VEŠTAČENJE FIZIČKIH BOLOVA U PARNICI

VEŠTAČENJE POSLEDICA POVREDA GRUDNOG KOŠA

OGLEDI

PROCESNO PRAVO

UDK: 340.66:616.712-001
COBISS.SR-ID 81069065

VEŠTAČENJE POSLEDICA POVREDA GRUDNOG KOŠA
* Prim. dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije.

Rezime: Grudni koš je središte kardiorespiratornog sistema (srce, pluća, disajni putevi, velike krvne žile, dijafragma). Kroz grudni koš prolaze i elementi probavnog sistema (jednjak), te osnovni element nervnog sistema (kičmena moždina). Funkciju i zaštitu navedenih sistema omogućava koštano-zglobni sistem pokriven kožom i mišićima. Koštani deo se sastoji od kičme straga te grudne kosti spreda, spojenih rebrima što čini osnovnu strukturu grudnog koša. U njegov sistem ulaze lopatične i ključne kosti (elementi lokomotornog sistema). Koštani elementi spojeni su zglobnim strukturama i ligamentarno-mišićnim tkivima.
Povrede grudnog koša mogu biti izazvane mehaničkim, fizičkim ili hemijskim agensom. Mogu biti zatvorene i otvorene. Zatvorene povrede nastaju usled dejstva tupe sile, pada sa visine, gaženja, zatrpavanja, prignječenja, vazdušnog talasa itd. Otvorene povrede nastaju delovanjem hladnog ili vatrenog oružja, a u zavisnosti od dubine povrede mogu biti penetrantne u odnosu na pleuralnu šupljinu i perforativne u odnosu na šupljine organa.
Povrede mekih delova zida grudnog koša (laceracija, abrazija, kontuzija, hematomi, avulzije, opekotine, sekotine, ubodine, ustreli i prostreli) obično ne ostavljaju veće posledice. Povrede većih površina mogu smanjiti respiratorne pokrete i izazvati hipoventilaciju sa posledicama.
Veštačenju svih posledica i oceni definitivnog stanja nakon povreda zida grudnog koša može se pristupiti tek nakon konsolidacije ožiljka, obično nakon godinu dana od traume. Kod povreda mekih tkiva (dojki, kože, potkožnog tkiva i mišića grudnog zida) dijagnostika i veštačenje relativno su jednostavni i obično ne zahtevaju složenije medicinske postupke, a sastoje se od inspekcije i palpacije. Veštačenje, osim gorenavedenih postupaka, obavezno mora uključivati opšte i socijalne karakteristike podnosioca zahteva za veštačenje.
Ključne reči: grudni koš, povrede grudnog koša, veštačenje posledica povreda grudnog koša.

Veštačenje posledica povreda kičmenog stuba i karlice

UDK: 340.66:616.71-001.5

VEŠTAČENJE POSLEDICA POVREDA KIČMENOG STUBA I KARLICE
Prim. dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije.

Rezime: Usled razvoja industrije i saobraćaja povećava se incidencija povreda kičme i karlice čije posledice mogu imati reperkusije na životnu aktivnost, kao i na obavljanje bilo koje delatnosti, iz čega proizlazi i njihov sudskomedicinski, ekonomski, a naročito preventivni značaj.
Sa razvojem saobraćaja ove povrede su postale učestalije i danas predstavljaju značajan pravno-medicinski problem. Povrede kičme i karlice kod nas predstavljaju najčešće povrede koje zadobijaju učesnici saobraćajnih nezgoda.
Veštačenje ovih povreda zahteva dobro poznavanje biomehanike, patofiziologije, patoanatomije i lečenja. Ta multidisciplinarna znanja u oblasti sudskomedicinskog veštačenja mogu se steći stalnim praćenjem oblasti koje intenzivno prate, objašnjavaju, uvode nove metode lečenja i daju realniju procenu stvarnih posledica povreda.
Utvrđivanjem zdravstvenih posledica nakon povreda kičme i karlice, procenjuju se njihove reperkusije na funkcionalnost i sposobnost organizma za obavljanje uobičajenih životnih aktivnosti i naviknutih radnji i kvantifikuje se njihovo umanjenje u odnosu na životnu aktivnost pre predmetnog događaja.

Ključne reči: prelomi kostiju, kičmeni stub, kosti karlice, posledice povreda, nematerijalna šteta, veštačenje.

