Ocjena dokaza u krivičnom postupku
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Ocjena dokaza u krivičnom postupku
Nema povrede prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1. i 3. tačka d) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada su redovni sudovi za svoje odluke dali detaljno, jasno i argumentovano obrazloženje u pogledu ocjene izvedenih dokaza i njihove pravne valjanosti i zakonitosti, te kada nema elemenata koji bi ukazivali na to da je dokazni postupak zlouptrijebljen na štetu apelanata. Osim toga, Ustavni sud zaključuje da navodima apelanata nije dovedeno u pitanje njihovo pravo na odbranu.
Dozvoljenost revizije u radnom sporu
USTAVNO PRAVO
Dozvoljenost revizije u radnom sporu
Stanovište Vrhovnog kasacionog suda o (ne)dozvoljenosti revizije izjavljene protiv preinačujuće drugostepene presude donete u radnom sporu nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog zakona.
LENIS PROTIV GRČKE
EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA
LENIS PROTIV GRČKE
(Predstavka broj: 47833/20)
31. 8. 2023.
Podnosilac zahteva je Amvrosios-Atanasios Lenis, grčki državljanin. U vreme događaja bio je mitropolit Grčke pravoslavne crkve za Kalavritu i Ejaliju. U to vreme grčki parlament je trebao raspravljati o nacrtu zakona kojim se uvodi građanska zajednica istopolnih parova.
Podnosilac predstavke je 4. decembra 2015. godine na svom ličnom blogu objavio članak u kojem je opisao homoseksualizam kao “društveni zločin”, “greh”, a homoseksualce nazvao “ološem društva”, “neispravnim”, “duševnim bolesnicima” te pozvao ljude da pljuju po njima. Tekst je prenelo nekoliko web stranica, medijskih kuća i društvene mreže.
Nekoliko dana kasnije objavio je članak na svom ličnom blogu pod naslovom “Da razjasnimo stvari – Volite grešnika, ali nosite se sa grehom”. U njemu je pojasnio da njegov prethodni članak nije bio podsticanje na nasilje, te da crkva osuđuje greh, ali moli za grešnike. Istakao je da je njegov članak ciljao na političare koji, ne pitajući birače, pokušavaju legalizovati “nemoral u svom najodvratnijem obliku”. Izraz „pljunuti na njih“ korišćen je metaforički u smislu „prezirite ih“.
Zbog objave prvog članka protiv g. Lenisa je podignuta optužnica za javno podsticanje na nasilje ili mržnju prema osobama zbog njihove seksualne orijentacije, te zbog zloupotrebe crkvenog položaja. Prvostepeni sud ga je oslobodio po svim tačkama optužnice, ocenivši da su njegove izjave ciljale na članove parlamenta, a ne na homoseksualne osobe.
Nakon žalbi javnih tužilaca Ejalije i Patrasa, žalbeni sud ga je proglasio krivim. Osuđen je na sedam meseci zatvora, uslovno na tri godine i naloženo je da plati troškove postupka od 240 evra. Žalbeni sud je posebnu važnost pridao redovničkoj službi koju je vršio g. Lenis, kojeg je njegova zajednica sledila i poštovala. Stoga je utvrdio da njegovi stavovi mogu izazvati diskriminaciju i mržnju prema homoseksualcima.
Podnosilac predstavke se žalio da je krivičnom osudom zbog objave članka na svom ličnom blogu povređena njegova sloboda izražavanja zaštićena članom 10. Konvencije.
Odluka Suda
Sud se složio sa zaključcima grčkih sudova da se većina primedbi gospodina Lenisa odnosila na homoseksualce uopšteno. Smatrao je da su sudovi prethodno pažljivo procenili dokaze i uradili procenu proporcionalnosti koja je uzela u obzir pravo podnosioca predstavke na slobodu izražavanja. Takođe je zaključio da njegova prava na slobodu izražavanja nisu prekršena, jer su njegovi stavovi mogli izazvati diskriminaciju i mržnju.
