Category Archives for "Nedoumice"

Problemi upravnosudske primene Zakona o javnim nabavkama

UDK: 351.712.2(497.11)

PROBLEMI UPRAVNOSUDSKE PRIMENE ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda u penziji.

Rezime: Pitanja javnih nabavki su od izuzetnog značaja za zemlju koja pretenduje da bude demokratsko društvo. Evropska unija je odavno ukazala da se mogući koruptivni elementi najviše uočavaju u ovoj materiji čak i situaciji, kao što je u nas, kada se postupci za zaštitu prava vode u javnom interesu. Otuda nije dovoljno da se u Ustavnom osnovu za donošenje Zakona o javnim nabavkama istaknu bitne pretpostavke za njegovo donošenje, već je bitna sama suština Zakona. Stavljajući akcenat na procesne odredbe u ovom zakonu, nužno je uspostaviti njihovu pravu meru i mesto u odnosu na sistemski zakon u ovoj oblasti, Zakon o opštem upravnom postupku. Ne manje važna je i efikasna upravnosudska zaštita učesnika u postupcima javnih nabavki, kako bi bila ostvarena svrha zakona. U suprotnom, sva nastojanja zakonodavca iz obrazloženja pravnog osnova za donošenje zakona neće postići svoj cilj.

Ključne reči: javne nabavke, javni interes, procesno pravo, ZUP, sudska zaštita.

Neki slučajevi izjavljivanja žalbe po Zakonu o opštem upravnom postupku

NEKI SLUČAJEVI IZJAVLJIVANJA ŽALBE PO ZAKONU O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU
Saša Kulić, diplomirani pravnik.

Rezime: Pravilo da se žalba izjavljuje organu koji je doneo odluku je jedno od osnovnih pravila ne samo u upravnim nego i u sudskim postupcima. Međutim, Zakon o opštem upravnom postupku u nekoliko situacija odstupa od tog pravila. Dok se neki od tih izuzetaka i mogu pravdati pasivnim ponašanjem prvostepenog organa, zbog čega bi imalo smisla izuzeti ga iz postupka po žalbi, drugi se izuzeci ne mogu objasniti opštom pa ni pravnom logikom. U praksi će ta druga grupa izuzetaka, bez sumnje, predstavljati ozbiljne poteškoće u primeni Zakona i neminovno dovoditi do odugovlačenja drugostepenog postupka. Stoga bi bilo celishodno da zakonodavac svede na neophodan minimum izuzetke od pravila da se žalba predaje organu koji je doneo prvostepeno rešenje.

Ključne reči: prvostepeno rešenje, žalba, izuzeci, drugostepeni organ, postupanje, odugovlačenje postupka.

Za razumno rešenje spora Ustavnog i Vrhovnog suda

UDK: 340.142:342.565.2(497.11)
340.142:347.991(497.11)
340.131

ZA RAZUMNO REŠENJE SPORA USTAVNOG I VRHOVNOG SUDA
Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Dok su u Ustavu odredbe koje određuju da sudske odluke ne mogu biti predmet vansudske kontrole (član 145. stav 3) i da sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku (član 145. stav 4), Ustavni sud, koji nije u nomenklaturi sudske vlasti, ne može stavljati van snage odluke redovnih sudova.

Ključne reči: Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud, vanredna kontrola sudskih odluka, nezavisnost i samostalnost sudske vlasti.

Sudska kontrola arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova

UDK:351:331.109.6(497.11)

SUDSKA KONTROLA ARBITRAŽNE ODLUKE DONETE PRED REPUBLIČKOM AGENCIJOM ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA
Dr Vesna Bilbija, savetnik, Upravni sud Republike Srbije.

Arbitrum est iudicum boni viri secundum aequum et bonum. (Proculus-D. 17, 2, 76).
Arbitraža je odluka (poštenog, uglednog) čoveka o onom što je pravo i dobro.

Rezime: Arbitraža, u smislu Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, jeste postupak u kome arbitar rešava o predmetu individualnog spora. Postupak pred arbitrom okončava se donošenjem rešenja arbitra: 1) na osnovu sporazuma strana u sporu; 2) kojim arbitar odlučuje o predmetu spora; 3) ako je arbitražni postupak postao nemoguć; 4) o obustavi postupka.
Odredbom člana 36. stav 3. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova propisano je da protiv rešenja nije dozvoljena žalba, što znači da u ovom postupku nema dvostepenog odlučivanja. Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova ne sadrži odredbe o pravnoj zaštiti povodom arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, pa je tema ovog rada (ne) postojanje prava na sudsku zaštitu.

Ključne reči: rešenje, arbitar, tužba, sudska zaštita, nadležnost.

U susret Zakonu o agencijskom zapošljavanju

UDK: 331.53.07(497.11)

U SUSRET ZAKONU O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJU
Osvrt na odredbe međunarodnog prava, prava EU i uporednopravna rešenja kao i na moguća rešenja u domaćem zakonodavstvu
Dušan Pavlović, dipl. pravnik.

