Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude

PROCESNO PRAVO

Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude

Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude pod određenim uslovima može da podnese samo Republički javni tužilac, a ne i stranka ili drugi učesnik u sudskom postupku.

Podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presuda donetih u prekršajnom postupku

PREKRŠAJNO PRAVO

Podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presuda donetih u prekršajnom postupku

Samo je republički javni tužilac ovlašćen za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presuda donetih u prekršajnom postupku, a takva ovlašćenja nijednom zakonskom odredbom nisu data drugim procesnim subjektima, pa ni okrivljenima.

Sporazum o priznanju u krivičnom i prekršajnom postupku

UDK: 343.144

SPORAZUM O PRIZNANJU U KRIVIČNOM I PREKRŠAJNOM POSTUPKU
Prof. dr Momčilo Grubač, Pravni fakultet Univerziteta Union.

Rezime: Sporazumi koje u savremenom krivičnom postupku zaključuju organi gonjenja (krivičnog ili prekršajnog) sa osumnjičenim imaju cilj da ubrzaju suđenja, olakšaju krivični postupak i rasterete sudove koji su postali zabrinjavajuće zatrpani ogromnom količinom predmeta koje sve teže rešavaju do isteka rokova zastarelosti. Jedna od ustanova te “konsenzualne pravde“ je sporazum o priznanju krivičnog dela, odnosno prekršaja koji organi gonjenja i prezumptivni učinilac krivičnog dela, odnosno prekršaja zaključuju da bi jedni (organi gonjenja) uštedeli vreme i napore u mukotrpnom poslu dokazivanja činjenica relevantnih za donošenje odluke o postojanju delikta i odgovornosti, a drugi (osumnjičeni) da bi postigli
povoljniji ishod krivičnog postupka, odnosno blažu presudu. Ustanova je preuzeta iz američkog krivičnog postupka i u naš ZKP uneta 2009. god. i bez značajnijih izmena preuzeta u Zakonik iz 2011. godine. Naknadno, Zakonom o izmenama i dopunama ZKP iz maja 2014. (“Sl. glasnik RS“, 55/2014) neka od pitanja vrlo važnih za njenu primenu uređena su na bitno drugačiji način. U radu su kritički razmotrene te izmene, ali i druga praktična i pravnoteorijska pitanja.

Ključne reči: sporazum, priznanje, krivično delo, prekršaj, krivični postupak, prekršajni postupak, javni tužilac, okrivljeni.

Zakon kao faktor efikasnosti krivičnog postupka

UDK: 340.134:343.13(497.11)

ZAKON KAO FAKTOR EFIKASNOSTI KRIVIČNOG POSTUPKA
Prof. dr Stanko Bejatović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Rezime: Zakonska norma kao faktor efikasnosti krivičnog postupka u radu je analizirana sa dva aspekta. Prvo, tu su opšte napomene o efikasnosti krivičnog postupka i faktorima efikasnosti kao međunarodnom pravnom standardu i kao ključnom cilju reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije. Drugo je stručno-kritička analiza pojedinih rešenja novog ZKP RS koja po stavu autora imaju poseban značaj kada je reč o zakonskoj normi kao faktoru efikasnosti krivičnog postupka. Slučaj npr. sa ulogom suda u postupku dokazivanja izvršenja krivičnog dela, konceptom istrage, pojednostavljenim formama postupanja u krivičnim stvarima – pre svega sporazumom o priznanju krivičnog dela, arhitektonikom toka glavnog pretresa – posebno njegovog pripremnog ročišta, skraćenog krivičnog postupka i sistema pravnih lekova.
Uz izneseno, u radu se daju i određeni predlozi de lege ferenda koji, po stavu autora, treba da doprinesu povećanju efikasnosti krivičnog postupka kroz faktor adekvatne zakonske norme, a time i ostvarenju ključnog cilja skoro petnaest godina dugog procesa reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije.

Ključne reči: krivično-procesno zakonodavstvo, reforma, krivični postupak, efikasnost, krivični sud, javni tužilac, krivično-procesni subjekti, sporazum o priznanju krivičnog dela, oportunitet krivičnog gonjenja, pojednostavljene forme postupanja.