Predlog za krivično gonjenje
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Predlog za krivično gonjenje
Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, smatraće se da je time podneo i predlog za krivično gonjenje.
PRAVNA PRIRODA, KVALITET I EFEKTI OPTUŽNICE U KRIVIČNOM POSTUPKU BOSNE I HERCEGOVINE – (NE)EFIKASNOST KRIVIČNOG GONJENJA
Molimo Prijava pristup ovom sadržaju. (Niste registrovani? Registrujte se)
Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima
KRIVIČNO PRAVO
POSEBNI ZAKONI
Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima
Sud mora da iznese jasne i neprotivurečne razloge na osnovu kojih je utvrdio odlučne činjenice koje se odnose na ispunjenost zakonskih pretpostavki za izručenje optuženog.
Odbacivanje optužnog akta
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO PROCESNO PRAVO
Odbacivanje optužnog akta
Kada je sud u toku postupka utvrdio da je kod okrivljenog nastupilo duševno oboljenje tada će se rešenjem odbaciti optužni predlog OJT zbog nastupanja okolnosti koje privremeno sprečavaju krivično gonjenje, pa u toj pravnoj situaciji nema uslova za primenu odredbe člana 502. ZKP koja se odnosi na odbačaj optužnog akta, u fazi njegovog ispitivanja.
Okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje
Okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje ne nastaju kada osumnjičeni ispuni obaveze naložene od strane tužioca, već kada se donese rešenje o odbacivanju krivične prijave.
POVRATAK OŠTEĆENOG KAO TUŽIOCA U KRIVIČNI POSTUPAK REPUBLIKE SRPSKE (II deo)
OGLEDI BOSNE I HERCEGOVINE
UDK: 343.122(497.6)
COBISS.SR-ID 46700809
POVRATAK OŠTEĆENOG KAO TUŽIOCA U KRIVIČNI POSTUPAK REPUBLIKE SRPSKE
(II deo)
* Prof. dr Mladenka Govedarica, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
Rezime: Oštećeni je važna figura za krivično pravosuđe. Često biva jedini subjekt koji je prisutan izvršenju djela, te se često javlja kao neizostavan svjedok. Krivično procesno pravo ga svrstava u sporedne procesne subjekte na strani javnog tužioca ali ne treba izgubiti iz vida da je on jedan od najzainteresovanijih učesnika postupka za njegov ishod. S obzirom na to, njegov položaj u krivičnom postupku kao subjekta oduvijek je privlačio pažnju. To je naročito bilo izraženo kada je već davne 2003. godine na prostoru Bosne i Hercegovine došlo do ukidanja supsidijarnog tužioca, a time oduzimanja zakonske mogućnosti da se oštećeni pojavi kao tužilac i da preuzme krivično gonjenje od trenutka kada javni tužilac nađe da nema osnova za to ili u trenutku kada javni tužilac odustane od već podignute optužnice. Od tada pa do danas njegova eventualna pozicija kao supsidijarnog tužioca bila je predmet rasprava.
Ključne riječi: krivični postupak, krivično gonjenje, javni tužilac, oštećeni kao tužilac.
POVRATAK OŠTEĆENOG KAO TUŽIOCA U KRIVIČNI POSTUPAK REPUBLIKE SRPSKE I deo
OGLEDI BOSNE I HERCEGOVINE
UDK: 343.122(497.6)
COBISS.SR-ID 46700809
POVRATAK OŠTEĆENOG KAO TUŽIOCA U KRIVIČNI POSTUPAK REPUBLIKE SRPSKE
I deo
* Prof. dr Mladenka Govedarica, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
Rezime: Oštećeni je važna figura za krivično pravosuđe. Često biva jedini subjekt koji je prisutan izvršenju djela, te se često javlja kao neizostavan svjedok. Krivično procesno pravo ga svrstava u sporedne procesne subjekte na strani javnog tužioca ali ne treba izgubiti iz vida da je on jedan od najzainteresovanijih učesnika postupka za njegov ishod. S obzirom na to, njegov položaj u krivičnom postupku kao subjekta oduvijek je privlačio pažnju. To je naročito bilo izraženo kada je već davne 2003. godine na prostoru Bosne i Hercegovine došlo do ukidanja supsidijarnog tužioca, a time oduzimanja zakonske mogućnosti da se oštećeni pojavi kao tužilac i da preuzme krivično gonjenje od trenutka kada javni tužilac nađe da nema osnova za to ili u trenutku kada javni tužilac odustane od već podignute optužnice. Od tada pa do danas njegova eventualna pozicija kao supsidijarnog tužioca bila je predmet rasprava.
Ključne riječi: krivični postupak, krivično gonjenje, javni tužilac, oštećeni kao tužilac.
Zastarelost potraživanja naknade štete prouzrokovane krivičnim delom
USTAVNO PRAVO
Zastarelost potraživanja naknade štete prouzrokovane krivičnim delom
U slučaju kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, ako je za krivično gonjenje predviđen duži rok zastarelosti od rokova propisanih članom 376. ZOO, zahtev za naknadu štete prema svakom odgovornom licu, a ne samo prema štetniku, zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja, ako je pravnosnažnom presudom okrivljeni oglašen krivim za učinjeno krivično delo, pri čemu prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete.
Preuzimanje krivičnog gonjenja okrivljenog po privatnoj tužbi
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Preuzimanje krivičnog gonjenja okrivljenog po privatnoj tužbi
Pravni sledbenici privatnog tužioca mogu, u roku od tri meseca posle smrti privatnog tužioca, preuzeti krivično gonjenje okrivljenog za krivično delo uvreda.
Oštećeni i dozvoljenost žalbe protiv presude u skraćenom postupku
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Oštećeni i dozvoljenost žalbe protiv presude u skraćenom postupku
Kada je oštećeni primio obaveštenje od strane suda da je zamenik OJT odustao od krivičnog gonjenja protiv okrivljenog i da ima pravo da u roku od osam dana preuzme krivično gonjenje i poučen na posledice nepostupanja, pa u ostavljenom roku ne preuzme gonjenje već podnese žalbu protiv prvostepene presude kojom je optužba odbijena, takva žalba oštećenog je nedozvoljena, jer on ne spada u krug lica koje je ovlašćeno za izjavljivanje žalbe u konkretnom slučaju.