KONCEPT PRETERANOG FORMALIZMA U USTAVNOSUDSKOJ PRAKSI

TEMA BROJA

USTAVNO PRAVO

UDK: 340.143(497.11)
340.142:342.565.2(497.11)
340.142:341.645(4)

KONCEPT PRETERANOG FORMALIZMA U USTAVNOSUDSKOJ PRAKSI
* Bojan Karaklić, viši savetnik, Ustavni sud, Republika Srbija.
Rezime: U skladu sa konceptom koji je izgrađen u praksi ESLJP, pitanje preterano formalističke primene procesnog prava obično se pokreće u onim situacijama kada je zahtev ili pravni lek stranke odbačen zbog nepostojanja procesnih pretpostavki za odlučivanje, tj. kada usled preterano formalističke primene prava, ne bude odlučeno o osnovanosti zahteva. Imajući u vidu da je Ustavom Republike Srbije predviđena mogućnost direktne primene Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pri čemu su domaći sudovi dužni da tumače ove odredbe u skladu sa praksom ESLJP, Ustavni sud je dosledno primenjivao praksu ESLJP u pogledu povrede prava na pristup sudu zbog preteranog formalizma, sa retkim izuzecima u pogledu samog postupka pred Ustavnim sudom. Većina ovih predmeta se odnosila na prekršajne, izvršne, parnične i upravne postupke u kojima je Ustavni sud utvrđivao povredu prava podnosilaca na pristup sudu. Međutim, najznačajniji uticaj je ostvaren u predmetima tzv. prekršajnih naloga i u veoma specifičnoj grupi predmeta u parničnom postupku u kojima je Ustavni sud donosio kontroverzne odluke.
Ključne reči: preterani formalizam, Ustavni sud, Evropski sud za ljudska prava, pravo na pristup sudu, automatizovana primena procesnog prava.

TERMINOLOŠKE GREŠKE U SUDSKIM ODLUKAMA U PARNICAMA ZA REŠAVANJE PORODIČNIH SPOROVA

TEORIJA PRAVA

TEMA BROJA

UDK: 340.113
340.142:347.6

TERMINOLOŠKE GREŠKE U SUDSKIM ODLUKAMA U PARNICAMA ZA REŠAVANJE PORODIČNIH SPOROVA
* Dr Gordana Stanković, redovni profesor u penziji.
Rezime: Autor u radu ukazuje na značaj jezika u pravu, kao osnovnog izražajnog sredstva, i na terminološke greške u sudskim odlukama koje su rezultat ili nebrižljive i nekorektne redakcije zakonskih tekstova ili nepažnje prilikom pisane izrade sudskih odluka iz parnica za rešavanje porodičnih sporova.
Ključne reči: jezik u pravu, stručne terminološke greške, obrazloženje sudskih odluka.

MANJKAVOST POSTUPKA I PRAVNA DEJSTVA ODLUKE USTAVNOG SUDA O USTAVNOJ ŽALBI

TEMA BROJA
USTAVNO PRAVO

UDK: 342.736(497.11)

MANJKAVOST POSTUPKA I PRAVNA DEJSTVA ODLUKE USTAVNOG SUDA O USTAVNOJ ŽALBI
* Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog suda u penziji.
Rezime: U referatu se ukazuje na manjkavosti postupka u kome se donose odluke Ustavnog suda po ustavnim žalbama čiji predmet preispitivanja su presude redovnih sudova. To se čini analizom postojećih zakonskih rešenja i sagledavanjem pravnih posledica najnovije presude Evropskog suda za ljudska prava, kojom je prvi put utvrđena povreda člana 6. stava 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda učinjena od strane Ustavnog suda. Osim toga, posledično uočenim manjkavostima postupka pred Ustavnim sudom u odlučivanju po ustavnim žalbama, iznose se i argumenti o domašaju pravnih posledica odluke Ustavnog suda kojom je poništena presuda redovnog suda. Ukazuje se i na potrebu očuvanja vladavine prava kroz ustavno prihvatljiv odnos redovnih sudova prema odluci Ustavnog suda i predlaže način postupanja kojim se taj balans može očuvati. U tom kontekstu izvršena je i analiza pravnih posledica odluke Ustavnog suda na drugu stranku iz poništene presude i obaveze redovnog suda koje se tim povodom konstituišu po osnovu poništene presude odlukom Ustavnog suda.
Ključne reči: pravne posledice odluke Ustavnog suda; manjkavosti postupka po ustavnoj žalbi; pravna dejstva odluke o poništenju Ustavnog suda.

