DA LI SE ZAJEDNIČKA SVOJINA MOŽE STEĆI PO OSNOVU UGOVORA

NEDOUMICE

UDK: 347.238(497.11)
DA LI SE ZAJEDNIČKA SVOJINA MOŽE STEĆI PO OSNOVU UGOVORA
* Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji.
Rezime: Autor kroz analizu sudske rakse, a naročito kroz prikaz dve sudske odluke razmatra se mogućnost (izuzetno) nastanka zajedničke svojine po osnovu ugovora, kao prelaz ka konstituisanju susvojine ili isključive svojine. Volja može biti dopunjena pravilima o priraštaju i ortakluku, gde su rad i doprinos ključni kriterijumi. Zalaže se za dopunu PZ-a i propisivanje mogućnosti njenog ugovornog nastanka. To nije arhaično rešenje. Uporedno pravo ga poznaje (Nemačka, Švajcarska). Doprinosi i razrešenju odnosa iz prošlosti.
Ključne reči: zajednička svojina, ugovor, priraštaj, ortakluk, sudska praksa, rad, doprinos, osnivački ulog.

SUDSKA PRESUDA ILI ZAKON KAO IZVOR PRAVA – Sudska presuda kao izvor prava II

NEDOUMICE

PROCESNO PRAVO

UDK: 340.142(497.16:4-6EU)
SUDSKA PRESUDA ILI ZAKON KAO IZVOR PRAVA
– Sudska presuda kao izvor prava II
* Nenad Đorđević, glavni administrator, Opština Herceg Novi.

Rezime: Ustavni sud Crne Gore je svojom odlukom od 26. 12. 2023. godine („Sl. list Crne Gore“, br. 11/24 od 14. 2. 2024. godine) ukinuo odredbu člana 39. stav 1. Zakona o upravnom sporu („Sl. list Crne Gore“, br. 54/16) kojom je bilo propisano da u upravnom sporu svaka stranka snosi svoje troškove ako sud odlučuje na nejavnoj sjednici. Ovakva odluka Ustavnog suda jasno definiše da presuda Međunarodnog suda pravde u predmetu Zustović protiv Hrvatske (broj predstavke 27903/15) nije formalni izvor prava, već sudska praksa, te da se ne može tretirati kao opšteprihvaćeno pravilo međunarodnog prava koje ima primat nad domaćim zakonodavstvom i daje poruku da sudski precedent nije izvor prava u Crnoj Gori.
Ključne riječi: Ustavni sud Crne Gore, Evropski sud za ljudska prava, sudska praksa, troškovi postupka, ćutanje uprave, sudski precedent.

DISKRIMINACIJA U SVETU RADA – OSVRT NA RIZIK DISKRIMINACIJE PRILIKOM UTVRĐIVANJA VIŠKA ZAPOSLENIH

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK: 331.108.644.7
COBISS.SR-ID 141319177

DISKRIMINACIJA U SVETU RADA – OSVRT NA RIZIK DISKRIMINACIJE PRILIKOM UTVRĐIVANJA VIŠKA ZAPOSLENIH
* Mina Kuzminac, master pravnica, studentkinja doktorskih akademskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Rezime: Rad se bavi pitanjem zabrane diskriminacije u svetu rada, sa posebnim fokusom na rizik diskriminacije prilikom utvrđivanja viška zaposlenih. Iako radno pravo počiva na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, diskriminacija i danas znatno oblikuje svet rada. U vezi sa navedenim, izuzetno je važno posmatrati i prestanak radnog odnosa na inicijativu poslodavca iz ugla zabrane diskriminacije. Naime, put od zabrane zloupotrebe prava na otkaz do koncepcije valjanih otkaznih razloga je bio dug i ne tako jednostavan, dok je regulisanje ovog pitanja uvelo i nedvosmislenu zabranu diskriminatornog otkaza. Ipak, usled postojanja raskoraka propisa i prakse, rizik diskriminacije prilikom prestanka radnog odnosa na inicijativu poslodavca i dalje postoji. U tom smislu, rizik diskriminacije postoji i kada je reč o prestanku radnog odnosa iz razloga koji su u vezi sa potrebama poslodavca, a posebno kada je reč o kolektivnom otpuštanju, odnosno utvrđivanju viška zaposlenih. Cilj rada je da ukaže na ovaj rizik, kroz analizu, kako pravnih garantija, na međunarodnom i nacionalnom nivou, tako i sudske prakse u Republici Srbiji.
Ključne reči: svet rada, diskriminacija, otkaz ugovora o radu, višak zaposlenih, sudska praksa.

STAVOVI DOMAĆIH SUDOVA O ZAKONITOSTI DOKAZA PRIBAVLJENIH POSEBNIM DOKAZNIM RADNJAMA

ZAŠTITA JAVNOG INTERESA – JAVNA SVOJINA

TEMA BROJA

JAVNA SVOJINA

UDK: 347.218.2(497.11)
COBISS.SR-ID 85565449

ZAŠTITA JAVNOG INTERESA – JAVNA SVOJINA

* Branko Stanić, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: U referatu su izložena normativna rešenja iz Zakona o javnoj svojini (2011. godina sa izmenama i dopunama), a naročito: nosioci javne svojine, objekti, ograničenja u cilju javnog intresa, modaliteti javne svojine, građansko pravna zaštita, sticanje javne svojine faktičkom eksproprijacijom, zabrana prometa, problem prava korišćenja, ograničene mogućnosti održaja i problemi konverzije. Definiše se javni interes kao korist odnosno dobrobit koju ostvaruju ili svi građani ili velika većina građana ili deo građana kao određena manjinska grupa u zajednici državnoj, regionalnoj i lokalnoj kroz delanje (odluke i aktivnosti) tačno određenih organa vlasti ili organizacija ovlašćenih za vršenje javnih ovlašćenja a to (prema temi referata) u pogledu korišćenja javnog dobra i dobra u opštoj upotrebi. Stručni tekst obogaćen je aktuelnom sudskom praksom Vrhovnog kasacionog suda i Privrednog apelacionog suda.

