Category Archives for "Tema broja"

Pravni položaj savetnika za zaštitu prava pacijenata

UDK: 342.726:616-052(497.11)
614.253.83(497.11)

PRAVNI POLOŽAJ SAVETNIKA ZA ZAŠTITU PRAVA PACIJENATA
Prof. dr Velisav Marković, vanredni profesor, Fakultet zdravstvenih i poslovnih studija iz Valjeva, Univerzitet Singidunum.
Milorad Marjanović, saradnik u nastavi, Fakultet zdravstvenih i poslovnih studija iz Valjeva, Univerzitet Singidunum.

Rezime: Zaštitu prava pacijenata obezbeđuje lokalna samouprava, određivanjem lica koje obavlja poslove savetnika za zaštitu prava pacijenata i obrazovanjem Saveta za zdravlje. Savetnik pacijenata obavlja poslove zaštite prava pacijenata po podnetim prigovorima i pruža potrebne informacije i savete u vezi sa pravima pacijenata prilikom pružanja zdravstvenih usluga u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, visokoškolskim ustanovama zdravstvene struke koji obavljaju zdravstvenu delatnost i drugim pravnim licima koja obavljaju određene poslove iz zdravstvene delatnosti.
U radu autori predstavljaju pravni položaj savetnika za zaštitu prava pacijenata u pravu Srbije, uporednopravna rešenja, dosadašnje rezultate savetnika pacijenata grada Valjeva i predlažu mere za unapređenje njegovog položaja, odnosno mere za unapređenje ostvarivanja prava pacijenata.

Ključne reči: prava pacijenata, zaštita prava pacijenata, savetnik za zatitu prava pacijenata, Savet za zdravlje.

Vanredno stanje po Ustavu i u stvarnosti

UDK: 342.531.42(497.11)
342.76(497.11)

VANREDNO STANJE PO USTAVU I U STVARNOSTI
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Ustav određuje da vanredno stanje uvodi Narodna skupština “kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana”, a ako ona nije u mogućnosti da se sastane to zajedno čine predsednici Republike, Narodne skupštine i Vlade, s tim što njihovu odluku u roku od narednih 48 sati, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane, konvalidira Narodna skupština, kao izvorni organ odlučivanja. U stvarnosti nije bilo tako, jer su odluku o proglašenju vanrednog stanja donela tri predsednika, pre proglašenja epidemije, a nemogućnost sastajanja narodnih poslanika pravdana je odlukom o zabrani okupljanja više od pedeset građana, koju je Vlada donela pre proglašenja epidemije. Narodni poslanici su se okupili tek 45 dana nakon proglašenja vanrednog stanja, kada je rizik zaražavanja bio daleko veći nego kad je Narodna skupština trebalo da, u skladu sa Ustavom, odlučuje o postojanju uslova za proglašenje vanrednog stanja.

Ključne reči: epidemija, vanredno stanje, Narodna skupština, tri predsednika.

Pet godina primene Zakona o zaštiti uzbunjivača

UDK: 343.85:343.352(497.11)
342.726-057.1:343.353(497.11)

PET GODINA PRIMENE ZAKONA O ZAŠTITI UZBUNJIVAČA
Dr Vesna Bilbija, viši savetnik u Upravnom sudu Republike Srbije.

Rezime: Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 25. novembra 2014. godine dugo najavljivani Zakon o zaštiti uzbunjivača. Zakon je objavljen u “Službenom glasniku RS”, br. 128/2014, stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjuje se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, tačnije od 5. juna 2015. godine. Donošenjem ovog lex specialis Republika Srbija je preduzela neophodne korake za odlučnu borbu protiv korupcije putem uređenog normativnog okvira i jačanja legitimnih institucija sistema. Zakon o zaštiti uzbunjivača je pet godina u primeni i u ovom radu iznete su teškoće i dileme koje su se javile tokom tog perioda.

Ključne reči: uzbunjivač, unutrašnje uzbunjivanje, spoljašnje uzbunjivanje, uzbunjivanje javnosti, zloupotreba uzbunjivanja, naknada štete.

