Priroda Odluke o proglašenju vanrednog stanja
UDK: 342.531.42(497.11)
342.77(497.11)
PRIRODA ODLUKE O PROGLAŠENJU VANREDNOG STANJA
– Povodom novinske polemike s profesorom Ratkom Markovićem –
Prof. dr Zoran R. Tomić, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Rezime: Polemišući sa profesorom Ratkom Markovićem o svojstvima odluke o proglašenju vanrednog stanja (Odluka), pisac smatra da nije posredi akt donet po slobodnoj oceni, a ni „akt-uslov“ deklarativnog karaktera. U članku je razložno branjeno gledište da je Odluka osoben opšti pravni akt zasnovan na Ustavu – izvor vanrednog prava za ostale „akte krize“ koji iz njega proizlaze – privremenog trajanja, nadzakonske pravne snage i konstitutivnog karaktera. Ona je lex specialis, a ne lex individualis. Predstavlja neophodan i hitan, delotvoran državno-pravni odgovor – usmeren erga omnes – na stvarno i neotklonjivo nastupanje Ustavom predviđenih izuzetnih i kardinalnih (ne)prilika, „kad javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana“.
Ključne reči: vanredno stanje, odluka, pravna priroda, konstitutivnost, lex specialis.
Poslednji Mohikanac na političko-pravnom nišanu
UDK: 342.9
342.727(497.11)
Povodom jedne od predloženih izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
POSLEDNJI MOHIKANAC NA POLITIČKO-PRAVNOM NIŠANU
Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Rezime: U napisu se najpre prikazuje i razmatra pozicija različitih pravnih subjekata u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja. A u toj materiji se primenjuje i matični merodavni zakon, i Zakon o opštem upravnom postupku, kao dopunski opšti procesni propis nužno povezan sa Zakonom o upravnim sporovima. Tako da su analiziranim kontekstom obuhvaćeni sledeći učesnici: 1) građanin, tražilac informacije; 2) organ vlasti za koga tražilac smatra da odnosnu informaciju poseduje, u rangu prvostepenog organa iz upravnog postupka; 3) Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, kao drugostepeni organ iz upravnog postupka, a po položaju nezavisna kontrolna institucija koja, pored ostalih nadležnosti, rešava po žalbama na rešenja ili „ćutanje“ prvostepenih organa; 4) nadležni javni tužilac čiji je zadatak da – kada oceni da je konačnom odlukom Poverenika povređen zakon na štetu javnog interesa – podnese tužbu Upravnom sudu radi poništavanja toga akta u upravnom sporu; 5) Upravni sud, defintivni pravni kontrolor rada javne uprave i zaštitnik kako objektivne zakonitosti, tako i prava građana i njihovih kolektiviteta – rešavajući upravni spor o zakonitosti Poverenikovih odluka, inače konačnih u upravnom postupku, izvršnih i obavezujućih. Povodom predstojećih zalaganja za izmenu respektivnog zakona u pravcu da se i prvostepenom organu ubuduće pruži procesno pravo na tužbu u upravnom sporu protiv Poverenikovih rešenja – u članku je zauzet stav da bi to bila apsolutno pogrešna i nelogična solucija, protivna i slovu i duhu upravno-procesnog prava, ali i pravnom položaju Poverenika – a naročito temeljnim ustavnim postavkama u pogledu jedinstva pravnog poretka, nivoa prava građana na obaveštenost, kao i mesta i funkcije državne uprave u pravnom sistemu.
Ključne reči: pravo, informacije od javnog značaja, građanin, Poverenik, upravni postupak, prvostepeni organ, žalba, drugostepeni organ, tužba, javni tužilac, upravni spor, sud, jedinstvo pravnog poretka.
Upravni postupak i upravni spor u Srbiji – Glavne procesne veze –
UDK: 35.077.2(497.11)
UPRAVNI POSTUPAK I UPRAVNI SPOR U SRBIJI – Glavne procesne veze –
Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Rezime: Razmatranje relacije pravne regulative upravnog postupka i zakonskog uređenja upravnog spora – u sadašnjem vremenu u Srbiji – važno je, posebno, iz dva razloga: zbog nužnih promena pojedinih solucija ZUS-a (iz 2009. god), radi njegovog osavremenjavanja (naročito u pogledu pravnih lekova), a i zbog dovođenja u sklad posebnih upravno-procesnih propisa sa ZUP-om (iz 2016. god). Najmarkantnije linije povezivanja upravnog postupka i upravno-sudskog postupka u kome se raspetljava upravni spor su – u pogledu predmeta postup(a)ka, načela, stranaka, utvrđivanja činjenica, pravnih puteva zaštite, mogućnosti odlaganja izvršenja, pune sudske jurisdikcije, itd. Pri tome, pozicija organa u upravnom postupku bitno je drugačija od procesne pozicije suda, kao nezavisnog tela i definitivnog kontrolora zakonitosti upravne delatnosti. Njegova nezavisnost u upravnom sporu i staranje isključivo o zakonitosti. Sve u svemu, upravni spor po svojoj prirodi nije treći upravno-procesni stepen nego krajnja, redovna sudska kontrola upravnog postupanja.
Ključne reči: upravni postupak, upravni spor, rešenje, izvršenje, presuda, puna sudska jurisdikcija, pravni lekovi, razuman rok.