PRAVO NA OBRAZLOŽENU SUDSKU ODLUKU U UPRAVNOM SPORU

TEMA BROJA

UDK: 351.942(497.11)
COBISS.SR-ID 110917897

PROCESNOPRAVO

PRAVO NA OBRAZLOŽENU SUDSKU ODLUKU U UPRAVNOM SPORU

* Katarina Manojlović Andrić, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Sažetak: U ovom radu se obrađuje pravo na obrazloženu sudsku odluku kao element prava na pravično suđenje koji je u tesnoj vezi sa pravom na pristup sudu i pravom na pravni lek, navode se standardi obrazložene presude u praksi Evropskog suda za ljudska prava i ukazuje na nedostatke obrazloženja sudskih odluka donetih u upravnom sporu sa primerima iz prakse Upravnog suda, Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda. Neprekidnim širenjem polja upravne delatnosti i predmeta upravnog spora, a bez bližeg uređenja pitanja obrazloženja sudske odluke u Zakonu o upravnim sporovima, povećana je mogućnost ugrožavanja ustavnog i konvencijskog prava na obrazloženu sudsku odluku u upravnom sporu. U radu je ukazano na obaveze sudova koji postupaju u upravnom sporu da daju odgovarajuće i dovoljne razloge za svoju odluku, da isprave argumentaciju organa ili suda niže instance, da temeljno procene sva ključna pitanja za donošenje odluke i da obrazlože odstupanja od sudske prakse.

Ključne reči: pravo na obrazloženu sudsku odluku, obrazloženje sudskih odluka u upravnom sporu, odgovarajući i dovoljni razlozi za odluku, potpuno obrazloženje, ispravljanje argumentacije u nižestepenim odlukama, obrazlaganje odstupanja od sudske prakse.

POSEBNE DOKAZNE RADNJE U SVETLU ODREDABA EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

TEMA BROJA

UDK: 343.14:343.9.02
341.231.14
COBISS.SR-ID 108175881

KRIVIČNO PRAVO

POSEBNE DOKAZNE RADNJE U SVETLU ODREDABA EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

*Sandra Janjić, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

Rezime: Novi, specifični oblici organizovanog kriminaliteta zahtijevaju pojačanu pažnju i reakciju struke, akademske zajednice i svih organa vlasti u okviru Ustavom utvrđenih nadležnosti. Društvena reakcija na organizovani kriminalitet se mora odvijati i razvijati kako u smjeru retribucije, tako i u vidu adekvatne prevencije putem odgovarajućih javnih politika. Suštinski cilj rada je analiza kompleksnosti krivičnopravne reakcije na pojavu i ekspanziju organizovanog kriminaliteta. Svakako da se od organa koji vrše krivični progon ne može očekivati adekvatna reakcija ukoliko nije ispraćena unapređenjem zakonskih rješenja i javnih politika države. Cilj rada je usmjeren na analizu i identifikaciju realnih kapaciteta i mogućnosti subjekata koji provode zakon, a koji proizlaze iz odgovarajućih zakonskih odredbi, sa posebnim osvrtom na posebne dokazne radnje. U radu se navode odgovarajuće preporuke koje se odnose na moguće intervenisanje u cilju izmjena i dopuna zakona i usklađivanja zakonodavstva sa zahtjevima društva i preporukama iz Izvještaja Evropske komisije za 2022. godinu na polju borbe protiv organizovanog kriminala. Postojeće istražno-dokazne mogućnosti su nedovoljne, kao i kapaciteti postupajućih organa. Otežavajuću okolnost predstavlja činjenica da sve eventualne intervencije na izmjeni i dopuni važećih propisa zahtijevaju određenu inicijativu i proces usaglašavanja, koji iziskuje određeno vrijeme potrebno za implementaciju svih zakonskih rješenja i usklađeno djelovanje zakonodavne i sudske vlasti.

Ključne riječi: organizovani kriminal, posebne dokazne radnje, tajni nadzor komunikacija, bezbjednosne agencije.

ZAŠTITA JAVNOG INTERESA – JAVNA SVOJINA

TEMA BROJA

JAVNA SVOJINA

UDK: 347.218.2(497.11)
COBISS.SR-ID 85565449

ZAŠTITA JAVNOG INTERESA – JAVNA SVOJINA

* Branko Stanić, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: U referatu su izložena normativna rešenja iz Zakona o javnoj svojini (2011. godina sa izmenama i dopunama), a naročito: nosioci javne svojine, objekti, ograničenja u cilju javnog intresa, modaliteti javne svojine, građansko pravna zaštita, sticanje javne svojine faktičkom eksproprijacijom, zabrana prometa, problem prava korišćenja, ograničene mogućnosti održaja i problemi konverzije. Definiše se javni interes kao korist odnosno dobrobit koju ostvaruju ili svi građani ili velika većina građana ili deo građana kao određena manjinska grupa u zajednici državnoj, regionalnoj i lokalnoj kroz delanje (odluke i aktivnosti) tačno određenih organa vlasti ili organizacija ovlašćenih za vršenje javnih ovlašćenja a to (prema temi referata) u pogledu korišćenja javnog dobra i dobra u opštoj upotrebi. Stručni tekst obogaćen je aktuelnom sudskom praksom Vrhovnog kasacionog suda i Privrednog apelacionog suda.

