Category Archives for "Nedoumice"

Izvršna isprava

UDK: 347.952(497.11)

IZVRŠNA ISPRAVA
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union.
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Izvršna isprava i verodostojna isprava predstavljaju materijalno-pravni ali i formalni osnov za pokretanje i vođenje izvršnog postupka. U ovom članku tema kojom se autori bave jeste izvršna isprava.
Na osnovu izvršne isprave sud ili javni izvršitelj (u zavisnosti ko je nadležan) donose rešenje o izvršenju na osnovu kog se sprovodi izvršenje. Osim što mora postati izvršna (po pravilu kod najvećeg broja izvršnih isprava izvršnosti prethodi pravnosnažnost), izvršna isprava mora biti i podobna za izvršenje i tada govorimo o perfektnoj izvršnoj ispravi.
Izvršne isprave su: sudske odluke (presuda i rešenje), poravnanje zaključeno pred sudom, odluke donete u upravnom postupku i upravno poravnanje, pod uslovom da glase na novčanu obavezu, izvod iz Registra zaloga i izvod iz Registra finansijskog lizinga, ugovor o hipoteci, kao i založna izjava sačinjena saglasno odredbama Zakona o hipoteci uz uslov da su u katastru nepokretnosti upisani kao izvršna vansudska hipoteka, plan reorganizacije, sporazum o rešavanju spora putem posredovanja koji ispunjava uslove određene u Zakonu o posredovanju u rešavanju sporova, ali i sve isprave koje su drugim zakonom određene kao izvršne isprave. Strana izvršna isprava koja bude priznata od strane nadležnog suda izjednačava se sa domaćom izvršnom ispravom što prvenstveno za posledicu ima mogućnost da se na osnovu strane izvršne isprave pokrene i vodi izvršni postupak.
Podobna izvršna isprava glasi na neku obavezu koju je dužan da ispuni izvršni dužnik, a specifične situacije postoje kada je reč o izvršnim ispravama koje sadrže uslovnu i uzajamnu obavezu, zatim alternativnu obavezu po izboru izvršnog dužnika ili obavezu sa fakultativnim izborom izvršnog dužnika.

Ključne reči: izvršna isprava, potvrda o izvršnosti, rešenje o izvršenju, izvršni poverilac, izvršni dužnik.

Krađa zajedničke stvari

UDK: 343.71:347.238(497.11)
KRAĐA ZAJEDNIČKE STVARI
Dušan Živković, sudija Osnovnog suda u Valjevu.

Rezime: Krivično delo krađe postoji kada je učinilac oduzeo drugom tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist. Dakle, predmet radnje ovog krivičnog dela može biti samo tuđa pokretna stvar, odnosno stvar koja nije u svojini učinioca. Međutim, kada je pokretna stvar u zajedničkoj svojini ili susvojini oštećenog i učinioca, može postojati krivično delo krađe ako je stvar bila u isključivoj državini oštećenog ili u zajedničkoj državini oštećenog i učinioca, a učinilac ju je protivpravno oduzeo u nameri da njenim potpunim prisvajanjem sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u visini vrednosti udela na stvari koji pripada oštećenom.

Ključne reči: krivično delo krađa, tuđa pokretna stvar, susvojina, zajednička svojina bračnih i vanbračnih drugova, udeli, protivpravno oduzimanje, isključiva i zajednička državina, namera potpunog prisvajanja, prethodno pitanje, krivično delo samovlašće.