Praksa Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na Republiku Srbiju u vezi s neizvršenjem odluka domaćih sudova u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom

UDK: 347.951:341.645(4)

Dr Nataša PLAVŠIĆ

PRAKSA EVROPSKOG SUDAZA LJUDSKA PRAVA U ODNOSU NA REPUBLIKU SRBIJU U VEZI
S NEIZVRŠENJEM ODLUKA DOMAĆIH SUDOVA U KOJIMA JE DUŽNIK PREDUZEĆE SA VEĆINSKIM DRUŠTVENIM KAPITALOM

Rezime: Evropski sud za ljudska prava se u velikom broju predmeta razmatranih protiv Republike Srbije bavio pitanjem neizvršenja odluka domaćih sudova u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom i razvio bogatu praksu s tim u vezi. Ta praksa je postala dobro ustaljena praksa, pa se ovi predmeti danas u Sudu u Strazburu razmatraju u proceduri WECL fast track. Svakako da je najvažniji stav za ovu grupu predmeta da država snosi odgovornost za dugove društvenih preduzeća utvrđene domaćim odlukama. Zbog brojnosti do sada razmatranih predmeta i donetih presuda, kao i njihovog značaja za nacionalni pravni sistem, u radu je izložena i analizirana relevantna praksa i stavovi Evropskog suda u vezi sa pitanjem neizvršenja pravnosnažnih odluka domaćih sudova u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom, sa posebnim osvrtom na najnoviju praksu u vezi s pitanjem visine naknade nematerijalne i materijalne štete koja se pred Evropskim sudom dosuđuje u ovoj grupi predmeta.

Ključne reči: Evropski sud, Ustavni sud, dugovi društvenih preduzeća, nematerijalna i materijalna šteta, pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu.

Estetika i pravo

UDK: 340.12

ESTETIKA I PRAVO
Dr Dragan M. Mitrović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji.

Rezime: Estetika pripada tradicionalnoj grani filozofije – aksiologiji, koja se zajedno sa etikom bavi vrednostima. Razlika između ove dve „podgrane“ aksiologije sastoji se u tome što se estetika bavi umetnošću kao posebnim oblikom ljudskog stvaralaštva, tj. pojmovima lepog i skladnog, što nije slučaj sa etikom koja se bavi izučavanjem morala, tj. pojmovima dobrog i ispravnog. Može se ustvrditi kako ukrštanjem sile sa pravom nastaje civilizacija, a ukrštanjem etike sa estetikom kultura.
Naročito savremeno pravo teži ka srazmernosti i skladu. Srazmernost je oznaka za pravdu, koja kao najviša vrednost nije samo istinita već i lepa zbog svoje istinitosti i skladnosti. Takva lepota je neuporedivo važnija od lepote tehničke ispravnosti prava, koja je od pravničkog zanata do vrhunske umetnosti uzdignuta znatno kasnije, i ne mora da bude istinita uprkos estetičnosti kojom ispravnost može da zaseni ljudski um.
Pravo je estetsko kad je skladno sastavljeno i izloženo na pravni ili neki drugi prigodan način, dok pravna estetika nastaje kao nužna posledica razvoja i brušenja pravne misli sačuvane u pravničkim tekstovima i izrekama. Ta nepresušna želja za lepim je najuspešnije pretočena u nekoliko svetski poznatih zakonika. Oni pokazuju da je ljudski rod oduvek težio ne samo ka dostizanju istinitosti i ispravnosti, već i lepote. Takvo nastojanje da pravo ne bude samo istinito i ispravno, već i skladno u smislu lepog i pravednog, traje do danas. Ono je živo svedočanstvo o mogućnostima ljudske civilizovanosti.

Ključne reči: Estetika. – Istinitost. – Ispravnost. – Srazmernost. – Sklad. – Pravda. – Pravo.

Zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji – Važeći normativni okvir

UDK: 331.5-054.6(497.11)

ZAPOŠLJAVANJE STRANACA U REPUBLICI SRBIJI
Važeći normativni okvir
Dr Vesna Bilbija, viši savetnik u Upravnom sudu Republike Srbije.

Rezime: Tema ovog rada su novine u zakonskom regulisanju zapošljavanja stranaca u Republici Srbiji, imajući u vidu poslednji Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca koji je objavljen u “Službenom glasniku RS”, br. 31/19 od 29. 4. 2019. godine i stvarno stanje koje ovo pitanje stavlja u žižu normativne aktivnosti.
Naime, direktne strane investicije kao razvojna šansa domaćih kompanija i šansa za dugoročno povećanje proizvodnje, zaposlenosti i životnog standarda, podrazumevaju veći broj radnog angažovanja stranih državljana. Dalje razvijanje povoljnijeg poslovnog okruženja i privlačenja stranih investicija, nalaže preciziranje zakonskih odredbi kojima se vrši pojednostavljenje postupka izdavanja dozvole za rad. S druge strane, ovo pitanje aktuelizuje i to što zbog ekonomske migracije iz Republike Srbije, problem nedostatka radne snage postaje sve veći, a obuhvata kvalifikovane i obučene stručnjake, kao i nekvalifikovanu radnu snagu. Takođe, u vezi sa zapošljavanjem stranaca, treba imati u vidu pojačanu migratornu situaciju koja je zahvatila našu zemlju.

Ključne reči: stranac, zapošljavanje, dozvola za rad, migracija radne snage.

Primena vrednosti tokom primene prava

UDK 340.131

PRIMENA VREDNOSTI TOKOM PRIMENE PRAVA
Dr Marko Trajković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Rad je rezultat istraživanja na projektu: ”Usklađivanje prava Srbije sa pravom Evropske unije”, koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Nišu u periodu 2013 – 2019. godine.

Rezime: Razlika između vrednosti i primene prava i razlika između propisanog, odnosno onoga što je zapovednim tonom ispisano u zakonima i sama primena zakona predstavlja kamen spoticanja i klizavu nizbrdicu za svaki pravni sistem. Dakle, nije dovoljno samo „ceremonijalno“ ukazati na vrednosti odnosno zabeležiti te vrednosti u zakonima, već je neophodno i njihovo sprovođenje odnosno stavljanje u „pogon“. Društvo i država moraju da svojim snagama obezbede sprovođenje zakona za koje se pretpostavlja, doduše ta je pretpostavka oboriva, da u sebi nose vrednosti.
Sam niz vrednosti govori o sopstvenom značaju, odnosno i samo pravo kao vrednost mora da se ostvari da bi se ostvarila njegova primarna uloga, a to je prema Gustavu Radbruhu (Gustav Radbruch) da služi pravdi. Mada bi „oprezniji“ pravnik rekao da je zadatak vrednosti koje su našle svoje mesto u zakonima da služe održanju konkretnog pravnog poretka.

Ključne reči: Pravo. – Vrednosti. – Primena. – Jeste. – Treba.

Dokazivanje i veštačenje mobinga

UDK: 347.94:343.62-057.16(497.11)

DOKAZIVANJE I VEŠTAČENJE MOBINGA
Olga Vučković Kićanović, Fides – konsalting za radno pravo i ljudske resurse.

