Category Archives for "Tema broja"

Internet prevare – savremeni načini izvršenja i mere samozaštite

UDK: 343.533::004
342.738

INTERNET PREVARE – SAVREMENI NAČINI IZVRŠENJA I MERE SAMOZAŠTITE
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.

Rezime: Prevare nisu novost u miljeu kriminaliteta, ali se s pravom smatraju predominantnim načinom izvršenja kriminalnih aktivnosti u savremenim socijalnim i ekonomskim uslovima. Sa upotrebom interneta i pojavom onlajn okruženja u našoj privatnoj i javnoj svakodnevici, kao i globalnom komercijalizacijom interneta, načini zloupotrebe ličnih podataka radi prevarnih aktivnosti prilagodili su se onlajn okruženju virtuelne realnosti. Pošto sajber kriminalci zloupotrebljavaju informatičke tehnologije u onlajn okruženju internetove globalne komunikacione mreže bez prostornog i vremenskog ograničenja, neophodno je poznavanje načina izvršenja ovakvih delikata zbog njihovog efektivnog i efikasnog razotkrivanja i suzbijanja. Polazeći od toga, a nakon upoznavanja sa mogućim i najčešćim rizicima od aktuelnih načina izvršenja prevara, umesto zaključka će biti iznete prateće preporuke za zaštitu pravnih i fizičkih lica od posledica pomenutih ilegalnih aktivnosti.

Ključne reči: visokotehnološki kriminal, savremene internet prevare, aktuelni načini izvršenja, mere samozaštite.

Sudska praksa kao izvor pravnog poretka

UDK:340.142

SUDSKA PRAKSA KAO IZVOR PRAVNOG PORETKA
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Pravni sistem čine isključivo propisi, u određenom hijerarhijskom poretku. Pravni poredak čine propisi i stvarno ponašanje ljudi u njihovoj primeni, što i stvara razliku između normativnog i stvarnog. Sudska praksa nije izvor prava, ali jeste izvor pravnog poretka.

Ključne reči: pravni sistem, pravni poredak, sudska praksa, normativno i stvarno.

Pravo i stvarnost

UDK: 340.131

PRAVO I STVARNOST
Dr Marko Trajković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
*Rad je rezultat istraživanja na projektu: ”Usklađivanje prava Srbije sa pravom Evropske unije”, koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Nišu u periodu 2013-2020. godine.

Rezime: Odnos prava i stvarnosti nalazi se na samom nivou primene prava, jer te iste primene neće biti ukoliko se pravo svojom sadržinom suprotstavlja stvarnosti. Tada nije moguće primeniti pravo, a ono je stvoreno isključivo za primenu. Postoji više ravni neslaganja prava sa stvarnošću, a jedna od najčešćih je „nepromišljenost“ zakonopisca kada stvara pravnu normu, koja usput i obavezuje, jer pravna norma nije stvorena zbog „razgovora“ već je imperativnog karaktera. Na taj način onome ko je u odnosu na državu u statusu podređenog upućena je zapovest koju mora da izvrši.
Ta pomenuta „nepromišljenost“ vezana je najpre za realne mogućnosti, koje i čine samu stvarnost, tog datog društva, a potom i za same vrednosti koje se na taj način iz pravnog sistema, kao normativnog dela pravnog poretka, prenose u stvarnost.

Ključne reči: Pravo. – Stvarnost. – Vrednost. – Mogućnost. – Potreba.

Instrumentarijum za poboljšanje efikasnosti rada Evropskog suda za ljudska prava, sa osvrtom na protokol broj 16

UDK: 341.645.5(4)
341.231.14

INSTRUMENTARIJUM ZA POBOLJŠANJE EFIKASNOSTI RADA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA, SA OSVRTOM NA PROTOKOL BROJ 16
Milica Zlatković, sudija Apelacionog suda u Nišu.

