Tag Archives for " sud "

Nekoliko novina u izvršenju na nepokretnosti

UDK: 347.952.2(497.11)
347.131.4(497.11)

NEKOLIKO NOVINA U IZVRŠENJU NA NEPOKRETNOSTI
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union.

Rezime: Rad je posvećen izvršenju na nepokretnosti koje je jedno od Zakonom o izvršenju i obezbeđenju taksativno propisanih sredstava izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja. Ovo sredstvo izvršenja svakako spada u najznačajnija sredstva izvršenja zbog toga što je po pravilu reč o stvari velike vrednosti, ali i zbog izuzetnog značaja koju nepokretnost po pravilu ima za izvršnog dužnika. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju uneto je nekoliko značajnih novina u postupak izvršenja na nepokretnosti.
Zakonodavac je pojačao ulogu načela srazmere, ali je omogućio i da se u korist izvršnog poverioca donese rešenje o izvršenju na osnovu isprava podobnih za upis prava svojine u korist izvršnog dužnika i kada je drugo lice, a ne izvršni dužnik upisano kao vlasnik nepokretnosti u javnom registru. Ova novina po mišljenju autora može izazvati probleme u praksi.
Pozitivna izmena je, što je u slučaju promene vlasnika nepokretnosti nakon sticanja založnog prava, propisano da izvršni poverilac u predlogu za izvršenje naznačava kao izvršnog dužnika novog vlasnika nepokretnosti ali i da se u toj situaciji izvršenje može sprovesti samo na nepokretnosti na kojoj postoji založno pravo. Ovo zakonsko rešenje otkloniće probleme koji su se pojavljivali pre izmene i za izvršnog poverioca i za novog vlasnika nepokretnosti u primeni člana 153. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Pored uvođenja elektronskog javnog nadmetanja, niz novina uneto je u sam postupak prodaje i odnose se na primer, na visinu jemstva koje se polaže za učešće na nadmetanju i sam tok nadmetanja. Značajno pravo ustanovljeno je u korist založnog poverioca čije je pravo zaloge upisano pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju jer on mora dati svoj pristanak u pisanoj formi na uslove iz sporazuma stranaka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom.
U radu je dat prikaz i nekoliko novina u postupku zajedničke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari.

Ključne reči: izvršni poverilac, izvršni dužnik, nepokretnost, sud, javni izvršitelj, javno nadmetanje.

Prethodne mere

UDK:340.134:347.952(497.11)

PRETHODNE MERE
Prof. dr Nebojša Šarkić, redovni profesor i dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.
Zoran Vavan, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.
Nina Nikolić, master pravnik, polaznik IX generacije Pravosudne akademije.

Rezime: Rad je posvećen jednom od zakonom predviđenih sredstava obezbeđenja. Prethodna mera određuje se na osnovu domaće odluke suda koja glasi na novčano potraživanje, koja nije postala pravnosnažna ili nije postala izvršna. Uslov je da izvršni poverilac učini verovatnim opasnost da bi se bez tog sredstva obezbeđenja osujetilo ili znatno otežalo ostvarivanje potraživanja. Stoga je osnovni cilj prethodne mere obezbeđenje novčanog potraživanja sprečavanjem osujećenja namirenja tog potraživanja. Prethodna mera se može odrediti i na osnovu zaključenog poravnanja pred sudom ili organom koji odlučuje u upravnom postupku uz uslov da novčano potraživanje nije dospelo, kao i na osnovu rešenja o izvršenju koje je doneto na osnovu menice ili čeka.

Ključne reči: sud, sredstvo obezbeđenja, prethodna mera, opasnost po potraživanje, zabrana raspolaganja.

Poslednji Mohikanac na političko-pravnom nišanu

UDK: 342.9
342.727(497.11)

Povodom jedne od predloženih izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
POSLEDNJI MOHIKANAC NA POLITIČKO-PRAVNOM NIŠANU
Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.

Rezime: U napisu se najpre prikazuje i razmatra pozicija različitih pravnih subjekata u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja. A u toj materiji se primenjuje i matični merodavni zakon, i Zakon o opštem upravnom postupku, kao dopunski opšti procesni propis nužno povezan sa Zakonom o upravnim sporovima. Tako da su analiziranim kontekstom obuhvaćeni sledeći učesnici: 1) građanin, tražilac informacije; 2) organ vlasti za koga tražilac smatra da odnosnu informaciju poseduje, u rangu prvostepenog organa iz upravnog postupka; 3) Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, kao drugostepeni organ iz upravnog postupka, a po položaju nezavisna kontrolna institucija koja, pored ostalih nadležnosti, rešava po žalbama na rešenja ili „ćutanje“ prvostepenih organa; 4) nadležni javni tužilac čiji je zadatak da – kada oceni da je konačnom odlukom Poverenika povređen zakon na štetu javnog interesa – podnese tužbu Upravnom sudu radi poništavanja toga akta u upravnom sporu; 5) Upravni sud, defintivni pravni kontrolor rada javne uprave i zaštitnik kako objektivne zakonitosti, tako i prava građana i njihovih kolektiviteta – rešavajući upravni spor o zakonitosti Poverenikovih odluka, inače konačnih u upravnom postupku, izvršnih i obavezujućih. Povodom predstojećih zalaganja za izmenu respektivnog zakona u pravcu da se i prvostepenom organu ubuduće pruži procesno pravo na tužbu u upravnom sporu protiv Poverenikovih rešenja – u članku je zauzet stav da bi to bila apsolutno pogrešna i nelogična solucija, protivna i slovu i duhu upravno-procesnog prava, ali i pravnom položaju Poverenika – a naročito temeljnim ustavnim postavkama u pogledu jedinstva pravnog poretka, nivoa prava građana na obaveštenost, kao i mesta i funkcije državne uprave u pravnom sistemu.

