ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
OBLIGACIONO PRAVO
NEDOUMICE
UDK: 347.962.6(497.11)
ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je propust u radu Osnovnog suda u Nišu u parnici za naknadu nematerijalne štete. Naime, tužilja je kao drugotuženog označila osiguravajuće društvo i nakon održanog pripremnog ročišta, od strane punomoćnika tužilje, nakon što je izvršen uvid u polisu osiguranja putnika u javnom prevozu, utvrđeno je da drugotuženi nije pasivno legitimisan da bude tuženi u toj parnici i samim tim odmah nakon dva radna dana od dana održavanja pripremnog ročišta, tužilja je precizirala tužbeni zahtev u pogledu pravilnog označenja osiguravajućeg društva, koje po polisi i treba da bude tuženi i pasivno je legitimisan. Prvooznačeno osiguravajuće društvo bi na taj način eventualno imalo pravo samo na naknadu troškova odgovora na tužbu i pristupa pripremnom ročištu, ovako zbog propusta u radu suda, precizirani tužbeni zahtev sa pravilnim označenjem tuženog nikada nije združen spisima predmeta, zbog čijeg propusta je tužilja nakon okončanja parnice snosila troškove u visini od nekih 80.000,00 dinara, jer je postupak vođen pune dve godine. Sudija se pravdala da je predmet bio kod veštaka, ali podnesak kojim je tužilja pravilno označila tuženog je podnet sudu svega dva dana nakon održanog pripremnog ročišta, pa samim tim spis predmeta nikako nije mogao da bude kod veštaka radi veštačenja, jer je isto obavljeno tek nakon saslušanja tužilje kao stranke. Ono što je još interesantnije je činjenica da uvidom u libru evidentno stoji da je punomoćnik tužilje predao precizirani tužbeni zahtev i to kog datuma i kada, pa je sasvim nesuvislo da nikad nije združen spisima predmeta. Nakon uložene žalbe od strane prvooznačenog osiguravajućeg društva da isto nije pasivno legitimisano da bude tuženi u parnici za naknadu štete, Apelacioni sud u Nišu ukida presudu Osnovnog suda u Nišu i nakon dve godine, tužilja ukazuje sudu da je dva dana nakon pripremnog ročišta izvršila preciziranje i pravilno označenje tuženog, što prvostepeni sud uopšte nije cenio. Naravno, sada nakon dve godine novooznačeni tuženi nije želeo da stupi u parnicu, a postupajući sudija je tužilju „kaznila“ tako što je odbila tužbeni zahtev prema prvooznačenom tuženom osiguravajućem društvu, jer tužilji nakon dve godine trajanja parnice nije bilo u interesu da povuče tužbu u pogledu prvobitno označenog tuženog, pošto bi troškove snosila, već da kroz žalbu ukaže žalbenom sudu na propust u radu prvostepenog suda i samim tim ukaže na važnu činjenicu, a to je da zbog propusta u radu Osnovnog suda u Nišu. Međutim, ovakvi navodi tužilje ostali su bez uticaja na drugačiju odluku žalbenog suda, jer je isti ostao na istom stanovištu kao i prvostepeni sud da je tužilja tužbu uredila tek na ročištu i to 2023. godine, kada je punomoćnik tužilje ukazao prvostepenom sudu da je tužbu i tužbeni zahtev uredio mnogo ranije, ali svakako za ovakve propuste u radu niko ne odgovara, jer važi „princip zaštite“.
Ključne reči: Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o parničnom postupku, odgovornost za štetu, odgovornost Republike Srbije za greške u radu sudova, disciplinska odgovornost sudije, odgovornost zaposlenih u sudu za nesavestan rad.
RAZLIČITOST STATUSA ZAPOSLENIH, FUNKCIONERA I POSLODAVACA
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.2:331.1-057.34(497.11)
RAZLIČITOST STATUSA ZAPOSLENIH, FUNKCIONERA I POSLODAVACA
* Prof. dr Zoran Ivošević, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji.
Rezime: Član 53. Ustava predviđa da građani pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije.
Član 60. stav 3. Ustava predviđa da su svima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta.
Ovaj članak ukazuje na različitost statusa zaposlenih, funkcionera i poslodavaca na nivou države, autonomne pokrajine i lokalne samouprave.
Ključne reči: zaposleni, funkcioneri, poslodavci.
DA LI SE ZAJEDNIČKA SVOJINA MOŽE STEĆI PO OSNOVU UGOVORA
NEDOUMICE
UDK: 347.238(497.11)
DA LI SE ZAJEDNIČKA SVOJINA MOŽE STEĆI PO OSNOVU UGOVORA
* Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji.
Rezime: Autor kroz analizu sudske rakse, a naročito kroz prikaz dve sudske odluke razmatra se mogućnost (izuzetno) nastanka zajedničke svojine po osnovu ugovora, kao prelaz ka konstituisanju susvojine ili isključive svojine. Volja može biti dopunjena pravilima o priraštaju i ortakluku, gde su rad i doprinos ključni kriterijumi. Zalaže se za dopunu PZ-a i propisivanje mogućnosti njenog ugovornog nastanka. To nije arhaično rešenje. Uporedno pravo ga poznaje (Nemačka, Švajcarska). Doprinosi i razrešenju odnosa iz prošlosti.