Rezime: Nakon što je 1950. godine usvojena, Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, je radi usklađivanja sa razvojem savremenog društva nekoliko puta bila podvrgnuta dopunama i izmenama i u tu svrhu doneto je ukupno 16 protokola, od kojih su do sada, protokoli broj 11 i 14 doneli značajnije promene u sastavu i načinu rada Evropskog suda za ljudska prava, a sve u cilju što efikasnijeg sistema pružanja pravne zaštite. Takođe, u cilju postizanja dugoročnih rezultata, glavne smernice za reformu, pre svega Evropskog suda za ljudska prava, bile su predmet razmatranja međudržavnih konferencija, na osnovu kojih su usvojene Deklaracije iz Interlakena, Izmira, Brajtona, Brisela i Kopenhagena. Navedenim deklaracijama, pored ostalog, potvrđena je važnost „sistema supsidijarnosti“, koji je zvanično uveden sa Protokolom broj 15, iako je na neformalan način zapravo bio prisutan od samog nastanka Konvencije, a koji podrazumeva obavezu država članica da prava i slobode utvrđene Konvencijom budu u potpunosti osigurani na nacionalnom nivou, što se u praksi pojedinih država, među kojima Republika Srbija svakako ima vodeće mesto, pokazalo kao veoma težak proces. U cilju još većeg unapređenja pravne zaštite, a pre svega u cilju prevencije budućih slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava, donet je Protokol broj 16, koji je stupio na snagu 1. avgusta 2018. godine, nakon što ga je deset država članica potpisalo i ratifikovalo i koji prema mišljenju autora, svakako zavređuje znatnu pažnju, jer možda i više od ostalih protokola utiče na poboljšanje sudskog dijaloga između Evropskog suda za ljudska prava i domaćih sudova. Ovim protokolom se zapravo vrši prevencija budućih slučajeva pred Evropskim sudom kroz mogućnost traženja „savetodavnog mišljenja“, koje uistinu iako neobavezujuće, državi zapravo daje mogućnost da prihvatanjem istog, sama, u svom pravnom sistemu, spreči potencijalno kršenje ljudskih prava i osnovnih sloboda, a samim tim i unapredi nivo pravne zaštite i vladavine prava. Međutim, Republika Srbija do danas nije ratifikovala ovaj protokol, iz za sada stručnoj javnosti nepoznatih zvaničnih razloga. No, nezavisno od toga, svrha ovog rada je da ukaže na učinkovitost koju ovaj protokol pruža, a sve u cilju unapređenja standarda ljudskih prava na nacionalnom nivou i sprečavanja nastanka novih sudskih sporova, što je prema mišljenju autora, bila i svrha njegovog donošenja.

Ključne reči:
ljudska prava, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, savetodavna mišljenja, načelo supsidijarnosti, Protokol broj 16 uz Konvenciju.

Pravično suđenje

UDK: 347.9(497.11)
342.722:347.962.6

PRAVIČNO SUĐENJE
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.

Rezime: Vladavina prava zasnovana je na neotuđivim ljudskim i manjinskim pravima, koja se na osnovu Ustava RS neposredno primenjuju. Zaštita istih prava osigurava se prvenstveno putem ustavne žalbe, Ustavnom sudu RS, ali i kroz sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koji je jedino ovlašćen da tumači i utvrđuje standarde za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ustavna garancija prava na pravično suđenje (pošteno suđenje), pored ostalog, sastoji se u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg organa, odnosno suda. Zbog moguće povrede prava na pravično suđenje u sudskom postupku čiji je jedan aspekt i žalbeni postupak isto pravo uživa zaštitu po članu 6. stav 1. Konvencije. Ovaj članak je pokušaj da se ukaže na osnovne principe utvrđene u presudama Evropskog suda za ljudska prava, ustavnosudsku praksu u RS i praksu redovnih sudova u odnosu na pravično suđenje u žalbenom postupku i moguću povredu istog prava. Navedena povreda prvenstveno nastaje zbog pogrešne primene procesnih pravila koja se odnose na žalbu u žalbenom ili reviziju u revizijskom postupku. Pravila i standardi Evropskog suda za ljudska prava u osnovi mogu da se u žalbenom postupku promatraju kroz neposrednu ocenu dokaza u žalbenom postupku, ili propust žalbenog suda da oceni sve žalbene navode stranaka, nejednakost stranaka u žalbenom postupku i povredi prava na obrazloženu sudsku odluku. Pravično suđenje je osnovno pravo stranaka u sudskom postupku, bez obzira na prirodu istog postupka i položaj stranaka u istom. Navedeno načelo obuhvata veći broj procesnih pravila i prava stranaka tako da se može u značenju ljudskog prava govoriti o „složenom ljudskom pravu“ i može se razmatrati sa različitih aspekata. Pravičnost u osnovi podrazumeva ravnopravan tretman stranaka u postupku i obavezu stranaka da se procesnim pravima savesno koriste, pa je posebno interesantan odnos istih povreda u odnosu na značenje bitnih povreda odredaba parničnog postupka predviđenih Zakonom o parničnom postupku.

