Tag Archives for " naknada štete "

Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode

OBLIGACIONO PRAVO

Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode

Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode, bez obzira na to što je krivični postupak pravnosnažno obustavljen.

GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK:340.134:331.45/.46(497.11)
COBISS.SR-ID 133287689

GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Interes društva je da se očuva broj radno sposobnih lica, kako bi se rad kod poslodavca nesmetano odvijao. Ustav RS, kao najviši pravni akt, garantuje pravo zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada i na potrebnu zaštitu na radu. Zakon o radu, kao opšti radnopravni propis, propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu uređeno je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Navedeno upućuje na zaključak da briga o zdravlju na radu treba da obezbedi da zaposleni ima radnu sposobnost do navršenja radnog veka, ili da u slučaju promena u njegovoj radnoj sposobnosti, ima mogućnost održavanja zaposlenja.
Međutim, praksa je drugačija. Povrede na radu se dešavaju u znatnom broju, a javljaju se i profesionalne bolesti. To ima za posledicu delimični gubitak radne sposobnosti (umanjenje radne sposobnosti) ili potpuni gubitak radne sposobnosti kod zaposlenog. Usled toga, zaposleni trpi imovinsku i neimovinsku štetu, za koju poslodavac odgovara po opštim pravilima odgovornosti za štetu. Dovodi se u pitanje ostvarivanje prava zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada u praksi. Nedopustivo je da veliki broj zaposlenih koji prema svojoj životnoj dobi radom treba da ostvare sredstva za život, zbog nesreće na radu gube radnu sposobnost. Oni postaju invalidi i pod određenim uslovima stiču pravo na invalidsku penziju ili kao posledicu povrede na radu imaju telesno oštećenje.
Nije mali broj sudskih predmeta radi naknade štete zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu. Stoga je interes da se nezgode na radu smanje i da budu sporadične, da poslodavac isključi rizike koji postoje u procesu rada, ali i da zaposleni poštuju mere zaštite i bezbednosti na radu.

Ključne reči: uslovi rada, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitna oprema, rizici na radu, povreda na radu, profesionalna bolest, povreda van rada, bolest, delimični gubitak radne sposobnosti, potpuni gubitak radne sposobnosti, invalidnost, prestanak radnog odnosa, naknada štete.

Naknada štete zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad parcela tužilaca

OBLIGACIONO PRAVO

Naknada štete zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad parcela tužilaca

Pravni osnov potraživanja tužilaca zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad njihovih katastarskih parcela je stvarnopravnog karaktera – konstituisanje zakonske stvarne službenosti, a ne faktička eksproprijacija, pa se visina ove naknade određuje na osnovu člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

PITANJE PRAVIČNOSTI KOD NAKNADA ZBOG NEOSNOVANOG PRITVORA

NEDOUMICE

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.126.1(497.11)
340.142:343.296(497.11)
COBISS.SR-ID 114174985

PITANJE PRAVIČNOSTI KOD NAKNADA ZBOG NEOSNOVANOG PRITVORA

* Dr Marko Milović, advokat u Beogradu.

Rezime: Pitanje naknade štete zbog neosnovanog pritvora je tema oko koje se decenijama unazad “lome koplja“ u pogledu njene visine. Oprečna mišljenja su permanentno prisutna jer neki smatraju da su iznosi koje država predlaže odnosno “parnični“ sudovi dosuđuju mali i nepravedni, ali imamo i s druge strane mišljenja da su ti iznosi previsoki, te da zbog velikog broja predmeta takve prirode se ugrožava republički budžet i sl. U radu je dat kritički osvrt na postojeće kriterijume koji postoje i koji su opredeljujući u pogledu određivanja visine novčanog iznosa po danu neosnovanog pritvora. Takođe smo naveli nekoliko primera iz prakse kojima smo želeli da ukažemo na manjkavosti, ali i nedoslednosti dosadašnjeg postupanja nadležnih organa i sudova po ovom pitanju. Posebno je ukazano i na disproporciju i veliki raspon između najnižih i najviših dosuđenih novčanih iznosa, i s tim u vezi su dati razlozi zbog kojih je takva praksa nedopustiva.
Ključne reči: neosnovan pritvor, naknada štete, troškovi postupka, praksa Komisije i sudova u pogledu visine novčanih iznosa.

Naknada štete u obliku novčane rente

USTAVNO PRAVO

Naknada štete u obliku novčane rente

Naknada štete u obliku novčane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa za ubuduće, a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu.

PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA PRILIKOM HAPŠENJA I OBAVEZA POLICIJE NA IZDAVANJE POTVRDE O PRIVREMENOM ODUZIMANJU PREDMETA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ČUVANJE ODUZETIH STVARI ODNOSNO PREDMETA OSUMNJIČENIH, KAO I PRAVO OSUMNJIČENIH I TREĆIH LICA NA POVRAĆAJ ODUZETIH STVARI (PREDMETA) NA NJIHOV ZAHTEV

 

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.272(497.11)
COBISS.SR-ID 110939145

PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA PRILIKOM HAPŠENJA I OBAVEZA POLICIJE NA IZDAVANJE POTVRDE O PRIVREMENOM ODUZIMANJU PREDMETA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ČUVANJE ODUZETIH STVARI ODNOSNO PREDMETA OSUMNJIČENIH, KAO I PRAVO OSUMNJIČENIH I TREĆIH LICA NA POVRAĆAJ ODUZETIH STVARI (PREDMETA) NA NJIHOV ZAHTEV
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.