Politrauma tela i multiple povrede u parničnom postupku

UDK: 340.66:656.1
347.948:656.1
347.513:656.1

POLITRAUMA TELA I MULTIPLE POVREDE U PARNIČNOM POSTUPKU
Prim. dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak.

Rezime: Sve veća stopa traumatizma, posebno politrauma, vodeći su problemi savremenog zdravstva. Temperament i ambicioznost čoveka često prelaze realne mogućnosti njegovog biološkog sastava.
Povećanje broja saobraćajnih nezgoda danas predstavlja najvažniji uzrok nasilnog oštećenja zdravlja, što nameće potrebu zajedničkog multidisciplinarnog, tj. saobraćajno-tehničkog i sudskomedicinskog veštačenja. Smatra se da se svakih 15 sekundi negde u svetu dogodi jedna saobraćajna nezgoda.
Međunarodno udruženje za saobraćajnu medicinu objavilo je da je tokom poslednja dva veka u saobraćaju povređeno oko 350 miliona stanovnika, a oko šest miliona je poginulo. Povrede u saobraćaju bile su deseti vodeći uzrok smrti, odgovoran za 2,2% svih smrti i blizu 3% svih invaliditeta u svetu. Radi bolje ilustracije, ratne ozlede, kao uzrok smrtnosti, nalaze se na 21. mestu. Do visoke smrtnosti stradalih u saobraćaju dolazi pretežno zbog multiplih kranio-cerebralnih povreda i politrauma.
Smatra se da su povrede u saobraćaju uzrok u oko 80%, a povrede na radu u oko 6% u ukupnom broju politrauma. Preostalih 14% politrauma uzrokuju svi drugi etiološki činioci. Smrtnost je kao posledica politraume visoka i kreće se 30–70%.
Ključne reči: saobraćajna trauma, multiple povrede, posledice i komplikacije, nematerijalna šteta, veštačenje.

Povrede u saobraćajnim nezgodama – uloga veštaka medicinske i saobraćajne struke

UDK: 340.66:617.53-001

POVREDE U SAOBRAĆAJNIM NEZGODAMA – ULOGA VEŠTAKA MEDICINSKE I SAOBRAĆAJNE STRUKE
Gavrilo Šćepanović, primarijus, ortoped-hirurg, sudski veštak.
Pavle Galić, docent dr sci, saob. ing, sudski veštak.

Rezime: Veštačenje saobraćajnih nezgoda ponekad zahteva kombinovano veštačenje veštaka medicinske i saobraćajne struke. Prilikom naleta motornog vozila na pešake ili dvotočkaše i pri sudaru ili sletanju motornog vozila, telo pešaka i lica u vozilu čine za veštačenje nedeljivu celinu sa vozilom. Pri tome, motorno vozilo i telo pešaka, odnosno putnika u vozilu deluju jedno na drugo, rezultat čega su povrede pešaka i lica u vozilu, te oštećenja na vozilu.
Veštaci saobraćajne i medicinske struke, na osnovu poznavanja dinamike nastanka raznih tipova saobraćajnih nezgoda, utvrđuju način nastanka povrede stradalih i oštećenja vozila. Osim toga utvrđuju se i povrede stradalih nastale u kontaktu sa pojedinim delovima vozila, pri čemu su kao posledica kontakta nastala oštećenja na vozilu.
Potrebno je najpre utvrditi saobraćajno-tehničku situaciju, odnosno način kretanja vozila pre nezgode, u momentu sudara ili naleta, te utvrditi oštećenja na vozilu i sve ostalo relevantno za interpretaciju dinamike saobraćajne nezgode.
Kombinovanim medicinskim i saobraćajnim veštačenjem, prema raspoloživim materijalnim dokazima, postoji mogućnost da se odgovori na više pitanja značajnih za sud, na osnovu kojih se zasniva presuda:
– Pri sudaru vozila sa pešakom moguće je definisati položaj pešaka u odnosu na vozilo, brzinu vozila pri sudaru, brzinu i način kretanja pešaka prilikom sudara.
– Za povređene osobe u vozilu da se odredi njihova pozicija unutar vozila, pogotovo u slučaju kada je sporno ko je upravljao vozilom.
– Pri sudaru vozila sa motociklistom ili biciklistom da se definiše međusobni položaj i način kretanja učesnika nezgode.
– Da se definiše uzročno-posledična veza nastalih povreda i same nezgode, što se posebno ističe u parničnom postupku, pri čemu se postavlja pitanje značaja vezivanja putnika u vozilu sigurnosnim pojasevima i nošenje zaštitne kacige motociklista.
U toku veštačenja treba prikupiti čitav niz podataka. Saobraćajni veštak treba da definiše pravac, smer i intenzitet sila kojima su izloženi učesnici nezgoda pri sudaru, na osnovu raspoloživih materijalnih dokaza iz zapisnika o izvršenom uviđaju, skice lica mesta, policijskog zapisnika, tipova vozila, njihove mase, visine štete, fotografija vozila i sl. Medicinski veštak na osnovu medicinske dokumentacije može utvrditi povrede konstatovane pregledom nakon saobraćajne nezgode, pri čemu treba voditi računa o tome da su prvi podaci o tegobama i povredama ujedno i najpouzdaniji.

