POLOŽAJ GLAVNOG ADMINISTRATORA U LOKALNOJ UPRAVI
NEDOUMICE
UPOREDNO PRAVO
UDK: 352.075
342.25(497.16)
POLOŽAJ GLAVNOG ADMINISTRATORA U LOKALNOJ UPRAVI
* Nenad Đorđević, glavni administrator, Opština Herceg Novi.
Rezime: U Crnoj Gori se lokalna samouprava ostvaruje u opštini, Glavnom gradu i Prijestonici kao jedinicama lokalne samouprave. U okviru sopstvene nadležnosti jedinica lokalne samouprave rješava o pravima, obavezama i pravnim interesima fizičkih lica, pravnih lica i drugih stranaka u upravnom postupku. Za vršenje poslova lokalne uprave obrazuju se organi lokalne uprave (sekretarijati, uprave, direkcije). Organi lokalne uprave izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte, rješavaju u prvostepenom upravnom postupku o pravima, obavezama i pravnim interesima fizičkih lica, pravnih lica i drugih stranaka.
Glavni administrator je organ koji vrši poslove drugostepenog organa u upravnim stvarima iz nadležnosti lokalne uprave.
Ključne riječi: lokalna uprava, glavni administrator, ovlašćenja glavnog administratora.
IZOSTANAK SA ROČIŠTA U PARNIČNOM POSTUPKU SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRESUDU ZBOG IZOSTANKA
PROCESNO PRAVO
NEDOUMICE
UDK: 347.951.1
IZOSTANAK SA ROČIŠTA U PARNIČNOM POSTUPKU SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRESUDU ZBOG IZOSTANKA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je ukazivanje na problem propuštanja procesnih radnji u parničnom postupku, odnosno šta se dešava ako stranka u postupku ili njen punomoćnik ne dođe na zakazano ročište, odnosno ne pojavi se, a kasnije taj svoj izostanak ne opravda. Parnični postupak je dvostranački i Zakon o parničnom postupku predviđa neke obaveze stranaka kako bi postojala procesna disciplina, jer iako parnični postupak zavisi od volje parničnih stranaka i njhove dispozicije, red i disciplina u njegovom daljem toku mora da postoji.
Ključne reči: Izostanak sa ročišta, parnični postupak, Zakon o parničnom postupku, predlog za povraćaj u pređašnje stanje.
OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI DIREKTORA I ČLANOVA UPRAVE
NEDOUMICE
KORPORATIVNO PRAVO
OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI DIREKTORA I ČLANOVA UPRAVE
UDK: 347.72.036:368.8
* Doc. dr Ozren Uzelac, Ekonomski fakultet u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu.
Rezime: Korporativno poslovanje podrazumeva donošenje brojnih poslovnih odluka koje mogu biti osnov za postavljanje odštetnih zahteva protiv odgovornih lica privrednog društva. Brojne su oblasti u kojima postupanje i odlučivanje direktora i članova uprave mogu biti izloženi različitim vrstama odgovornosti, uključujući i građanskopravnu. U ovom radu istražuju se oblasti u kojima postoje opasnosti od izlaganja građanskoj odgovornosti direktora i članova uprave. S obzirom da direktori i rukovodioci teško mogu da izbegnu odgovornost zbog činjenice da njihove odluke i postupci mogu da utiču na veliki broj učesnika, potreba osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave važi podjednako za sva privredna društva. U radu se analiziraju pojam i mesto osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave u sistemu osiguranja, ugovorne strane, vremensko i teritorijalno važenje osiguranja i širina osiguravajućeg pokrića. Posebna pažnja je posvećena isključenim rizicima i štetama iz osiguravajućeg pokrića, s obzirom da osiguranje nije dužno da pokriva sve posledice odgovornosti direktora i članova uprave privrednog društva.
Ključne reči: direktor, uprava, odgovornost, osiguranje od odgovornosti, osiguravajuće pokriće, rizici.
Tekst “Osiguranje od odgovornosti direktora i članova uprave” je deo knjige KORPORATIVNO PRAVO ZA MENADŽERE autora doc. dr Ozrena Uzelca koja uskoro izlazi iz štampe.
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI II deo
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI
II deo
UDK: 349.22
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključne reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
II deo
UDK: 349.22
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključne reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI I deo
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.22
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI
I deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključe reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI I deo
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.22
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI
I deo
I deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključe reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA II deo
NEDOUMICE
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.156(497.11)
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO
I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA
II deo
* Nikola Pantelić, viši javni tužilac u Beogradu.