Ključne reči: pravo, informacije od javnog značaja, građanin, Poverenik, upravni postupak, prvostepeni organ, žalba, drugostepeni organ, tužba, javni tužilac, upravni spor, sud, jedinstvo pravnog poretka.

Razgraničenje nadležnosti između suda i javnog izvršitelja za sprovođenje izvršenja i obezbeđenja

UDK: 347.952

RAZGRANIČENJE NADLEŽNOSTI IZMEĐU SUDA I JAVNOG IZVRŠITELJA ZA SPROVOĐENJE IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Uvođenje javnih izvršitelja u pravni sistem Republike Srbije, a naročito znatno proširenje njihove nadležnosti u fazi sprovođenja izvršenja i obezbeđenja u odnosu na sudsku nadležnost, dovodi i do određenih spornih pitanja koja se odnose na nadležnost, bilo suda bilo javnog izvršitelja, u toj fazi postupka.
Sporna pitanja pojavila su se (između ostalog), najpre zbog činjenice da zakonodavac nije na jasan i precizan način uredio nadležnost za pojedine postupke u fazi sprovođenja izvršenja i obezbeđenja, a dalje, uopšte nije predvideo mogućanost da dođe do sukoba nadležnosti između suda i javnog izvršitelja.
Rad je posvećen tim spornim pitanjima, uz izneto mišljenje o mogućem sukobu nadležnosti između suda i javnog izvršitelja i ko bi bio nadležan da rešava o tom sukobu nadležnosti.
U radu su posebno analizirana pojedina sporna pitanja koja se odnose na nadležnost za izvršenje izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima, sprovođenje protivizvršenja, naplatu sudskih penala, kao i ona koja se odnose na sprovođenja privremenih mera koje glase na činjenje, nečinjenje ili trpljenje.

Ključne reči: sud, javni izvršitelj, izvršenje, obezbeđenje, nadležnost.

Primena načela formalnog legaliteta na rad javnih izvršitelja

UDK: 340.134:347.952(497.11)
35.078.3:347.952-051

PRIMENA NAČELA FORMALNOG LEGALITETA NA RAD JAVNIH IZVRŠITELJA
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.

Rezime: Načelo formalnog legaliteta podrazumeva nemogućnost da se u izvršnom postupku na bilo koji način preispituje, menja ili prilagođava izvršna isprava – sudska odluka, doneta u parničnom ili nekom drugom postupku. Ono što se podrazumeva, ali ipak želimo da naglasimo, ovo načelo sada dobija izuzetnu snagu i važnost jer se ono primenjuje i ostvaruje i preko javnih izvršitelja. Ovo načelo ima čak i intenzivniji značaj kada se radi o primeni istog na rad javnog izvršitelja, nego na rad sudova, zbog specifičnog položaja javnih izvršitelja kao privatne pravosudne profesije.
Kada se u pravu uvode neki novi pravni instituti, ili nekoj već postojećoj instituciji daju nova ovlašćenja, moramo biti izuzetno oprezni i pažljivo pratiti rad te institucije ili primenu tog novog instituta.
Javni izvršitelji kao nova pravosudna profesija koja zapravo ima dominantnu ulogu u postupku sprovođenja izvršenja, moraju biti pod izuzetnim nadzorom stručne javnosti, ali i same javnoizvršiteljske profesije, odnosno Komore. Mora se striktno voditi računa o primeni načela formalnog legaliteta kao jednog od temeljnih načela izvršnog prava. Ni sud pa ni javni izvršitelj ne sme odstupiti od izvršne isprave jer bi se na taj način dovelo u pitanje postojanje pravnosnažne i izvršne odluke a samim tim bi se dovela u pitanje i načela pravne sigurnosti, zakonitosti i nadasve načelo ustavnosti.

Ključne reči: Zakon o izvršenju i obezbeđenju, sud, javni izvršitelj.