Ključne reči: saobraćajni udesi, posledice povreda, nematerijalna šteta, veštačenje.

Veštačenje duševnih bolova zbog naruženosti tela

UDK: 340.66:616-001
347.296(497.11)

VEŠTAČENJE DUŠEVNIH BOLOVA ZBOG NARUŽENOSTI TELA
Prim. dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak.

Rezime: Pojam naruženosti podrazumeva promene na vidljivim delovima tela ili druge promene koje su nastale kao posledica pretrpljenih povreda, a koje kod oštećenog i okoline izazivaju osećaj neprijatnosti i nelagodnosti. Uz to, osećaj naruženosti kod oštećenog izaziva osećaj manje vrednosti zbog nelagodnosti u odnosu na osobe koje taj nedostatak nemaju, pri čemu subjektivni osećaj treba ceniti u razumnoj meri. Pravno određenje ovog vida nematerijalne štete ukazuje da samo naruženje izgleda ili sklada tela, odnosno funkcije tela ne daje osnov za dosuđivanje pravične novčane naknade, već su to duševni bolovi koje oštećeni trpi zbog izmenjenog izgleda, primetnosti, opsega i dr.
Naruženost bi se mogla definisati kao narušenost dotadašnjeg spoljnjeg izgleda ili telesnog sklada ili dela tela oštećenog ili kao narušenost neke vidljive telesne funkcije. Veštačenje ovog vida nematerijalne štete treba da se vrši na dva nivoa. Prvi nivo se odnosi na konstataciju da naruženost postoji, određivanje njene lokacije i davanje opisa promena na telu. Drugi nivo uključuje procenu psihičkih posledica postojeće naruženosti, pri čemu se vodi računa o nizu individualnih karakteristika, kao što su: starost, pol, bračni status, moguća reakcija okoline na telesnu promenu, uz posebno posvećivanje pažnje ličnosti oštećenog, u sklopu doživljaja naruženosti.

Ključne reči: naruženost tela, duševni bolovi, veštaci.

Trzajne povrede vrata – veštačenje u krivičnom i parničnom postupku

UDK: 340.66:617.53-001
347.513:656.1

TRZAJNE POVREDE VRATA – VEŠTAČENJE U KRIVIČNOM  I PARNIČNOM POSTUPKU
Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd.

Rezime: Usled razvoja industrije i saobraćaja povećava se incidencija trzajne povrede vrata čije posledice mogu imati reperkusije na životnu aktivnost, kao i na obavljanje bilo koje delatnosti, iz čega proizlazi i njen epidemiološki, stručni, sudskomedicinski, ekonomski, a naročito preventivni značaj.
Sa razvojem saobraćaja ove povrede su postale učestalije i danas predstavljaju značajan pravno-medicinski problem. Trzajna povreda vratne kičme kod nas predstavlja najčešću povredu koju zadobijaju učesnici saobraćajnih nezgoda.
Veštačenje ove povrede zahteva dobro poznavanje biomehanike, patofiziologije, patoanatomije i lečenja ove povrede. Ta multidisciplinarna znanja u oblasti sudskomedicinskog veštačenja mogu se steći stalnim praćenjem ovih oblasti koje intenzivno prate, objašnjavaju, uvode nove metode lečenja i daju realniju procenu stvarnih posledica povrede.
Utvrđivanjem zdravstvenih posledica nakon trzajne povrede vratne kičme, procenjuju se njihove reperkusije na funkcionalnost i sposobnost organizma za obavljanje uobičajenih životnih aktivnosti i naviknutih radnji i kvantifikuje se njihovo umanjenje u odnosu na procenjenu prethodnu životnu aktivnost oštećenog, što podrazumeva životnu aktivnost pre predmetnog događaja. Delta V podrazumeva promenu brzine, tj. razliku u brzini kretanja vozila pre i nakon sudara. QTF protokol primarno, u četiri stepena klasifikuje težinu trzajne povrede vrata.