Ključne reči: zajednička svojina, ugovor, priraštaj, ortakluk, sudska praksa, rad, doprinos, osnivački ulog.
ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA – FAKTIČKI RADNI ODNOS
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.22(497.11)
ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA – FAKTIČKI RADNI ODNOS
* Maja Gluščević, dipl. pravnik
Rezime: Ustav jamči pravo na rad ne ulazeći bliže u pravni osnov tog rada, iz čega se može zaključiti naravno posredno, da Ustav ne pravi razliku u načinu nastajanja tog rada, već polazi da svako ima pravo na rad, što znači slobodu rada, a posebno je pitanje kako on nastaje: da li pravnim aktom ili faktičkim radom.
Jasno se vidi da Ustav Republike Srbije ne brani faktički radni odnos, tj. postoji mogućnost da se radni odnos zasnuje faktičkim putem između zaposlenog i poslodavca.
Ključne reči: pravo na rad, zasnivanje radnog odnosa, zaključivanje ugovora o radu, faktički radni odnos.
SUDSKA PRESUDA ILI ZAKON KAO IZVOR PRAVA – Sudska presuda kao izvor prava II
NEDOUMICE
PROCESNO PRAVO
UDK: 340.142(497.16:4-6EU)
SUDSKA PRESUDA ILI ZAKON KAO IZVOR PRAVA
– Sudska presuda kao izvor prava II
* Nenad Đorđević, glavni administrator, Opština Herceg Novi.
Rezime: Ustavni sud Crne Gore je svojom odlukom od 26. 12. 2023. godine („Sl. list Crne Gore“, br. 11/24 od 14. 2. 2024. godine) ukinuo odredbu člana 39. stav 1. Zakona o upravnom sporu („Sl. list Crne Gore“, br. 54/16) kojom je bilo propisano da u upravnom sporu svaka stranka snosi svoje troškove ako sud odlučuje na nejavnoj sjednici. Ovakva odluka Ustavnog suda jasno definiše da presuda Međunarodnog suda pravde u predmetu Zustović protiv Hrvatske (broj predstavke 27903/15) nije formalni izvor prava, već sudska praksa, te da se ne može tretirati kao opšteprihvaćeno pravilo međunarodnog prava koje ima primat nad domaćim zakonodavstvom i daje poruku da sudski precedent nije izvor prava u Crnoj Gori.
Ključne riječi: Ustavni sud Crne Gore, Evropski sud za ljudska prava, sudska praksa, troškovi postupka, ćutanje uprave, sudski precedent.
SUDSKA PRESUDA KAO IZVOR PRAVA
NEDOUMICE
PROCESNO PRAVO
UDK: 340.142(497.16:4-6EU)
SUDSKA PRESUDA KAO IZVOR PRAVA
* Nenad Đorđević, glavni administrator, Opština Herceg Novi.
Rezime: Ustavom Crne Gore normirano je da su potvrđeni i objavljeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava sastavni dio unutrašnjeg pravnog poretka, imaju primat nad domaćim zakonodavstvom i neposredno se primjenjuju kad odnose uređuju drugačije od unutrašnjeg zakonodavstva. Tako Upravni sud Crne Gore, imajući u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Zustović protiv Hrvatske (br. predstavke 27903/15 od 22. 4. 2021. godine), u kojem je taj sud utvrdio povredu prava iz člana 6. 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, dosuđuje troškove spora u situacijama kada su isti uzrokovani radnjama, odnosno propuštanjem radnji organa iz korpusa njihovih javnih ovlašćenja, bez obzira na zakonska rješenja. Stoga Upravni sud Crne Gore dosuđuje troškove upravnosudskog postupka u korist tužitelja i kada rješava na nejavnoj sjednici o predmetnoj sudskoj stvari iako je Zakonom o upravnim sporovima propisano da u toj situaciji svaka stranka snosi troškove postupka.
Ključne reči: Evropski sud za ljudska prava, troškovi postupka, ćutanje uprave.