Opšti i posebni propisi o radu i statusni problemi radnoangažovanih lica, službenika, nameštenika i funkcionera

UDK: 349.24:331.1-057.34(497.11)
342.922(497.11)

OPŠTI I POSEBNI PROPISI O RADU I STATUSNI PROBLEMI RADNOANGAŽOVANIH LICA, SLUŽBENIKA, NAMEŠTENIKA I FUNKCIONERA
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Opšte propise sadrži Zakon o radu,a oni se primenjuju u svim radnim sredinama ukoliko posebnim propisima za neke od njih nije drugačije određeno, što znači da poseban propis isključuje primenu opšteg. Lica koja rade po ugovoru o obavljanju privremenih ili povremenih poslova i po ugovoru o delu nemaju status zaposlenog po Zakonu o radu, ali po Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti nemaju status nezaposlenog. Državni, pokrajinski i lokalni službenici mogu biti u radnom odnosu na neodređeno i na određeno vreme, ali, za razliku od opštih propisa, njima, po posebnim propisima, radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Položaj nameštenika koji obavljaju iste poslove, nije jednak u svim državnim, pokrajinskim i lokalnim organima, a morao bi biti. Funkcioneri na nivou države nemaju status zaposlenog, a na nivou pokrajine i lokalne samouprave takav status imaju.

Ključne reči: rad, opšti propisi o radu, posebni propisi o radu, radno-angažovana lica, službenici, nameštenici, funkcioneri.

Problemi u primeni opštih propisa o promeni poslodavca, radnom vremenu, odmorima i odsustvima

UDK: 349.2(497.11)

PROBLEMI U PRIMENI OPŠTIH PROPISA O PROMENI POSLODAVCA, RADNOM VREMENU, ODMORIMA I ODSUSTVIMA
Milan Ivošević, advokat.

Rezime: Zakon o radu, u osnovnoj verziji, iako je usvojen još u martu 2005. godine, i pretrpeo je brojne izmene i dopune, još uvek izaziva brojne nedoumice u primeni propisa o promeni poslodavca, radnom vremenu, odmorima i odsustvima. Neke od tih nedoumica rešila je sudska praksa, ali ne sve. Ostaje da se nadamo da će neke nove izmene ili dopune ili neki novi zakon, ove probleme, koji su u praksi česti, rešiti i tako pomoći onima koji zakon primenjuju.

Ključne reči: posledice neprihvatanja prenosa ugovora o radu, rok važenja prenetih opštih akata, prekovremeni rad, sticanje prava na godišnji odmor, računanje dana godišnjeg odmora, odlaganje korišćenja godišnjeg odmora.

Problemi u primeni opštih propisa o zaradi, disciplinskoj odgovornosti, udaljenju sa rada i pravnim posledicama prestanka radnog odnosa

UDK: 349.2(497.11)

PROBLEMI U PRIMENI OPŠTIH PROPISA O ZARADI, DISCIPLINSKOJ ODGOVORNOSTI, UDALJENJU SA RADA I PRAVNIM POSLEDICAMA PRESTANKA RADNOG ODNOSA
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Prilog ovoj rubrici bavi se problemima u primeni propisa o: zaradi, disciplinskoj odgovornosti, udaljenju sa rada i pravnim posledicama prestanka radnog odnosa. 1) Odgovarajuća i osnovna zarada često se poistovećuju, dok se osnovna zarada dovodi u korelaciju sa zaradom po osnovu učinka a zarada po osnovu učinka u korelaciju sa minimalnom zaradom. 2) Disciplinsku odgovornost Zakon o radu uređuje kao supsidijarni krak propisa o prestanku radnog odnosa. Inicijalni akt za utvrđivanje te odgovornosti je – upozorenje, dok su sankcije – udaljenje bez naknade zarade, novčana kazna i opomena sa najavom otkaza za ponavljanje kažnjive radnje. Ustavni sud je našao da je odredba člana 179. stav 3. tačka 5. Zakona o radu neustavna. Pri tom nije razlikovao krivično delo od radnje izvršenja krivičnog dela koja može biti blanketno predviđena i kao radnja izvršenja povrede radne obaveze ili narušavanja radne discipline. Resorno ministarstvo je najavilo dopunu Zakona o radu odredbom da zloupotreba bolovanja, kao nepoštovanje radne discipline, predstavlja otkazni razlog previđajući da član 179. stav 3. tačka 3. taj otkazni razlog već predviđa. 3) Problemi u vezi sa udaljenjem nastaju kad se utvrdi da ono nije bilo određeno u skladu sa zakonom. 4) Problemi u vezi sa posledicama nezakonitog prestanka radnog odnosa, tiču se odredaba o naknadi štete kojim se drastično narušava princip potpune naknade (predviđene članom 190. Zakona o obligacionim odnosima).

