Sukob nadležnosti povodom zahteva za izuzeće javnog tužioca
KRIVČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Sukob nadležnosti povodom zahteva za izuzeće javnog tužioca
Na javnog tužioca i lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da javnog tužioca zamenjuju u postupku, shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na izuzeće sudija i sudija-porotnika.
Odbijanje zahteva za izuzeće zamenika javnog tužioca
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Odbijanje zahteva za izuzeće zamenika javnog tužioca
Osumnjičeni je dužan da pruži dokaze zbog kojih podnosi zahtev za izuzeće konkretnog zamenika osnovnog javnog tužioca, a ne da samo paušalno navodi da traži izuzeće imenovanog.
POVRATAK OŠTEĆENOG KAO TUŽIOCA U KRIVIČNI POSTUPAK REPUBLIKE SRPSKE (II deo)
OGLEDI BOSNE I HERCEGOVINE
UDK: 343.122(497.6)
COBISS.SR-ID 46700809
POVRATAK OŠTEĆENOG KAO TUŽIOCA U KRIVIČNI POSTUPAK REPUBLIKE SRPSKE
(II deo)
* Prof. dr Mladenka Govedarica, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
Rezime: Oštećeni je važna figura za krivično pravosuđe. Često biva jedini subjekt koji je prisutan izvršenju djela, te se često javlja kao neizostavan svjedok. Krivično procesno pravo ga svrstava u sporedne procesne subjekte na strani javnog tužioca ali ne treba izgubiti iz vida da je on jedan od najzainteresovanijih učesnika postupka za njegov ishod. S obzirom na to, njegov položaj u krivičnom postupku kao subjekta oduvijek je privlačio pažnju. To je naročito bilo izraženo kada je već davne 2003. godine na prostoru Bosne i Hercegovine došlo do ukidanja supsidijarnog tužioca, a time oduzimanja zakonske mogućnosti da se oštećeni pojavi kao tužilac i da preuzme krivično gonjenje od trenutka kada javni tužilac nađe da nema osnova za to ili u trenutku kada javni tužilac odustane od već podignute optužnice. Od tada pa do danas njegova eventualna pozicija kao supsidijarnog tužioca bila je predmet rasprava.
Ključne riječi: krivični postupak, krivično gonjenje, javni tužilac, oštećeni kao tužilac.
POVRATAK OŠTEĆENOG KAO TUŽIOCA U KRIVIČNI POSTUPAK REPUBLIKE SRPSKE I deo
OGLEDI BOSNE I HERCEGOVINE
UDK: 343.122(497.6)
COBISS.SR-ID 46700809
POVRATAK OŠTEĆENOG KAO TUŽIOCA U KRIVIČNI POSTUPAK REPUBLIKE SRPSKE
I deo
* Prof. dr Mladenka Govedarica, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
Rezime: Oštećeni je važna figura za krivično pravosuđe. Često biva jedini subjekt koji je prisutan izvršenju djela, te se često javlja kao neizostavan svjedok. Krivično procesno pravo ga svrstava u sporedne procesne subjekte na strani javnog tužioca ali ne treba izgubiti iz vida da je on jedan od najzainteresovanijih učesnika postupka za njegov ishod. S obzirom na to, njegov položaj u krivičnom postupku kao subjekta oduvijek je privlačio pažnju. To je naročito bilo izraženo kada je već davne 2003. godine na prostoru Bosne i Hercegovine došlo do ukidanja supsidijarnog tužioca, a time oduzimanja zakonske mogućnosti da se oštećeni pojavi kao tužilac i da preuzme krivično gonjenje od trenutka kada javni tužilac nađe da nema osnova za to ili u trenutku kada javni tužilac odustane od već podignute optužnice. Od tada pa do danas njegova eventualna pozicija kao supsidijarnog tužioca bila je predmet rasprava.
Ključne riječi: krivični postupak, krivično gonjenje, javni tužilac, oštećeni kao tužilac.
