Tag Archives for " pravično suđenje "

Donošenje odluke u razumnom roku

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Donošenje odluke u razumnom roku

Postoji kršenje prava trećeapelanta na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u odnosu na donošenje odluke u razumnom roku kada je predmetni postupak koji se ticao pitanja sticanja stanarskog prava i prava na otkup stana trajao osam godina od čega je redovnim sudovima trebalo skoro pet godina da bi utvrdili nadležnost za odlučivanje u ovom predmetu.

Pravo na tajnost pisama i drugih sredstava opštenja

USTAVNO PRAVO

Pravo na tajnost pisama i drugih sredstava opštenja

Pravo na tajnost pisama i drugih sredstava opštenja iz člana 41. Ustava nije apsolutno i neograničeno, jer je Ustavom dozvoljeno odstupanje od nepovredivosti tog prava samo na osnovu sudske odluke, na određeno vreme i na način predviđen zakonom, pod uslovom da je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije.

Pravično suđenje

UDK: 347.9(497.11)
342.722:347.962.6

PRAVIČNO SUĐENJE
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.

Rezime: Vladavina prava zasnovana je na neotuđivim ljudskim i manjinskim pravima, koja se na osnovu Ustava RS neposredno primenjuju. Zaštita istih prava osigurava se prvenstveno putem ustavne žalbe, Ustavnom sudu RS, ali i kroz sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koji je jedino ovlašćen da tumači i utvrđuje standarde za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ustavna garancija prava na pravično suđenje (pošteno suđenje), pored ostalog, sastoji se u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg organa, odnosno suda. Zbog moguće povrede prava na pravično suđenje u sudskom postupku čiji je jedan aspekt i žalbeni postupak isto pravo uživa zaštitu po članu 6. stav 1. Konvencije. Ovaj članak je pokušaj da se ukaže na osnovne principe utvrđene u presudama Evropskog suda za ljudska prava, ustavnosudsku praksu u RS i praksu redovnih sudova u odnosu na pravično suđenje u žalbenom postupku i moguću povredu istog prava. Navedena povreda prvenstveno nastaje zbog pogrešne primene procesnih pravila koja se odnose na žalbu u žalbenom ili reviziju u revizijskom postupku. Pravila i standardi Evropskog suda za ljudska prava u osnovi mogu da se u žalbenom postupku promatraju kroz neposrednu ocenu dokaza u žalbenom postupku, ili propust žalbenog suda da oceni sve žalbene navode stranaka, nejednakost stranaka u žalbenom postupku i povredi prava na obrazloženu sudsku odluku. Pravično suđenje je osnovno pravo stranaka u sudskom postupku, bez obzira na prirodu istog postupka i položaj stranaka u istom. Navedeno načelo obuhvata veći broj procesnih pravila i prava stranaka tako da se može u značenju ljudskog prava govoriti o „složenom ljudskom pravu“ i može se razmatrati sa različitih aspekata. Pravičnost u osnovi podrazumeva ravnopravan tretman stranaka u postupku i obavezu stranaka da se procesnim pravima savesno koriste, pa je posebno interesantan odnos istih povreda u odnosu na značenje bitnih povreda odredaba parničnog postupka predviđenih Zakonom o parničnom postupku.

Ključne reči: vladavina prava, pravično suđenje, jednakost oružja, kontradiktornost postupka, ocena dokaza, obrazložena sudska odluka.

Jednakost je najvažniji deo pravičnosti**

Pravo prioriteta hipotekarnog poverioca u namirenju svog potraživanja

USTAVNO PRAVO

Pravo prioriteta hipotekarnog poverioca u namirenju svog potraživanja

Hipotekarni poverilac ima pravo prioriteta u namirenju svog potraživanja prodajom opterećene nepokretnosti u odnosu na sva lica koja bi kasnije stekla slična prava po principu prior in tempore, potior in iure.

