POVREDA ČLANA 8. EVROPSKE KONVENCIJE (PRAVO NA POŠTOVANJE PRIVATNOG I PORODIČNOG ŽIVOTA)

POVREDA ČLANA 8. EVROPSKE KONVENCIJE (PRAVO NA POŠTOVANJE PRIVATNOG I PORODIČNOG ŽIVOTA)

A. K. protiv Rusije
Predstavka broj 49014/16
od 7. 5. 2024.
Podnositeljka predstavke je A. K., ruska državljanka. Od 2011. godine A. K. je radila kao profesorka muzičkog u državnoj školi za decu s posebnim potrebama u Sankt Peterburgu. U novembru 2014. A. K. je pozvana na sastanak i obaveštena o ,,dosijeu” o njenom privatnom životu koji je pripremila nevladina organizacija ,,Roditelji Rusije” (,,dosije” je preuzet sa društvenih medija i uključivao je, između ostalih slika, slike A. K. kako ljubi druge žene i njeno podizanje srednjeg prsta prema kameri). Zbog ,,njenog propagiranja netradicionalne seksualne orijentacije” i dovođenja učiteljskog poziva na loš glas, zatraženo je da podnese ostavku na svoj položaj. Ona je odbila.
A. K. je 8. decembra 2014. godine školi, između ostalih argumenata, iznela i to da nije bilo prethodnih pritužbi u vezi s njenim ponašanjem. Isti dan je razrešena dužnosti zbog ,,nemoralnih radnji nespojivih sa daljim obavljanjem nastavne delatnosti”.
A. K. se žalila sudu. U aprilu 2015. godine Okružni sud Kirovski u Sankt Peterburgu odbio je njenu tužbu smatrajući valjanim argument škole da neko na poziciji ,,odgajivača dece” ne bi trebalo da sudeluje u nemoralnim aktivnostima. Njene žalbe na ovu odluku bile su neuspešne.
Pozivajući se na član 8. (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) i član 14. (zabrana diskriminacije) u vezi sa članom 8, podnositeljka predstavke se žali na odluku o raskidu njenog ugovor zbog seksualne orijentacije.
Evropski sud je istakao da je otkaz na osnovu fotografija koje nisu bile nepristojne krajnje nesrazmeran cilju zaštite morala. Nikakve druge mere škola nije razmotrila u ovoj situaciji. Dalje je istakao da seksualna orijentacija pojedinca ne može biti izolovana od privatnog i javnog izražavanja, koji su zaštićeni elementi privatnog života pojedinca prema članu 8. Objavljivanje fotografija koje prikazuju intimu partnera tokom putovanja ili zabave glavni su deo društvenih medija. Neprijateljska reakcija njenog poslodavca na to što je A. K. učinila bila je vođena nedostatkom prihvatanja njene seksualnosti. Otkaz sa radnog mesta stoga je predstavljao nesrazmerno mešanje u njena prava iz člana 8. koja se temelje samo na njenoj seksualnoj orijentaciji. Stoga je došlo do povrede člana 8. i člana 14. u vezi s članom 8.

Biba protiv Albanije
Predstavka broj 24228/18
7. 5. 2024.
Tokom 2011. godine sin podnosioca predstavke, rođen 6. juna 2000. godine, pohađao je privatnu školu u Tirani ,,Ylber”. U septembru 2011. godine pogođen je u desno oko predmetom iz gumenog katapulta kojim se koristio učenik M. S., koji tada još nije imao četrnaest godina. Sin podnosioca predstavke je usled toga pretrpeo 90-postotni gubitak vida na desnom oku.
Zahtev podnosioca predstavke za naknadu štete podnesen protiv škole zbog teške ozlede koju je zadobio njegov sin domaći sudovi su odbili uz obrazloženje da povredu nije nanela tužena, nego treća strana.
Pozivajući se, između ostalih, na član 8. Evropske konvencije (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života), podnosilac predstavke se žali da država nije ispunila svoje pozitivne obaveze da zaštiti njegovog sina od nasilja.
U okolnostima ovog predmeta Evropski sud nije bio uveren da je građanski postupak sproveden u ovom predmetu ponudio odgovarajuću zaštitu za predmetnu situaciju, posebno s obzirom na načelo da deca i drugi ranjivi pojedinci imaju pravo na uspešnu zaštitu vlasti. To načelo također je priznato i u Ustavu Albanije.
Evropski sud je utvrdio da građansko pravno sredstvo dostupno podnosiocu predstavke u okolnostima ovog predmeta nije pružilo odgovarajuću zaštitu sinu podnosioca predstavke od napada na njegov fizički integritet te da je način na koji su pravni mehanizmi primenjeni u ovom predmetu bili manjkavi do te mere da su predstavljali povredu obaveze tužene države prema članu 8. Konvencije.

MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI (I deo)

OGLEDI: BOSNA I HERCEGOVINA

UDK: 343.8(497.6)
343.2.01(497.6)

MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI
(I deo)
* Filip Novaković, magistar prava, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zenici (područje: Krivično pravo). Dopisni član Bosnian-Herzegovinian American Academy of Arts and Sciences.

