Tag Archives for " pravna sigurnost i pravičnost "

Vremensko važenje zakona – primena procesnih zakona

USTAVNO PRAVO

Vremensko važenje zakona – primena procesnih zakona

Ne može se jedan procesni zakon primenjivati prilikom odlučivanja o glavnoj stvari, a drugi (kasniji) za rešavanje o troškovima postupka, jer ishod rešavanja o troškovima postupka zavisi od ishoda odlučivanja o glavnoj stvari.

Pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku

USTAVNO PRAVO

Pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku

Pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku jemči se pre svega okrivljenom licu, jer se u tom postupku odlučuje o optužbi koja se tom licu stavlja na teret, a lice koje u krivičnom postupku ima položaj privatnog tužioca, oštećenog ili oštećenog koji ima svojstvo tužioca, ne može se pozivati na to da mu je povređeno pravo na pravično suđenje time što protiv okrivljenog nije pokrenut i vođen krivični postupak, ili što krivični postupak nije okončan osudom optuženog lica, odnosno što optuženome nije izrečena određena krivična sankcija.

Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima

KRIVIČNO PRAVO

POSEBNI ZAKONI

Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima

Sud mora da iznese jasne i neprotivurečne razloge na osnovu kojih je utvrdio odlučne činjenice koje se odnose na ispunjenost zakonskih pretpostavki za izručenje optuženog.

Pravo na pristup sudu

USTAVNO PRAVO

Pravo na pristup sudu

Pravo na pristup sudu, kao sastavni deo prava na pravično suđenje, po pravilu se vezuje za prvostepeni sud, dok je pravo na pristup žalbenom sudu ili sudu koji odlučuje o vanrednim pravnim lekovima obezbeđeno garantovanjem prava na pravni lek iz člana 36. stav 2. Ustava.

Povreda prava na pravnu sigurnost

USTAVNO PRAVO

Povreda prava na pravnu sigurnost

Načelo pravne sigurnosti, kao element prava na pravično suđenje, podrazumeva da svako lice može osnovano očekivati da će nadležni sud u bitno istovrsnim činjeničnim i pravnim situacijama postupati na isti način.

Pravna priroda blažeg kaznenog zakona (II deo)

UDK: 343.211
343.227

PRAVNA PRIRODA BLAŽEG KAZNENOG ZAKONA(II deo)
Dr Tomica Delibašić, Prekršajni apelacioni sud.

Rezime: Pitanje vremenskog važenja zakona, njihovog smenjivanja i sukoba u vremenu, naročito zbog različitih zakonskih rešenja, od davnina je prisutno u pravu i o tim pitanjima su iskazivani brojni i često različiti stavovi. Zakonitost zahteva da delo unapred mora biti propisano, što znači da se na učinioca nedozvoljene radnje primenjuje zakon vremena izvršenja dela, ali za njega mogu biti od značaja i rešenja kasnije donetih zakona. Princip pravičnosti i jednakosti učinilaca zahteva da bilo koji učinilac ne bude u nepovoljnijem položaju od ostalih učinilaca kojima se jednovremeno sudi. Zato je izuzetno moguća retroaktivnost zakona, ali je ona u kaznenom pravu moguća samo u interesu okrivljenog, naime ako je po njega kasniji zakon blaži, odnosno povoljniji, što se ceni primenom zakona na konkretnog učinioca. Tako se zakon vremena izvršenja dela sagledava kroz novi zakon. Međutim, nije jednostavno odrediti pravnu prirodu blažeg zakona, dok je u praksi često teško utvrditi da li je i zbog čega neki zakon povoljniji po učinioca. Brojni teorijski i praktični sporovi ukazuju na složenost ovih pitanja, koja su predmet ovog rada.

Ključne reči: vreme činjenja dela; propisanost dela i sankcije; blaži zakon za konkretnog učinioca; pravna sigurnost i pravičnost; primena zakona u celini, minimum i maksimum kazne.

Pravna priroda blažeg kaznenog zakona (I deo)

UDK: 343.211
343.227

PRAVNA PRIRODA BLAŽEG KAZNENOG ZAKONA (I deo)
Dr Tomica DELIBAŠIĆ, Prekršajni apelacioni sud.

Rezime: Pitanje vremenskog važenja zakona, njihovog smenjivanja i sukoba u vremenu, naročito zbog različitih zakonskih rešenja, od davnina je prisutno u pravu i o tim pitanjima su iskazivani brojni i često različiti stavovi. Zakonitost zahteva da delo unapred mora biti propisano, što znači da se na učinioca nedozvoljene radnje primenjuje zakon vremena izvršenja dela, ali za njega mogu biti od značaja i rešenja kasnije donetih zakona. Princip pravičnosti i jednakosti učinilaca zahteva da bilo koji učinilac ne bude u nepovoljnijem položaju od ostalih učinilaca kojima se jednovremeno sudi. Zato je izuzetno moguća retroaktivnost zakona, ali je ona u kaznenom pravu moguća samo u interesu okrivljenog, naime ako je po njega kasniji zakon blaži, odnosno povoljniji, što se ceni primenom zakona na konkretnog učinioca. Tako se zakon vremena izvršenja dela sagledava kroz novi zakon. Međutim, nije jednostavno odrediti pravnu prirodu blažeg zakona, dok je u praksi često teško utvrditi da li je i zbog čega neki zakon povoljniji po učinioca. Brojni teorijski i praktični sporovi ukazuju na složenost ovih pitanja, koja su predmet ovog rada.

Ključne reči: vreme činjenja dela; propisanost dela i sankcije; blaži zakon za konkretnog učinioca; pravna sigurnost i pravičnost; primena zakona u celini, minimum i maksimum kazne.