Nadležnost za odlučivanje u sporu preduzetnika i pravnog lica koje nije privredni subjekat

PROCESNO PRAVO

Nadležnost za odlučivanje u sporu preduzetnika i pravnog lica koje nije privredni subjekat

U sporu između tužioca – preduzetnika i tužene – pravnog lica koja nije privredni subjekat, u kome je predmet tužbenog zahteva naknada štete zbog nepravilnog i nezakonitog rada organa tužene, nadležan je da odlučuje osnovni sud.

SUKOB NADLEŽNOSTI U OBLASTI RADNIH ODNOSA IZMEĐU UPRAVNOG SUDA I DRUGIH SUDOVA U NOVIJOJ PRAKSI VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

OGLEDI

SUDSKO ORGANIZACIONO PRAVO

UDK: 347.919:331.109(497.11)
COBISS.SR-ID 46696457

SUKOB NADLEŽNOSTI U OBLASTI RADNIH ODNOSA IZMEĐU UPRAVNOG SUDA
I DRUGIH SUDOVA U NOVIJOJ PRAKSI VRHOVNOG KASACIONOG SUDA
* Katarina Manojlović Andrić, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: Rešavanje predmeta spora pred nadležnim sudom predstavlja osnovnu procesnu pretpostavku zakonitog suđenja. Za odlučivanje u sporovima iz radnih odnosa stvarno su nadležni sudovi opšte nadležnosti i Upravni sud.
Odredbama Zakona o uređenju sudova propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, kao i o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, dok apelacioni sud odlučuje o žalbama na ove presude. Prema članu 29. stav 1. Zakona o uređenju sudova, Upravni sud sudi u upravnim sporovima, a posebnim zakonima koji uređuju tzv. „službeničke radne odnose“ propisano je kada se prilikom odlučivanja o pravima, dužnostima i disciplinskoj odgovornosti službenika može pokrenuti upravni spor. Normama zakona nisu otklonjene sve nedoumice o stvarnoj nadležnosti sudova u sporovima koji mogu nastati povodom radnog odnosa, pa ni sukobi nadležnosti između sudova opšte nadležnosti i Upravnog suda, koji su prisutni i u novijoj praksi Vrhovnog kasacionog suda.

Ključne reči: Zakon o uređenju sudova, svarna nadležnost sudova, sukob nadležnosti.

Zakon o uređenju sudova

POSEBNI ZAKONI

Zakon o uređenju sudova

Stvarna nadležnost Apelacionog suda kao drugostepenog suda

Kada je presudom prvostepenog suda (Osnovnog suda) prvookrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 3. KZ, a drugookrivljeni zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a žalbu je izjavio samo branilac drugookrivljenog, o podnetoj žalbi ima da odlučuje Apelacioni sud u Kragujevcu, a ne Viši sud u Čačku.