Tag Archives for " veštačenje "

Trzajne povrede vrata – veštačenje u krivičnom i parničnom postupku

UDK: 340.66:617.53-001
347.513:656.1

TRZAJNE POVREDE VRATA – VEŠTAČENJE U KRIVIČNOM  I PARNIČNOM POSTUPKU
Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd.

Rezime: Usled razvoja industrije i saobraćaja povećava se incidencija trzajne povrede vrata čije posledice mogu imati reperkusije na životnu aktivnost, kao i na obavljanje bilo koje delatnosti, iz čega proizlazi i njen epidemiološki, stručni, sudskomedicinski, ekonomski, a naročito preventivni značaj.
Sa razvojem saobraćaja ove povrede su postale učestalije i danas predstavljaju značajan pravno-medicinski problem. Trzajna povreda vratne kičme kod nas predstavlja najčešću povredu koju zadobijaju učesnici saobraćajnih nezgoda.
Veštačenje ove povrede zahteva dobro poznavanje biomehanike, patofiziologije, patoanatomije i lečenja ove povrede. Ta multidisciplinarna znanja u oblasti sudskomedicinskog veštačenja mogu se steći stalnim praćenjem ovih oblasti koje intenzivno prate, objašnjavaju, uvode nove metode lečenja i daju realniju procenu stvarnih posledica povrede.
Utvrđivanjem zdravstvenih posledica nakon trzajne povrede vratne kičme, procenjuju se njihove reperkusije na funkcionalnost i sposobnost organizma za obavljanje uobičajenih životnih aktivnosti i naviknutih radnji i kvantifikuje se njihovo umanjenje u odnosu na procenjenu prethodnu životnu aktivnost oštećenog, što podrazumeva životnu aktivnost pre predmetnog događaja. Delta V podrazumeva promenu brzine, tj. razliku u brzini kretanja vozila pre i nakon sudara. QTF protokol primarno, u četiri stepena klasifikuje težinu trzajne povrede vrata.

Ključne reči: saobraćajni udesi, trzajna povreda vrata, posledice povreda, nematerijalna šteta, QTF protokol, veštačenje.

Razlike u nalazu veštaka

KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK

Razlike u nalazu veštaka

Kada iz oba nalaza i mišljenja sudskih veštaka proizlazi da sposobnosti okrivljenog in tempore criminis da shvati značaj svoga dela kao i mogućnost da upravlja svojim postupcima nisu bile smanjene i da se okrivljeni nije nalazio u stanju jake razdraženosti a što bi bilo od značaja za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, razlika koja evidentno postoji nije od značaja.

Iznošenje novih činjenica i predlaganje novih dokaza

PROCESNO PRAVO

Iznošenje novih činjenica i predlaganje novih dokaza

Stranke mogu u podnescima ili na kasnijim ročištima, sve do zaključenja glavne rasprave, da iznose nove činjenice i predlože nove dokaze, samo ako učine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogle da ih iznesu, odnosno predlože na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu, ako pripremno ročište nije održano.

Veštačenje umanjene životne aktivnosti u parnici – izazovi i dileme (II deo)

UDK: 347.948:347.513

VEŠTAČENJE UMANJENE ŽIVOTNE AKTIVNOSTI U PARNICI – IZAZOVI I DILEME (II deo)
Gavrilo Šćepanović, prim. dr, sudski veštak, Beograd, Republika Srbija.

Rezime: Veštačenje umanjene životne aktivnosti (UŽA) je najsloženije veštačenje u okviru nematerijalne štete. Ne postoje kriterijumi za precizno primenjivanje procenta u ekspertizi posledica telesnih povreda, kao prihvaćene mere od suda i medicine, iz čega proizlaze brojna neslaganja i suprotna lekarska mišljenja. Deo teškoća pri veštačenju UŽA nastaje zbog nedovoljnog poznavanja ili nepoštovanja osnovnih principa organizovanja i sprovođenja veštačenja, i to kako od strane parničnog suda, tako i od strane lekara veštaka, a takođe i zbog praktičnih problema vezanih za veštačenje.
Potrebno je kompleksno viđenje problema UŽA sa aspekta različitih medicinskih specijalnosti, od strane stručnjaka koji imaju najveća iskustva u ovoj oblasti.
Medicinsko veštačenje treba uvek da se osvrne na važne činjenice: uzročno-posledična veza štetnog događaja i povreda, uticaj prethodnih povreda i posebnih stanja oštećenika i uticaj primenjenog lečenja, a potom izvršiti pregledom objektivni nalaz trajnih posledica i tako objektivizirane posledice prevesti na UŽA, kao vid nematerijalne štete.
Lekari veštaci treba da prate tehnološki napredak u medicini koji zahteva nove kriterijume u oceni životne aktivnosti.

Ključne reči: nematerijalna šteta, veštačenje, parnica, sudije.

Veštačenje umanjene životne aktivnosti u parnici – izazovi i dileme (I deo)

UDK: 347.948:347.513

VEŠTAČENJE UMANJENE ŽIVOTNE AKTIVNOSTI U PARNICI – IZAZOVI I DILEME (I deo)
Gavrilo Šćepanović, prim. dr, sudski veštak, Beograd, Republika Srbija.