Ključne reči: vladavina prava, pravično suđenje, jednakost oružja, kontradiktornost postupka, ocena dokaza, obrazložena sudska odluka.

Jednakost je najvažniji deo pravičnosti**

Priroda Odluke o proglašenju vanrednog stanja

UDK: 342.531.42(497.11)
342.77(497.11)

PRIRODA ODLUKE O PROGLAŠENJU VANREDNOG STANJA
– Povodom novinske polemike s profesorom Ratkom Markovićem –
Prof. dr Zoran R. Tomić, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Rezime: Polemišući sa profesorom Ratkom Markovićem o svojstvima odluke o proglašenju vanrednog stanja (Odluka), pisac smatra da nije posredi akt donet po slobodnoj oceni, a ni “akt-uslov” deklarativnog karaktera. U članku je razložno branjeno gledište da je Odluka osoben opšti pravni akt zasnovan na Ustavu – izvor vanrednog prava za ostale “akte krize” koji iz njega proizlaze – privremenog trajanja, nadzakonske pravne snage i konstitutivnog karaktera. Ona je lex specialis, a ne lex individualis. Predstavlja neophodan i hitan, delotvoran državno-pravni odgovor – usmeren erga omnes – na stvarno i neotklonjivo nastupanje Ustavom predviđenih izuzetnih i kardinalnih (ne)prilika, “kad javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana”.

Ključne reči: vanredno stanje, odluka, pravna priroda, konstitutivnost, lex specialis.

Pravni položaj savetnika za zaštitu prava pacijenata

UDK: 342.726:616-052(497.11)
614.253.83(497.11)

PRAVNI POLOŽAJ SAVETNIKA ZA ZAŠTITU PRAVA PACIJENATA
Prof. dr Velisav Marković, vanredni profesor, Fakultet zdravstvenih i poslovnih studija iz Valjeva, Univerzitet Singidunum.
Milorad Marjanović, saradnik u nastavi, Fakultet zdravstvenih i poslovnih studija iz Valjeva, Univerzitet Singidunum.

Rezime: Zaštitu prava pacijenata obezbeđuje lokalna samouprava, određivanjem lica koje obavlja poslove savetnika za zaštitu prava pacijenata i obrazovanjem Saveta za zdravlje. Savetnik pacijenata obavlja poslove zaštite prava pacijenata po podnetim prigovorima i pruža potrebne informacije i savete u vezi sa pravima pacijenata prilikom pružanja zdravstvenih usluga u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, visokoškolskim ustanovama zdravstvene struke koji obavljaju zdravstvenu delatnost i drugim pravnim licima koja obavljaju određene poslove iz zdravstvene delatnosti.
U radu autori predstavljaju pravni položaj savetnika za zaštitu prava pacijenata u pravu Srbije, uporednopravna rešenja, dosadašnje rezultate savetnika pacijenata grada Valjeva i predlažu mere za unapređenje njegovog položaja, odnosno mere za unapređenje ostvarivanja prava pacijenata.

Ključne reči: prava pacijenata, zaštita prava pacijenata, savetnik za zatitu prava pacijenata, Savet za zdravlje.

