Category Archives for "Tema broja"

PROBLEMI REGISTRACIJE NEPOKRETNOSTI U SRBIJI I PRAVCI ZA NJIHOVO REŠAVANJE

TEMA BROJA

IMOVINSKO PRAVO

UDK: 347.235(497.11)
COBISS.SR-ID 141310729

PROBLEMI REGISTRACIJE NEPOKRETNOSTI U SRBIJI I PRAVCI ZA NJIHOVO REŠAVANJE
* Dr Miloš Živković, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Rezime: Dosadašnji rad na reformi registra nepokretnosti rezultirao je znatnim poboljšanjem ažurnosti podataka za veliki broj nepokretnosti, ali se srpski registar nepokretnosti ponovo nalazi na prekretnici. Najznačajniji problemi u radu katastra nepokretnosti danas su zaostali predmeti i nelegalna gradnja. Krajnji cilj nove etape reforme je postizanje potpune ažurnosti katastra nepokretnosti u realnom vremenu i stvaranje novog, jasnog i znatno jednostavnijeg pravnog okvira za privatnopravni režim nepokretnosti (usvajanje stvarnopravnog zakonika). Nelegalna gradnja dovodi do postojanja „nevidljivih“ nepokretnosti, a postojanje „zaostalih“ predmeta dovodi do neažurnosti podataka o nepokretnostima koje su, kao takve registrovane. Razume se, postoje i drugi problemi u radu katastra nepokretnosti, ali ova dva su najznačajnija jer su sistemske prirode. Prvi problem bi trebalo rešiti reformom postupka ozakonjenja (legalizacije) i uvođenjem nekog modela masovne legalizacije. Drugi problem se svodi na nespremnost i nesposobnost katastra nepokretnosti da obavi onaj deo zadatka koji se odnosi na ono što RGZ naziva „utvrđivanjem prava“, a što se inače odnosi na odlučivanje o tome da li su ispunjeni materijalnopravni i formalni uslovi za sprovođenje upisa. Teorijski govoreći, ovaj problem moguće je rešiti na osnovu dva različita koncepta: jačanjem sopstvenih kapaciteta katastra nepokretnosti ili poveravanjem posla utvrđivanja prava u potpunosti obveznicima dostave (a moguća je i kombinacija ovih koncepata). Predlog sveobuhvatne reforme koji je tokom 2023. godine izradila ekspertska grupa NALED predviđa stvaranje tri koloseka za rešenje problema zaostalih predmeta. Prvi kolosek bi bio postupak pred komisijama koje bi se obrazovale za obavljanje tog posla, drugi kolosek bi bio vanparnični postupak koji bi se odvijao pred javnim beležnicima a treći izvršni postupak koji bi se odvijao pred javnim izvršiteljima. Rezultat rada na nekom od ovih koloseka bio bi utvrđivanje imaoca prava (ako su ispunjeni svi uslovi) ili verovatnog imaoca prava (ako nešto nedostaje), što bi se upisivalo u registar i naknadno vodilo konačnom sticanju prava, protekom zakonskog roka bez protivljenja trećih lica. Ako bi se ovaj model pokazao uspešnim u pogledu zaostalih predmeta, valjalo bi razmišljati o tome da on preraste u trajno rešenje i putokaz za dalje reforme registra nepokretnosti u Srbiji.
Ključne reči: Katastar nepokretnosti. Reforma katastra. Utvrđivanje prava na nepokretnostima.

NAČIN I USLOVI IZMIRENJA POTRAŽIVANJA U POSTUPKU PRINUDNE LIKVIDACIJE DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE

TEMA BROJA

PRIVREDNO PRAVO

UDK: 347.728.5:368.03
COBISS.SR-ID 138708489

NAČIN I USLOVI IZMIRENJA POTRAŽIVANJA U POSTUPKU PRINUDNE LIKVIDACIJE DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE

* Prof. dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji.
** Sabahudin Dž. Tahirović, advokat

Rezime: Predmet ovog rada je utvrđenje pravne prirode roka za prijavu potraživanja u postupku prinudne likvidacije društva za osiguranje. U iznalaženju pravno valjanog odgovora za to pitanje izvršena je analiza upućujućih odredbi Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje o dopuštenosti primene odgovarajućih pravnih pravila Zakona o stečaju u postupcima prinudne likvidacije društava za osiguranje. Saglasno tome određen je i pravni domašaj shodne primene odredbi Zakona o stečaju u postupku prinudne likvidacije društava za osiguranje. Na temelju iznete argumentacije izveden je zaključak da rok za prijavu potraživanja u postupku prinudne likvidacije društava za osiguranje ima instruktivni, a ne prekluzivni karakter. S tim u vezi napravljena je razlika u pogledu načina i obima izmirenja prijavljenih i neprijavljenih potraživanja prema likvidacionom dužniku do datuma deobe likvidacione mase sa stanovišta izmirenja istih iz sredstava likvidacione mase, odnosno sredstava ostvarenog likvidacionog ostatka.
Ključne reči: prinudna likvidacija, društvo za osiguranje, rok za prijavu potraživanja, namirenje poverilaca, stečaj.

