Dozvoljenost revizije u parnici iz radnog odnosa
USTAVNO PRAVO
Dozvoljenost revizije u parnici iz radnog odnosa
Stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena nižestepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev u parnici iz radnog odnosa, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog zakona.
Pravo na rehabilitaciono obeštećenje
OBLIGACIONO PRAVO
Pravo na rehabilitaciono obeštećenje
Po Zakonu o rehabilitaciji, pravo na obeštećenje za materijalnu štetu nastalu zbog povrede prava i slobode, može potraživati samo rehabilitovano lice, tj. lice koje je iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga bilo lišeno slobode ili drugih prava, pa dete rehabilitovanog lica nije aktivno legitimisano da potražuje materijalnu štetu koju je njegov otac trpeo zbog lišenja slobode.
Revizija u sporu za zaštitu od zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom
USTAVNO PRAVO
Revizija u sporu za zaštitu od zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom
U sporu za zaštitu od zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, revizija je dozvoljena kada drugostepeni sud preinači presudu i odluči o zahtevima stranaka, odnosno kada usvoji žalbu, ukine presudu i odluči o zahtevima stranaka.
Sudska zaštita zaposlenih u sistemu obrazovanja i vaspitanja
RADNO PRAVO
Sudska zaštita zaposlenih u sistemu obrazovanja i vaspitanja
U radnom sporu zaposlenih u sistemu obrazovanja i vaspitanja, predmet tužbenog zahteva moraju biti i prvostepena i drugostepena odluka čijim donošenjem prvostepena odluka stiče konačnost.
Doprinosi za socijalno osiguranje i sudska zaštita
RADNO PRAVO
Doprinosi za socijalno osiguranje i sudska zaštita
Sud je nadležan da u parničnom postupku odlučuje i o zahtevu zaposlenog lica da poslodavac uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje odgovarajućim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, bez obzira na to da li je takav zahtev jedini predmet spora.
Sudska zaštita od nezakonitog otkaza ugovora o radu u stečajnom postupku
UDK: 349.22:331.106.44
347.736
SUDSKA ZAŠTITA OD NEZAKONITOG OTKAZA UGOVORA O RADU U STEČAJNOM POSTUPKU
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Dr Marko Radović, sudija Privrednog suda u Beogradu.
Rezime: Prema pozitivnom stanovištu stečajnog zakonodavstva, otvaranje stečajnog postupka ne uzrokuje prestanak radnog odnosa po sili zakona. Nastupanje pravnih posledica otvaranja stečajnog postupka predstavlja samo razlog za otkaz ugovora o radu zaposlenima kod stečajnog dužnika. Povodom otkaza ugovora o radu u stečajnom postupku postoje brojne nedoumice. Jedno je, ipak, nesporno, da i u stečajnom postupku otkaz može biti nezakonit.
Predmet analize autora usmeren je upravo na dostupnost sudske zaštite od nezakonitog otkaza licima u stečajnom postupku. Prevashodno je raspravljano o pravu na sudsku zaštitu od nezakonitog otkaza u slučaju postojanja stečaja kao otkaznog razloga.
Takođe, kako je život uvek bogatiji od prava, može iznedriti situaciju u kojoj je rešenje o otvaranju stečajnog postupka ukinuto odlukom drugostepenog suda. Štaviše, može se desiti i da u ponovnom postupku razmatranja razloga za otvaranje stečajnog postupka predlog za otvaranje stečajnog postupka bude odbijen kao neosnovan ili povučen. Zbog toga je u drugom delu rad usmeren na polemiku o zaštiti od nezakonitog otkaza u situaciji nepostojanja stečaja kao otkaznog razloga. Sporno pitanje kome je posebno posvećena pažnja odnosi se na momenat saznanja zaposlenog o povredi prava, odnosno o prestanku postojanja stečaja kao otkaznog razloga. U tom kontekstu analiziran je i rok za pokretanje spora radi zaštite njegovih prava na rad.
Ključne reči: stečaj, otkaz ugovora o radu, sudska zaštita, pravo na rad, stečajni postupak
Problemi upravnosudske primene Zakona o javnim nabavkama
UDK: 351.712.2(497.11)
PROBLEMI UPRAVNOSUDSKE PRIMENE ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda u penziji.
Rezime: Pitanja javnih nabavki su od izuzetnog značaja za zemlju koja pretenduje da bude demokratsko društvo. Evropska unija je odavno ukazala da se mogući koruptivni elementi najviše uočavaju u ovoj materiji čak i situaciji, kao što je u nas, kada se postupci za zaštitu prava vode u javnom interesu. Otuda nije dovoljno da se u Ustavnom osnovu za donošenje Zakona o javnim nabavkama istaknu bitne pretpostavke za njegovo donošenje, već je bitna sama suština Zakona. Stavljajući akcenat na procesne odredbe u ovom zakonu, nužno je uspostaviti njihovu pravu meru i mesto u odnosu na sistemski zakon u ovoj oblasti, Zakon o opštem upravnom postupku. Ne manje važna je i efikasna upravnosudska zaštita učesnika u postupcima javnih nabavki, kako bi bila ostvarena svrha zakona. U suprotnom, sva nastojanja zakonodavca iz obrazloženja pravnog osnova za donošenje zakona neće postići svoj cilj.
