Tag Archives for " pravo na pravično suđenje "

Dva sporna pitanja u vezi sa izvršnim postupcima na osnovu verodostojnih isprava radi naplate komunalnih usluga

UDK: 347.954:351.824.11

DVA SPORNA PITANJA U VEZI SA IZVRŠNIM POSTUPCIMA NA OSNOVU VERODOSTOJNIH ISPRAVA RADI NAPLATE KOMUNALNIH USLUGA
Jasmina Stamenković, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: Predlog za izvršenje je inicijalni akt kojim se pokreće izvršni postupak na osnovu izvršne isprave i njegova sadržina je određena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju uz shodnu primenu Zakona o parničnom postupku.
Pored ostalog, predlog mora da sadrži identifikacione podatke stranaka – jedinstveni matični broj građana ako je stranka fizičko lice i matični broj ako je pravno lice. Svrha navođenja podataka je da se izvršenje sprovede u korist onog lica koje je označeno kao izvršni poverilac i da se sprovede prema licu koje je označeno kao izvršni dužnik, odnosno na njegovoj imovini. Zato podaci moraju biti tačni.
Predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave koji ne sadrži tačne identifikacione podatke, podatke o jedinstvenom matičnom broju građana ili matičnom broju izvršnog dužnika, nije potpun.
Nedostatak je otklonjiv. Ako izvršni poverilac u roku ostavljenom od strane suda ne upotpuni predlog dostavljanjem tačnog podatka (tačnog JMBG ili MB lica koje je označeno kao izvršni dužnik), predlog će se odbaciti, jer se po njemu ne može postupati.
To ne predstavlja preterani zahtev forme, jer izvršni poverilac na osnovu člana 31. Zakona, uz prilaganje izvršne isprave, može od nadležnih državnih organa besplatno pribaviti ovaj podatak.
Pravni interes izvršnog poverioca, davaoca komunalne ili srodne usluge ili lica kome je to novčano potraživanje ustupljeno, za pokretanje parničnog postupka – tužbom sa predlogom za izdavanje platnog naloga, umesto izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave, potrebno je sagledati sa aspekta različitih pogodnosti parničnog postupka koje mu omogućavaju da brže, sveobuhvatnije, efikasnije i ekonomičnije dođe do namirenja svog novčanog potraživanja.
U parničnom postupku, u tužbi nije nužno navođenje identifikacionih podataka stranaka; verodostojne isprave ne moraju biti overene, a za potraživanja do zakonom određenog cenzusa ne moraju biti ni priložene. U slučaju izjavljenog prigovora, o prigovoru ne odlučuje ni prvostepeni ni drugostepeni sud, već se odmah zakazuje ročište za glavnu raspravu. Ako nisu ispunjeni uslovi za izdavanje platnog naloga, sud neće tužbu odbaciti, već će po istoj postupati. Postupanje suda ne zavisi od toga da li je tužilac platio sudske takse. Žalba kao pravni lek obezbeđuje ujednačavanje sudske prakse.
S obzirom na navedeno, odredbu člana 455. Zakona o parničnom postupku u vezi sa ocenom dozvoljenosti tužbe sa predlogom za izdavanje platnog naloga, treba tumačiti fleksibilno i omogućiti nosiocu prava da svoje pravo ostvari onim pravnim putem i onim pravnim sredstvom koje sagledava kao brže i efikasnije.

Ključne reči: izvršne isprave; predlog za izvršenje kao inicijalni akt; sadržina predloga; identifikacioni podaci stranaka; jedinstveni matični broj građana; matični broj pravnog lica; svrha podataka o izvršnom dužniku; otklonjivi nedostaci; odbačaj predloga; verodostojne isprave; komunalne usluge i srodne delatnosti; pravni interes za vođenje parničnog postupka (za redovnu tužbu); nadležnost suda; nadležnost javnog izvršitelja; sadržina inicijalnih akata – tužbe i predloga za izvršenje; troškovi postupaka; pravni lekovi; pravo na pravično suđenje.

Rok zastarjelosti

Rok zastarjelosti

Postoji povreda prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine u situaciji kada je osporenom odlukom Okružnog suda, zbog proizvoljne primjene odredbe člana 379. Zakona o obligacionim odnosima, ukinuto rješenje o izvršenju po apelantovom prijedlogu i sve provedene izvršne radnje.

Pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje

USTAVNO PRAVO

Pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje

Jedna od garancija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava odnosi se i na obavezu suda da obrazloži svoju odluku, koja ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono sme da bude lapidarnog karaktera.

Pravo na pravično suđenje

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Pravo na pravično suđenje

Postoji kršenje ustavnog prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine jer redovni sud nije razmotrio važno pitanje da li se u konkretnom slučaju radi o državnoj imovini u smislu Zakona o privremenoj zabrani raspolaganja i arbitrarno je primijenio materijalno pravo smatrajući da Zakon o stvarnim pravima kao lex posterior derogira Zakon o privremenoj zabrani raspolaganja.

Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (II deo)

UDK: 347.952(497.11)

SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE
I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (II deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.

Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.

Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (I deo)

UDK: 347.952(497.11)

SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (I deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.

Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.

Pravo na ličnu slobodu i sigurnost, pravo na pravično suđenje i pravo na porodični život

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Pravo na ličnu slobodu i sigurnost, pravo na pravično suđenje i pravo na porodični život

Postoji kršenje člana II/3d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 1. tačka c) i stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u situaciji kada je apelantima produžen pritvor samo na osnovu „dvojnog državljanstva i rodbine u inostranstvu“, kao i „činjenice o informaciji policijskog službenika“, koje u osporenom rješenju nisu konkretizovane na način koji bi objektivno ukazao da ova opasnost zaista i postoji. Ne postoji povreda prava iz člana II/3d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 1. tačka c) i stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u situaciji kada je sud utvrdio postojanje osnovane sumnje i kada je o svom zaključku o postojanju osnovane sumnje dao odgovarajuće i relevantno obrazloženje, te kada je sud, odlučujući o tome da li postoji poseban pritvorski razlog iz člana 197. stav 1. tačka b) Zakona o krivičnom postupku Republike Srpske, dao konkretno obrazloženje o postojanju stvarne i razumne opasnosti od uticaja na svjedoke i oštećenog. Nema kršenja prava na presumpciju nevinosti iz člana II/3e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada redovni sud apelante jasno označava kao „osumnjičene“ za izvršenje krivičnog djela, te kada rješenja ne odaju utisak o formiranju mišljenja o utvrđenoj krivici apelanata. Nije povrijeđeno pravo apelanata na porodični život iz člana II/3f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada je utvrđeno da je odvojenost od porodice posljedica zakonitog pritvora apelanata.

Pravo na pravično suđenje

USTAVNO PRAVO

Pravo na pravično suđenje

Ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji se u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg organa, odnosno suda.