Tag Archives for " sudska praksa "

Sudska praksa kao izvor pravnog poretka

UDK:340.142

SUDSKA PRAKSA KAO IZVOR PRAVNOG PORETKA
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Pravni sistem čine isključivo propisi, u određenom hijerarhijskom poretku. Pravni poredak čine propisi i stvarno ponašanje ljudi u njihovoj primeni, što i stvara razliku između normativnog i stvarnog. Sudska praksa nije izvor prava, ali jeste izvor pravnog poretka.

Ključne reči: pravni sistem, pravni poredak, sudska praksa, normativno i stvarno.

Prenošenje mesne nadležnosti u sudskoj praksi

UDK: 343.11

PRENOŠENJE MESNE NADLEŽNOSTI U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan U. Kalaba, zamenik VJT u Čačku.

Rezime: Zakonik o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/11… 55/14) na jasan i precizan način reguliše materiju mesne nadležnosti suda. Međutim, zakonodavac je predvideo i prenošenje mesne nadležnosti na drugi sud, ako postoje određeni razlozi. Postoje dve situacije u kojima je moguća delegacija mesne nadležnosti suda: iz razloga sprečenosti nadležnog suda za postupanje i iz razloga celishodnosti vođenja postupka pred drugim sudom.
Sudska praksa u ovoj interesantnoj oblasti krivično-procesnog prava je bogata, pa se odabrane karakteristične sudske odluke razvrstavaju po oblastima i to sprečenost nadležnog suda za postupanje i prenošenje mesne nadležnosti – razlog celishodnosti.

Ključne reči: Zakonik o krivičnom postupku, mesna nadležnost, sudska praksa.

Odmeravanje kazne za sticaj krivičnih dela

UDK: 343.235:343.238(497.11)

ODMERAVANJE KAZNE ZA STICAJ KRIVIČNIH DELA
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Rezime: Sticaj krivičnih dela postoji kada učinilac izvrši više krivičnih dela, a za odmeravanje kazne u slučaju sticaja krivičnih dela postoje posebna pravila. Krivični zakonik Republike Srbije u odredbi člana 60. sadrži pravila za odmeravanje kazne za sticaj krivičnih dela, a predviđena su tri sistema odmeravanja kazne: sistem konsumpcije, sistem asperacije i sistem kumulacije. Iako u praksi sudovi uglavnom pravilno primenjuju odredbe za odmeravanje kazne za sticaj krivičnih dela, povremeno se sreću i određeni propusti, odnosno povrede krivičnog zakona u ovoj oblasti. U vezi s tim, dati su i određeni primeri iz sudske prakse, kao i kritički stav autora povodom odmeravanja kazne za krivična dela učinjena u sticaju, pasebno kada se radi o teškim krivičnim delima.

Ključne reči: kazna, sticaj, odmeravanje kazne, sudska praksa.

Krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. KZ

UDK: 343.361(497.11)

KRIVIČNO DELO SPREČAVANJE I OMETANJE DOKAZIVANJA IZ ČLANA 336. KZ
Zakonodavna rešenja, sporne situacije, sudska praksa
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.

Rezime: Krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. KZ je pravi odraz preduzetih radnji učinioca usmerenih ka onemogućavanju ili otežanom prikupljanju dokaza, a što ima za posledicu otežano blagovremeno donošenje zakonite i pravilne odluke.
U pitanju je krivično delo učinjeno uticajem na svedoke, veštake ili druge učesnike u postupku pred sudom (u svim postupcima, sem u krivičnom) ili drugom državnom organu.
Važno je da napomenem, da upravo kroz prikaz karakterističnih sudskih odluka, iz istih jasno proizlazi i ukazivanje na neke institute opšteg dela Krivičnog zakonika i primene instituta krivično-procesnog prava.

Ključne reči: zaštita građana i njihovo pravo na slobodu, sprečavanje i ometanje dokazivanja, elementi krivičnog dela, radnja krivičnog dela, sudska praksa.