IZAZOVI TOKOM PRIMENE PRAVNE NORME

TEMA BROJA

FILOZOFIJA PRAVA

UDK 340.131
COBISS.SR-ID 133266697

IZAZOVI TOKOM PRIMENE PRAVNE NORME**

* Dr Marko Trajković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
** Rad je rezultat istraživanja na projektu: „Odgovornost u pravnom i društvenom kontekstu“, koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, u periodu 2021-2025. godine.

Rezime: Kako pravni poredak pored svog normativnog elementa, sadrži i faktički, odnosno ponašanje ljudi po pravnim normama, potrebna je primena prava da bi se ljudi ponašali po pravnim normama, koja je u najširem mogućem smislu reči „pretvaranje prava u stvarnost, njegovo ostvarivanje“,1) a u tome i leže izazovi. Što znači da se ljudi zapravo ponašaju po pravnim normama, te se ona može označiti kao „praktična delatnost ljudi“, ali se ova praktična delatnost može posmatrati i u užem smislu te je onda to primena opšte pravne norme na konkretan slučaj ili izvođenje pojedinačne norme za taj konkretan slučaj iz opšte norme, što je već izazov sam po sebi. Naravno, ovo značenje možemo suziti i vezati primenu prava samo na izvršenje sankcije.2) Iz ovakve postavke proizlazi da primena prava podrazumeva postojanje pravne norme koja će se primeniti, postojanje pravnog subjekta koji će normu primeniti i konkretnog slučaja koji zahteva primenu prava. Ono što se bavljenjem pravom može odmah primetiti je da je primena prava relativno složen proces, jer je nekada teško uskladiti i načiniti logičku celinu onih elemenata koji čine primenu prava. Nekada je moguće da i ne primetimo, a primenjujemo pravo, poput situacije kada primenjujemo ustavnu normu o slobodi kretanja, kada se krećemo. Postoje i oni slučajevi koje Ronald Dvorkin naziva teški slučajevi (hard cases), kada primena zahteva više od pukog poznavanja prava i pravnog sistema kada onaj ko primenjuje pravo mora da iskoristi celokupno svoje znanje iz svih oblasti. Pošto se pravna norma razlikuje od ostalih društvenih normi, time što iza sebe ima aparat prisile, jasno je da se o primeni pravnih normi staraju državni organi, za koje je ova primena izazov.
Ključne reči: Pravo. Primena prava. Tumačenje prava. Pravne praznine. Društveni odnosi.

NOVELE ZAKONA U OBLASTI SUZBIJANJA ORGANIZOVANOG KRIMINALA I TERORIZMA, KORUPCIJE, RATNIH ZLOČINA I VISOKOTEHNOLOŠKOG KRIMINALA

TEMA BROJA

KRIVIČNO PRAVO

UDK:343.85:343.9.02(497.11)
COBISS.SR-ID 127413001
NOVELE ZAKONA U OBLASTI SUZBIJANJA ORGANIZOVANOG KRIMINALA I TERORIZMA, KORUPCIJE, RATNIH ZLOČINA I VISOKOTEHNOLOŠKOG KRIMINALA
* Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.

Rezime: Aktom o promeni Ustava stvorene su normativne pretpostavke za drugačije zakonsko uređivanje položaja nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, uslova i postupka za njihov izbor, prestanak njihove funkcije, njihovu odgovornost, položaj, kao i organizaciju i način rada. Istovremeno je bilo neophodno izmeniti i odredbe drugih zakona kojima su ova pitanja takođe posebno uređena, kako bi se obezbedilo da sva ova pitanja u različitim zakonima budu uređena jedinstveno. To je uslovilo noveliranje postojećih zakonskih propisa u oblasti suzbijanja najtežih oblika kriminala. Naime, shodno Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa Republike Srbije, bilo je dovoljno samo izmeniti odredbe već postojećih propisa – Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Ključne reči: zakonska novela, organizovani kriminal, terorizam, visoka korupcija, ratni zločin, visokotehnološki kriminal.