INSTITUT ODRŽAJA I SAVREMENE TENDENCIJE U NAŠEM PRAVU

TEMA BROJA 

UDK: 347.232.4(497.11)

INSTITUT ODRŽAJA I SAVREMENE TENDENCIJE U NAŠEM PRAVU

* Dr Katarina Dolović Bojić, vanredni profesor Univerziteta u Beogradu – Pravnog fakulteta.
** Dr Snežana Dabić Nikičević, docent Univerziteta u Beogradu – Pravnog fakulteta.
Rezime: Ustanova održaja doživela je razvoj u našem pravnom sistemu u periodu neurednog vođenja zemljišnih knjiga. Prednost se davala faktičkom u odnosu na registarsko stanje, što je suština i ustanove održaja: kod njega se nesklad između pravnog i faktičkog stanja rešava u korist faktičkog. Uprkos tome što je poslednje dve decenije učinjen veliki napor u cilju rešavanja problema u vezi sa registracijom i prometom prava na nepokretnostima, čini se da u sudskoj praksi i dalje provejavaju iste ideje koje pogoduju široj primeni ustanove održaja. Autorke dovode u pitanje osnovanost i opravdanost takvih shvatanja. U sistemu uredno vođenih registara nepokretnosti nema mesta široj primeni ustanove održaja jer bi i sam pojam savesnog sticaoca trebalo tumačiti usko – savestan je samo onaj koji opravdano veruje da je i sam postao vlasnik, a to bi načelno mogao biti slučaj samo ako je stekao od upisanog prethodnika, na osnovu punovažnog ugovora, te ako se upisao u katastar. Izuzetak u pogledu tumačenja savesnosti bi trebalo da postoji samo ukoliko na određenoj teritoriji nije ustrojen registar nepokretnosti, ili sama nepokretnost nije upisana, ili je pak upisana ali postoji opravdan razlog zbog kojeg ne postoji mogućnost da imalac prava svojine bude upisan.
Ključne reči: Održaj. Redovni održaj. Vanredni održaj. Katastar nepokretnosti. Načelo upisa. Načelo pouzdanja.

MOGUĆNOSTI I TRENDOVI PRIMENE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U PRAVOSUĐU

TEMA BROJA

PROCESNO PRAVO

UDK: 004.8:347.95

MOGUĆNOSTI I TRENDOVI PRIMENE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U PRAVOSUĐU
* Ana Toskić Cvetinović, LL.M, izvršna direktorka, Partneri Srbija.

Rezime: Primena informacionih tehnologija u pravosuđu započela je još sredinom dvadesetog veka, usled potrebe za unapređenjem efikasnosti sudskih postupaka, ali i ujednačavanjem sudske prakse i povećanjem pravne predvidivosti. Krajem 20. i početkom 21. veka, razvijen je koncept predvidive pravde (eng. Predictive Justice), koji podrazumeva mogućnost predviđanja ishoda sudskog postupka, ili neke njegove faze, primenom matematičkih algoritama zasnovanih na obradi velikog obima dostupnih podataka, odnosno prethodnih odluka. Poslednje dve decenije, ubrzani razvoj veštačke inteligencije doveo je da se ovi sistemi sve više koriste i u pravosuđu, pa se danas u pojedinim pravnim sistemima uveliko primenjuju u različitim fazama sudskih postupaka. Međutim, ovakva primena donosi i nove rizike po prava građana, uključujući i zabranu diskriminacije, zaštitu podataka o ličnosti, pravo na pravično suđenje, i pravo na pravnu pomoć.
Međunarodne organizacije, ali i pojedine nacionalne jurisdikcije, poslednjih godina intenzivno rade da razvoju smernica i normi koje bi trebalo da adresiraju rizike primene veštačke inteligencije uopšte, a neki od tih dokumenata osvrću se i na posebne rizike primene VI u pravosuđu.
Stoga ovaj rad nastoji da istraži mogućnosti i izazove primene veštačke inteligencije u pravosuđu. U svom prvom delu, rad daje pojašnjenja osnovnih pojmova relevantnih za razumevanje mogućnosti primene veštačke inteligencije u pravosuđu, kao i pregled relevantnog međunarodnog pravnog okvira, pre svega u kontekstu Saveta Evrope i Evropske unije. Takođe, u radu su predstavljena uporedna iskustva u primeni veštačke inteligencije u pravosuđu, kao i izazovi koji su prilikom ove primene do sada uočeni, pre svega u pogledu rizika po ljudska prava i slobode. U radu se zaključuje da se uvođenju VI pristupa sa velikim oprezom, uz poštovanje najviših etičkih, tehničkih i standarda zaštite ljudskih prava, te da je pri razmatranju uvođenja jednog ovakvog sistema neophodno preduzeti niz regulatornih, edukativnih, i tehničkih intervencija koje bi postavile osnove za adekvatnu i svrsishodnu primenu VI.
Ključne reči:mašinsko učenje, veštačka inteligencija, predvidiva pravda, zaštita podataka o ličnosti.

