Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima
KRIVIČNO PRAVO
POSEBNI ZAKONI
Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima
Dokazi pribavljeni od organa strane države mogu biti dokazi na kojima se presude domaćih sudova mogu zasnivati i podležu oceni dokaza kao i dokazi pribavljeni u matičnoj državi, ali je nužno prethodno ispitati uslove iz citiranih zakonskih odredaba, što konkretno znači ocenu o tome da li je predmetni zapisnik o prepoznavanju prikupljen u skladu sa propisima države u kojoj je prepoznavanje izvršeno kao i da li je način na koji je pribavljen saglasan načelima domaćeg pravnog poretka kao i međunarodnim standardima o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Zastupanje pred sudovima i drugim organima Republike Srbije od strane advokata iz Republike Crne Gore
USTAVNO PRAVO
Zastupanje pred sudovima i drugim organima Republike Srbije od strane advokata iz Republike Crne Gore
Sa stanovišta zaštite prava na pravično suđenje i prava na pristup sudu nije ustavnopravno prihvatljivo stanovište sudova da advokati iz Republike Crne Gore ne mogu zastupati stranke u postupcima pred sudovima u Republici Srbiji, ako nisu upisani u advokatski imenik Advokatske komore Srbije.
Primena Evropske konvencije o prenosu postupka u krivičnim stvarima u Republici Srbiji
POSEBNI ZAKONI
Primena Evropske konvencije o prenosu postupka u krivičnim stvarima u Republici Srbiji
Zapisnik o prepoznavanju lica po fotografiji izvršen od strane oštećene u Ljubljani može biti dokaz pred sudom u Republici Srbiji, samo ako je prethodno domaći sud ispitao da li je predmetni zapisnik o prepoznavanju prikupljen u skladu sa propisima države u kojoj je prepoznavanje izvršeno kao i da li je način na koji je pribavljen saglasan načelima domaćeg pravnog poretka kao i međunarodnim standardima o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Nadležnost suda u sporu sa međunarodnim elementom
PROCESNO PRAVO
Nadležnost suda u sporu sa međunarodnim elementom
Kada je smrt pravnog prethodnika tužioca nastupila na teritoriji SR Nemačke, a tužioci čije je prebivalište na teritoriji Srbije od tuženika osiguravajuće organizacije u Nemačkoj, zahtevaju isplatu naknade štete, nadležan je sud države Srbije, jer je šteta za tužioce nastala na teritoriji Republike Srbije.
Položaj političkih stranaka nacionalnih manjina u izbornom postupku u Republici Srbiji
UDK: 342.724/.728:321.022(497.11)
329(497.11)
323.1/.2(497.11)
POLOŽAJ POLITIČKIH STRANAKA NACIONALNIH MANJINA U IZBORNOM POSTUPKU U REPUBLICI SRBIJI
Radojka Marinković, sudija Upravnog suda.
Rezime: Predmet rada je razmatranje pitanja o nadležnosti i kriterijumima na osnovu kojih izborne komisije odlučuju o priznavanju položaja političke stranke nacionalne manjine podnosiocu proglašene izborne liste i posle donošenja Zakona o političkim strankama koji, između ostalog, definiše pojam i uređuje postupak registracije političke stranke nacionalne manjine i koji prema predmetu svog uređenja predstavlja lex specialis u odnosu na izborne propise. U radu je prikazan i pregled ustavne, sudske i izborne prakse na datu temu. Razmatrano pitanje je od bitnog uticaja, s obzirom na meru “pozitivne diskriminacije” radi obezbeđenja stvarne političke participacije nacionalnih manjina, ustanovljenu izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika iz 2004. godine,1) kojom je političkim strankama nacionalnih manjina i koalicijama tih stranaka omogućeno da učestvuju u raspodeli mandata i kada su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali. Ova mera sadržana je i u propisima koji uređuju izborni postupak na pokrajinskom i lokalnom nivou. S obzirom da predmet proizlazi iz značaja političke reprezentacije i normativnog opredeljenja Republike Srbije za priznavanje i garantovanje individualnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina koje žive na njenoj teritoriji, dat je kratak prikaz međunarodnih standarda i preporuka, te zakonodavnopravni okvir zaštite prava manjina u Republici Srbiji u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i jezika i pisma. Saglasno predmetu razmatranja, posebno su prikazani međunarodni standardi i preporuke za učešće manjina u javnoj vlasti, te zakonska rešenja o položaju manjina u izbornim zakonodavstvima zemalja u okruženju. Tema rada proizašla je iz spornih pravnih pitanja koja su se u praksi pojavila u izbornom procesu u izborima 2016. godine. Cilj rada je da ukaže na potrebu usklađivanja propisa iz oblasti izbornog prava sa kasnije donetim propisima koji su prema predmetu uređenja lex specialis u odnosu na pravna pitanja regulisana izbornim propisima, ali i obavezu poštovanja dostignutih nivoa zaštite manjinskih prava i obavezu poštovanja načela pravičnosti2) kroz obezbeđivanje ujednačene primene propisa u praksi.
Ključne reči: izbori, izborni postupak, političke stranke, nacionalne manjine, pozitivna diskriminacija, međunarodni standardi i preporuke, zaštita prava