Ključne reči: Zakon o javnoj svojini, javna svojina, javni interes, nosioci javne svojine, vidovi javne svojine, održaj, konverzija, sudska praksa.

Pravo na rehabilitaciono obeštećenje

OBLIGACIONO PRAVO

Pravo na rehabilitaciono obeštećenje

Po Zakonu o rehabilitaciji, pravo na obeštećenje za materijalnu štetu nastalu zbog povrede prava i slobode, može potraživati samo rehabilitovano lice, tj. lice koje je iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga bilo lišeno slobode ili drugih prava, pa dete rehabilitovanog lica nije aktivno legitimisano da potražuje materijalnu štetu koju je njegov otac trpeo zbog lišenja slobode.

Sudska praksa kao izvor pravnog poretka

UDK:340.142

SUDSKA PRAKSA KAO IZVOR PRAVNOG PORETKA
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Pravni sistem čine isključivo propisi, u određenom hijerarhijskom poretku. Pravni poredak čine propisi i stvarno ponašanje ljudi u njihovoj primeni, što i stvara razliku između normativnog i stvarnog. Sudska praksa nije izvor prava, ali jeste izvor pravnog poretka.

Ključne reči: pravni sistem, pravni poredak, sudska praksa, normativno i stvarno.

Prenošenje mesne nadležnosti u sudskoj praksi

UDK: 343.11

PRENOŠENJE MESNE NADLEŽNOSTI U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan U. Kalaba, zamenik VJT u Čačku.

Rezime: Zakonik o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/11… 55/14) na jasan i precizan način reguliše materiju mesne nadležnosti suda. Međutim, zakonodavac je predvideo i prenošenje mesne nadležnosti na drugi sud, ako postoje određeni razlozi. Postoje dve situacije u kojima je moguća delegacija mesne nadležnosti suda: iz razloga sprečenosti nadležnog suda za postupanje i iz razloga celishodnosti vođenja postupka pred drugim sudom.
Sudska praksa u ovoj interesantnoj oblasti krivično-procesnog prava je bogata, pa se odabrane karakteristične sudske odluke razvrstavaju po oblastima i to sprečenost nadležnog suda za postupanje i prenošenje mesne nadležnosti – razlog celishodnosti.

Ključne reči: Zakonik o krivičnom postupku, mesna nadležnost, sudska praksa.

Odmeravanje kazne za sticaj krivičnih dela

UDK: 343.235:343.238(497.11)

ODMERAVANJE KAZNE ZA STICAJ KRIVIČNIH DELA
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Rezime: Sticaj krivičnih dela postoji kada učinilac izvrši više krivičnih dela, a za odmeravanje kazne u slučaju sticaja krivičnih dela postoje posebna pravila. Krivični zakonik Republike Srbije u odredbi člana 60. sadrži pravila za odmeravanje kazne za sticaj krivičnih dela, a predviđena su tri sistema odmeravanja kazne: sistem konsumpcije, sistem asperacije i sistem kumulacije. Iako u praksi sudovi uglavnom pravilno primenjuju odredbe za odmeravanje kazne za sticaj krivičnih dela, povremeno se sreću i određeni propusti, odnosno povrede krivičnog zakona u ovoj oblasti. U vezi s tim, dati su i određeni primeri iz sudske prakse, kao i kritički stav autora povodom odmeravanja kazne za krivična dela učinjena u sticaju, pasebno kada se radi o teškim krivičnim delima.

Ključne reči: kazna, sticaj, odmeravanje kazne, sudska praksa.

Krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. KZ

UDK: 343.361(497.11)

KRIVIČNO DELO SPREČAVANJE I OMETANJE DOKAZIVANJA IZ ČLANA 336. KZ
Zakonodavna rešenja, sporne situacije, sudska praksa
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.

Rezime: Krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. KZ je pravi odraz preduzetih radnji učinioca usmerenih ka onemogućavanju ili otežanom prikupljanju dokaza, a što ima za posledicu otežano blagovremeno donošenje zakonite i pravilne odluke.
U pitanju je krivično delo učinjeno uticajem na svedoke, veštake ili druge učesnike u postupku pred sudom (u svim postupcima, sem u krivičnom) ili drugom državnom organu.
Važno je da napomenem, da upravo kroz prikaz karakterističnih sudskih odluka, iz istih jasno proizlazi i ukazivanje na neke institute opšteg dela Krivičnog zakonika i primene instituta krivično-procesnog prava.

Ključne reči: zaštita građana i njihovo pravo na slobodu, sprečavanje i ometanje dokazivanja, elementi krivičnog dela, radnja krivičnog dela, sudska praksa.