Ti su zaključci bili pojačani s tri faktora. Prvo, g. Lenis, viši službenik Grčke pravoslavne crkve, imao je moć da utiče ne samo na svoju zajednicu nego i na mnoge druge ljude koji su bili te vere, odnosno većinu grčkog stanovništva. Drugo, širio je primedbe na internetu, što je njegovu poruku učinilo lako dostupnom. Treće, njegovi komentari su bili usmereni na homoseksualce i Sud je već utvrdio da polne i seksualne manjine zahtevaju posebnu zaštitu od govora mržnje i diskriminacije zbog marginalizacija i viktimizacija kojima su i dalje bili podvrgnuti. Takođe je primetio nizak nivo prihvatanja homoseksualnosti i položaja LGBTI osoba u nacionalnom kontekstu. Sud je naglasio da je diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije jednako ozbiljna kao i diskriminacija na osnovu rase, porekla ili boje kože.
Sud je ponovio da u slučajevima koji se tiču člana 10. Konvencije, član 17 (zabrana zloupotrebe prava) dolazi u obzir ako je odmah jasno da se izjavama pravo na slobodu izražavanja želi koristiti za ciljeve koji su jasno suprotni vrednostima koje Konvencija teži da promoviše. Iako kritika određenih stilova života na moralnoj ili verskoj osnovi nije sama po sebi izuzeta od zaštite prema članu 10. Konvencije, kada primedbe idu tako daleko da poriču LGBTI osobama njihovu ljudsku prirodu, a povezane su s podsticanjem na nasilje, tada se uključivanje člana 17. Konvencije mora razmotriti. S obzirom na prirodu i formulaciju izjava u članku, kontekst u kojem su objavljene, njihovu mogućnost da dovedu do štetnih posledica i razloge koje su utvrdili grčki sudovi, Sud je utvrdio da su izjave nastojale odvratiti član 10. Konvencije od njegove prave svrhe. Primedbe su se direktno odnosile na pitanje koje je bilo od velike važnosti u modernom vremenu evropskog društva – zaštita ljudskog dostojanstva i ljudske vrednosti bez obzira na njihovu polnu orijentaciju.
Sledom toga, Sud je utvrdio da je predstavka nespojiva ratione materiae s odredbama Konvencije i odbacio ju je.
Rešavanje o zahtevu stranke da se poslodavac obaveže da uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje
USTAVNO PRAVO
Rešavanje o zahtevu stranke da se poslodavac obaveže da uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje
Parnični sudovi su nadležni za rešavanje o zahtevu tužioca da se poslodavac obaveže da u njegovu korist uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao deo zarade, a koji nisu uplaćeni.
Zarada zaposlenog koji obavlja poslove drugog radnog mjesta
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Zarada zaposlenog koji obavlja poslove drugog radnog mjesta
Zaposlenom koji obavlja poslove drugog radnog mjesta i raspoređen je po usmenom nalogu starješine, pripada zarada prema koeficijentu složenosti za to radno mjesto, a ne prema koeficijentu složenosti za radno mjesto na koje je raspoređen.
Pravo na sudsku zaštitu protiv rešenja kojim se zaposlenom izriče disciplinska mera opomena sa najavom otkaza ugovora o radu
USTAVNO PRAVO
Pravo na sudsku zaštitu protiv rešenja kojim se zaposlenom izriče disciplinska mera opomena sa najavom otkaza ugovora o radu
Zaposleni ima pravo na sudsku zaštitu protiv rešenja poslodavca kojim se zaposlenom izriče disciplinska mera opomena sa najavom otkaza ugovora o radu.