Ključne reči: Zakon o javnoj svojini, javna svojina, javni interes, nosioci javne svojine, vidovi javne svojine, održaj, konverzija, sudska praksa.

VLADAVINA PRAVA – STVARNOST I IZAZOVI

TEMA BROJA

UDK: 340.131
COBISS.SR-ID 83369737

FILOZOFIJA PRAVA

VLADAVINA PRAVA – STVARNOST I IZAZOVI**

* Dr Marko Trajković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
** Rad je rezultat istraživanja na projektu: „Odgovornost u pravnom i društvenom kontekstu“, koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, u periodu 2021-2025. godine.

Rezime: Vladavina prava još od početka pominjanja postavlja pred pravne poretke pitanje svoje izvodljivosti. Zapravo, radi se o vrednosno-tehničkom pitanju kako doći do ostvarenja takvog ideala. Potreba za ovim idealom javlja se uvek kao želja da se izađe iz stanja bezakonja, samovlasti i voluntarizma. Potreba da se uspostavi sistem zasnovan na jednakom obavezivanju zakonom svih izazvana je baš nejednakim obavezivanjem koje predstavlja stvarnost pravnih poredaka. Ovakvo stvarno stanje protivi se idealu svake ljudske zajednice. Prelazi iz vladavine prava u diktaturu predstavljaju začarani krug. Prelazi iz vladavine prava u diktaturu su različiti.

Ključne reči: Pravo. Vladavina prava. Jednakost. Obaveznost norme. Diktatura.

NEKA SPORNA PITANJA U RADNOPRAVNOJ PRAKSI – PROBLEM “TETKICA”

TEMA BROJA

RADNO PRAVO

UDK: 331.215.53(497.11)
COBISS.SR-ID 81052425

NEKA SPORNA PITANJA U RADNOPRAVNOJ PRAKSI – PROBLEM “TETKICA”
* Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji.

Rezime: Promena sudske prakse izaziva pravnu nesigurnost i slabi autoritet pravosuđa. U radu je najveća pažnja poklonjena analizi (i kritici) zaključka Vrhovnog kasacionog suda kojim je izmenjena praksa u vezi sa regresom i toplim obrokom u delu javnih službi, da li je minimalna zarada “institut” samo rada u opštem režimu ili se može ustanoviti i kolektivnim ugovorom u sektoru “plata”. U drugom delu dat je prikaz nekoliko stavova iz sudskih odluka sa kritičkim osvrtom.

Ključne reči: minimalna zarada, regres, topli obrok, konvencija MOR-a, javne službe, pravičnost.

PREVENTIVNA EKOLOŠKA PARNICA KAO POSEBAN POSTUPAK GRAĐANSKOPRAVNE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

TEMA BROJA

EKOLOŠKO PRAVO

UDK: 347.91:349.6(497.11)
COBISS.SR-ID 76063

PREVENTIVNA EKOLOŠKA PARNICA KAO POSEBAN POSTUPAK GRAĐANSKOPRAVNE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
* Dr Vladimir Crnjanski, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Naslovni rad je prvobitno objavljen u časopisu ECOLOGICA, vol. 28, br. 103/2021, str. 443-450.

Rezime: Prirodna sredina je ozbiljno narušena i zbog toga je obaveza očuvanja zdrave životne sredine od ključnog značaja. U integralnom pristupu zaštiti životne sredine, preventivna ekološka parnica zauzima značajno mesto. Osnovni cilj preventivne ekološke parnice jeste sprečavanje nastanka štete po životnu sredinu. Postoji dovoljan broj opravdanih razloga koji ukazuju na potrebu da se de lege ferenda u Republici Srbiji potpunije uredi postupak sprečavanja nastanka opasnosti od štete većih razmera u odnosu na neodređen krug lica putem preventivne ekološke parnice. Zbog prostornog ograničenja u pogledu broja stranica, struktura rada ne obuhvata celokupan tematski osvrt već sadrži (prema mišljenju autora) najvažnija obeležja preventivne ekološke parnice kao posebnog postupka građanskopravne zaštite životne sredine.

Ključne reči: zdrava životna sredina, pravni značaj preventivne ekološke parnice u zaštiti životne sredine.

NAKNADA ŠTETE LICU KOJE JE NEOPRAVDANO KAŽNJENO PREKRŠAJNIM NALOGOM ZA PREKRŠAJ

TEMA BROJA

PREKRŠAJNO PRAVO

UDK:340.142:347.513(497.11)
343.11
COBISS.SR-ID 70547721

NAKNADA ŠTETE LICU KOJE JE NEOPRAVDANO KAŽNJENO PREKRŠAJNIM NALOGOM
ZA PREKRŠAJ

* Dr Mirjana Martić, sudija i zamenik predsednika Prekr-šajnog suda u Beogradu i predsednik Izvršnog odeljenja
suda.