Ključne reči: javne nabavke, javni interes, procesno pravo, ZUP, sudska zaštita.
Sudska kontrola arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova
UDK:351:331.109.6(497.11)
SUDSKA KONTROLA ARBITRAŽNE ODLUKE DONETE PRED REPUBLIČKOM AGENCIJOM ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA
Dr Vesna Bilbija, savetnik, Upravni sud Republike Srbije.
Arbitrum est iudicum boni viri secundum aequum et bonum. (Proculus-D. 17, 2, 76).
Arbitraža je odluka (poštenog, uglednog) čoveka o onom što je pravo i dobro.
Rezime: Arbitraža, u smislu Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, jeste postupak u kome arbitar rešava o predmetu individualnog spora. Postupak pred arbitrom okončava se donošenjem rešenja arbitra: 1) na osnovu sporazuma strana u sporu; 2) kojim arbitar odlučuje o predmetu spora; 3) ako je arbitražni postupak postao nemoguć; 4) o obustavi postupka.
Odredbom člana 36. stav 3. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova propisano je da protiv rešenja nije dozvoljena žalba, što znači da u ovom postupku nema dvostepenog odlučivanja. Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova ne sadrži odredbe o pravnoj zaštiti povodom arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, pa je tema ovog rada (ne) postojanje prava na sudsku zaštitu.
Ključne reči: rešenje, arbitar, tužba, sudska zaštita, nadležnost.
Pravna valjanost valutne klauzule ustanovljene ugovorom o kreditu
UDK: 336.717.061(497.11)
347.455
PRAVNA VALJANOST VALUTNE KLAUZULE USTANOVLJENE UGOVOROM O KREDITU
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: Sadržina prava i obaveza ugovora o kreditu određena je odredbom člana 1065. ZOO. Međutim, ugovor o kreditu predstavlja izraz volje ugovornih strana i može se zaključiti na kraći ili na duži vremenski rok. Zato davalac kredita, kao ekonomski jača ugovorna strana, pokušava da očuva očekivani profit od plasiranih kreditnih sredstava ugovornim konstituisanjem posebnih zaštitnih klauzula. Valutna klauzula je jedna od zaštitnih mera čije se konstituisanje zakonom dozvoljava u funkciji očuvanja realne tržišne vrednosti plasiranih kreditnih sredstava. Dopuštenost ugovaranja valutne klauzule se temelji na odredbama člana 34. stav 8. Zakona o deviznom poslovanju i člana 395. Zakona o obligacionim odnosima.
Valutna klauzula nije i ne može biti pravni osnov bogaćenja davaoca kredita na štetu korisnika kredita sticanjem nesrazmerne imovinske koristi u odnosu na realnu tržišnu vrednost isplaćenih kreditnih sredstava u dinarima. Valutna klauzula može uživati sudsku zaštitu samo u slučaju kada se njenom primenom obezbeđuje očuvanje ekvivalentnosti uzajamnih davanja. U slučaju da banke plasirana kreditna sredstva nisu pribavile putem sopstvenog zaduženja u švajcarskim francima na međunarodnom tržištu, valutna klauzula o indeksiranju dinarskog duga korisnika kredita primenom kursa CHF ne može uživati sudsku zaštitu. Njome se narušava ekvivalentnost uzajamnih davanja, što je čini apsolutno ništavom.
Međutim, utvrđena ništavost odredbe ugovora o kreditu o indeksaciji plasiranih dinarskih iznosa kredita primenom kursa švajcarskog franka nema automatskog uticaja na punovažnost preostalih ugovornih odredbi. To znači da ništavost takve klauzule nema za posledicu automatsku ništavost celog ugovora o kreditu.
Ključne reči: ugovor o kreditu, valutna klauzula, ekvivalentnost uzajamnih davanja, sudska zaštita.
Računanje roka za sudsku zaštitu kod pobijanja aneksa ugovora o radu
UDK: 343.368(497.11)
RAČUNANJE ROKA ZA SUDSKU ZAŠTITU KOD POBIJANJA ANEKSA UGOVORA O RADU
Milan Ivošević, advokat.
Rezime: Početak roka za sudsku zaštitu kod pobijanja aneksa ugovora o radu počinje da teče od uručenja aneksa ugovora o radu, jer je to ujedno i momenat saznanja za eventualnu povredu prava zaposlenog iz radnog odnosa, a ne od njegovog zaključenja pošto je taj momenat bitan za početak njegovog pravnog dejstva, a ne za saznanje zaposlenog za povredu prava.
Ključne reči: aneks ugovora o radu, sudska zaštita, početak roka za pobijanje aneksa ugovora o radu, dostavljanje aneksa ugovora o radu, saznanje za povredu prava, prihvatanje aneksa ugovora o radu, neprihvatanje aneksa ugovora o radu.