Pretres stana i drugih prostorija
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Pretres stana i drugih prostorija
Javni tužilac ili ovlašćeno službeno lice policije izuzetno, i bez naredbe suda, može da uđe u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka da preduzme pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu, uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije.
Ovlašćenje za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti
PREKRŠAJNO PRAVO
Ovlašćenje za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti
U prekršajnom postupku zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti samo Republički javni tužilac i to u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude.
Saslušanje okrivljenog o razlozima za određivanje pritvora
USTAVNO PRAVO
Saslušanje okrivljenog o razlozima za određivanje pritvora
Saslušanje okrivljenog o razlozima za određivanje pritvora, koje prethodi donošenju odluke o određivanju pritvora, može se obaviti i u odsustvu javnog tužioca i branioca, ali je sud dužan da navedena lica obavesti o vremenu i mestu saslušanja.
Nedozvoljen zahtev za preispitivanje pravnosnažne odluke Upravnog suda
UPRAVNO PRAVO
Nedozvoljen zahtev za preispitivanje pravnosnažne odluke Upravnog suda
Nije dozvoljen zahtev za preispitivanje sudske odluke podnet protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda kojom je ocenjena zakonitost rešenja donetog u disciplinskom postupku u kome po prigovoru podnosioca zahteva odlučuje drugi, a ne isti organ koji je doneo prvostepenu odluku.
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka
KRVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka
Kada se krivični postupak za određeno krivično delo pokreće od strane javnog tužioca a na predlog oštećenog, sama činjenica podnošenja krivične prijave protiv okrivljenog zbog određenog krivičnog dela od strane zakonskog zastupnika maloletnog oštećenog je potvrda postojanja zahteva ovlašćenog tužioca.
Poslednji Mohikanac na političko-pravnom nišanu
UDK: 342.9
342.727(497.11)
Povodom jedne od predloženih izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
POSLEDNJI MOHIKANAC NA POLITIČKO-PRAVNOM NIŠANU
Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Rezime: U napisu se najpre prikazuje i razmatra pozicija različitih pravnih subjekata u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja. A u toj materiji se primenjuje i matični merodavni zakon, i Zakon o opštem upravnom postupku, kao dopunski opšti procesni propis nužno povezan sa Zakonom o upravnim sporovima. Tako da su analiziranim kontekstom obuhvaćeni sledeći učesnici: 1) građanin, tražilac informacije; 2) organ vlasti za koga tražilac smatra da odnosnu informaciju poseduje, u rangu prvostepenog organa iz upravnog postupka; 3) Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, kao drugostepeni organ iz upravnog postupka, a po položaju nezavisna kontrolna institucija koja, pored ostalih nadležnosti, rešava po žalbama na rešenja ili „ćutanje“ prvostepenih organa; 4) nadležni javni tužilac čiji je zadatak da – kada oceni da je konačnom odlukom Poverenika povređen zakon na štetu javnog interesa – podnese tužbu Upravnom sudu radi poništavanja toga akta u upravnom sporu; 5) Upravni sud, defintivni pravni kontrolor rada javne uprave i zaštitnik kako objektivne zakonitosti, tako i prava građana i njihovih kolektiviteta – rešavajući upravni spor o zakonitosti Poverenikovih odluka, inače konačnih u upravnom postupku, izvršnih i obavezujućih. Povodom predstojećih zalaganja za izmenu respektivnog zakona u pravcu da se i prvostepenom organu ubuduće pruži procesno pravo na tužbu u upravnom sporu protiv Poverenikovih rešenja – u članku je zauzet stav da bi to bila apsolutno pogrešna i nelogična solucija, protivna i slovu i duhu upravno-procesnog prava, ali i pravnom položaju Poverenika – a naročito temeljnim ustavnim postavkama u pogledu jedinstva pravnog poretka, nivoa prava građana na obaveštenost, kao i mesta i funkcije državne uprave u pravnom sistemu.
Ključne reči: pravo, informacije od javnog značaja, građanin, Poverenik, upravni postupak, prvostepeni organ, žalba, drugostepeni organ, tužba, javni tužilac, upravni spor, sud, jedinstvo pravnog poretka.