Ključne reči: saobraćajni udesi, trzajna povreda vrata, posledice povreda, nematerijalna šteta, QTF protokol, veštačenje.

Odnosi medicine i pravosuđa u Srbiji kroz dva veka veštačenja

UDK: 340.66(497.11)“18/19″

ODNOSI MEDICINE I PRAVOSUĐA U SRBIJI KROZ DVA VEKA VEŠTAČENJA
Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak.

Rezime: Prva polovina XIX veka za Srbiju je označila postepen i mukotrpan državni razvoj u kome se postupno organizovala kako državna uprava i pravosuđe tako i medicina sa organizacijom zdravstvene službe, što je sve bilo usmereno ka dobrobiti i zaštiti narodnog zdravlja.
U radu su prikazani značajni momenti koji ukazuju na povezanost tadašnjeg pravosuđa i medicinskih prilika toga doba i na početak sudskomedicinske prakse kod nas.
U Kneževini Srbiji, po Zakonu o ustrojstvu Velike škole u Beogradu 1863. godine, sudska medicina se uvodi za studente Pravnog fakulteta, znatno ranije nego za studente medicine gde je nastava započela 1923. godine na Medicinskom fakultetu koji je osnovan dve godine ranije. Prvi udžbenik sudske medicine dr Aćima Medovića za potrebe studenata prava pojavio se 1865. godine, a prvi udžbenik sudske medicine za studente medicine napisao je dr Milovan Milovanović 1926. godine.
Pravni fakultet u Beogradu 1880. godine osnovao je zajedničku katedru sudske medicine i higijene kao obaveznih predmeta za studente prava IV godine. Uprkos ambicioznim zakonodavnim normativima donesenim u ovom periodu obdukcija je bila onaj važan element koji je nedostajao u dokaznom postupku i u procesu prvih medicinskih ekspertiza. Prvi sačuvani Zapisanik obdukcionog nalaza je iz 1902. godine, mada postoje podaci da je prva parcijalna obdukcija urađena u Srbiji još 1839. godine.
Sredinom, a naročito krajem 19. veka medicina se na nivou evropskih država sve više oblikovala formiranjem pojedinih medicinskih struka, uključujući i sudsku medicinu. Međutim, na našim je prostorima medicinsko veštačenje bilo još na rudimentarnom nivou i daleko od evropskih standarda. Sudska medicina je bila još uvek deo opšte nejasno definisane regulative koja je varirala u svom postojanju.
Osnivanjem Medicinskog fakulteta 1921. godine stvoreni su uslovi za razvoj medicine i diferencijaciju medicinskih struka i na našim prostorima. Iste godine osnovan je Insitut za sudsku medicinu u Beogradu, a znatno kasnije, 1960. god. u Novom Sadu, 1962. u Nišu, a 1985. godine u Kragujevcu. U ovim okolnostima je nastajala sudska medicina kao posebna disciplina koja objedinjuje znanja pravne i medicinske nauke.
Uredba o lekarskim komorama u Kraljevini Jugoslaviji doneta je 27. 3. 1923. godine. Tako su lekari Srbije imali svoju stalešku organizaciju u neprekidnom trajanju od gotovo 50 godina. U nadležnosti Komore bili su i sudski veštaci. Taj kontinuitet je prekinut odmah posle Drugog svetskog rata kada je ukinuta privatna lekarska praksa, a sa tim i Udruženje veštaka.
Zbog nedostatka organizovane edukacije veštaka, nepostojanja standarda te nepoznavanja elementarnih pravila procesnog prava i drugih zakonskih normativa, dugo se zapažala velika razlika u ocenama veštaka. Savremeni razvoj društva te njegove veoma dinamične promene državnih i pravnih odnosa dovele su do dramatičnog povećanja broja parničnih i krivičnih postupaka. Rezultat toga je potreba za povećanjem broja edukovanih i kvalifikovanih sudskih veštaka različitih specijalističkih disciplina. I tada, kao i sada, nalaz i mišljenje, kao jedno od ključnih dokaznih sredstava kojima se najčešće služi sud, nije moglo uvek da bude zasnovano na nesumnjivoj objektivnosti i kompletnoj stručnosti.
Nakon Drugog svetskog rata nastao je veliki napredak u organizaciji veštačenja i edukaciji sudskih veštaka. Jasnije je određen društveni i stručni položaj veštaka. Do kraja XX veka uloga lekaraveštaka bila je konačno definisana, a početkom XXI veka usavršena do sadašnje forme.