Rezime: Tekst analizira ulogu žalbe u krivičnom postupku kao osnovnog pravnog sredstva za ispravljanje sudskih grešaka. U tekstu se podvlači šta žalba mora sadržati tj. propisane elemente i konkretne žalbene osnove kako bi bila pravno delotvorna. Posebno su razrađene apsolutno i relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka, koje mogu dovesti do ukidanja presude. Istaknuta je praksa domaćih i evropskih sudova u tumačenju pravila o nepristrasnosti sudije i razlozima za izuzeće. Zaključuje se da formalne greške postaju apsolutne tek kada zadovolje određene sadržinske uslove, a sam tekst ima jasan cilj da pruži praktični vodič za kvalitetnu izradu žalbe.
Ključne reči: žalba, bitne povrede, krivični postupak, nepristrasnost, presuda.
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA I deo
NEDOUMICE
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.156(497.11)
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA
I deo
* Nikola Pantelić, viši javni tužilac u Beogradu.
Rezime: Tekst analizira ulogu žalbe u krivičnom postupku kao osnovnog pravnog sredstva za ispravljanje sudskih grešaka. U tekstu se podvlači šta žalba mora sadržati tj. propisane elemente i konkretne žalbene osnove kako bi bila pravno delotvorna. Posebno su razrađene apsolutno i relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka, koje mogu dovesti do ukidanja presude. Istaknuta je praksa domaćih i evropskih sudova u tumačenju pravila o nepristrasnosti sudije i razlozima za izuzeće. Zaključuje se da formalne greške postaju apsolutne tek kada zadovolje određene sadržinske uslove, a sam tekst ima jasan cilj da pruži praktični vodič za kvalitetnu izradu žalbe.
Ključne reči: žalba, bitne povrede, krivični postupak, nepristrasnost, presuda.
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK II deo
NEDOUMICE
procesno pravo
UDK: 347.952(497.11)
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK
II deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Kada je osnov potraživanja verodostojna isprava, tada je po zakonskoj naredbi inicijalno merodavan izvršni postupak, a za slučaj da izvršni dužnik učini verovatnim razloge upotrebljene u prigovoru na rešenje o izvršenju koje je doneto na osnovu verodostojne isprave, dalji postupak se nastavlja u parnici a sud zastaje sa izvršnim postupkom, koji će se u svakom slučaju nastaviti. Njegov dalji tok tada određuje sadržaj pravnosnažne sudske odluke donete po pravilima parničnog postuka. Isključeno je u ovom slučaju neposedno podnošenje tužbe sudu, jer to nije slobodan izbor poverioca u materijalnom smislu. U članku su izloženi razlozi na tu temu.
Ključne reči: subjektivna građanska prava, predlog za izvršenje, verodostojna isprava, izvršni postupak, tužba, parnica.
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK
II deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Kada je osnov potraživanja verodostojna isprava, tada je po zakonskoj naredbi inicijalno merodavan izvršni postupak, a za slučaj da izvršni dužnik učini verovatnim razloge upotrebljene u prigovoru na rešenje o izvršenju koje je doneto na osnovu verodostojne isprave, dalji postupak se nastavlja u parnici a sud zastaje sa izvršnim postupkom, koji će se u svakom slučaju nastaviti. Njegov dalji tok tada određuje sadržaj pravnosnažne sudske odluke donete po pravilima parničnog postuka. Isključeno je u ovom slučaju neposedno podnošenje tužbe sudu, jer to nije slobodan izbor poverioca u materijalnom smislu. U članku su izloženi razlozi na tu temu.
Ključne reči: subjektivna građanska prava, predlog za izvršenje, verodostojna isprava, izvršni postupak, tužba, parnica.
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK I deo
NEDOUMICE
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.952(497.11)
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK
I deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Kada je osnov potraživanja verodostojna isprava, tada je po zakonskoj naredbi inicijalno merodavan izvršni postupak, a za slučaj da izvršni dužnik učini verovatnim razloge uporebljene u prigovoru na rešenje o izvršenju koje je doneto na osnovu verodostojne isprave, dalji postupak se nastavlja u parnici a sud zastaje sa izvršnim postupkom, koji će se u svakom slučaju nastaviti. Njegov dalji tok tada određuje sadržaj pravnosnažne sudske odluke donete po pravilima parničnog postuka. Isključeno je u ovom slučaju neposedno podnošenje tužbe sudu, jer to nije slobodan izbor poverioca u materijalnom smislu. U članku su izloženi razlozi na tu temu.
Ključne reči: subjektivna građanska prava, predlog za izvršenje, verodostojna isprava, izvršni postupak, tužba, parnica.