UKLANJANJE NEPROPISNO ZAUSTAVLJENOG ODNOSNO PARKIRANOG VOZILA PREMA ZAKONU O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUKU USTAVNOG SUDA SRBIJE IZ 2016. GODINE
NEDOUMICE
STVARNO PRAVO
UDK: 34:656.1(497.11)
UKLANJANJE NEPROPISNO ZAUSTAVLJENOG ODNOSNO PARKIRANOG VOZILA PREMA ZAKONU O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUKU USTAVNOG SUDA SRBIJE IZ 2016. GODINE
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Povod za ovaj rad je odluka Ustavnog suda Republike Srbije IUO – 358/2014 iz 2016. godine, kojom je ovaj sud utvrdio da uklanjanje nepropisno zaustavljenog, odnosno parkiranog vozila prema članu 54. stav 6. Pravilnika o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja nije u saglasnosti sa zakonom. Naime, ovim Pravilnikom sam čin uklanjanja nepropisno parkiranog, odnosno zaustavljenog vozila smatra se završenim momentom odmicanja najmanje jednog para točkova vozila od podloge, nakon čega nije moguće izvršiti prekid uklanjanja vozila po izdatom nalogu. Ovom svojom odlukom Ustavni sud Republike Srbije je po mom mišljenju zauzeo pravilan stav kada je donoseći odluku utvrdio da odmicanjem jednog para točkova vozila (automobila), isto nije uklonjeno, a postupak uklanjanja vozila nije završen sve dok se isto nalazi na licu mesta.
Ključne reči: Ustav Republike Srbije, ustavnost, zakonitost, vozilo (automobil), stvarna prava, svojina, imovina, državina, vlasnik stvari, mirna državina, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
PRIPRAVNOST I PRAVO NA ISKLJUČENJE IZ KOMUNIKACIJE
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.24:070.42(497.11)
COBISS.SR-ID 144574985
PRIPRAVNOST I PRAVO NA ISKLJUČENJE IZ KOMUNIKACIJE
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Odredbama čl. 56–62. Zakona o javnom informisanju i medijima propisana su prava novinara i urednika na radu i povodom rada. U korpusu ovih po karakteru pojedinačnih prava sadržani su i pravo na isključenje iz komunikacije i pripravnost. Njihova zajednička odlika s obzirom na njihovog imaonika je zaštita njihovog slobodnog vremena. To čini razumno opravdanim razloge da samo pod ex lege propisanim uslovima poslodavac ima pravo shvaćeno kao pravna moć da radno angažuje zaposlenog dok on koristi svoje slobodno vreme. Određena prava su isključivo prava novinara a određena prava ostvaruju pored njega i ostali medijski radnici odnosno zaposleni.
Pravo na isključenje iz komunikacije trpi izuzetak kada je pretežniji interes poslodavca – slučaj neodložne potrebe.
Zakon o radu kao matični zakon poznaje institut pripravnosti i u opštem režimu, a Zakon u svom sadržaju propisuje i novele na tu temu.
Ključne reči: pojedinačna radna prava novinara i medijskih radnika, merodavni zakon, pravo na odbijanje komunikacije, pripravnost.
SUDSKO I VANSUDSKO REŠAVANJE POTROŠAČKIH SPOROVA
NEDOUMICE
STVARNO PRAVO
UDK: 366.5(497.11)
COBISS.SR-ID 141323529
SUDSKO I VANSUDSKO REŠAVANJE POTROŠAČKIH SPOROVA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Cilj donošenja Zakona o zaštiti potrošača je da se prava potrošača, ali i njihova zaštita podignu na jedan viši nivo, a sve u skladu sa evropskim standardima i normama, kako bi se dobio pravni okvir efikasne zaštite potrošača u Republici Srbiji. Činjenica da je u Zakon implementiran i niz evropskih direktiva iz ove oblasti nesumnjivo govori u prilog efikasnijoj zaštiti prava potrošača u Republici Srbiji i približavanju standarda zaštite potrošača Evropskoj uniji. Zakon o zaštiti potrošača donosi nova rešenja, kojima se stvaraju uslovi za bolje ostvarivanje i zaštitu potrošačkih prava.
Prava potrošača zaštićena su prvenstveno kroz pravo na reklamaciju trgovcu ili prodavcu, a kasnije i kroz sudsko i vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Ono što je bitno je da jedan postupak ne isključuje drugi, pa tako potrošači osim što imaju pravo na izbor, imaju i pravo da, ako vansudsko rešavanje spora ne uspe, odnosno ne da rezultate, svoja prava ostvare u sudskom postupku, pa čak imaju pravo na naknadu štete.
Ključne reči: Zakon o zaštiti potrošača, potrošač, trgovac, osnovna prava potrošača, zaštita prava potrošača, vansudsko rešavanje sporova.
KONVERZIJOM IZ POLITIKE U PRAVO: PRETVARANJE PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE NA GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU I UPIS U KATASTAR NEPOKRETNOSTI (II deo)
NEDOUMICE
STVARNO PRAVO
UDK: 349.412/.414(497.11)
COBISS.SR-ID 138720009
KONVERZIJOM IZ POLITIKE U PRAVO:
PRETVARANJE PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE NA GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU I UPIS U KATASTAR NEPOKRETNOSTI
(II deo)
* Ranko Jakovljević, Republički geodetski zavod – SKN, Negotin.
Rezime: U ovom radu daje se prikaz stanja pravne regulative vezano za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u pravo vlasništva lica upisanog u katastru nepokretnosti kao imalac prava korišćenja, sa osvrtom na ranije propise i upravnopravnu praksu.
Ključne reči: građevinsko zemljište, korišćenje, svojina, naknada, konverzija, upis promena u katastru nepokretnosti.