Nadležnost domaćeg suda da odlučuje u sporu za vršenje roditeljskog prava sa inostranim elementom
PORODIČNO PRAVO
Nadležnost domaćeg suda da odlučuje u sporu za vršenje roditeljskog prava sa inostranim elementom
Kada je tužena – majka mal. deteta strani državljanin i kada ona i mal. dete stranaka imaju prebivalište u drugoj državi, domaći sud nije nadležan da odlučuje o samostalnom vršenju roditeljskog prava nad mal. detetom, u smislu člana 66. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.
Donošenje opštih akata iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave
USTAVNO PRAVO
Donošenje opštih akata iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave
Donošenje opštih akata lokalne samouprave u nadležnosti je skupštine jedinice lokalne samouprave, a ne predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, koji je nadležan samo za donošenje pojedinačnih akata za koje je ovlašćen zakonom, statutom ili odlukom skupštine.
Nadležnost za sporovođenje izvršenja na brodu i vazduhoplovu
PROCESNO PRAVO
Nadležnost za sporovođenje izvršenja na brodu i vazduhoplovu
Privredni sud u prvom stepenu određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima.
Nadležnost u sporu između privrednog subjekta i jedinice lokalne samouprave
PROCESNO PRAVO
Nadležnost u sporu između privrednog subjekta i jedinice lokalne samouprave
U sporu između privrednog subjekta i jedinice lokalne samouprave, radi smetanja državine, nadležan je osnovni sud, a ne privredni sud.
Produženje pritvora osuđenom licu i pitanje nadležnosti
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Produženje pritvora osuđenom licu i pitanje nadležnosti
Primena odredaba samo u redovnom postupku
KRVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Primena odredaba samo u redovnom postupku
Nepravilno je prvostepeni sud u konkretnom slučaju primenio odredbu člana 468. ZKP kojim članom je propisana shodna primena odredaba o žalbi protiv prvostepene presude na postupak po žalbi protiv rešenja, ali ne i u skraćenom krivičnom postupku.
Sudska kontrola arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova
UDK:351:331.109.6(497.11)
SUDSKA KONTROLA ARBITRAŽNE ODLUKE DONETE PRED REPUBLIČKOM AGENCIJOM ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA
Dr Vesna Bilbija, savetnik, Upravni sud Republike Srbije.
Arbitrum est iudicum boni viri secundum aequum et bonum. (Proculus-D. 17, 2, 76).
Arbitraža je odluka (poštenog, uglednog) čoveka o onom što je pravo i dobro.
Rezime: Arbitraža, u smislu Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, jeste postupak u kome arbitar rešava o predmetu individualnog spora. Postupak pred arbitrom okončava se donošenjem rešenja arbitra: 1) na osnovu sporazuma strana u sporu; 2) kojim arbitar odlučuje o predmetu spora; 3) ako je arbitražni postupak postao nemoguć; 4) o obustavi postupka.
Odredbom člana 36. stav 3. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova propisano je da protiv rešenja nije dozvoljena žalba, što znači da u ovom postupku nema dvostepenog odlučivanja. Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova ne sadrži odredbe o pravnoj zaštiti povodom arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, pa je tema ovog rada (ne) postojanje prava na sudsku zaštitu.
Ključne reči: rešenje, arbitar, tužba, sudska zaštita, nadležnost.
Nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije
PROCESNO PRAVO
Nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije
Donošenjem rešenja kojim se postupak stečaja obustavlja zbog izvršenja plana reorganizacije, stečajni postupak se obustavlja u celosti i prestaju sve pravne posledice otvaranja i vođenja stečajnog postupka, a samim tim i primena odredaba Zakona o uređenju sudova u pogledu stvarne nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije.
Razgraničenje nadležnosti između suda i javnog izvršitelja za sprovođenje izvršenja i obezbeđenja
UDK: 347.952
RAZGRANIČENJE NADLEŽNOSTI IZMEĐU SUDA I JAVNOG IZVRŠITELJA ZA SPROVOĐENJE IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Uvođenje javnih izvršitelja u pravni sistem Republike Srbije, a naročito znatno proširenje njihove nadležnosti u fazi sprovođenja izvršenja i obezbeđenja u odnosu na sudsku nadležnost, dovodi i do određenih spornih pitanja koja se odnose na nadležnost, bilo suda bilo javnog izvršitelja, u toj fazi postupka.
Sporna pitanja pojavila su se (između ostalog), najpre zbog činjenice da zakonodavac nije na jasan i precizan način uredio nadležnost za pojedine postupke u fazi sprovođenja izvršenja i obezbeđenja, a dalje, uopšte nije predvideo mogućanost da dođe do sukoba nadležnosti između suda i javnog izvršitelja.
Rad je posvećen tim spornim pitanjima, uz izneto mišljenje o mogućem sukobu nadležnosti između suda i javnog izvršitelja i ko bi bio nadležan da rešava o tom sukobu nadležnosti.
U radu su posebno analizirana pojedina sporna pitanja koja se odnose na nadležnost za izvršenje izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima, sprovođenje protivizvršenja, naplatu sudskih penala, kao i ona koja se odnose na sprovođenja privremenih mera koje glase na činjenje, nečinjenje ili trpljenje.
Ključne reči: sud, javni izvršitelj, izvršenje, obezbeđenje, nadležnost.
Nadležnost za vođenje prekršajnog postupka
USTAVNO PRAVO
Nadležnost za vođenje prekršajnog postupka
Zakon o prekršajima, kojim se uređuje vođenje prekršajnog postupka, ne predviđa više mogućnost da u bilo kom slučaju, sem izuzetka izričito utvrđenog tim zakonom, prvostepeni postupak vodi bilo koji drugi organ sem prekršajnog suda.