PRAVO NA IMOVINU U PRAKSI EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA

TEMA BROJA 
PRAVO NA IMOVINU
PRAVO NA IMOVINU U PRAKSI EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA
– sa posebnim osvrtom na neke od slučajeva mešanja u pravo na mirno uživanje imovine i na praksu u odnosu na Republiku Srbiju –
* Dr Nataša Plavšić,  sudija Ustavnog suda.
Rezime: Ovaj rad sadrži pregled osnovnih pojmova i odrednica od značaja za bolje razumevanje prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, kao i stavova Evropskog suda koji su proizašli višegodišnjim tumačenjem ovog člana Konvencije. Na početku se analizira pojam imovine, sadržina prava na imovinu u smislu člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju i obaveze države, dalje se analizira test opravdanosti mešanja  u pravo na neometano uživanje imovine i na kraju se daje prikaz posebnih slučajeva mešanja u pravo na mirno uživanje imovine i prikaz, po autoru, posebno važnih presuda/odluka donetih protiv Republike Srbije. 
Ključne reči: autonomni pojam imovine, obaveze države, primenljivost člana 1. Protokola 1, mešanje u pravo na uživanje imovine, lišenje imovine, kontrola korišćenja imovine, test opravdanosti mešanja, princip zakonitosti, opšti ili javni interes, srazmernost/proporcionalnost. 

 REFORMA UPRAVNOG SUDSTVA U PROCESU JAČANJA VLADAVINE PRAVA  U REPUBLICI SRBIJI

TEMA BROJA

UPRAVNO PRAVO

UDK: 347.998.85(497.11)

COBISS.SR-ID 117602569  

REFORMA UPRAVNOG SUDSTVA U PROCESU JAČANJA VLADAVINE PRAVA  U REPUBLICI SRBIJI

* Radojka Marinković, sudija, predsednica Upravnog suda.

Rezime: Ovaj rad pisan je sa namerom da još jednom ukaže na značaj upravnog sudstva u demokratizaciji modernog pravnog sistema, organizaciju upravnog sudstva u uporednopravnim sistemima, na dugu pravnu tradiciju upravnog spora u Srbiji,   pokazatelje funkcionisanja Upravnog suda u prvih trinaest godina rada, unutrašnje i institucionalne razloge koji su uticali na njegov rad. Referat, takođe, dotiče  razloge sa kojih je potreba reforme upravnog sudstva prepoznata u Strategiji razvoja pravosuđa za period 2020-2025. godine i Akcionom planu za Poglavlje 23  u procesu demokratizacije i pridruživanja, te nužnosti iznalaženja modela rešavanja upravnog spora usaglašenog sa nacionalnim pravnim sistemom, koji bi omogućio građanima efikasnu i delotvornu sudsku zaštitu i obezbedio vladavinu prava.

Ključne reči: upravno sudstvo, upravni spor, uporednopravni sistemi, pravna tradicija, delotvorna sudska zaštita, vladavina prava, Upravni sud.

MOGUĆI PRAVCI RAZVOJA PRAVOSUDNIH PROPISA IZ OBLASTI TRI PRAVOSUDNE PROFESIJE

TEMA BROJA

PROCESNO PRAVO

UDK: 347.9(497.11)
COBISS.SR-ID 114170633

MOGUĆI PRAVCI RAZVOJA PRAVOSUDNIH PROPISA IZ OBLASTI TRI PRAVOSUDNE PROFESIJE

* Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union.
** Docent dr Đorđe D. Sibinović, javni beležnik.

Rezime: Reforma pravosudnog sistema u Republici Srbiji, koja se odvijala u periodu 2020-2023, svakako da je imala određenih pozitivnih efekata. Bez namere da ulaze u ocenu onoga što je bilo pozitivno, u ovome tekstu autori su izneli svoja razmišljanja o mogućim pravcima razvitka te novom procesnom položaju tri pravosudne profesije: javnih beležnika, javnih izvršitelja i sudskih veštaka.
Ostale sugestije koje će biti iznete u ovome radu, odnose se prevashodno na nove poslove koje bi zakonodavac u narednom periodu mogao da dodeli ovim pravosudnim profesijama uz doradu samih zakonskih propisa.

Ključne reči: pravosudni sistem, reforma pravosuđa, pravosudne profesije, javni beležnici, javni izvršitelji, veštaci, zaštita prava građana i njihove imovine.

PRAVO NA OBRAZLOŽENU SUDSKU ODLUKU U UPRAVNOM SPORU

TEMA BROJA

UDK: 351.942(497.11)
COBISS.SR-ID 110917897

PROCESNOPRAVO

PRAVO NA OBRAZLOŽENU SUDSKU ODLUKU U UPRAVNOM SPORU

* Katarina Manojlović Andrić, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Sažetak: U ovom radu se obrađuje pravo na obrazloženu sudsku odluku kao element prava na pravično suđenje koji je u tesnoj vezi sa pravom na pristup sudu i pravom na pravni lek, navode se standardi obrazložene presude u praksi Evropskog suda za ljudska prava i ukazuje na nedostatke obrazloženja sudskih odluka donetih u upravnom sporu sa primerima iz prakse Upravnog suda, Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda. Neprekidnim širenjem polja upravne delatnosti i predmeta upravnog spora, a bez bližeg uređenja pitanja obrazloženja sudske odluke u Zakonu o upravnim sporovima, povećana je mogućnost ugrožavanja ustavnog i konvencijskog prava na obrazloženu sudsku odluku u upravnom sporu. U radu je ukazano na obaveze sudova koji postupaju u upravnom sporu da daju odgovarajuće i dovoljne razloge za svoju odluku, da isprave argumentaciju organa ili suda niže instance, da temeljno procene sva ključna pitanja za donošenje odluke i da obrazlože odstupanja od sudske prakse.