Procesni položaj tuženog VS presuda zbog propuštanja

UDK: 347.924(497.6)
347.951(497.6)

PROCESNI POLOŽAJ TUŽENOG VS PRESUDA ZBOG PROPUŠTANJA
(Ustavnopravna kritika jedne sudske prakse)
Prof. dr Milan Blagojević, sudija Okružnog suda u Banjaluci i vanredni profesor ustavnog prava na Univerzitetu za poslovni inženjering i menadžment u Banjaluci.

Rezime: Ovaj rad ima za predmet odnos između dvije odredbe Zakona o parničnom postupku i praksu sudova u Republici Srpskoj vezanu za njihovu primjenu. Rad je podijeljen u tri dijela. U prvom dijelu čitalac se upoznaje sa protivrječnostima između odredaba člana 296. stav 2. tačka 4) i člana 348. stav 3. Zakona o parničnom postupku koje u sudskoj praksi prave problem u njihovoj primjeni, jer ta praksa vodi u povredu prava tuženog na pravično suđenje u parnici. Ta praksa je predmet kritike u drugom dijelu rada. Zadnji dio rada sadrži zaključna razmatranja i prijedloge autora kako unaprijediti Zakon o parničnom postupku. Na prvom mjestu autor iznosi mišljenje da u situacijama u kojima je nepoznato prebivalište tuženog nema mjesta primjeni člana 348. stav 3. Zakona o parničnom postupku, odnosno praksi da mu se tužba dostavlja putem novina i da se nakon toga donosi presuda zbog propuštanja, jer se takvom praksom krši pravo tuženog na pravično suđenje. Umjesto toga sudovi trebaju imenovati tuženom privremenog zastupnika saglasno članu 296. stav 2. tačka 4) Zakona o parničnom postupku. Zbog toga autor predlaže da se Zakon o parničnom postupku dopuni dvjema novim odredbama, prema kojima u takvim situacijama tuženi mora imati privremenog zastupnika čije troškove je dužan predujmiti tužilac.

Ključne riječi: tuženi, tužilac, nepoznato prebivalište tuženog, presuda zbog propuštanja, privremeni zastupnik, pravično suđenje.

O pravu okrivljenog da ispituje svedoke optužbe i odbrane u krivičnom postupku

UDK: 343.121(497.11)

O PRAVU OKRIVLJENOG DA ISPITUJE SVEDOKE OPTUŽBE I ODBRANE U KRIVIČNOM POSTUPKU
Prof. dr Momčilo Grubač, redovni profesor emeritus Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.

Rezime: Ustav Srbije i novi ZKP ustanovili su jedan broj novih prava odbrane okrivljenog u krivičnom postupku, među njima i pravo okrivljenog da ispituje svedoke optužbe i odbrane, preuzeto iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Autor je obradio nekoliko opšta pitanja koja se uz to pravo postavljaju i kritički prikazao odredbe kojima je ono uređeno u ZKP Srbije. U zaključku je konstatovao da je Zakonik propustio da na odgovarajućim mestima ugradi nove procesnopravne norme koje bi omogućile realizaciju tog prava, odnosno onemogućile njegovo kršenje. Odredbe koje govore o ispitivanju svedoka u prethodnom postupku, pa i na glavnom pretresu i o širokoj dokaznoj snazi nekontradiktornih svedočkih iskaza ostale su uglavnom neizmenjene, a retke izmene u njima samo otežavaju umesto da olakšavaju delotvorno ostvarivanje prava odbrane, pa čak omogućuju i njegovo kršenje. Na kraju autor se založio da se u najavljenoj izmeni Zakonika o krivičnom postupku ti nedostaci otklone i da se odredbe Zakonika koje se odnose na tu problematiku dovedu u sklad sa Ustavom, Evropskom konvencijom i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Ključne reči: krivični postupak, Zakonik o krivičnom postupku, ispitivanje svedoka, nekontradiktorni iskazi svedoka, pravično suđenje, Evropska konvencija, Ustav Srbije, okrivljeni, pravo odbrane.