IZOSTANAK SA ROČIŠTA U PARNIČNOM POSTUPKU SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRESUDU ZBOG IZOSTANKA
PROCESNO PRAVO
NEDOUMICE
UDK: 347.951.1
IZOSTANAK SA ROČIŠTA U PARNIČNOM POSTUPKU SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRESUDU ZBOG IZOSTANKA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je ukazivanje na problem propuštanja procesnih radnji u parničnom postupku, odnosno šta se dešava ako stranka u postupku ili njen punomoćnik ne dođe na zakazano ročište, odnosno ne pojavi se, a kasnije taj svoj izostanak ne opravda. Parnični postupak je dvostranački i Zakon o parničnom postupku predviđa neke obaveze stranaka kako bi postojala procesna disciplina, jer iako parnični postupak zavisi od volje parničnih stranaka i njhove dispozicije, red i disciplina u njegovom daljem toku mora da postoji.
Ključne reči: Izostanak sa ročišta, parnični postupak, Zakon o parničnom postupku, predlog za povraćaj u pređašnje stanje.
OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI DIREKTORA I ČLANOVA UPRAVE
NEDOUMICE
KORPORATIVNO PRAVO
OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI DIREKTORA I ČLANOVA UPRAVE
UDK: 347.72.036:368.8
* Doc. dr Ozren Uzelac, Ekonomski fakultet u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu.
Rezime: Korporativno poslovanje podrazumeva donošenje brojnih poslovnih odluka koje mogu biti osnov za postavljanje odštetnih zahteva protiv odgovornih lica privrednog društva. Brojne su oblasti u kojima postupanje i odlučivanje direktora i članova uprave mogu biti izloženi različitim vrstama odgovornosti, uključujući i građanskopravnu. U ovom radu istražuju se oblasti u kojima postoje opasnosti od izlaganja građanskoj odgovornosti direktora i članova uprave. S obzirom da direktori i rukovodioci teško mogu da izbegnu odgovornost zbog činjenice da njihove odluke i postupci mogu da utiču na veliki broj učesnika, potreba osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave važi podjednako za sva privredna društva. U radu se analiziraju pojam i mesto osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave u sistemu osiguranja, ugovorne strane, vremensko i teritorijalno važenje osiguranja i širina osiguravajućeg pokrića. Posebna pažnja je posvećena isključenim rizicima i štetama iz osiguravajućeg pokrića, s obzirom da osiguranje nije dužno da pokriva sve posledice odgovornosti direktora i članova uprave privrednog društva.
Ključne reči: direktor, uprava, odgovornost, osiguranje od odgovornosti, osiguravajuće pokriće, rizici.
Tekst “Osiguranje od odgovornosti direktora i članova uprave” je deo knjige KORPORATIVNO PRAVO ZA MENADŽERE autora doc. dr Ozrena Uzelca koja uskoro izlazi iz štampe.
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI II deo
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI
II deo
UDK: 349.22
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključne reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
II deo
UDK: 349.22
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključne reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI I deo
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.22
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI
I deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključe reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI I deo
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.22
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI
I deo
I deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključe reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA II deo
NEDOUMICE
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.156(497.11)
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO
I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA
II deo
* Nikola Pantelić, viši javni tužilac u Beogradu.
Rezime: Tekst analizira ulogu žalbe u krivičnom postupku kao osnovnog pravnog sredstva za ispravljanje sudskih grešaka. U tekstu se podvlači šta žalba mora sadržati tj. propisane elemente i konkretne žalbene osnove kako bi bila pravno delotvorna. Posebno su razrađene apsolutno i relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka, koje mogu dovesti do ukidanja presude. Istaknuta je praksa domaćih i evropskih sudova u tumačenju pravila o nepristrasnosti sudije i razlozima za izuzeće. Zaključuje se da formalne greške postaju apsolutne tek kada zadovolje određene sadržinske uslove, a sam tekst ima jasan cilj da pruži praktični vodič za kvalitetnu izradu žalbe.
Ključne reči: žalba, bitne povrede, krivični postupak, nepristrasnost, presuda.
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA I deo
NEDOUMICE
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.156(497.11)
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA
I deo
* Nikola Pantelić, viši javni tužilac u Beogradu.
Rezime: Tekst analizira ulogu žalbe u krivičnom postupku kao osnovnog pravnog sredstva za ispravljanje sudskih grešaka. U tekstu se podvlači šta žalba mora sadržati tj. propisane elemente i konkretne žalbene osnove kako bi bila pravno delotvorna. Posebno su razrađene apsolutno i relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka, koje mogu dovesti do ukidanja presude. Istaknuta je praksa domaćih i evropskih sudova u tumačenju pravila o nepristrasnosti sudije i razlozima za izuzeće. Zaključuje se da formalne greške postaju apsolutne tek kada zadovolje određene sadržinske uslove, a sam tekst ima jasan cilj da pruži praktični vodič za kvalitetnu izradu žalbe.
Ključne reči: žalba, bitne povrede, krivični postupak, nepristrasnost, presuda.
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK II deo
NEDOUMICE
procesno pravo
UDK: 347.952(497.11)
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK
II deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Kada je osnov potraživanja verodostojna isprava, tada je po zakonskoj naredbi inicijalno merodavan izvršni postupak, a za slučaj da izvršni dužnik učini verovatnim razloge upotrebljene u prigovoru na rešenje o izvršenju koje je doneto na osnovu verodostojne isprave, dalji postupak se nastavlja u parnici a sud zastaje sa izvršnim postupkom, koji će se u svakom slučaju nastaviti. Njegov dalji tok tada određuje sadržaj pravnosnažne sudske odluke donete po pravilima parničnog postuka. Isključeno je u ovom slučaju neposedno podnošenje tužbe sudu, jer to nije slobodan izbor poverioca u materijalnom smislu. U članku su izloženi razlozi na tu temu.