Ključne reči: pravo na obrazloženu sudsku odluku, obrazloženje sudskih odluka u upravnom sporu, odgovarajući i dovoljni razlozi za odluku, potpuno obrazloženje, ispravljanje argumentacije u nižestepenim odlukama, obrazlaganje odstupanja od sudske prakse.

POSEBNE DOKAZNE RADNJE U SVETLU ODREDABA EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

TEMA BROJA

UDK: 343.14:343.9.02
341.231.14
COBISS.SR-ID 108175881

KRIVIČNO PRAVO

POSEBNE DOKAZNE RADNJE U SVETLU ODREDABA EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

*Sandra Janjić, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

Rezime: Novi, specifični oblici organizovanog kriminaliteta zahtijevaju pojačanu pažnju i reakciju struke, akademske zajednice i svih organa vlasti u okviru Ustavom utvrđenih nadležnosti. Društvena reakcija na organizovani kriminalitet se mora odvijati i razvijati kako u smjeru retribucije, tako i u vidu adekvatne prevencije putem odgovarajućih javnih politika. Suštinski cilj rada je analiza kompleksnosti krivičnopravne reakcije na pojavu i ekspanziju organizovanog kriminaliteta. Svakako da se od organa koji vrše krivični progon ne može očekivati adekvatna reakcija ukoliko nije ispraćena unapređenjem zakonskih rješenja i javnih politika države. Cilj rada je usmjeren na analizu i identifikaciju realnih kapaciteta i mogućnosti subjekata koji provode zakon, a koji proizlaze iz odgovarajućih zakonskih odredbi, sa posebnim osvrtom na posebne dokazne radnje. U radu se navode odgovarajuće preporuke koje se odnose na moguće intervenisanje u cilju izmjena i dopuna zakona i usklađivanja zakonodavstva sa zahtjevima društva i preporukama iz Izvještaja Evropske komisije za 2022. godinu na polju borbe protiv organizovanog kriminala. Postojeće istražno-dokazne mogućnosti su nedovoljne, kao i kapaciteti postupajućih organa. Otežavajuću okolnost predstavlja činjenica da sve eventualne intervencije na izmjeni i dopuni važećih propisa zahtijevaju određenu inicijativu i proces usaglašavanja, koji iziskuje određeno vrijeme potrebno za implementaciju svih zakonskih rješenja i usklađeno djelovanje zakonodavne i sudske vlasti.

Ključne riječi: organizovani kriminal, posebne dokazne radnje, tajni nadzor komunikacija, bezbjednosne agencije.

ZAŠTITA JAVNOG INTERESA – JAVNA SVOJINA

TEMA BROJA

JAVNA SVOJINA

UDK: 347.218.2(497.11)
COBISS.SR-ID 85565449

ZAŠTITA JAVNOG INTERESA – JAVNA SVOJINA

* Branko Stanić, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: U referatu su izložena normativna rešenja iz Zakona o javnoj svojini (2011. godina sa izmenama i dopunama), a naročito: nosioci javne svojine, objekti, ograničenja u cilju javnog intresa, modaliteti javne svojine, građansko pravna zaštita, sticanje javne svojine faktičkom eksproprijacijom, zabrana prometa, problem prava korišćenja, ograničene mogućnosti održaja i problemi konverzije. Definiše se javni interes kao korist odnosno dobrobit koju ostvaruju ili svi građani ili velika većina građana ili deo građana kao određena manjinska grupa u zajednici državnoj, regionalnoj i lokalnoj kroz delanje (odluke i aktivnosti) tačno određenih organa vlasti ili organizacija ovlašćenih za vršenje javnih ovlašćenja a to (prema temi referata) u pogledu korišćenja javnog dobra i dobra u opštoj upotrebi. Stručni tekst obogaćen je aktuelnom sudskom praksom Vrhovnog kasacionog suda i Privrednog apelacionog suda.

Ključne reči: Zakon o javnoj svojini, javna svojina, javni interes, nosioci javne svojine, vidovi javne svojine, održaj, konverzija, sudska praksa.

1 2 3 10