Rezime: Veštačenje umanjene životne aktivnosti (UŽA) je najsloženije veštačenje u okviru nematerijalne štete. Ne postoje kriterijumi za precizno primenjivanje procenta u ekspertizi posledica telesnih povreda, kao prihvaćene mere od suda i medicine, iz čega proizlaze brojna neslaganja i suprotna lekarska mišljenja. Deo teškoća pri veštačenju UŽA nastaje zbog nedovoljnog poznavanja ili nepoštovanja osnovnih principa organizovanja i sprovođenja veštačenja, i to kako od strane parničnog suda, tako i od strane lekara veštaka, a takođe i zbog praktičnih problema vezanih za veštačenje.
Potrebno je kompleksno viđenje problema UŽA sa aspekta različitih medicinskih specijalnosti, od strane stručnjaka koji imaju najveća iskustva u ovoj oblasti.
Medicinsko veštačenje treba uvek da se osvrne na važne činjenice: uzročno-posledična veza štetnog događaja i povreda, uticaj prethodnih povreda i posebnih stanja oštećenika i uticaj primenjenog lečenja, a potom izvršiti pregledom objektivni nalaz trajnih posledica i tako objektivizirane posledice prevesti na UŽA, kao vid nematerijalne štete.
Lekari veštaci treba da prate tehnološki napredak u medicini koji zahteva nove kriterijume u oceni životne aktivnosti.

Ključne reči: nematerijalna šteta, veštačenje, parnica, sudije.

Primena definicije naselja prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima

UDK: 351.81(497.11)
656.1:625.712(497.11)

PRIMENA DEFINICIJE NASELJA PREMA ZAKONU O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA
Vladimir V. Miljević, advokatski pripravnik u Beogradu.

Rezime: Pitanje postojanja naselja u jednoj konkretnoj situaciji, koja je predmet određenog postupka, često može da bude od presudnog značaja. Okolnost (ne)postojanja naselja odlučna je činjenica, jer se upravo na osnovu nje dalje utvrđuje, prilagođenost brzine kretanja vozila konkretnoj situaciji. Stoga je pravilan odnos prema pojmu naselja veoma bitan za donošenje pravične i zakonite odluke. Od ishoda poređenja, u postupku utvrđene brzine kretanja konkretnog vozila, sa ograničenjem dozvoljene brzine na putu kojim se vozilo kretalo, zavisi i to da li je vozač vozio prilagođenom brzinom ili ne (na putevima u Republici Srbiji, opšte ograničenje u naselju iznosi 50 kmh, naspram opšteg ograničenja van naselja koje iznosi 80 kmh). Primećujemo, da su u pitanju razlike u brzinama, koje nisu zanemarljive. Naselje, kao pojam, predstavlja složen skup, koji u sebi sadrži četiri važna elementa. Ovi elementi (izgrađenost, funkcionalna objedinjenost, namena za život i rad stanovnika i odgovarajući znak), samo u slučaju kumulativnog postojanja mogu da ispune uslove, da se određeni prostor smatra naseljem. Iz tog razloga, u praksi je potrebno utvrditi znatan korpus činjenica, svakako znatno veći od pukog ispitivanja, da li je na određenom mestu postojao znak ili ne. Početi od utvrđivanja postojanja znaka za naselje, bilo bi isto, kao kada bi se u krivičnom postupku počelo od utvrđivanja krivice optuženog, bez prethodnog ispitivanja, redosledom propisanih elemenata krivičnog dela koji prethode utvrđivanju krivice (radnje, predviđenosti u zakonu i osnova koji isključuju protivpravnost). Stoga je i kod ispitivanja postojanja naselja, nužno potrebna ,,postepenost”, što podrazumeva potrebu, da se proveri postojanje svih zakonom predviđenih elemenata naselja i to po redosledu koji je naveden u Zakonu. Samo svestranim ispitivanjem postojanja apsolutno svih zakonom predviđenih elemenata naselja, može se sa izvesnošću izvesti pravilan zaključak o tome, da li je određeno mesto bilo naselje ili ne.
Nadamo se da će ovaj rad ohrabriti sve pravnike praktičare da u svom radu okolnosti postojanja naselja posvete zasluženo mesto, u svim postupcima gde se pitanje postojanja naselja bude ukazalo.

Ključne reči: naselje, naseljeno mesto, saobraćajna nezgoda, ograničenje brzine, saobraćajni znak, saobraćajna signalizacija, uviđaj, veštačenje, odgovornost upravljača puta.

Veštačenje naročito teškog invaliditeta i duševni bol bliske osobe

UDK: 340.66

VEŠTAČENJE NAROČITO TEŠKOG INVALIDITETA I DUŠEVNI BOL BLISKE OSOBE
Prim. dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd.

Rezime: Dva su osnovna preduslova za osnovanost naknade ovog vida štete: naročito težak invaliditet i naročito teška unakaženost tela. Veštačenje naročito teškog invaliditeta otežava činjenica da, ni pravni ni medicinski, ovaj pojam nije bliže definisan niti bliže određen po sadržaju. To često zahteva dodatno usaglašavanje veštaka, a neretko i arbitražu. Prema iskustvu sudskomedicinske prakse, ovaj vid nematerijalne štete karakteriše višestruko teško oštećenje lokomotornih organa, udruženo sa teškim oštećenjem visceralnih ili psihočulnih organa. Kod oštećenog lica, naročito teški invaliditet dovodi do ometanja ili potpunog prekida radnog angažovanja ili školovanja, otežava socijalne i porodične odnose, bavljenje rekreativnim, kulturnim i drugim aktivnostima. Bitna pretpostavka pri određivanju naročito teškog invaliditeta jeste da ova, zbog izobličenja tela, deluje na socijalno (porodično, pre svega) okruženje izazivajući gađenje, zgražavanje, nelagodnost i tako izaziva duševne patnje bračnog druga, roditelja, dece ili najbližih srodnika koji žive u istom domaćinstvu.

Ključne reči: invaliditet, duševni bolovi, unakaženost tela, veštačenje, parnica.

X

Zaboravili ste lozinku?

Pridružite nam se

Promeni lozinku
Unesite adresu vaše elektronske pošte. Tamo ćemo vam poslati novu lozinku.