Šteta u saobraćaju
OBLIGACIONO PRAVO
Šteta u saobraćaju
Kada upravljač puta nije postavio saobraćajni znak „opasna krivina“, tamo gde je trebalo, tada postoji njegova odgovornost za štetu nastalu zbog odsustva tog znaka i znaka za ograničenje brzine.
Naknada materijalne štete zbog stoke na magistralom putu
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada materijalne štete zbog stoke na magistralom putu
U situaciji kada je tužilac, upravljajući vozilom na magistralnom putu, naleteo na svinje nepoznatog vlasnika, pa je na vozilu nastala materijalna šteta, tada za nastalu štetu odgovaraju tuženici – opština i javno preduzeće solidarno.
Regres osiguravača
OBLIGACIONO PRAVO
Regres osiguravača
Tužilac (osiguravač) ima pravo regresa prema tuženiku (štetniku) koji je napustio mesto događaja.
Ugrožavanje javnog saobraćaja i presuđena stvar
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Ugrožavanje javnog saobraćaja i presuđena stvar
Kada je okrivljeni proglašen odgovornim pred prekršajnim sudom za učinjeni prekršaj povodom nastale saobraćajne nezgode zato što je upravljao vozilom koje je registrovano u inostranstvu i koje nije osigurano u skladu sa propisima Republike Srbije o obaveznom osiguranju, ne radi se o istom činjeničnom osnovu i presuđenoj stvari, bez obzira što je u pitanju isti okrivljeni i isti krivičnopravni događaj, pa je pravilno prvostepeni sud okrivljenog oglasio krivim zbog krivičnog dela ugrožavanja javnog saobraćaja.
Naknada materijalne štete i pravo regresa
PRAVO OSIGURANJA
Naknada materijalne štete i pravo regresa
Kada je u saobraćajnoj nezgodi nastupila šteta na vozilu oštećenog lica krivicom tuženika koji nije bio osiguranik tužioca, pa nakon što je tužilac – osiguravajuća organizacija isplatila štetu oštećenom licu, tada je tužbeni zahtev tužioca za isplatu po osnovu regresa prema tuženiku neosnovan.
Nemogućnost usaglašavanja nalaza i mišljenja veštaka i uticaj na odluku suda
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Nemogućnost usaglašavanja nalaza i mišljenja veštaka i uticaj na odluku suda
Činjenica da formalno nije izvršeno usaglašavanje nalaza veštaka pojedinca i ustanove koja je prethodno obavila veštačenje zbog toga što je ustanova otišla u stečaj ne dovodi u pitanje pravilnost i zakonitost pobijane presude, tim pre što je u predmetnom rešenju dat nalog u vezi usaglašavanja nalaza, a ne i mišljenja veštaka.
Ugrožavanje javnog saobraćaja
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Ugrožavanje javnog saobraćaja
Kada na spornoj raskrsnici puteva kritičnog dana nije postojao saobraćajni znak „STOP“ jer je prethodno uklonjen, tada je okrivljeni kao vozač i učesnik u saobraćaju dužan da poštuje „pravilo desne strane“, pa iako postoji odgovornost upravljača puta zbog toga što nije postavio ponovo isti saobraćajni znak, ta okolnost ne isključuje krivičnu odgovornost okrivljenog za učinjeno krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja.
Teško delo protiv opšte sigurnosti
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Teško delo protiv opšte sigurnosti
Kada je na osnovu snimaka sa sigurnosnih kamera, utvrđeno da je vozilo optuženog počelo sa kretanjem unazad gotovo odmah nakon izlaska optuženog iz vozila što optuženi nije ni primetio, pa je u toj vožnji vozilo udarilo u pešaka koji se pravilno kretao kolovozom, u nedostatku trotoara na tom delu puta, usled čega je pešak zadobila povrede od kojih je preminula, tada se u radnjama optuženog stiču obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti.
Ugrožavanje javnog saobraćaja
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Ugrožavanje javnog saobraćaja
Kada je kod okrivljenog kao učesnika u saobraćaju utvrđena alkoholisanost od 0,58 do 0,68 promila alkohola u krvi, a veštačenjem od strane veštaka medicinske struke je utvrđeno postojanje uzročne veze između alkoholisanosti okrivljenog i nastupelih posledica, tada je okrivljeni učinio osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja.
Zakon o uređenju sudova
POSEBNI ZAKONI
Zakon o uređenju sudova
Stvarna nadležnost Apelacionog suda kao drugostepenog suda
Kada je presudom prvostepenog suda (Osnovnog suda) prvookrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 3. KZ, a drugookrivljeni zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a žalbu je izjavio samo branilac drugookrivljenog, o podnetoj žalbi ima da odlučuje Apelacioni sud u Kragujevcu, a ne Viši sud u Čačku.