako u odnosu na specifičan položaj stranaka u sporu (zaposlenog u odnosu na poslodavca), tako i u odnosu na predmet spora (ocene zakonitosti odluke poslodavca). Predmet spora u radnom sporu u užem smislu, čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca kojom je odlučeno o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog određuje i sam redosled dokazivanja kao i odlučne činjenice koje sud treba utvrditi po službenoj dužnosti. Materijalnopravni odnos stranaka tužioca kao zaposlenog i tuženog kao njegovog poslodavca zbog specifičnog podređenog položaja zaposlenog i položaja subordinacije, pravila o teretu dokazivanja u odnosu na opštu parnicu drugačije raspodeljuje o čemu se u sudskoj praksi često ne vodi računa i dolazi do povrede istih pravila. Ovaj članak je pokušaj da se na neke dileme ukaže i utvrde neka pravila po kojim se utvrđuju odlučne činjenice u radnom sporu čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca.(1)

Ključne reči: parnični postupak, radni spor, teret dokazivanja, raspravno načelo, načelo materijalne istine, dokazivanje, ocena dokaza, donošenje odluke.