Vanredno stanje po Ustavu i u stvarnosti

UDK: 342.531.42(497.11)
342.76(497.11)

VANREDNO STANJE PO USTAVU I U STVARNOSTI
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Ustav određuje da vanredno stanje uvodi Narodna skupština “kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana”, a ako ona nije u mogućnosti da se sastane to zajedno čine predsednici Republike, Narodne skupštine i Vlade, s tim što njihovu odluku u roku od narednih 48 sati, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane, konvalidira Narodna skupština, kao izvorni organ odlučivanja. U stvarnosti nije bilo tako, jer su odluku o proglašenju vanrednog stanja donela tri predsednika, pre proglašenja epidemije, a nemogućnost sastajanja narodnih poslanika pravdana je odlukom o zabrani okupljanja više od pedeset građana, koju je Vlada donela pre proglašenja epidemije. Narodni poslanici su se okupili tek 45 dana nakon proglašenja vanrednog stanja, kada je rizik zaražavanja bio daleko veći nego kad je Narodna skupština trebalo da, u skladu sa Ustavom, odlučuje o postojanju uslova za proglašenje vanrednog stanja.

Ključne reči: epidemija, vanredno stanje, Narodna skupština, tri predsednika.

Pet godina primene Zakona o zaštiti uzbunjivača

UDK: 343.85:343.352(497.11)
342.726-057.1:343.353(497.11)

PET GODINA PRIMENE ZAKONA O ZAŠTITI UZBUNJIVAČA
Dr Vesna Bilbija, viši savetnik u Upravnom sudu Republike Srbije.

Rezime: Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 25. novembra 2014. godine dugo najavljivani Zakon o zaštiti uzbunjivača. Zakon je objavljen u “Službenom glasniku RS”, br. 128/2014, stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjuje se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, tačnije od 5. juna 2015. godine. Donošenjem ovog lex specialis Republika Srbija je preduzela neophodne korake za odlučnu borbu protiv korupcije putem uređenog normativnog okvira i jačanja legitimnih institucija sistema. Zakon o zaštiti uzbunjivača je pet godina u primeni i u ovom radu iznete su teškoće i dileme koje su se javile tokom tog perioda.

Ključne reči: uzbunjivač, unutrašnje uzbunjivanje, spoljašnje uzbunjivanje, uzbunjivanje javnosti, zloupotreba uzbunjivanja, naknada štete.

Praksa Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na Republiku Srbiju u vezi s neizvršenjem odluka domaćih sudova u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom

UDK: 347.951:341.645(4)

Dr Nataša PLAVŠIĆ

PRAKSA EVROPSKOG SUDAZA LJUDSKA PRAVA U ODNOSU NA REPUBLIKU SRBIJU U VEZI
S NEIZVRŠENJEM ODLUKA DOMAĆIH SUDOVA U KOJIMA JE DUŽNIK PREDUZEĆE SA VEĆINSKIM DRUŠTVENIM KAPITALOM

Rezime: Evropski sud za ljudska prava se u velikom broju predmeta razmatranih protiv Republike Srbije bavio pitanjem neizvršenja odluka domaćih sudova u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom i razvio bogatu praksu s tim u vezi. Ta praksa je postala dobro ustaljena praksa, pa se ovi predmeti danas u Sudu u Strazburu razmatraju u proceduri WECL fast track. Svakako da je najvažniji stav za ovu grupu predmeta da država snosi odgovornost za dugove društvenih preduzeća utvrđene domaćim odlukama. Zbog brojnosti do sada razmatranih predmeta i donetih presuda, kao i njihovog značaja za nacionalni pravni sistem, u radu je izložena i analizirana relevantna praksa i stavovi Evropskog suda u vezi sa pitanjem neizvršenja pravnosnažnih odluka domaćih sudova u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom, sa posebnim osvrtom na najnoviju praksu u vezi s pitanjem visine naknade nematerijalne i materijalne štete koja se pred Evropskim sudom dosuđuje u ovoj grupi predmeta.

Ključne reči: Evropski sud, Ustavni sud, dugovi društvenih preduzeća, nematerijalna i materijalna šteta, pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu.

1 2 3 7