REFORMA KRIVIČNOG PROCESNOG ZAKONODAVSTVA U BOSNI I HERCEGOVINI – OČEKIVANJA, STVARNOST I PERSPEKTIVE (II deo)
OGLEDI BiH
UDK: 343.1(497.6)
COBISS.SR-ID 133290761
REFORMA KRIVIČNOG PROCESNOG ZAKONODAVSTVA U BOSNI I HERCEGOVINI – OČEKIVANJA, STVARNOST I PERSPEKTIVE
(II deo)
* Prof. dr Sadmir Karović, vanredni profesor za krivičnopravnu naučnu oblast, Pravni fakultet, Univerzitet u Travniku, zaposlen u Državnoj agenciji za istrage i zaštitu.
** Prof. dr Marina Simović, Sekretar Ombudsmena za djecu Republike Srpske, vanredni profesor, Fakultet pravnih nauka Univerziteta „Apeiron”, Banja Luka.
Rezime: U ovom radu pažnja je usmjerena na efikasnost krivičnog postupka sa posebnim osvrtom na efikasnost krivičnoprocesnih subjekata na planu rasvjetljavanja i rješenja konkretne krivične stvari. U vezi navedenog, autori su prepoznali i identifikovali ključne procesne probleme koji se odnose na blagovremeno, efikasno i zakonito otkrivanje i dokazivanje krivičnog djela i krivice. S obzirom na to da je od zadnje opšte reforme krivičnoprocesnog zakonodavstva do danas protekao znatan vremenski period dovoljan za kritičku analizu, ostvaren je kritički osvrt na sve faze krivičnog postupka sa intencijom aktueliziranja i problematiziranja određenih zakonskih rješenja procesne prirode (otkrivačka djelatnost, koncept istrage, standardi dokazivanja, dokazna uloga tužioca, sačinjavanje/podizanje optužnice, kompleksnost otkrivanja i dokazivanja i dr) od kojih neposredno zavisi efikasno i zakonito vođenje i okončanje krivičnog postupka. Takođe, savremeni oblici kriminaliteta, posebno specifični oblici organizovanog kriminala, od zakonodavca zahtijevaju adekvatnost zakonske norme na planu ostvarivanja legitimnog zakonskog cilja koji se odnosi na efikasnu i energičnu borbu protiv kriminaliteta kao složene društvene pojave, te postizanja adekvatnih rezultata krivičnog pravosuđa.
Ključne riječi: krivični postupak, krivično djelo, efikasnost, Bosna i Hercegovina.
Pravo na djelotvoran pravni lijek
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Pravo na djelotvoran pravni lijek
Ne postoji kršenje prava na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u vezi s pravom na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. ove konvencije kada je apelantica imala mogućnost da ga koristi, koju mogućnost je i koristila podnošenjem zakonom propisanog pravnog lijeka u konkretnom postupku, koji je Kantonalni sud razmotrio i dao jasno obrazloženje, pri čemu činjenica da pravni lijek nije rezultirao donošenjem odluke u apelantičinu korist – sama po sebi ne vodi kršenju ovog prava.
KONVERZIJOM IZ POLITIKE U PRAVO: PRETVARANJE PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE NA GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU I UPIS U KATASTAR NEPOKRETNOSTI (I deo)
NEDOUMICE
STVARNO PRAVO
UDK: 349.412/.414(497.11)
COBISS.SR-ID 133289993
KONVERZIJOM IZ POLITIKE U PRAVO:
PRETVARANJE PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE NA GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU I UPIS U KATASTAR NEPOKRETNOSTI
(I deo)
* Ranko Jakovljević, Republički geodetski zavod – SKN, Negotin.
Rezime: U ovom radu daje se prikaz stanja pravne regulative vezano za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u pravo vlasništva lica upisanog u katastru nepokretnosti kao imalac prava korišćenja, sa osvrtom na ranije propise i upravnopravnu praksu.
Ključne reči: građevinsko zemljište, korišćenje, svojina, naknada, konverzija, upis promena u katastru nepokretnosti.
Rok za podnošenje ustavne žalbe
USTAVNO PRAVO
Rok za podnošenje ustavne žalbe
Ustavna žalba može se podneti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.