Ključne reči: problemi, zarada, disciplinska odgovornost, udaljenje sa rada, nezakonit prestanak radnog odnosa i naknada štete.

Problemi u primeni propisa o rešavanju radnih sporova pred sudovima opšte nadležnosti

UDK 347.91:331.109(497.11)

PROBLEMI U PRIMENI PROPISA O REŠAVANJU RADNIH SPOROVA PRED SUDOVIMA OPŠTE NADLEŽNOSTI
Biserka Živanović, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: Zaštita prava iz radnog odnosa ostvaruje se na više načina, u zavisnosti od toga da li se radi o individualnim ili kolektivnim pravima iz radnog odnosa.
Sudska zaštita ostvaruje se u odnosu na zaposlene u opštem radnopravnom režimu pred sudovima opšte nadležnosti.
Zakon o uređenju sudova izvršio je podelu stvarne nadležnosti tako da:
– osnovni sud u prvom stepenu sudi u sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada;
– viši sud sudi u sporovima povodom štrajka, povodom kolektivnih ugovora ako spor nije rešen pred arbitražom, povodom obaveznog socijalnog osiguranja ako nije nadležan drugi sud, povodom matične evidencije i u sporovima za zaštitu od diskriminacije i zlostavljanja na radu.
U postupku po žalbama na presude rešava mesno nadležan apelacioni sud kao stvarno nadležan sud, osim kada je reč o žalbama izjavljenim na rešenja osnovnih sudova.
U slučaju povrede prava zaštitu pred nadležnim sudom mogu ostvariti i zaposleni i poslodavac. Kada je reč o povredi prava zaposlenog tada se zaštita tog prava zaposlenog ostvaruje kroz sudsku zaštitu u radnom sporu. U slučaju povrede prava poslodavca zaštita se ostvaruje u sporu iz radnog odnosa.
U radnom sporu sud ocenjuje zakonitost rešenja sa stanovišta kako materijalnog tako i procesnog prava.
Zaštita prava u radnom sporu ostvaruje se u zakonom propisanom roku od 60 dana od dana donošenja akta poslodavca kojim je zaposlenom povređeno pravo ili dana saznanja zaposlenog za povredu prava (član 195. Zakona o radu). Protek ovog roka onemogućava zaposlenom ostvarivanje prava na sudsku zaštitu. Radi se o prekluzivom roku, čiji protek dovodi do gubitka prava na sudsku zaštitu. Ovaj rok od 60 dana za zaštitu prava odnosi se i na slučaj kada se zaštita prava pred sudom zahteva podnošenjem tužbe za utvrđenje postojanja prava…

Ključne reči: zaštita prava zaposlenog, sudska zaštita i rok za sudsku zaštitu, zastarelost novčanog potraživanja iz radnog odnosa…

Problemi upravnosudske primene Zakona o javnim nabavkama

UDK: 351.712.2(497.11)

PROBLEMI UPRAVNOSUDSKE PRIMENE ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda u penziji.

Rezime: Pitanja javnih nabavki su od izuzetnog značaja za zemlju koja pretenduje da bude demokratsko društvo. Evropska unija je odavno ukazala da se mogući koruptivni elementi najviše uočavaju u ovoj materiji čak i situaciji, kao što je u nas, kada se postupci za zaštitu prava vode u javnom interesu. Otuda nije dovoljno da se u Ustavnom osnovu za donošenje Zakona o javnim nabavkama istaknu bitne pretpostavke za njegovo donošenje, već je bitna sama suština Zakona. Stavljajući akcenat na procesne odredbe u ovom zakonu, nužno je uspostaviti njihovu pravu meru i mesto u odnosu na sistemski zakon u ovoj oblasti, Zakon o opštem upravnom postupku. Ne manje važna je i efikasna upravnosudska zaštita učesnika u postupcima javnih nabavki, kako bi bila ostvarena svrha zakona. U suprotnom, sva nastojanja zakonodavca iz obrazloženja pravnog osnova za donošenje zakona neće postići svoj cilj.

