Tužba za izdržavanje
PORODIČNO PRAVO
Tužba za izdržavanje
Postupak u sporu za izdržavanje pokreće se tužbom za izdržavanje koju može podneti lice koje se u smislu zakona smatra poveriocem, odnosno dužnikom izdržavanja.
Primena fikcije o povlačenju tužbe
PROCESNO PRAVO
Primena fikcije o povlačenju tužbe
Kada na zakazano ročište nije pristupio tužilac, a prisutni tuženik i njegov punomoćnik ne izjave da ne žele da se upuste u raspravljanje, tada nema uslova za na-stupanje pravne fikcije o povlačenju tužbe.
Tužba za utvrđenje
PROCESNO PRAVO
Tužba za utvrđenje
Izuzetak od pravila da se tužbom za utvrđenje može tražiti samo utvrđenje postojanja, odnosno nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa i povreda prava ličnosti, predstavlja utvrđivanje istinitosti, odnosno neistinitosti neke isprave i utvrđivanje postojanja, odnosno nepostojanja činjenice, ako je to predviđeno zakonom ili drugim propisom.
Preinačenje tužbe na novotuženog
PROCESNO PRAVO
Preinačenje tužbe na novotuženog
Tužilac može sve do zaključenja glavne rasprave da tužbu preinači tako što će umesto prvobitno tuženog da tuži drugo lice, ali je za preinačenje tužbe potreban pristanak lica koje treba da stupi u parnicu na mesto tuženog, a ako se tuženi već upustio u raspravljanje o glavnoj stvari potreban je i pristanak tuženog.
Ispitivanje urednosti tužbe
PROCESNO PRAVO
Ispitivanje urednosti tužbe
Ako sud utvrdi da je primljena tužba neuredna i nerazumljiva, dužan je da održi ročište i da se o takvoj tužbi izjasni tužilac.
Sudska kontrola arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova
UDK:351:331.109.6(497.11)
SUDSKA KONTROLA ARBITRAŽNE ODLUKE DONETE PRED REPUBLIČKOM AGENCIJOM ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA
Dr Vesna Bilbija, savetnik, Upravni sud Republike Srbije.
Arbitrum est iudicum boni viri secundum aequum et bonum. (Proculus-D. 17, 2, 76).
Arbitraža je odluka (poštenog, uglednog) čoveka o onom što je pravo i dobro.
Rezime: Arbitraža, u smislu Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, jeste postupak u kome arbitar rešava o predmetu individualnog spora. Postupak pred arbitrom okončava se donošenjem rešenja arbitra: 1) na osnovu sporazuma strana u sporu; 2) kojim arbitar odlučuje o predmetu spora; 3) ako je arbitražni postupak postao nemoguć; 4) o obustavi postupka.
Odredbom člana 36. stav 3. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova propisano je da protiv rešenja nije dozvoljena žalba, što znači da u ovom postupku nema dvostepenog odlučivanja. Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova ne sadrži odredbe o pravnoj zaštiti povodom arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, pa je tema ovog rada (ne) postojanje prava na sudsku zaštitu.
Ključne reči: rešenje, arbitar, tužba, sudska zaštita, nadležnost.
Tužba za pobijanje dužnikovih pravnih radnji
PROCESNO PRAVO
Tužba za pobijanje dužnikovih pravnih radnji
Tužba za pobijanje dužnikovih pravnih radnji podnosi se protiv trećeg lica sa kojim ili u čiju je korist preduzeta radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih sledbenika.
Tužba za zaštitu državine
STVARNO PRAVO
Tužba za zaštitu državine
Kada se tužbom za zaštitu državine traži zaštita državine po osnovu prava na državinu, obaveza je tužioca da dokaže pravo na državinu, kao i činjenicu da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog.
Poslednji Mohikanac na političko-pravnom nišanu
UDK: 342.9
342.727(497.11)
Povodom jedne od predloženih izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
POSLEDNJI MOHIKANAC NA POLITIČKO-PRAVNOM NIŠANU
Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Rezime: U napisu se najpre prikazuje i razmatra pozicija različitih pravnih subjekata u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja. A u toj materiji se primenjuje i matični merodavni zakon, i Zakon o opštem upravnom postupku, kao dopunski opšti procesni propis nužno povezan sa Zakonom o upravnim sporovima. Tako da su analiziranim kontekstom obuhvaćeni sledeći učesnici: 1) građanin, tražilac informacije; 2) organ vlasti za koga tražilac smatra da odnosnu informaciju poseduje, u rangu prvostepenog organa iz upravnog postupka; 3) Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, kao drugostepeni organ iz upravnog postupka, a po položaju nezavisna kontrolna institucija koja, pored ostalih nadležnosti, rešava po žalbama na rešenja ili „ćutanje“ prvostepenih organa; 4) nadležni javni tužilac čiji je zadatak da – kada oceni da je konačnom odlukom Poverenika povređen zakon na štetu javnog interesa – podnese tužbu Upravnom sudu radi poništavanja toga akta u upravnom sporu; 5) Upravni sud, defintivni pravni kontrolor rada javne uprave i zaštitnik kako objektivne zakonitosti, tako i prava građana i njihovih kolektiviteta – rešavajući upravni spor o zakonitosti Poverenikovih odluka, inače konačnih u upravnom postupku, izvršnih i obavezujućih. Povodom predstojećih zalaganja za izmenu respektivnog zakona u pravcu da se i prvostepenom organu ubuduće pruži procesno pravo na tužbu u upravnom sporu protiv Poverenikovih rešenja – u članku je zauzet stav da bi to bila apsolutno pogrešna i nelogična solucija, protivna i slovu i duhu upravno-procesnog prava, ali i pravnom položaju Poverenika – a naročito temeljnim ustavnim postavkama u pogledu jedinstva pravnog poretka, nivoa prava građana na obaveštenost, kao i mesta i funkcije državne uprave u pravnom sistemu.
Ključne reči: pravo, informacije od javnog značaja, građanin, Poverenik, upravni postupak, prvostepeni organ, žalba, drugostepeni organ, tužba, javni tužilac, upravni spor, sud, jedinstvo pravnog poretka.
Odbacivanje tužbe za utvrđenje
PROCESNO PRAVO
Odbacivanje tužbe za utvrđenje
Ako je istinitost isprava bila predmet preispitivanja u upravnom postupku, tužba za utvrđenje njihove neistinosti u parničnom postupku se mora odbaciti zbog nedostatka pravnog interesa.