Vreme trajanja pritvora
USTAVNO PRAVO
Vreme trajanja pritvora
Dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.
Sprovođenje izvršenja pred javnim izvršiteljem
USTAVNO PRAVO
Sprovođenje izvršenja pred javnim izvršiteljem
Faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra se sastavnim delom izvršnog postupka, pa trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
Zahtev za sudsko odlučivanje koji se podnosi na osnovu izdatog prekršajnog naloga
USTAVNO PRAVO
Zahtev za sudsko odlučivanje koji se podnosi na osnovu izdatog prekršajnog naloga
Lice u odnosu na koje je izdat prekršajni nalog, a koje ne prihvata svoju odgovornost, može podneti zahtev za sudsko odlučivanje koji mora biti potpisan da bi sud po njemu postupao, a što se ne odnosi i na prekršajni nalog.
Odgovornost države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom
USTAVNO PRAVO
Odgovornost države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom
Država je odgovorna za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.
USTAVNI SUD I RAZUMAN ROK
TEMA BROJA
USTAVNO PRAVO
UDK: 347.956:342.565.2(497.11)
USTAVNI SUD I RAZUMAN ROK
* Borivoje Gajić, sudija u penziji AP Novi Sad.
Rezime: Pravo stranke na nezavisan, nepristrastan i zakonom ustanovljen sud, pravičnu i u razumnom roku donetu odluku na osnovu javne rasprave o njenim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv nje utvrđeno je odredbom člana 32. stav 1. Ustava RS. Navedena regulativa u celosti odgovara regulativi člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojom je predviđeno da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Pravo na sudsku zaštitu u slučaju povrede ili uskraćivanja nekog ljudskog ili manjinskog prava garantovanog Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale je dakle ustavno pravo, tako da je pravo na sudsku zaštitu i pravo na suđenje u razumnom roku sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i Ustavom garantovano ljudsko pravo. Razlog usvajanja posebnog zakona o suđenju u razumnom roku pored ostalih bila je ocena da pravo na suđenje u razumnom roku ne može samo od sebe da se ostvari na osnovu ustavne norme u ustavnosudskom postupku i da je neophodno da se zakonom propiše način njegove zaštite, jer je isto element, derivat prava na sudsku zaštitu kojom se odgovarajućim procesnim zakonima, treba da stimulišu delotvoran i brz postupak sa jedne strane, a sa druge da se istim osigura pravična naknada zbog nastale povrede prava na suđenje u razumnom roku. Republika Srbija je i pre i nakon stupanja na snagu istog zakona izgubila pred Evropskim sudom za ljudska prava brojne sporove (ESLjP) koji su protiv nje vođeni zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ista brojnost upućuje na zaključak da je povreda prava na suđenje u razumnom roku, posebno u stečajnim i izvršnim postupcima sistemski problem prisutan u kontinuitetu u Republici Srbiji. Evolucija prakse Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima protiv Srbije pokazuje kako je od nepostojanja bilo kakvih pravnih sredstava kojima se štiti pravo na pravično suđenje isti sud zauzeo stav da je ustavna žalba delotvorno pravno sredstvo i širio ocenu o njenoj delotvornosti shodno izmenama u praksi Ustavnog suda. Opterećenost Ustavnog suda ne samo brojnim ustavnim žalbama, koje su postale nažalost i način otklanjanja neujednačene sudske prakse i neadekvatnih odluka redovnih sudova uz postupke zaštite prava na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima, stvaraju osnov za pitanje mogućnosti povrede prava na suđenje u razumnom roku i pred samim Ustavnim sudom. Ovo posebno u situaciji kada se na odluke po ustavnim žalbama pred istim sudom čeka više od tri godine i kada je procenat meritornih odluka neznatan. Navedena praksa Ustavnog suda nesumnjivo će dovesti do većeg broja odluka i ESLjP protiv RS u kojima će se isti sud izjasniti i o mogućoj povredi prava na suđenje u razumnom roku i pred Ustavnim sudom, na što ukazuju i neke odluke istog suda protiv zemalja u okruženju.
Ključne reči: razuman rok, ustavna povreda, ustavna žalba, delotvoran postupak, pravična naknada.
Prestanak radnog odnosa državnom službeniku zbog učinjenog krivičnog dela
USTAVN O PRAVO
Prestanak radnog odnosa državnom službeniku zbog učinjenog krivičnog dela
Odredba Zakona o državnim službenicima, kojom je propisano da državnom službeniku prestaje radni odnos ako mu je izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci bez obzira na period proveravanja za učinjeno krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika, nije u saglasnosti sa Ustavom RS.
Izmena pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavnog, odnosno nezakonitog opšeg akta
USTAVN O PRAVO
Izmena pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavnog, odnosno nezakonitog opšeg akta
Svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta za koji je utvrđeno da nije saglasan Ustavu i zakonu, ima pravo da od nadležnog organa traži izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet.
Određivanje pritvora
USTAVNO PRAVO
Određivanje pritvora
Dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na slobodu podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.
Odlučivanje sudova po zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje
USTAVNO PRAVO
Odlučivanje sudova po zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje
Ustavnopravno je neprihvatljivo odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima o pravima iz radnog odnosa, među koje spada i postupanje po zahtevu za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, bilo da je to samostalan zahtev ili istaknut zajedno sa zahtevom za isplatu zarade.
Dozvoljenost revizije u radnom sporu
USTAVNO PRAVO
Dozvoljenost revizije u radnom sporu
Stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv preinačujuće drugostepene presude donete u radnom sporu nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog zakona.