Ključne reči: javne nabavke, javni interes, procesno pravo, ZUP, sudska zaštita.

Neki slučajevi izjavljivanja žalbe po Zakonu o opštem upravnom postupku

NEKI SLUČAJEVI IZJAVLJIVANJA ŽALBE PO ZAKONU O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU
Saša Kulić, diplomirani pravnik.

Rezime: Pravilo da se žalba izjavljuje organu koji je doneo odluku je jedno od osnovnih pravila ne samo u upravnim nego i u sudskim postupcima. Međutim, Zakon o opštem upravnom postupku u nekoliko situacija odstupa od tog pravila. Dok se neki od tih izuzetaka i mogu pravdati pasivnim ponašanjem prvostepenog organa, zbog čega bi imalo smisla izuzeti ga iz postupka po žalbi, drugi se izuzeci ne mogu objasniti opštom pa ni pravnom logikom. U praksi će ta druga grupa izuzetaka, bez sumnje, predstavljati ozbiljne poteškoće u primeni Zakona i neminovno dovoditi do odugovlačenja drugostepenog postupka. Stoga bi bilo celishodno da zakonodavac svede na neophodan minimum izuzetke od pravila da se žalba predaje organu koji je doneo prvostepeno rešenje.

Ključne reči: prvostepeno rešenje, žalba, izuzeci, drugostepeni organ, postupanje, odugovlačenje postupka.

Za razumno rešenje spora Ustavnog i Vrhovnog suda

UDK: 340.142:342.565.2(497.11)
340.142:347.991(497.11)
340.131

ZA RAZUMNO REŠENJE SPORA USTAVNOG I VRHOVNOG SUDA
Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Dok su u Ustavu odredbe koje određuju da sudske odluke ne mogu biti predmet vansudske kontrole (član 145. stav 3) i da sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku (član 145. stav 4), Ustavni sud, koji nije u nomenklaturi sudske vlasti, ne može stavljati van snage odluke redovnih sudova.

Ključne reči: Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud, vanredna kontrola sudskih odluka, nezavisnost i samostalnost sudske vlasti.

Sudska kontrola arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova

UDK:351:331.109.6(497.11)

SUDSKA KONTROLA ARBITRAŽNE ODLUKE DONETE PRED REPUBLIČKOM AGENCIJOM ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA
Dr Vesna Bilbija, savetnik, Upravni sud Republike Srbije.

Arbitrum est iudicum boni viri secundum aequum et bonum. (Proculus-D. 17, 2, 76).
Arbitraža je odluka (poštenog, uglednog) čoveka o onom što je pravo i dobro.

Rezime: Arbitraža, u smislu Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, jeste postupak u kome arbitar rešava o predmetu individualnog spora. Postupak pred arbitrom okončava se donošenjem rešenja arbitra: 1) na osnovu sporazuma strana u sporu; 2) kojim arbitar odlučuje o predmetu spora; 3) ako je arbitražni postupak postao nemoguć; 4) o obustavi postupka.
Odredbom člana 36. stav 3. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova propisano je da protiv rešenja nije dozvoljena žalba, što znači da u ovom postupku nema dvostepenog odlučivanja. Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova ne sadrži odredbe o pravnoj zaštiti povodom arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, pa je tema ovog rada (ne) postojanje prava na sudsku zaštitu.

Ključne reči: rešenje, arbitar, tužba, sudska zaštita, nadležnost.

1 2 3 7