Rok za pokretanje radnog spora
SUDSKA PRAKSA SRBIJE
RADNO PRAVO
Rok za pokretanje radnog spora
Zakonom propisani rok od 60 dana za pokretanje radnog spora ima se primeniti i u slučaju kada je zaposlenom prestao radni odnos zbog nastupanja pravnih posledica otvaranja stečaja nad poslodavcem.
Računanje roka za pokretanje radnog spora
RADNO PRAVO
Računanje roka za pokretanje radnog spora
Računanje roka za pokretanje radnog spora zavisi od toga da li je pravo koje se štiti povređeno odlukom ili faktičkom radnjom, pa ako je pravo povređeno faktičkom radnjom, rok se računa od dana saznanja za povredu, i to je dan kada je zaposleni saznao da mu je neko pravo uskraćeno, ograničeno, suženo ili na drugi način narušeno, u kom slučaju rok počinje teći prvog narednog dana od saznanja, a ističe protekom zakonom propisanog roka.
Dozvoljenost revizije u parnici iz radnog odnosa
USTAVNO PRAVO
Dozvoljenost revizije u parnici iz radnog odnosa
Stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena nižestepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev u parnici iz radnog odnosa, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog zakona.
Suđenje u razumnom roku u parnicama iz radnih odnosa kroz praksu Evropskog suda pravde i praksu domaćih sudova
UDK: 347.91:331.109(4)
342.722:347.962.6
SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA KROZ PRAKSU EVROPSKOG SUDA PRAVDE I PRAKSU DOMAĆIH SUDOVA
Mr Vesna Bilbija, sudijski pomoćnik, u zvanju savetnik u Upravnom sudu Republike Srbije, Odeljenje u Novom Sadu.
Rezime: Iako u postupcima u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja radnih sporova, oni traju godinama i zbog toga neretko završavaju pred Evropskim sudom za ljudska prava. Broj predstavki u Strazburu je u periodu od 2011. do 2013. godine porastao 300 puta, što je za posledicu imalo obavezu Republike Srbije da isplati visoke iznose na ime naknade štete.
Zaštita prava na suđenje u razumnom roku uvedena je u domaći pravosudni sistem od maja 2014. godine kroz modalitet „ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku“. Uvođenje ove ustavne žalbe predstavljalo je intervenciju zakonodavca u cilju otklanjanja daljih povreda ljudskih prava garantovanih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i sloboda iz 1950. godine.
Budući da ovo rešenje nije dalo odgovarajuće rezultate, u Republici Srbiji je ovo ljudsko i Ustavom zajemčeno pravo, po prvi put uređeno posebnim zakonom – Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji se primenjuje od 1. 1. 2016. godine.
U ovom radu učinjen je osvrt na praksu sudova, Evropskog i domaćih, u pogledu zaštite prava na suđenje u razumnom roku u parnicama iz radnih odnosa.
Ključne reči: pravo na suđenje u razumnom roku, parnice iz radnih odnosa, hitno rešavanje radnih sporova, optimalno potrebno vreme.