Ključne reči: subjektivna građanska prava, predlog za izvršenje, verodostojna isprava, izvršni postupak, tužba, parnica.
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK
II deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Kada je osnov potraživanja verodostojna isprava, tada je po zakonskoj naredbi inicijalno merodavan izvršni postupak, a za slučaj da izvršni dužnik učini verovatnim razloge upotrebljene u prigovoru na rešenje o izvršenju koje je doneto na osnovu verodostojne isprave, dalji postupak se nastavlja u parnici a sud zastaje sa izvršnim postupkom, koji će se u svakom slučaju nastaviti. Njegov dalji tok tada određuje sadržaj pravnosnažne sudske odluke donete po pravilima parničnog postuka. Isključeno je u ovom slučaju neposedno podnošenje tužbe sudu, jer to nije slobodan izbor poverioca u materijalnom smislu. U članku su izloženi razlozi na tu temu.
Ključne reči: subjektivna građanska prava, predlog za izvršenje, verodostojna isprava, izvršni postupak, tužba, parnica.
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK I deo
NEDOUMICE
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.952(497.11)
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK
I deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Kada je osnov potraživanja verodostojna isprava, tada je po zakonskoj naredbi inicijalno merodavan izvršni postupak, a za slučaj da izvršni dužnik učini verovatnim razloge uporebljene u prigovoru na rešenje o izvršenju koje je doneto na osnovu verodostojne isprave, dalji postupak se nastavlja u parnici a sud zastaje sa izvršnim postupkom, koji će se u svakom slučaju nastaviti. Njegov dalji tok tada određuje sadržaj pravnosnažne sudske odluke donete po pravilima parničnog postuka. Isključeno je u ovom slučaju neposedno podnošenje tužbe sudu, jer to nije slobodan izbor poverioca u materijalnom smislu. U članku su izloženi razlozi na tu temu.
Ključne reči: subjektivna građanska prava, predlog za izvršenje, verodostojna isprava, izvršni postupak, tužba, parnica.
ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
OBLIGACIONO PRAVO
NEDOUMICE
UDK: 347.962.6(497.11)
ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je propust u radu Osnovnog suda u Nišu u parnici za naknadu nematerijalne štete. Naime, tužilja je kao drugotuženog označila osiguravajuće društvo i nakon održanog pripremnog ročišta, od strane punomoćnika tužilje, nakon što je izvršen uvid u polisu osiguranja putnika u javnom prevozu, utvrđeno je da drugotuženi nije pasivno legitimisan da bude tuženi u toj parnici i samim tim odmah nakon dva radna dana od dana održavanja pripremnog ročišta, tužilja je precizirala tužbeni zahtev u pogledu pravilnog označenja osiguravajućeg društva, koje po polisi i treba da bude tuženi i pasivno je legitimisan. Prvooznačeno osiguravajuće društvo bi na taj način eventualno imalo pravo samo na naknadu troškova odgovora na tužbu i pristupa pripremnom ročištu, ovako zbog propusta u radu suda, precizirani tužbeni zahtev sa pravilnim označenjem tuženog nikada nije združen spisima predmeta, zbog čijeg propusta je tužilja nakon okončanja parnice snosila troškove u visini od nekih 80.000,00 dinara, jer je postupak vođen pune dve godine. Sudija se pravdala da je predmet bio kod veštaka, ali podnesak kojim je tužilja pravilno označila tuženog je podnet sudu svega dva dana nakon održanog pripremnog ročišta, pa samim tim spis predmeta nikako nije mogao da bude kod veštaka radi veštačenja, jer je isto obavljeno tek nakon saslušanja tužilje kao stranke. Ono što je još interesantnije je činjenica da uvidom u libru evidentno stoji da je punomoćnik tužilje predao precizirani tužbeni zahtev i to kog datuma i kada, pa je sasvim nesuvislo da nikad nije združen spisima predmeta. Nakon uložene žalbe od strane prvooznačenog osiguravajućeg društva da isto nije pasivno legitimisano da bude tuženi u parnici za naknadu štete, Apelacioni sud u Nišu ukida presudu Osnovnog suda u Nišu i nakon dve godine, tužilja ukazuje sudu da je dva dana nakon pripremnog ročišta izvršila preciziranje i pravilno označenje tuženog, što prvostepeni sud uopšte nije cenio. Naravno, sada nakon dve godine novooznačeni tuženi nije želeo da stupi u parnicu, a postupajući sudija je tužilju „kaznila“ tako što je odbila tužbeni zahtev prema prvooznačenom tuženom osiguravajućem društvu, jer tužilji nakon dve godine trajanja parnice nije bilo u interesu da povuče tužbu u pogledu prvobitno označenog tuženog, pošto bi troškove snosila, već da kroz žalbu ukaže žalbenom sudu na propust u radu prvostepenog suda i samim tim ukaže na važnu činjenicu, a to je da zbog propusta u radu Osnovnog suda u Nišu. Međutim, ovakvi navodi tužilje ostali su bez uticaja na drugačiju odluku žalbenog suda, jer je isti ostao na istom stanovištu kao i prvostepeni sud da je tužilja tužbu uredila tek na ročištu i to 2023. godine, kada je punomoćnik tužilje ukazao prvostepenom sudu da je tužbu i tužbeni zahtev uredio mnogo ranije, ali svakako za ovakve propuste u radu niko ne odgovara, jer važi „princip zaštite“.
Ključne reči: Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o parničnom postupku, odgovornost za štetu, odgovornost Republike Srbije za greške u radu sudova, disciplinska odgovornost sudije, odgovornost zaposlenih u sudu za nesavestan rad.