Rezime: Deklarativno utvrđivanje mobinga osnov je za ostvarenje svih konstitutivnih tužbenih zahteva iz člana 30. ZSZR: zabrane daljeg vršenja mobinga, otklanjanja posledica zlostavljanja, naknade štete i objave presude. Mobing prvo treba razdvojiti od kršenja drugih radnih i socijalnih prava, zbog čega je neophodno poznavati set zakona koji uređuju rad, ali i interna akta i poslovnu politiku poslodavca. Dalje, treba prepoznati eventualnu zloupotrebu prava na zaštitu od mobinga iz lukrativnih razloga, u čemu je ključna psihološka procena doživljenog mobinga. Odstupanje od klasičnog dokaznog postupka prebacivanjem tereta dokazivanja sa tužioca na tuženoga usporava rad sudova i stvara neujednačenu praksu i pravnu nesigurnost. Veštačenje mobinga vrši veštak medicine rada u timu sa psihologom, psihijatrom i drugim medicinskim profilima, u zavisnosti od tražene informacije. Za kvantifikaciju mobinga sve češće se koristi mobingometrija, kojom se utvrđuje stepen oštećenja zdravlja na osnovu stepena intenziteta i trajanja mobinga („količina mobinga – QM“). U procesuiranju i utvrđivanju mobinga i njegovih posledica neophodan je multidisciplinarni pristup, uz sagledavanje pravnog, psihološkog i socijalnog aspekta ove kompleksne pojave.

Ključne reči: mobing, mobirajuća ponašanja, veštačenje, mobingometrija, posledice mobinga.

Izmene i dopune materijalnog, procesnog i izvršnog krivičnog zakonodavstva Srbije iz 2019. godine

UDK: 343.2/.7(497.11)

IZMENE I DOPUNE MATERIJALNOG, PROCESNOG I IZVRŠNOG KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA SRBIJE IZ 2019. GODINE
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.

Rezime: Sredinom 2019. godine došlo je do značajnih izmena u materijalnom, procesnom i izvršnom krivičnom zakonodavstvu, koje se odnose na suzbijanje teških krivičnih dela u sferi organizovanog kriminala, terorizma, korupcije, pranja novca, i sveukupnog finansijskog kriminaliteta. Nesporno je da se donošenje Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2019. godine direktno odrazilo i na noveliranje odredbi Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, dok bi se za novelu Zakonika o izvršenju krivičnih sankcija moglo zaključiti da nije u neposrednoj vezi sa tim, ali se definitivno uklapa u tekuće reforme krivičnog zakonodavstva. Polazeći od toga, u radu su izloženi struktura i ključni sadržaji novodonetih zakona, koji će se delimično primenjivati od decembra 2019. godine, ukazano je na razloge za njegovo donošenje, precizirani su vidovi i modaliteti kriminaliteta na koje se oni odnose, i analizirane novine u njihovom sadržaju s ciljem procene realnog značaja pomenutih zakona za krivičnopravnu teoriju i praksu. To posebno važi za uvođenje kazne doživotnog zatvora u naš pravni sistem, ali i za ispunjavanje obaveza proisteklih iz izveštaja komiteta međuvladinih tela MANIVAL i FATF, kao i odredbi Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma.

Ključne reči: Krivični zakonik, krivični postupak, doživotni zatvor, uslovni otpust, oduzimanje imovine, sudija za izvršenje.

Neophodnost donošenja novog Zakona o upravnim sporovima

UDK: 35.077.2(497.11)

NEOPHODNOST DONOŠENJA NOVOG ZAKONA O UPRAVNIM SPOROVIMA
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda u penziji.

Rezime: Donošenjem novog Zakona o opštem upravnom postupku, ukazala se nužna potreba za odgovarajućim (boljim) rešenjima u Zakonu o upravnim sporovima. Naravno, uz donošenje novog ZUS-a nužno je pripremiti potpunu reformu upravnog sudstva izmenama i drugih odgovarajućih zakona. Na taj način će se država Srbija u ovoj za njene građane i pravna lica važnoj oblasti ostvarivanja svojih prava i pravnih interesa, svrstati u red pravno uređenih država što će doprineti i njenom, još većem, međunarodnom ugledu. U traženju najboljih rešenja, modeli pravno uređenih država u Evropi će nam uveliko pomoći.
Autor smatra da ubuduće, izmene i dopune dva važna procesna zakona, ZUP-a i ZUS-a, moraju da se vrše jednovremeno i usklađeno, kako se ne bi pojavljivali problemi u njihovoj vremenskoj važnosti.

Ključne reči: Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o upravnim sporovima.

1 2 3 7