Rezime: Upućivanje zaposlenih na rad kod trećih lica (poslodavaca korisnika) spada u fleksibilne oblike radnog angažovanja i već decenijama je prisutno u uporednom pravu, a zadnjih godina neformalno i u Republici Srbiji. Iako je ovaj oblik angažovanja inicijalno nastao radi zadovoljenja potrebe zapošljavanja određenih kategorija (mladi, lica koja su dugo nezaposlena i sl) kod nas se koristi kao svojevrsna zamena redovnog radnog odnosa i zastupljen je u velikom procentu. Osnovni problem u punoj primeni ovog instituta kod nas, a time i zaštiti svih učesnika ovog trostranog pravnog odnosa, jeste nepostojanje pravnog okvira za njegovu primenu. Zakon kojim će biti uređeno agencijsko zapošljavanje u pripremi je već godinama, a u ovom tekstu dat je prikaz postojećih rešenja na međunarodnom nivou i uporednom pravu (Hrvatska i Crna Gora) sa ciljem da se detaljnije prikažu odnosi između agencija za upućivanje, zaposlenog i korisnika usluga. Takođe, prikazana su i rešenja data u Direktivi EU o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje koja služi kao osnov za usklađivanje nacionalnog zakonodavstva, odnosno budućeg zakona o agencijskom zapošljavanju.

Ključne reči: agencijsko zapošljavanje, upućivanje zaposlenih, lizing radne snage, Direktiva 2008/104/EZ, Konvencija MOR 181.

Krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. KZ

UDK: 343.343.6

KRIVIČNO DELO NEDOZVOLJEN PRELAZ DRŽAVNE GRANICE I KRIJUMČARENJE LJUDI IZ ČLANA 350. KZ
Zakonodavna rešenja, dileme, sudska praksa
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.

Rezime: Za bolje razumevanje ovog krivičnog dela neophodno je konsultovati prateće propise a to su posebno: Zakon o prelaženju državne granice i kretanju u pograničnom pojasu, Zakon o strancima i Zakon o putnim ispravama.
Upravo biće krivičnog dela o kojem je reč, sa svojim elementima, opredeljuje brojne životne i karakteristične situacije, a sudska praksa u vezi sa ovim krivičnim delom je bogata.
Ključne reči: Krivični zakonik, krivično delo prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, odnos sa drugim krivičnim delima, krivično procesno pravo.

Restitucija vraćanjem zaposlenog na radno mesto

UDK: 347.952:331.109

RESTITUCIJA VRAĆANJEM ZAPOSLENOG NA RADNO MESTO
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Nezakoniti prestanak radnog odnosa ima za posledicu naturalnu i novčanu restituciju. Njihove vrste su različite zavisno od ex lege propisanih pretpostavki dispozicije za svaki njen oblik. Jedan od njenih oblika je i vraćanje zaposlenog na rad u značenju uključivanja u radno funkcionalnu vezu. To znači i povratak na ugovoreno radno mesto. Na taj način se aktivira radni odnos koji je nezakonito prekinut kao i prava i obaveze čiji sadržaj je određen ugovorom o radu i njegovim aneksima čije je dejstvo contra legem bilo privremeno eliminisano iz pravnog saobraćaja jer je sa tim atributom kvalifikovano rešenje o raskidu radno fukcionalne veze. Zaposleni u radnom sporu može da zahteva u tom slučaju i vraćanje na ugovoreno radno mesto jer je to ugovorena obaveza poslodavca. Podrazumeva se da je to učinio na vreme. Od toga postoji izuzetak kada nastane sukob ugovorenog sa stvarnim, ali to samo oslobađa poslodavca da zaposlenog vrati na ugovoreno radno mesto. Međutim, on i tada ima dužnost da mu ponudi izmenu ugovorenih uslova rada pod uslovima i u ex lege dozvoljenoj proceduri. To može biti primarno premeštaj a sekundarno višak što zavisi od ostvarenih pretpostavki dispozicije za njihovu primenu.

Ključne reči: nezakoniti prestanak radnog odnosa, vraćanje na rad, naturalna restitucija, izuzeci, radno mesto, mesto rada.

Krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. KZ

UDK: 343.361(497.11)

KRIVIČNO DELO SPREČAVANJE I OMETANJE DOKAZIVANJA IZ ČLANA 336. KZ
Zakonodavna rešenja, sporne situacije, sudska praksa
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.

Rezime: Krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. KZ je pravi odraz preduzetih radnji učinioca usmerenih ka onemogućavanju ili otežanom prikupljanju dokaza, a što ima za posledicu otežano blagovremeno donošenje zakonite i pravilne odluke.
U pitanju je krivično delo učinjeno uticajem na svedoke, veštake ili druge učesnike u postupku pred sudom (u svim postupcima, sem u krivičnom) ili drugom državnom organu.
Važno je da napomenem, da upravo kroz prikaz karakterističnih sudskih odluka, iz istih jasno proizlazi i ukazivanje na neke institute opšteg dela Krivičnog zakonika i primene instituta krivično-procesnog prava.

Ključne reči: zaštita građana i njihovo pravo na slobodu, sprečavanje i ometanje dokazivanja, elementi krivičnog dela, radnja krivičnog dela, sudska praksa.

Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (II deo)

UDK: 347.952(497.11)

SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE
I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (II deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.

Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.

Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (I deo)

UDK: 347.952(497.11)

SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (I deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.

Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.

1 2 3 6