Izabrana mesna nadležnost suda
PROCESNO PRAVO
Izabrana mesna nadležnost suda
U situaciji kada su ispunjeni uslovi za zasnivanje dve isključive mesne nadležnosti, i to nadležnosti prema mestu nalaženja nepokretnosti i nadležnosti prema sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim, tužba se može podneti jednom od dva isključivo mesno nadležna suda.
Zakon o uređenju sudova
POSEBNI ZAKONI
Zakon o uređenju sudova
Stvarna nadležnost Apelacionog suda kao drugostepenog suda
Kada je presudom prvostepenog suda (Osnovnog suda) prvookrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 3. KZ, a drugookrivljeni zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a žalbu je izjavio samo branilac drugookrivljenog, o podnetoj žalbi ima da odlučuje Apelacioni sud u Kragujevcu, a ne Viši sud u Čačku.
Nadležnost suda u sporu sa međunarodnim elementom
PROCESNO PRAVO
Nadležnost suda u sporu sa međunarodnim elementom
Kada je smrt pravnog prethodnika tužioca nastupila na teritoriji SR Nemačke, a tužioci čije je prebivalište na teritoriji Srbije od tuženika osiguravajuće organizacije u Nemačkoj, zahtevaju isplatu naknade štete, nadležan je sud države Srbije, jer je šteta za tužioce nastala na teritoriji Republike Srbije.
Nadležnost domaćeg suda da odlučuje u sporu za vršenje roditeljskog prava sa inostranim elementom
PORODIČNO PRAVO
Nadležnost domaćeg suda da odlučuje u sporu za vršenje roditeljskog prava sa inostranim elementom
Kada je tužena – majka mal. deteta strani državljanin i kada ona i mal. dete stranaka imaju prebivalište u drugoj državi, domaći sud nije nadležan da odlučuje o samostalnom vršenju roditeljskog prava nad mal. detetom, u smislu člana 66. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.
Mera zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa određenim licem
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Mera zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa određenim licem
Van glavnog pretresa, sudija pojedinac koji je vodio glavni pretres, nema nadležnost za donošenje rešenja o izricanju mere zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa određenim licem.
Stvarna nadležnost suda kada je predmet spora činidba
PROCESNO PRAVO
Stvarna nadležnost suda kada je predmet spora činidba
Kada je predmet spora činidba, za odlučivanje o stvarnoj nadležnosti suda relevantna je vrednost predmeta spora koja je u konkretnom slučaju označena.
Stvarna nadležnost višeg suda
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Stvarna nadležnost višeg suda
Osnovni sud ne može da sudi okrivljenom za izvršenje kvalifikovanog oblika krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija ako je predmet dela iz st. 1. i 2. ovog člana veća količina oružja, municije ili sredstava ili je u pitanju oružje ili druga sredstva velike razorne moći ili se delo vrši protivno pravilima međunarodnog prava.
Nadležnost za produženje pritvora osuđenom licu
KRVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Nadležnost za produženje pritvora osuđenom licu
Sprečenost nadležnog suda za postupanje
KRVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Sprečenost nadležnog suda za postupanje
Kada nadležni drugostepeni sud stavi predlog neposredno višem sudu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda, tada je dužan da navede stvarne ili pravne razloge svoje sprečenosti.
Sistem koordinacije procesa evropskih integracija u Bosni i Hercegovini
UDK: 341.232(4-672EU:497.6)
338.246.025.88(497.6)
SISTEM KOORDINACIJE PROCESA EVROPSKIH INTEGRACIJA U BOSNI I HERCEGOVINI
Dr sci. Amela Čolić, vanredni profesor Univerziteta u Bihaću, Pravni fakultet Bihać.
Ispred JU Univerzitet u Bihaću, imenovana za provođenje aktivnosti i ispunjenje obaveza u izradi odgovora na probni Upitnik Evropske komisije za Poglavlje 25: Nauka i istraživanje, u koordinaciji sa Ministarstvom obrazovanja, nauke, kulture i sporta u Vladi Unsko Sanskog kantona. Referentni akt: Smjernice za izradu odgovora na pitanja iz Upitnika Evropske komisije za pripremu mišljenja o zahtjevu za članstvo u Evropskoj uniji, Vijeće ministara BiH i Direkcija za evropske integracije, Sarajevo, februar 2016.
Rezime: Na nivou Bosne i Hercegovine ne djeluje se potpuno usaglašeno. Nažalost, brojni su uzroci: složen organizacijski ustroj države, brojni nivoi vlasti koji u velikoj mjeri djeluju samostalno bez jasne koordinacije i definisanih ciljeva prema višim nivoima vlasti. Bosna i Hercegovina treba da ispuni zahtjevne uslove kako bi odgovorno i u predviđenim rokovima odgovorila na pitanja iz Upitnika Evropske komisije. U tom smislu BiH mora ispuniti dogovorene uslove za dobivanje Upitnika, kako bi dostigla i otpočela zvanični proces dobivanja statusa kandidata. Za državu BiH je važna opredjeljenost da nastavi sa započetim reformskim procesima i da ostvaruje dogovorene ciljeve. Opredjeljenost na nama „svojstven“ način potvrđujemo finalizacijom teksta mehanizma koordinacije, usvajanjem Izvještaja o završetku pregovora u vezi sa adaptacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju od strane Vijeća ministara BiH i potvrđivanjem istog od strane Predsjedništva BiH. U trenucima kada na nivou same Evropske unije treba odrediti prioritete poput unaprijeđenja ekonomsko-finansijske saradnje EU, jačanja zajedničkog tržišta, održive politike migracija te očuvanja i jačanja kredibiliteta politike proširenja, zbog građana BiH treba pokazati ozbiljnost puta prema Evropskoj uniji. Determiniranost od strane nosilaca vlasti ne smije biti samo deklarativna, već stvarna opredjeljenost da se napravi kredibilni napredak.
Ključne riječi: mehanizam koordinacije (međusobnog usklađivanja), horizontalna koordinacija, vertikalna koordinacija, reformska agenda, koordinacijska uloga, pitanje nadležnosti, strateško planiranje.