Ključne reči: lekari, sudije, veštaci, sudovi, pravosudni organi, sudska medicina.

Veštačenje umanjene životne aktivnosti u parnici – izazovi i dileme (II deo)

UDK: 347.948:347.513

VEŠTAČENJE UMANJENE ŽIVOTNE AKTIVNOSTI U PARNICI – IZAZOVI I DILEME (II deo)
Gavrilo Šćepanović, prim. dr, sudski veštak, Beograd, Republika Srbija.

Rezime: Veštačenje umanjene životne aktivnosti (UŽA) je najsloženije veštačenje u okviru nematerijalne štete. Ne postoje kriterijumi za precizno primenjivanje procenta u ekspertizi posledica telesnih povreda, kao prihvaćene mere od suda i medicine, iz čega proizlaze brojna neslaganja i suprotna lekarska mišljenja. Deo teškoća pri veštačenju UŽA nastaje zbog nedovoljnog poznavanja ili nepoštovanja osnovnih principa organizovanja i sprovođenja veštačenja, i to kako od strane parničnog suda, tako i od strane lekara veštaka, a takođe i zbog praktičnih problema vezanih za veštačenje.
Potrebno je kompleksno viđenje problema UŽA sa aspekta različitih medicinskih specijalnosti, od strane stručnjaka koji imaju najveća iskustva u ovoj oblasti.
Medicinsko veštačenje treba uvek da se osvrne na važne činjenice: uzročno-posledična veza štetnog događaja i povreda, uticaj prethodnih povreda i posebnih stanja oštećenika i uticaj primenjenog lečenja, a potom izvršiti pregledom objektivni nalaz trajnih posledica i tako objektivizirane posledice prevesti na UŽA, kao vid nematerijalne štete.
Lekari veštaci treba da prate tehnološki napredak u medicini koji zahteva nove kriterijume u oceni životne aktivnosti.

Ključne reči: nematerijalna šteta, veštačenje, parnica, sudije.

Veštačenje umanjene životne aktivnosti u parnici – izazovi i dileme (I deo)

UDK: 347.948:347.513

VEŠTAČENJE UMANJENE ŽIVOTNE AKTIVNOSTI U PARNICI – IZAZOVI I DILEME (I deo)
Gavrilo Šćepanović, prim. dr, sudski veštak, Beograd, Republika Srbija.

Rezime: Veštačenje umanjene životne aktivnosti (UŽA) je najsloženije veštačenje u okviru nematerijalne štete. Ne postoje kriterijumi za precizno primenjivanje procenta u ekspertizi posledica telesnih povreda, kao prihvaćene mere od suda i medicine, iz čega proizlaze brojna neslaganja i suprotna lekarska mišljenja. Deo teškoća pri veštačenju UŽA nastaje zbog nedovoljnog poznavanja ili nepoštovanja osnovnih principa organizovanja i sprovođenja veštačenja, i to kako od strane parničnog suda, tako i od strane lekara veštaka, a takođe i zbog praktičnih problema vezanih za veštačenje.
Potrebno je kompleksno viđenje problema UŽA sa aspekta različitih medicinskih specijalnosti, od strane stručnjaka koji imaju najveća iskustva u ovoj oblasti.
Medicinsko veštačenje treba uvek da se osvrne na važne činjenice: uzročno-posledična veza štetnog događaja i povreda, uticaj prethodnih povreda i posebnih stanja oštećenika i uticaj primenjenog lečenja, a potom izvršiti pregledom objektivni nalaz trajnih posledica i tako objektivizirane posledice prevesti na UŽA, kao vid nematerijalne štete.
Lekari veštaci treba da prate tehnološki napredak u medicini koji zahteva nove kriterijume u oceni životne aktivnosti.

Ključne reči: nematerijalna šteta, veštačenje, parnica, sudije.