Član 26. Zakona o izvršenju i obezbeđenju

UDK: 347.952/.956(497.11)

Značenje zabrane ukidanja izvršnog rešenjai upućivanja predmeta na ponovno prvostepeno odlučivanje

ČLAN 26. ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU
(Povodom pravnog stava Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.1. 2017. godine)
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Tekst je posvećen problemu koji se pojavljuje u situaciji kada zakonodavac u nameri da ubrza postupak pred sudom donosi norme koje uskraćuju pravo na pravično suđenje. Jedna takva norma sadržana je u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju u članu 26. Tom normom je propisano da: „Odlučujući o prigovoru i žalbi sud ne može da ukine prvostepeno rešenje i da predmet uputi na ponovno rešavanje.“
Povodom nejednake primene navedene norme Vrhovni kasacioni sud je dana 23. 1. 2017. godine na sednici Građanskog odeljenja, usvojio pravni stav da: „Odlučujući o prigovoru i žalbi sud ne može da prvostepeno rešenje ukine i predmet vrati na ponovni postupak, već može da prvostepeno rešenje potvrdi i žalbu odbije ili prvostepeno rešenje preinači usvajanjem žalbe ili pak, prvostepeno rešenje ukine bez vraćanja na ponovni postupak i rešavanje.“
Problem je posebno izražen u slučaju kada nadležni drugostepeni sud postupajući po žalbi izvršnog poverioca izjavljenoj na rešenje veća prvostepenog suda, kojim je potvrđena odluka sudije pojedinca kojom je odbijen ili odbačen predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, nalazi da je žalba osnovana. Postupajući po odredbi iz člana 26. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i stavu Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud bi morao, kao posledicu usvajanja žalbe, doneti rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. To rešenje bi bilo pravnosnažno i ne bi se moglo pobijati redovnim pravnim lekom, a u izvršnom postupku nisu dozvoljeni vanredni pravni lekovi, čime bi izvršnom dužniku bilo uskraćeno pravo da pravnim lekom pobija odluku suda kojom je odlučeno o njegovoj obavezi i naloženo plaćanje novčanog iznosa i istakne bilo koji prigovor koji dužnik može istaći poveriocu.
U tekstu je izneto stanovište da u opisanoj situaciji ima mesta neposrednoj primeni normi iz Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje jemče pravo na pravično suđenje i pravo na delotvoran pravni lek, odnosno pravno sredstvo i ponuđeno je moguće rešenje kako bi se izbegle situacije podnošenja ustavne žalbe i predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Ključne reči: sud, rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, ljudska prava, pravo na pravično suđenje, pravo na delotvoran pravni lek.

Kazna maloljetničkog zatvora u Republici Srpskoj

UDK: 343.26-053.6(497.6)

KAZNA MALOLJETNIČKOG ZATVORA U REPUBLICI SRPSKOJ
Doc. dr Marina M. Simović, sekretar Ombudsmena za djecu Republike Srpske i docent na Fakultetu pravnih nauka Univerziteta “Apeiron” u Banjoj Luci.
Prof. dr Dragan Jovašević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Rezime: U sistemu maloljetničkih krivičnih sankcija, gdje preovladavaju vaspitne mjere, novi Zakon o zaštiti i postupanju sa djecom i maloljetnicima u krivičnom postupku u Republici Srpskoj iz 2010. godine propisuje i posebnu vrstu kazne – kaznu maloljetničkog zatvora. To je najteža vrsta maloljetničkih krivičnih sankcija koja se ne može izreći svakom maloljetniku niti za svako učinjeno krivično djelo. O pojmu, karakteristikama, uslovima propisivanja i izricanja, te primjeni ove kazne sa teorijskog i praktičnog aspekta govori se u ovom radu.

Ključne riječi: zakon, maloljetnik, krivično djelo, krivica, kazna, maloljetnički zatvor, sud.

Novelirani postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga

UDK: 347.954:351.824.11

NOVELIRANI POSTUPAK ZA NAMIRENJE POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KOMUNALNIH I SLIČNIH USLUGA
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Pružanje komunalnih usluga, od kojih zavisi ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica, umnogome zavisi od naplate tih usluga. U nameri da se postupak naplate komunalnih i sličnih usluga učini efikasnijim, te da se istovremeno sudovi rasterete od velikog broja predmeta koji se odnose na naplatu ovih vrsta usluga, zakonodavac je naplatu ovih vrsta novčanih potraživanja stavio u nadležnost izvršiteljima. Izmenom i dopunom Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz decembra 2014. godine ograničena je dispozicija izvršnog poverioca u izboru izvršitelja, ali je izmenjena i mesna nadležnost.
Izvršitelj zaključkom nalaže isplatu ovih potraživanja, određuje izvršenje, ali i sprovodi izvršenje. U ovom slučaju, izvršitelj je osim ovlašćenja da sprovodi izvršenje, nadležan da zaključkom nalaže i isplatu, čime direktno odlučuje o imovinskim pravima fizičkih i pravnih lica, kao dužnika za komunalne i slične usluge. Prigovor ne odlaže izvršenje, što stvara mogućnost za bržu naplatu potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga. Nažalost, zakonodavac je propustio da zaokruži ceo postupak, jer su odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje regulišu postupanje izvršitelja i suda po prigovoru, ostale neusaglašene, nejasne, nedovršene, te protivrečne pravnoj prirodi rešenja o izvršenju, kao i odredbama zakona koje se odnose na postupak po prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.

Ključne reči: komunalne usluge, verodostojna isprava, izvršitelj, Komora izvršitelja, prigovor, sud.