NAKNADA ZBOG FAKTIČKE EKSPROPRIJACIJE I DONOŠENJA PLANSKOG DOKUMENTA

OBLIGACIONO PRAVO

TEMA BROJA

UDK: 347.234(497.11)

NAKNADA ZBOG FAKTIČKE EKSPROPRIJACIJE I DONOŠENJA PLANSKOG DOKUMENTA
* Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji.
Rezime: U radu se analizira naknada zbog faktičke eksproprijacije i nerazumno duge (ne)realizacije planskog dokumenta. Faktička eksproprijacija predstavlja protivpravno oduzimanje svojine, a planski dokument njeno ograničenje. Ako se ne može utvrditi visina dokaznim sredstvima naknada se može odrediti po slobodnoj oceni (pravičnosti) uz korekcije po osnovu socijalne pravde.
Ključne reči: formalna eksproprijacija, faktička eksproprijacija, planski dokument, tržišna naknada, pravo na imovinu, lišenje, ograničenje svojine.

UTICAJ MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA NA NEKE DELIKTE SEKSUALNOG KRIMINALITETA

TEMA BROJA

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 341.4:343.541/.564

UTICAJ MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA NA NEKE DELIKTE SEKSUALNOG KRIMINALITETA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Jedno od najzanimljivijih pitanja savremenog krivičnog prava predstavlja odnos između njegove nacionalne i internacionalne komponente, tj. na koji način i u kojoj meri međunarodno pravo utiče na naše zakonodavstvo, i kakvi se trendovi u tom smislu uočavaju. Ova dilema se prvenstveno odnosi na tzv. transnacionalno međunarodno krivično pravo, koje je očigledno u ekspanziji. Trend sve većeg uticaja međunarodnog prava na domaće krivično zakonodavstvo uočava se već godinama, i nema sumnje da će u budućnosti biti još robusniji. Međutim, uz nesumnjive prednosti, preovlađujući uticaj međunarodnog u odnosu na domaće krivično pravo nosi u sebi i određene probleme, kako terminološke tako i suštinske prirode. Takav je slučaj i sa inkriminacijama koje su rezultat ratifikacije Istanbulske konvencije iz 2011. godine. Polazeći od toga, u daljem tekstu biće u najkraćem analizirano nekoliko aktuelnih inkriminacija koje su evidentno poreklom iz međunarodnog prava a njihovo (ne)propisivanje u sebi nosi određene kontroverze. Reč je o proganjanju, polnom uznemiravanju, sakaćenju ženskog polnog organa, prinudnom zaključenju braka, iskorišćavanju računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu, i “silovanju bez prinude”.
Ključne reči: međunarodno krivično pravo, Istanbulska konvencija, sakaćenje genitalija, proganjanje, namamljivanje, prinudno zaključenje braka, silovanje.