Trajanje pritvora u praksi

UDK: 343.126.1(497.11)

TRAJANJE PRITVORA U PRAKSI
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Rezime: S obzirom da pritvor predstavlja meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog kojom se znatno zadire u njegovu slobodu, trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme. O ograničenom trajanju pritvora ukazuje se u mnogim međunarodnim aktima, kao i u Ustavu Republike Srbije i Zakoniku o krivičnom postupku, a na tome se insistira i u odlukama Evropskog suda za ljudska prava i odlukama najviših domaćih sudova. Međutim, u našoj sudskoj praksi je vidljivo da pritvor često traje predugo, što, između ostalog, doprinosi preopterećenosti ustanova u kojima se izdržava pritvor i kazna, a ako se pokaže da je pritvor bio neosnovan, to dovodi do toga da država plaća znatne novčane iznose licima koja su neosnovano bila u pritvoru. Čini se da kod javnih tužilaca i sudija prvostepenih sudova još uvek ne postoji potreban nivo svesti o pritvoru kao poslednjem sredstvu i njegovoj restriktivnoj primeni.

Ključne reči: pritvor, ograničeno trajanje, sudska praksa.

Prestanak radnog odnosa po osnovu prestanka potrebe za radom zaposlenog u sudskoj praksi

UDK: 349.22:331.106.44
005.956.2:347.447.84

PRESTANAK RADNOG ODNOSA PO OSNOVU PRESTANKA POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENOG U SUDSKOJ PRAKSI
Dr Velisav Marković, vanredni profesor, Fakultet zdravstvenih, pravnih i poslovnih studija iz Valjeva, Univerzitet Singidunum.

Rezime: Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Prilikom otkaza ugovora o radu poslodavac mora pravilno definisati osnov otkaza a zatim i zakonito sprovesti postupak davanja otkaza.
U cilju zakonitog postupanja poslodavaca i otklanjanja pravne neizvesnosti pri primeni propisa autor analizira sudsku praksu u primeni ovog instituta u opštem režimu radnih odnosa, uočava moguće sporne situacije i daje predlog rešenja.

Ključne reči: prestanak radnog odnosa, otkaz ugovora o radu, prestanak potrebe za radom, tehnološki višak, sudska praksa.

Sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji

UDK: 343.144(497.11)

SPORAZUM JAVNOG TUŽIOCA I OKRIVLJENOG O KRIVIČNOJ SANKCIJI
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Rezime: Autor u članku analizira sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji, kao deo sporazuma koji zaključuju javni tužilac i okrivljeni u krivičnom postupku. Prvo je ukazano na odredbe ZKP koje se tiču sporazuma javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji, a zatim na to šta mora imati na umu javni tužilac prilikom pregovaranja o krivičnoj sankciji. Analizom presuda iz sudske prakse sagledano je kako se sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji realizuje u praksi.

Ključne reči: krivični postupak, sporazum javnog tužioca i okrivljenog, sporazum o krivičnoj sankciji, oslobođenje od kazne, sudska praksa.

Neujednačena pravna praksa i pravo na pravično suđenje

UDK: 340.142/.143
342.722:347.962.6

NEUJEDNAČENA PRAVNA PRAKSA I PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Rezime: Ograničavanje sudske vlasti kada ono dovodi do povrede prava na pravično suđenje i drugih ljudskih prava rešeno je u korist Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda koji je dobio i pravo na sankciju. Iz toga njegovog prava derivira i dužnost sudske vlasti da poštuje izložene stavove i ocene sadržane u njegovim odlukama. Ne može se ujednačavanje sudske prakse pa i kada to čini Vrhovni kasacioni sud ostvariti a da se ne uzme kao polazna premisa stav iz odgovarajuće odluke Ustavnog suda. Kada se postupi suprotno daje se samo negativan doprinos neujednačenoj praksi.

Ključne reči: sudska praksa, ujednačavanje sudske prakse, ista situacija, Evropski sud za ljudska prava, Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud, pravo na pravično suđenje.