Category Archives for "Tema broja"

Dokazivanje i veštačenje mobinga

UDK: 347.94:343.62-057.16(497.11)

DOKAZIVANJE I VEŠTAČENJE MOBINGA
Olga Vučković Kićanović, Fides – konsalting za radno pravo i ljudske resurse.

Rezime: Deklarativno utvrđivanje mobinga osnov je za ostvarenje svih konstitutivnih tužbenih zahteva iz člana 30. ZSZR: zabrane daljeg vršenja mobinga, otklanjanja posledica zlostavljanja, naknade štete i objave presude. Mobing prvo treba razdvojiti od kršenja drugih radnih i socijalnih prava, zbog čega je neophodno poznavati set zakona koji uređuju rad, ali i interna akta i poslovnu politiku poslodavca. Dalje, treba prepoznati eventualnu zloupotrebu prava na zaštitu od mobinga iz lukrativnih razloga, u čemu je ključna psihološka procena doživljenog mobinga. Odstupanje od klasičnog dokaznog postupka prebacivanjem tereta dokazivanja sa tužioca na tuženoga usporava rad sudova i stvara neujednačenu praksu i pravnu nesigurnost. Veštačenje mobinga vrši veštak medicine rada u timu sa psihologom, psihijatrom i drugim medicinskim profilima, u zavisnosti od tražene informacije. Za kvantifikaciju mobinga sve češće se koristi mobingometrija, kojom se utvrđuje stepen oštećenja zdravlja na osnovu stepena intenziteta i trajanja mobinga („količina mobinga – QM“). U procesuiranju i utvrđivanju mobinga i njegovih posledica neophodan je multidisciplinarni pristup, uz sagledavanje pravnog, psihološkog i socijalnog aspekta ove kompleksne pojave.

Ključne reči: mobing, mobirajuća ponašanja, veštačenje, mobingometrija, posledice mobinga.

Izmene i dopune materijalnog, procesnog i izvršnog krivičnog zakonodavstva Srbije iz 2019. godine

UDK: 343.2/.7(497.11)

IZMENE I DOPUNE MATERIJALNOG, PROCESNOG I IZVRŠNOG KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA SRBIJE IZ 2019. GODINE
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.

Rezime: Sredinom 2019. godine došlo je do značajnih izmena u materijalnom, procesnom i izvršnom krivičnom zakonodavstvu, koje se odnose na suzbijanje teških krivičnih dela u sferi organizovanog kriminala, terorizma, korupcije, pranja novca, i sveukupnog finansijskog kriminaliteta. Nesporno je da se donošenje Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2019. godine direktno odrazilo i na noveliranje odredbi Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, dok bi se za novelu Zakonika o izvršenju krivičnih sankcija moglo zaključiti da nije u neposrednoj vezi sa tim, ali se definitivno uklapa u tekuće reforme krivičnog zakonodavstva. Polazeći od toga, u radu su izloženi struktura i ključni sadržaji novodonetih zakona, koji će se delimično primenjivati od decembra 2019. godine, ukazano je na razloge za njegovo donošenje, precizirani su vidovi i modaliteti kriminaliteta na koje se oni odnose, i analizirane novine u njihovom sadržaju s ciljem procene realnog značaja pomenutih zakona za krivičnopravnu teoriju i praksu. To posebno važi za uvođenje kazne doživotnog zatvora u naš pravni sistem, ali i za ispunjavanje obaveza proisteklih iz izveštaja komiteta međuvladinih tela MANIVAL i FATF, kao i odredbi Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma.

Ključne reči: Krivični zakonik, krivični postupak, doživotni zatvor, uslovni otpust, oduzimanje imovine, sudija za izvršenje.

Neophodnost donošenja novog Zakona o upravnim sporovima

UDK: 35.077.2(497.11)

NEOPHODNOST DONOŠENJA NOVOG ZAKONA O UPRAVNIM SPOROVIMA
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda u penziji.