Rezime: Odluka Ustavnog suda Republike Srpske broj U-77/24 od 24. septembra 2025. godine predstavlja važan doprinos razvoju ustavnosudske prakse u Bosni i Hercegovini, jer reafirmiše materijalno shvatanje vladavine prava, jednakosti pred zakonom i individualizacije kazne. U osporenom članu 46a stav 3. Krivičnog zakonika RS, kojim je bila propisana obavezna zamjena kazne zatvora do jedne godine novčanom kaznom na zahtjev osuđenog, Sud je prepoznao povredu temeljnih ustavnih načela – prije svega pravne sigurnosti i zabrane diskriminacije po osnovu imovnog stanja. Odluka ukazuje na granice zakonodavne intervencije u sferi kaznene politike, te potvrđuje da sudska diskrecija u odmjeravanju kazne predstavlja ne samo procesnu već i ustavnu garanciju pravičnosti. Autor u radu analizira ustavnopravnu, krivičnopravnu i penološku dimenziju odluke, uz komparativni prikaz relevantne prakse ustavnih sudova i Evropskog suda za ljudska prava. Zaključuje se da odluka U-77/24 prevazilazi formalni okvir kontrole ustavnosti i afirmiše sud kao čuvara moralne racionalnosti zakonodavstva, čime doprinosi razvoju ustavne kulture i koncepta socijalne pravde u kaznenom sistemu Republike Srpske.
Ključne riječi: vladavina prava, jednakost pred zakonom, kaznena politika, individualizacija kazne, Ustavni sud Republike Srpske.

UMEŠAČI SUI GENERIS

UMEŠAČI SUI GENERIS
* Dr Gordana Stanković, redovni profesor u penziji.
Rezime: U radu se analiziraju zakonske odredbe koje se odnose na umešače sui generis kao posebnu vrstu umešača u pozitivnom pravu Republike Srbije. Pravo na mešanje u tuđu parnicu umešača sui generis predviđeno je najčešće posebnim procesnim odredbama, odredbama posebnog zakona ili proizlazi iz zakona. Umešači sui generis imaju specifičnu procesnu funkciju, procesni položaj i ovlašćenja po kojima se razlikuju od običnih umešača i umešača sa položajem jedinstvenog suparničara. Umešači sui generis imaju osnovnu funkciju da štite javni interes u tuđoj parnici i njihov pravni interes za mešanje u tuđu parnicu predviđen je zakonom. U ulozi umešača sui generis mogu da se jave pojedini državni organi i pravna i fizička lica.
Ključne reči: učešće umešača u tuđoj parnici, umešač, vrste umešača, umešač sui generis, intervencioni razlog.

MOGUĆNOST IZVRŠAVANJA ODLUKA USTAVNOG SUDA

Sadržaj časopisa broj 12, decembar 2025.

Sadržaj časopisa broj 12, decembar 2025:

*Tema broja

Nebojša ŠARKIĆ
Mladen NIKOLIĆ
Mogućnost izvršavanja odluka Ustavnog suda

*Ogledi

Dr Gordana STANKOVIĆ
Umešači sui generis

Naknada za eksproprisani vinograd ili voćnjak

STVARNO PRAVO

Naknada za eksproprisani vinograd ili voćnjak

Naknada za eksproprisani vinograd ili voćnjak koji daje plodove određuje tako što se odredi obeštećenje za zemljište, pa se tom iznosu doda tržišna cena neamortizovanih investicija uloženih za podizanje i održavanje vinograda ili voćnjaka i iznos čistog prinosa koji daje vinograd ili voćnjak, s obzirom na svoju starost i plodnost, za onoliko godina koliko je potrebno da se podigne i da stupi u punu rodnost nov vinograd ili voćnjak.

Tužba zbog smetanja posjeda

SUDSKA PRAKSA CRNE GORE

Tužba zbog smetanja posjeda
Tužba zbog smetanja posjeda može se podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od dana nastalog smetanja.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka – konvalidacija odbrane okrivljenog

KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka – konvalidacija odbrane okrivljenog

Kada je branilac u žalbi naveo da je u vezi sa jednom od radnji za koje je optuženi oglašen krivim pred tužiocem saslušan bez prisustva branioca, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, ne dovodi se u pitanje pravilnost i zakonitost pobijane presude imajući u vidu da se na glavnom pretresu, a u prisustvu branioca, optuženi ponovo izjasnio da priznaje izvršenje krivičnog dela koje mu se optužnim predlogom stavlja na teret i da u svemu ostaje pri odbrani koju je dao na oba zapisnika o saslušanju pred javnim tužiocem, kada je podrobno i detaljno opisao izvršenje istog, time je konvalidiran nedostatak na koji se žalbom ukazuje.
(Presuda Apelacionog suda u Nišu, Kž1 129/23 od 13. II 2023)

Spajanje postupka i izuzeće sudija

KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO

Spajanje postupka i izuzeće sudija

Okolnost da je osuđeni protiv nekog sudije podnosio krivične prijave ili pritužbe nije razlog za izuzeće tog sudije u postupku odlučivanja o zahtevu za izricanje jedinstvene kazne zatvora.

Oslobađanje okrivljenog da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe

KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO

Oslobađanje okrivljenog da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe

Zakon propisuje samo mogućnost oslobađanja okrivljenog da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ali ne i obavezu suda da okrivljenom u takvoj situaciji plati troškove odbrane.