ODGOVORNOST DRŽAVE ZA ZABRANU IZGRADNJE MINI-ELEKTRANA

OGLEDI

OBLIGACIONO PRAVO

UDK: 349.6:620.92(497.11)

ODGOVORNOST DRŽAVE ZA ZABRANU IZGRADNJE MINI-ELEKTRANA
* Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog suda u penziji.
Rezime: Kroz analizu sudske odluke autor pokušava da odgovori: da li Zakon o korišćenju obnovljivih izvora (2021. godina) ograničava gradnju mini-elektrana ubuduće ili se primenjuje i na ranije započete a nezavršene objekte; ako se primenjuje retroaktivno, da li država odgovara za štetu; da li investitor po novom zakonu treba da pokrene postupak radi preispitivanja sopstvene dozvole za gradnju; da li je dozvola imovina.
Ključne reči: mini-elektrane, građevinska dozvola, ekologija, zabrana gradnje, stečeno pravo, retroaktivnost, naknada štete.

Naknada štete

OBLIGACIONO PRAVO

Naknada štete

Tužilac nema pravo na naknadu štete ako ne postoji uzročna veza između radnje štetnika i nastale štete.

FORENZIČKO VEŠTAČENJE DIGITALNIH DOKAZA I NAKNADA ŠTETE USLED NEOVLAŠĆENOG FOTOGRAFISANJA I NEOVLAŠĆENOG OBJAVLJIVANJA I PRIKAZIVANJA TUĐEG SPISA, PORTRETA I SNIMKA

OGLEDI

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.983:004
342.738

FORENZIČKO VEŠTAČENJE DIGITALNIH DOKAZA I NAKNADA ŠTETE USLED NEOVLAŠĆENOG FOTOGRAFISANJA I NEOVLAŠĆENOG OBJAVLJIVANJA
I PRIKAZIVANJA TUĐEG SPISA, PORTRETA I SNIMKA***
* Prof. dr Velisav Marković, redovni profesor, Univerzitet Singidunum.
** Doc. dr Jelena Gavrilović, Univerzitet Singidunum.
*** Tekst je objavljen u zborniku radova Prouzrokovanje štete, naknada štete i osiguranje, XXVIII Međunarodna naučna konferencija, Valjevo 2025.
Rezime: Autori u radu predstavljaju bića krivičnih dela Neovlašćeno fotografisanje i Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka, forenzičko veštačenje digitalnih dokaza koji su osnovni dokazi kod ovih krivičnih dela, određene tehnike i alate za forenzičku analizu autentičnosti video sadržaja, kao i naknadu štete zbog povrede privatnosti. Osnovni problem koji se uočava je što se ova krivična dela gone po privatnoj tužbu zbog čega je oštećeni, kao privatni tužilac u krivičnom postupku ili kao tužilac u parničnom postupku, gotovo onemogućen da blagovremeno pokrene postupak, identifikuje učinioca i obezbedi dokaze za vođenje krivičnog i parničnog postupka. Rezultat je veliki broj ovih krivičnih dela u praksi a veoma mali broj osuđenih lica. Predlog je da se izmenama zakona predvidi da se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, odnosno omogući privatnom tužiocu/oštećenom pristup dokazima i identifikaciji učinioca krivičnog dela.
Ključne reči: neovlašćeno fotografisanje, neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka, digitalni dokazi, forenzičko veštačenje, naknada štete.

Naknada štete u vidu novčane rente

OBLIGACIONO PRAVO

Naknada štete u vidu novčane rente

Osnov za ostvarivanje prava na naknadu štete u vidu novčane rente postoji samo ako se utvrdi da oštećeni usled povrede ili narušenog zdravlja ne može da ostvaruje prihod koji je mogao da ostvaruje da je zdrav i da mu nije umanjena radna sposobnost.

Zastarelost potraživanja naknade štete pričinjene krivičnim delom

OBLIGACIONO PRAVO

Zastarelost potraživanja naknade štete pričinjene krivičnim delom

U slučaju kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, ako je za krivično gonjenje predviđen duži rok zastarelosti od rokova propisanih članom 376. ZOO, zahtev za naknadu štete prema svakom odgovornom licu, a ne samo štetniku, zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja samo ako je pravnosnažnom presudom utvrđeno postojanje krivičnog dela i okrivljeni oglašen krivim za krivično delo.