Rezime: Povod za ovaj rad je postupanje pripadnika PU Niš i to posebnog odeljenja za narkomaniju, koje je prilikom hapšenja od osumnjičenog koji se kretao biciklom, isti oduzelo, a da pritom za navedenu pokretnu stvar čiji je vlasnik osumnjičeni, pustupajuća službena lica nisu izdala potvrdu o privremenom oduzimanju predmeta, iako je osumnjičenom određeno zadržavanje od strane nadležnog javnog tužioca do 48 časova.
Naime, u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, a u kojoj su se nalazili ostali privremeno oduzeti predmeti nađeni kod osumnjičenog, koji su kasnije i vraćeni istom (kao što je mobilni telefon i ostale sitnice), predmetnog bicikla nema. Kako se isti nije nalazio u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, postavlja se pitanje da li su pripadnici policije, odnosno ovlašćena službena lica prilikom hapšenja bila u obavezi da bicikl kao pokretnu stvar privremeno oduzmu i tu činjenicu konstatuju (navedu) u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, a da je kasnije, uz zahtev, vrate osumnjičenom, jer je vlasnik pokretne stvari, odnosno bicikla osumnjičeni.
U konkretnoj situaciji, po mom mišljenju, ako je osumnjičeni uhapšen prilikom vožnje bicikla i od strane nadležnog javnog tužioca mu je određeno zadržavanje do 48 časova, onda su svakako postupajući pripadnici policije kao službena lica bili u obavezi da bicikl privremeno oduzmu, da tu činjenicu konstatuju u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, kao i da ga daju na čuvanje, odnosno na odgovarajuće mesto predviđeno za skladištenje takvih stvari, a sve do izlaska osumnjičenog iz pritvora, kako bi ga vratili osumnjičenom kao vlasniku ili pak trećem licu ako je ono vlasnik stvari, a kada se za to steknu zakonom predviđeni uslovi, naročito ako se ima u vidu da je reč o predmetu, tačnije pokretnoj stvari veće vrednosti.
Ključne reči: policija, hapšenje, Zakon o policiji, Zakon o krivičnom postupku, Krivični zakonik, mera bezbednosti oduzimanje predmeta, osumnjičeni, Zakon o obligacionim odnosima, naknada štete, neosnovano obogaćenje.

Zastarelost naknade štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti

USTAVNO PRAVO

Zastarelost naknade štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti

Rok zastarelosti naknade štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti računa se od
trenutka kada je (psihička) bolest postala hronična i tako poprimila oblik konačnog stanja, bez obzira na činjenicu da li su se
podnosioci javljali lekaru, kada je bolest konstatovana od strane lekara, odnosno kada su saznali za bolest, te nezavisno od
činjenice što lečenje nije završeno i što može trajati do kraja života.

Naknada štete zbog neosnovane osude

SUDSKA PRAKSA SRBIJE

OBLIGACIONO PRAVO

Naknada štete zbog neosnovane osude

Kada je nekom licu istovremeno suđeno za više krivičnih dela, a njegova krivična odgovornost utvrđena je za jedno od dela za koje mu je suđeno, onda se to lice ne može smatrati neosnovano osuđenim licem, koje ima pravo na naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog osuđenja.

NAKNADA ŠTETE LICU KOJE JE NEOPRAVDANO KAŽNJENO PREKRŠAJNIM NALOGOM ZA PREKRŠAJ

TEMA BROJA

PREKRŠAJNO PRAVO

UDK:340.142:347.513(497.11)
343.11
COBISS.SR-ID 70547721

NAKNADA ŠTETE LICU KOJE JE NEOPRAVDANO KAŽNJENO PREKRŠAJNIM NALOGOM
ZA PREKRŠAJ

* Dr Mirjana Martić, sudija i zamenik predsednika Prekr-šajnog suda u Beogradu i predsednik Izvršnog odeljenja
suda.

Rezime: Institut prekršajnog naloga uveden je u prekršajno pravo 2013. godine. On predstavlja izuzetak od
pravila da kaznu za prekršaj izriče prekršajni sud. Izdavalac prekršajnog naloga je organ uprave koji izriče
novčanu kaznu za prekršaj, a kažnjeno lice ima mogućnost da pokrene prekršajni postupak u roku od osam dana
od dana uručenja prekršajnog naloga i na taj način obezbedi sebi pravo da se o optužbi za prekršaj odluči pred
nezavisnim i nepristrasnim sudom.
Prekršajni nalozi uvedeni su za najlakše prekršaje za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu. Korist od
prihvatanja odgovornosti za prekršaj na osnovu prekršajnog naloga je mogućnost da se u roku od osam dana od
dana uručenja uplati polovina izrečene novčane kazne, u kom slučaju se druga polovina oprašta. Međutim, ovaj
institut je ubrzo postao široko rasprostranjen u praksi, a po mišljenju autora, on je ujedno postao i način da se „na
mala vrata“ izdavaocima prekršajnih naloga – organima uprave „vrati“ nadležnost da kažnjavaju za prekršaje.
Prekršajne naloge izdaju organi uprave, ali na osnovu Zakona o prekršajima, zbog čega autor na početku rada
analizira njegovu pravnu prirodu sa aspekta upravnog i prekršajnog prava. U nastavku, autor sagledava pravni okvir
kojim je uređena oblast naknade štete neopravdano kažnjenom licu za prekršaj, tako što upoređuje rezultate ogleda
jezičkog i ciljnog tumačenja odredaba Zakona o prekršajima. Rezultati ogledne analize izloženi su u zaključnom
delu u kojem autor nastoji da odgovori na pitanje da li se lice kažnjeno za prekršaj prekršajnim nalogom može
kvalifikovati kao neopravdano kažnjeno lice i pod kojim uslovima.

Ključne reči: prekršajni nalog, naknada štete, prekršaj, neopravdano kažnjen, neosnovana osuda, ponavljanje
postupka.

1 2 3 16