GRAĐANSKOPRAVNA ODGOVORNOST ZBOG POVREDE ŽIVOTNE SREDINE

PREGLED NEOPHODNIH IZMENA ZAKONA O RADU

TEMA BROJA

RADNO PRAVO

UDK: 349.22(497.11)
COBISS.SR-ID 144561929

PREGLED NEOPHODNIH IZMENA ZAKONA O RADU

* Prof. dr Bojan Urdarević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
** Jovana Misailović, asistent Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Rezime: Zakon o radu postavlja osnove sistema rada, on je u centru pažnje kako javnosti tako i sindikata i radnika uopšte. Izmene Zakona o radu privlače i medijsku pažnju, one moraju biti dobro argumentovane i utemeljene na realnim potrebama za izmenama. Javna rasprava se u tom slučaju ne samo očekuje od strane stručne javnosti, već je i izričito predviđena Poslovnikom o radu Vlade Republike Srbije. Na krajnju neophodnost pomenutih izmena ukazuje i činjenica da tržište rada, kakvo smo nekad poznavali gotovo i da ne postoji. Pandemija, ekonomske i društvene krize, ali i tehnološka revolucija promenili su svet rada svugde u svetu, pa i u Republici Srbiji. Takođe, mnoga zanimanja postala su deficitarna, pojedini radnici sve traženiji, a prosvetni sistem i dalje u najvećoj meri nije usklađen sa modernim potrebama tržišta rada.
Izmena Zakona o radu, ili donošenje kompletno novog propisa nije nimalo lak zadatak jer su stavovi subjekata na koje se zakon odnosi vrlo često nepomirljivi. Poslodavci, tradicionalno, imaju zahteve koji su usmereni ka olakšanom zapošljavanju i otpuštanju radne snage, uz što manje administriranja i finansijskih obaveza. Sindikati, s druge strane, insistiraju na većoj pravnoj zaštiti radnika i unapređenju sistema kolektivnog pregovaranja.
Ovaj rad predstavlja pokušaj sinteze određenih propusta ili manjkavosti koji bespotrebno opterećuju domaće radno zakonodavstvo već duži niz godina, a čije otklanjanje zahteva drugačiji koncepcijski pristup koji bi trebalo da bude prilagođen prilikama koje danas vladaju na tražištu rada.
Ključne reči: Zakon o radu, zaposleni, kolektivno pregovaranje, sindikat, Međunarodna organizacija rada.

PROBLEMI REGISTRACIJE NEPOKRETNOSTI U SRBIJI I PRAVCI ZA NJIHOVO REŠAVANJE

TEMA BROJA

IMOVINSKO PRAVO

UDK: 347.235(497.11)
COBISS.SR-ID 141310729

PROBLEMI REGISTRACIJE NEPOKRETNOSTI U SRBIJI I PRAVCI ZA NJIHOVO REŠAVANJE
* Dr Miloš Živković, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Rezime: Dosadašnji rad na reformi registra nepokretnosti rezultirao je znatnim poboljšanjem ažurnosti podataka za veliki broj nepokretnosti, ali se srpski registar nepokretnosti ponovo nalazi na prekretnici. Najznačajniji problemi u radu katastra nepokretnosti danas su zaostali predmeti i nelegalna gradnja. Krajnji cilj nove etape reforme je postizanje potpune ažurnosti katastra nepokretnosti u realnom vremenu i stvaranje novog, jasnog i znatno jednostavnijeg pravnog okvira za privatnopravni režim nepokretnosti (usvajanje stvarnopravnog zakonika). Nelegalna gradnja dovodi do postojanja „nevidljivih“ nepokretnosti, a postojanje „zaostalih“ predmeta dovodi do neažurnosti podataka o nepokretnostima koje su, kao takve registrovane. Razume se, postoje i drugi problemi u radu katastra nepokretnosti, ali ova dva su najznačajnija jer su sistemske prirode. Prvi problem bi trebalo rešiti reformom postupka ozakonjenja (legalizacije) i uvođenjem nekog modela masovne legalizacije. Drugi problem se svodi na nespremnost i nesposobnost katastra nepokretnosti da obavi onaj deo zadatka koji se odnosi na ono što RGZ naziva „utvrđivanjem prava“, a što se inače odnosi na odlučivanje o tome da li su ispunjeni materijalnopravni i formalni uslovi za sprovođenje upisa. Teorijski govoreći, ovaj problem moguće je rešiti na osnovu dva različita koncepta: jačanjem sopstvenih kapaciteta katastra nepokretnosti ili poveravanjem posla utvrđivanja prava u potpunosti obveznicima dostave (a moguća je i kombinacija ovih koncepata). Predlog sveobuhvatne reforme koji je tokom 2023. godine izradila ekspertska grupa NALED predviđa stvaranje tri koloseka za rešenje problema zaostalih predmeta. Prvi kolosek bi bio postupak pred komisijama koje bi se obrazovale za obavljanje tog posla, drugi kolosek bi bio vanparnični postupak koji bi se odvijao pred javnim beležnicima a treći izvršni postupak koji bi se odvijao pred javnim izvršiteljima. Rezultat rada na nekom od ovih koloseka bio bi utvrđivanje imaoca prava (ako su ispunjeni svi uslovi) ili verovatnog imaoca prava (ako nešto nedostaje), što bi se upisivalo u registar i naknadno vodilo konačnom sticanju prava, protekom zakonskog roka bez protivljenja trećih lica. Ako bi se ovaj model pokazao uspešnim u pogledu zaostalih predmeta, valjalo bi razmišljati o tome da on preraste u trajno rešenje i putokaz za dalje reforme registra nepokretnosti u Srbiji.
Ključne reči: Katastar nepokretnosti. Reforma katastra. Utvrđivanje prava na nepokretnostima.