Tag Archives for " žalba "

Neki slučajevi izjavljivanja žalbe po Zakonu o opštem upravnom postupku

NEKI SLUČAJEVI IZJAVLJIVANJA ŽALBE PO ZAKONU O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU
Saša Kulić, diplomirani pravnik.

Rezime: Pravilo da se žalba izjavljuje organu koji je doneo odluku je jedno od osnovnih pravila ne samo u upravnim nego i u sudskim postupcima. Međutim, Zakon o opštem upravnom postupku u nekoliko situacija odstupa od tog pravila. Dok se neki od tih izuzetaka i mogu pravdati pasivnim ponašanjem prvostepenog organa, zbog čega bi imalo smisla izuzeti ga iz postupka po žalbi, drugi se izuzeci ne mogu objasniti opštom pa ni pravnom logikom. U praksi će ta druga grupa izuzetaka, bez sumnje, predstavljati ozbiljne poteškoće u primeni Zakona i neminovno dovoditi do odugovlačenja drugostepenog postupka. Stoga bi bilo celishodno da zakonodavac svede na neophodan minimum izuzetke od pravila da se žalba predaje organu koji je doneo prvostepeno rešenje.

Ključne reči: prvostepeno rešenje, žalba, izuzeci, drugostepeni organ, postupanje, odugovlačenje postupka.

Blagovremenost žalbe i pogrešna poukao pravnom leku

USTAVNO PRAVO

Blagovremenost žalbe i pogrešna poukao pravnom leku

U slučaju kada je sud stranci dao pogrešnu pouku o dužini žalbenog roka, mora da se prihvati onaj rok koji je za stranku povoljniji, bez obzira na to da li se radi o stranci koja je vična pravu ili ne, jer zbog grešaka suda stranka ne sme da trpi štetne posledice.

Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (II deo)

UDK: 347.952(497.11)

SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE
I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (II deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.

Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.

Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (I deo)

UDK: 347.952(497.11)

SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (I deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.

Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.

Poslednji Mohikanac na političko-pravnom nišanu

UDK: 342.9
342.727(497.11)

Povodom jedne od predloženih izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
POSLEDNJI MOHIKANAC NA POLITIČKO-PRAVNOM NIŠANU
Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.

Rezime: U napisu se najpre prikazuje i razmatra pozicija različitih pravnih subjekata u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja. A u toj materiji se primenjuje i matični merodavni zakon, i Zakon o opštem upravnom postupku, kao dopunski opšti procesni propis nužno povezan sa Zakonom o upravnim sporovima. Tako da su analiziranim kontekstom obuhvaćeni sledeći učesnici: 1) građanin, tražilac informacije; 2) organ vlasti za koga tražilac smatra da odnosnu informaciju poseduje, u rangu prvostepenog organa iz upravnog postupka; 3) Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, kao drugostepeni organ iz upravnog postupka, a po položaju nezavisna kontrolna institucija koja, pored ostalih nadležnosti, rešava po žalbama na rešenja ili „ćutanje“ prvostepenih organa; 4) nadležni javni tužilac čiji je zadatak da – kada oceni da je konačnom odlukom Poverenika povređen zakon na štetu javnog interesa – podnese tužbu Upravnom sudu radi poništavanja toga akta u upravnom sporu; 5) Upravni sud, defintivni pravni kontrolor rada javne uprave i zaštitnik kako objektivne zakonitosti, tako i prava građana i njihovih kolektiviteta – rešavajući upravni spor o zakonitosti Poverenikovih odluka, inače konačnih u upravnom postupku, izvršnih i obavezujućih. Povodom predstojećih zalaganja za izmenu respektivnog zakona u pravcu da se i prvostepenom organu ubuduće pruži procesno pravo na tužbu u upravnom sporu protiv Poverenikovih rešenja – u članku je zauzet stav da bi to bila apsolutno pogrešna i nelogična solucija, protivna i slovu i duhu upravno-procesnog prava, ali i pravnom položaju Poverenika – a naročito temeljnim ustavnim postavkama u pogledu jedinstva pravnog poretka, nivoa prava građana na obaveštenost, kao i mesta i funkcije državne uprave u pravnom sistemu.

Ključne reči: pravo, informacije od javnog značaja, građanin, Poverenik, upravni postupak, prvostepeni organ, žalba, drugostepeni organ, tužba, javni tužilac, upravni spor, sud, jedinstvo pravnog poretka.

Žalba Upravnom sudu protiv odluke o raspisivanju izbora za članove Saveta mesne zajednice

UPRAVNO PRAVO

Žalba Upravnom sudu protiv odluke o raspisivanju izbora za članove Saveta mesne zajednice

Odluka o raspisivanju izbora za članove saveta mesne zajednice, doneta od strane saveta mesne zajednice, ne predstavlja odluku donetu od strane izborne komisije u postupku zaštite izbornog prava, u smislu odredbe člana 52. Zakona o lokalnim izborima, te se protiv iste ne može izjaviti prigovor, niti žalba Upravnom sudu.

Neke dileme u postupku po žalbi o sporovima male vrednosti

UDK: 347.919.3
347.956

NEKE DILEME U POSTUPKU PO ŽALBI O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, u penziji.

Rezime: U postupku po žalbi o sporovima male vrednosti primarno deluju posebna pravila. Jedno od njih je da će kod žalbene kontrole ovih presuda izostati rasprava u slučaju višestrukog ukidanja. To nema sprečavajući efekat u odnosu na ponovno ukidanje ove vrste presude kada se radi o određenim bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. ZPP koje se ne mogu otkloniti bez održavanja rasprave. Drugostepeni sud tada nema pravno priznata sredstva da otkloni njihovo dejstvo jer je po slovu zakona lišen mogućnosti da održi raspravu. Radi toga pravna posledica je ukidanje presude i njeno upućivanje prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Od toga postoji izuzetak kada se radi o povredama odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 2), 3), 5) i 10) ovog zakona i tačke 9. ako priroda povrede odredaba parničnog postupka to dopušta.

Ključne reči: spor male vrednosti, kriterijumi, žalba, posebnosti, višestruko ukidanje, izuzetak, zabrana drugostepene rasprave.