Prebijanje potraživanja
PROCESNO PRAVO
Prebijanje potraživanja
Kada su zahtevi iz tužbe i protiv tužbe jasno opredeljeni i potiču iz međusobnog ugovornog odnosa, stekli su se uslovi za prebijanje potraživanja.
Naknada troškova u krivičnom postupku
USTAVNO PRAVO
Naknada troškova u krivičnom postupku
Nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom odredba člana 262. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku u delu koji glasi: “Podaci o visini troškova i zahteva za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana.“
Odlučivanje o troškovima parničnog postupka
PROCESNO PRAVO
Odlučivanje o troškovima parničnog postupka
Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka u situaciji kada je stranka uspela u sporu.
Odlučivanje o troškovima parničnog postupka
PROCESNO PRAVO
Odlučivanje o troškovima parničnog postupka
Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a visina tužbenog zahteva nijednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, u situaciji kada je stranka uspela u sporu.
Stvarna nadležnost suda kada je predmet spora činidba
PROCESNO PRAVO
Stvarna nadležnost suda kada je predmet spora činidba
Kada je predmet spora činidba, za odlučivanje o stvarnoj nadležnosti suda relevantna je vrednost predmeta spora koja je u konkretnom slučaju označena.
Presuda zbog izostanka
PROCESNO PRAVO
Presuda zbog izostanka
Ako se tužbenim zahtevom zahteva isplata od tuženika naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih bolova i straha, a uz tužbu su priloženi izveštaji lekara specijalista, to je sporna visina nastale štete s obzirom da je u tužbi predloženo veštačenje od strane veštaka medicinske struke, pa nema uslova za donošenje presude zbog izostanka.
Naknada nematerijalne štete zbog nezakonitog lišenja slobode
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada nematerijalne štete zbog nezakonitog lišenja slobode
Naknadu nematerijalne štete zbog nezakonitog lišenja slobode sud odmerava uzimajući u obzir sve subjektivne i objektivne okolnosti od značaja za odluku, a naročito one koje utiču na prirodu, težinu i trajanje duševnih bolova izazvanih lišenjem slobode, kao što su dužina trajanja pritvora, težina krivičnog dela koja je okrivljenom bila stavljena na teret, bol, strah, te ostale patnje koje je zbog lišenja slobode pretrpeo, kao i njegovo porodično stanje.
Naknada materijalne štete utvrđena veštačenjem i zakonska zatezna kamata
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada materijalne štete utvrđena veštačenjem i zakonska zatezna kamata
Kada je veštačenjem utvrđena visina materijalne štete, zakonska zatezna kamata na dosuđeni iznos materijalne štete dosuđuje se od obavljenog veštačenja a ne od podnošenja tužbe.
Smanjivanje visine tužbenog zahteva
PROCESNO PRAVO
Smanjivanje visine tužbenog zahteva
Smanjivanje visine tužbenog zahteva predstavlja delimično povlačenje tužbe za koje nije potreban pristanak tuženog.
Međupresuda
UDK: 347.951.2(497.11)
MEĐUPRESUDA
Vladimir Miljević, advokat i sudski prevodilac za francuski jezik.
Rezime: Međupresuda je veoma složen institut građanskog procesnog prava koji se najčešće, iako retko, koristi u sporovima radi naknade štete, kod novčanih potraživanja ili kada se potražuje jedna količina zamenljivih stvari, a tuženi negira i osnov i visinu tužbenog zahteva, dok sud očekuje dugo i skupo raspravljanje, pri čemu nije sasvim uveren u pravilnost svog stava. Poznaju ga zakoni o parničnom postupku Srbije, Hrvatske i Crne Gore, ali ne i Republike Srpske i Federacije BiH. Praksa je zauzela stav da nije dozvoljeno donošenje negativne međupresude, dok su u teoriji podeljena mišljenja. Ima slučajeva da sudije prekidaju postupak da bi odlučile o osnovu tužbenog zahteva bez utvrđivanja visine, što ne smatramo dobrim rešenjem, jer osnov nije prethodno pitanje kako je to predviđeno čl. 12. i 223. tačkom 1. ZPP-a. Prvostepeni sudovi bi trebalo češće da donose međupresude umesto da izvode sve dokaze koji se odnose na visinu tužbenog zahteva, te prepuste drugostepenim sudovima da njihove odluke potvrde ili preinače odbijanjem tužbenog zahteva i donošenjem konačne presude, čime bi međupresude dobijale svoj pravi smisao. Verujemo da bi ponuđena razmišljanja doprinela afirmaciji načela ekonomičnosti postupka kojim se od suda očekuje da odluči u razumnom roku, bez odugovlačenja i sa što manje troškova, te da bi i otvaranje stručne rasprave o međupresudi bilo korisno, jer smatramo da je zakasnela pravda nepravda.
Ključne reči: međupresuda, ekonomičnost postupka, suđenje u razumnom roku, osnov tužbenog zahteva, visina tužbenog zahteva, negativna međupresuda.