Rezime: Institut prekršajnog naloga uveden je u prekršajno pravo 2013. godine. On predstavlja izuzetak od
pravila da kaznu za prekršaj izriče prekršajni sud. Izdavalac prekršajnog naloga je organ uprave koji izriče
novčanu kaznu za prekršaj, a kažnjeno lice ima mogućnost da pokrene prekršajni postupak u roku od osam dana
od dana uručenja prekršajnog naloga i na taj način obezbedi sebi pravo da se o optužbi za prekršaj odluči pred
nezavisnim i nepristrasnim sudom.
Prekršajni nalozi uvedeni su za najlakše prekršaje za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu. Korist od
prihvatanja odgovornosti za prekršaj na osnovu prekršajnog naloga je mogućnost da se u roku od osam dana od
dana uručenja uplati polovina izrečene novčane kazne, u kom slučaju se druga polovina oprašta. Međutim, ovaj
institut je ubrzo postao široko rasprostranjen u praksi, a po mišljenju autora, on je ujedno postao i način da se „na
mala vrata“ izdavaocima prekršajnih naloga – organima uprave „vrati“ nadležnost da kažnjavaju za prekršaje.
Prekršajne naloge izdaju organi uprave, ali na osnovu Zakona o prekršajima, zbog čega autor na početku rada
analizira njegovu pravnu prirodu sa aspekta upravnog i prekršajnog prava. U nastavku, autor sagledava pravni okvir
kojim je uređena oblast naknade štete neopravdano kažnjenom licu za prekršaj, tako što upoređuje rezultate ogleda
jezičkog i ciljnog tumačenja odredaba Zakona o prekršajima. Rezultati ogledne analize izloženi su u zaključnom
delu u kojem autor nastoji da odgovori na pitanje da li se lice kažnjeno za prekršaj prekršajnim nalogom može
kvalifikovati kao neopravdano kažnjeno lice i pod kojim uslovima.

Ključne reči: prekršajni nalog, naknada štete, prekršaj, neopravdano kažnjen, neosnovana osuda, ponavljanje
postupka.

DA LI SU POTREBNE IZMENE ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU?

MEĐUNARODNI STEČAJ (kratak opšti prikaz)

TEMA BROJA

PRIVREDNO PRAVO

UDK: 341.96:347.736/.739
340.134:347.736/.739(497.11)
COBISS.SR-ID 62653449

MEĐUNARODNI STEČAJ
(kratak opšti prikaz)
* Dr Marko Radović, sudija Privrednog suda u Beogradu.

Rezime: U radu se, sa teorijskopravnog stanovišta, analiziraju opšta pitanja vezana za međunarodni stečaj. Cilj autora je da pojedina pitanja iz ove materije razjasni i motiviše one koji pravo primenjuju na primenu odredaba o međunarodnom stečaju. Ovo iz razloga što je normativni okvir o međunarodnom stečaju ustanovljen prvenstveno u cilju da olakša postupak rešavanja složenih pitanja u stečajnim postupcima sa elementom inostranosti.
Ključne reči: stečaj, međunarodni stečaj, glavni i sporedni stečajni postupak.

ISKORIŠĆAVANJE RAČUNARSKE MREŽE ILI KOMUNIKACIJE DRUGIM TEHNIČKIM SREDSTVIMA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH DELA PROTIV POLNE SLOBODE PREMA MALOLETNOM LICU (MANJKAVOSTI I DILEME)

TEMA BROJA

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.541-053.2/.6
077:343.98
COBISS.SR-ID 59994121

ISKORIŠĆAVANJE RAČUNARSKE MREŽE ILI KOMUNIKACIJE DRUGIM TEHNIČKIM SREDSTVIMA
ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH DELA PROTIV POLNE SLOBODE PREMA MALOLETNOM LICU
(MANJKAVOSTI I DILEME)
* Dr Marko Milović, advokat u Beogradu.

Rezime: Ovo relativno novije krivično delo egzistira od 2009. godine, sa donošenjem ZID KZ, a za uvođenje u naše krivično zakonodavstvo formalni osnov je bila ratifikacija Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja. Razvoj tehnike i tehnologije, pored niza pozitivnih stvari, omogućio je i mnogobrojne zloupotrebe, koje su naročito vidljive kada je u pitanju mlađa populacija (maloletnici i deca) u sferi seksualnih odnosa. Ovom inkriminacijom se nastojalo da se maloletnicima i deci pruži zaštita u tom smislu, ali postojeće zakonsko rešenje sadrži određene manjkavosti i dileme, koje su u osnovi tema ovog rada.

Ključne reči: maloletnici, deca, krivična dela protiv polne slobode, Konvencija, računarska mreža.