UDK: 347.951.2(497.11)
MEĐUPRESUDA
Vladimir Miljević, advokat i sudski prevodilac za francuski jezik.
Rezime: Međupresuda je veoma složen institut građanskog procesnog prava koji se najčešće, iako retko, koristi u sporovima radi naknade štete, kod novčanih potraživanja ili kada se potražuje jedna količina zamenljivih stvari, a tuženi negira i osnov i visinu tužbenog zahteva, dok sud očekuje dugo i skupo raspravljanje, pri čemu nije sasvim uveren u pravilnost svog stava. Poznaju ga zakoni o parničnom postupku Srbije, Hrvatske i Crne Gore, ali ne i Republike Srpske i Federacije BiH. Praksa je zauzela stav da nije dozvoljeno donošenje negativne međupresude, dok su u teoriji podeljena mišljenja. Ima slučajeva da sudije prekidaju postupak da bi odlučile o osnovu tužbenog zahteva bez utvrđivanja visine, što ne smatramo dobrim rešenjem, jer osnov nije prethodno pitanje kako je to predviđeno čl. 12. i 223. tačkom 1. ZPP-a. Prvostepeni sudovi bi trebalo češće da donose međupresude umesto da izvode sve dokaze koji se odnose na visinu tužbenog zahteva, te prepuste drugostepenim sudovima da njihove odluke potvrde ili preinače odbijanjem tužbenog zahteva i donošenjem konačne presude, čime bi međupresude dobijale svoj pravi smisao. Verujemo da bi ponuđena razmišljanja doprinela afirmaciji načela ekonomičnosti postupka kojim se od suda očekuje da odluči u razumnom roku, bez odugovlačenja i sa što manje troškova, te da bi i otvaranje stručne rasprave o međupresudi bilo korisno, jer smatramo da je zakasnela pravda nepravda.
Ključne reči: međupresuda, ekonomičnost postupka, suđenje u razumnom roku, osnov tužbenog zahteva, visina tužbenog zahteva, negativna međupresuda.
