Tag Archives for " nadležnost "

Sudska kontrola arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova

UDK:351:331.109.6(497.11)

SUDSKA KONTROLA ARBITRAŽNE ODLUKE DONETE PRED REPUBLIČKOM AGENCIJOM ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA
Dr Vesna Bilbija, savetnik, Upravni sud Republike Srbije.

Arbitrum est iudicum boni viri secundum aequum et bonum. (Proculus-D. 17, 2, 76).
Arbitraža je odluka (poštenog, uglednog) čoveka o onom što je pravo i dobro.

Rezime: Arbitraža, u smislu Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, jeste postupak u kome arbitar rešava o predmetu individualnog spora. Postupak pred arbitrom okončava se donošenjem rešenja arbitra: 1) na osnovu sporazuma strana u sporu; 2) kojim arbitar odlučuje o predmetu spora; 3) ako je arbitražni postupak postao nemoguć; 4) o obustavi postupka.
Odredbom člana 36. stav 3. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova propisano je da protiv rešenja nije dozvoljena žalba, što znači da u ovom postupku nema dvostepenog odlučivanja. Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova ne sadrži odredbe o pravnoj zaštiti povodom arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, pa je tema ovog rada (ne) postojanje prava na sudsku zaštitu.

Ključne reči: rešenje, arbitar, tužba, sudska zaštita, nadležnost.

Nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije

PROCESNO PRAVO

Nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije

Donošenjem rešenja kojim se postupak stečaja obustavlja zbog izvršenja plana reorganizacije, stečajni postupak se obustavlja u celosti i prestaju sve pravne posledice otvaranja i vođenja stečajnog postupka, a samim tim i primena odredaba Zakona o uređenju sudova u pogledu stvarne nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije.

Razgraničenje nadležnosti između suda i javnog izvršitelja za sprovođenje izvršenja i obezbeđenja

UDK: 347.952

RAZGRANIČENJE NADLEŽNOSTI IZMEĐU SUDA I JAVNOG IZVRŠITELJA ZA SPROVOĐENJE IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Uvođenje javnih izvršitelja u pravni sistem Republike Srbije, a naročito znatno proširenje njihove nadležnosti u fazi sprovođenja izvršenja i obezbeđenja u odnosu na sudsku nadležnost, dovodi i do određenih spornih pitanja koja se odnose na nadležnost, bilo suda bilo javnog izvršitelja, u toj fazi postupka.
Sporna pitanja pojavila su se (između ostalog), najpre zbog činjenice da zakonodavac nije na jasan i precizan način uredio nadležnost za pojedine postupke u fazi sprovođenja izvršenja i obezbeđenja, a dalje, uopšte nije predvideo mogućanost da dođe do sukoba nadležnosti između suda i javnog izvršitelja.
Rad je posvećen tim spornim pitanjima, uz izneto mišljenje o mogućem sukobu nadležnosti između suda i javnog izvršitelja i ko bi bio nadležan da rešava o tom sukobu nadležnosti.
U radu su posebno analizirana pojedina sporna pitanja koja se odnose na nadležnost za izvršenje izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima, sprovođenje protivizvršenja, naplatu sudskih penala, kao i ona koja se odnose na sprovođenja privremenih mera koje glase na činjenje, nečinjenje ili trpljenje.

Ključne reči: sud, javni izvršitelj, izvršenje, obezbeđenje, nadležnost.

Nadležnost za vođenje prekršajnog postupka

USTAVNO PRAVO

Nadležnost za vođenje prekršajnog postupka

Zakon o prekršajima više ne predviđa mogućnost da u bilo kom slučaju, osim utvrđenog izuzetka, prvostepeni postupak vodi bilo koji drugi organ osim prekršajnog suda, odnosno da u pogledu nadležnosti za vođenje prekršajnog postupka više nije relevanta podela prekršaja na one za koje se može izreći zaštitna mera ili ne.