ODGOVORNOST UPRAVLJAČA JAVNOG PUTA ZA ŠTETU OD DIVLJAČI

OGLEDI
OBLIGACIONO PRAVO

UDK: 347.516:656.1(497.11)
639.1.058

ODGOVORNOST UPRAVLJAČA JAVNOG PUTA ZA ŠTETU OD DIVLJAČI

* Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog suda u penziji.

Rezime: Pred osnovnim sudovima u Republici Srbiji pokrenuti su brojni sporovi za naknadu štete usled sudara motornih vozila sa divljim životinjama, kako na autoputu, tako i na ostalim državnim putevima. U više prvostepenih presuda zauzeto je pravno stanovište o postojanju objektivne odgovornosti upravljača javnog puta za nastalu štetu na motornom vozilu i nanete povrede vozaču i putnicima u vozilu. Osim navedenih usvajajućih odluka, donete su i prvostepene presude kojima je tužbeni zahtev odbijen. U tim presudama je zauzeto stanovište da upravljač javnog puta ne može odgovarati za štetu nastalu sudarom motornog vozila sa psom lutalicom, ili divljom životinjom, ako je preduzeo potrebne mere da obezbedi nesmetano obavljanje saobraćaja izgradnjom zaštitne ograde na autoputu, odnosno postavljanjem odgovarajućeg saobraćajnog znaka na drugom državnom putu. U tom slučaju sudovi nalaze da odgovornost za nastalu štetu snosi jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji je šteta nastala, odnosno lovačko udruženje koje gazduje lovištem na tom delu puta.
S obzirom na iznete oprečne stavove u pogledu pravnog osnova odgovornosti upravljača javnog puta neophodno je izvršiti adekvatnu pravnu analizu odgovarajućih pozitivnopravnih odredbi o postojanju ili nepostojanju odgovornosti upravljača javnog puta za navedene štete.
Ključne reči: javni put, upravljač javnog puta, naknada štete, odgovornost jedinica lokalne samouprave, odgovornost lovačkog udruženja koje gazduje lovištem.

Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode

OBLIGACIONO PRAVO

Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode

Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode, bez obzira na to što je krivični postupak pravnosnažno obustavljen.

Naknada stvarne štete

GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK:340.134:331.45/.46(497.11)
COBISS.SR-ID 133287689

GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Interes društva je da se očuva broj radno sposobnih lica, kako bi se rad kod poslodavca nesmetano odvijao. Ustav RS, kao najviši pravni akt, garantuje pravo zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada i na potrebnu zaštitu na radu. Zakon o radu, kao opšti radnopravni propis, propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu uređeno je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Navedeno upućuje na zaključak da briga o zdravlju na radu treba da obezbedi da zaposleni ima radnu sposobnost do navršenja radnog veka, ili da u slučaju promena u njegovoj radnoj sposobnosti, ima mogućnost održavanja zaposlenja.
Međutim, praksa je drugačija. Povrede na radu se dešavaju u znatnom broju, a javljaju se i profesionalne bolesti. To ima za posledicu delimični gubitak radne sposobnosti (umanjenje radne sposobnosti) ili potpuni gubitak radne sposobnosti kod zaposlenog. Usled toga, zaposleni trpi imovinsku i neimovinsku štetu, za koju poslodavac odgovara po opštim pravilima odgovornosti za štetu. Dovodi se u pitanje ostvarivanje prava zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada u praksi. Nedopustivo je da veliki broj zaposlenih koji prema svojoj životnoj dobi radom treba da ostvare sredstva za život, zbog nesreće na radu gube radnu sposobnost. Oni postaju invalidi i pod određenim uslovima stiču pravo na invalidsku penziju ili kao posledicu povrede na radu imaju telesno oštećenje.
Nije mali broj sudskih predmeta radi naknade štete zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu. Stoga je interes da se nezgode na radu smanje i da budu sporadične, da poslodavac isključi rizike koji postoje u procesu rada, ali i da zaposleni poštuju mere zaštite i bezbednosti na radu.

Ključne reči: uslovi rada, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitna oprema, rizici na radu, povreda na radu, profesionalna bolest, povreda van rada, bolest, delimični gubitak radne sposobnosti, potpuni gubitak radne sposobnosti, invalidnost, prestanak radnog odnosa, naknada štete.

Naknada štete zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad parcela tužilaca

OBLIGACIONO PRAVO

Naknada štete zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad parcela tužilaca

Pravni osnov potraživanja tužilaca zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad njihovih katastarskih parcela je stvarnopravnog karaktera – konstituisanje zakonske stvarne službenosti, a ne faktička eksproprijacija, pa se visina ove naknade određuje na osnovu člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.