Rezime: Donošenjem novog Zakona o opštem upravnom postupku, ukazala se nužna potreba za odgovarajućim (boljim) rešenjima u Zakonu o upravnim sporovima. Naravno, uz donošenje novog ZUS-a nužno je pripremiti potpunu reformu upravnog sudstva izmenama i drugih odgovarajućih zakona. Na taj način će se država Srbija u ovoj za njene građane i pravna lica važnoj oblasti ostvarivanja svojih prava i pravnih interesa, svrstati u red pravno uređenih država što će doprineti i njenom, još većem, međunarodnom ugledu. U traženju najboljih rešenja, modeli pravno uređenih država u Evropi će nam uveliko pomoći.
Autor smatra da ubuduće, izmene i dopune dva važna procesna zakona, ZUP-a i ZUS-a, moraju da se vrše jednovremeno i usklađeno, kako se ne bi pojavljivali problemi u njihovoj vremenskoj važnosti.

Ključne reči: Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o upravnim sporovima.

Zaštita podataka o ličnosti

UDK: 342.738

ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI
Sandra Paunović, sudija Upravnog suda.

Rezime: Pravo na zaštitu podataka o ličnosti predstavlja neodvojivi deo jednog šireg ličnog prava – prava na privatnost.
Ustavom RS zajemčena je zaštita podataka o ličnosti i određeno je da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom, da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom, da svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe.
Pojam podatka o ličnosti definisan je Zakonom kao svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije.
Da bi se vršila obrada podataka potreban je punovažan pristanak lica čiji se podaci prikupljaju, ovaj pristanak se može opozvati. Dozvoljena je obrada podataka bez pristanka da bi se ostvarili ili zaštitili životno važni interesi lica ili drugog lica, a posebno život, zdravlje i fizički integritet, u svrhu izvršenja obaveza određenih zakonom, aktom donetim u skladu sa zakonom ili ugovorom zaključenim između lica i rukovaoca, kao i radi pripreme zaključenog ugovora, u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe i u drugim slučajevima određenim ovim zakonom, radi ostvarenja pretežno opravdanog interesa lica, rukovaoca ili korisnika.

Ključne reči: Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, odnos Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i drugih zakona, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, rukovaoci i obrada podataka, zaštita u upravnom sporu.

Pravna valjanost valutne klauzule ustanovljene ugovorom o kreditu

UDK: 336.717.061(497.11)
347.455

PRAVNA VALJANOST VALUTNE KLAUZULE USTANOVLJENE UGOVOROM O KREDITU
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: Sadržina prava i obaveza ugovora o kreditu određena je odredbom člana 1065. ZOO. Međutim, ugovor o kreditu predstavlja izraz volje ugovornih strana i može se zaključiti na kraći ili na duži vremenski rok. Zato davalac kredita, kao ekonomski jača ugovorna strana, pokušava da očuva očekivani profit od plasiranih kreditnih sredstava ugovornim konstituisanjem posebnih zaštitnih klauzula. Valutna klauzula je jedna od zaštitnih mera čije se konstituisanje zakonom dozvoljava u funkciji očuvanja realne tržišne vrednosti plasiranih kreditnih sredstava. Dopuštenost ugovaranja valutne klauzule se temelji na odredbama člana 34. stav 8. Zakona o deviznom poslovanju i člana 395. Zakona o obligacionim odnosima.
Valutna klauzula nije i ne može biti pravni osnov bogaćenja davaoca kredita na štetu korisnika kredita sticanjem nesrazmerne imovinske koristi u odnosu na realnu tržišnu vrednost isplaćenih kreditnih sredstava u dinarima. Valutna klauzula može uživati sudsku zaštitu samo u slučaju kada se njenom primenom obezbeđuje očuvanje ekvivalentnosti uzajamnih davanja. U slučaju da banke plasirana kreditna sredstva nisu pribavile putem sopstvenog zaduženja u švajcarskim francima na međunarodnom tržištu, valutna klauzula o indeksiranju dinarskog duga korisnika kredita primenom kursa CHF ne može uživati sudsku zaštitu. Njome se narušava ekvivalentnost uzajamnih davanja, što je čini apsolutno ništavom.
Međutim, utvrđena ništavost odredbe ugovora o kreditu o indeksaciji plasiranih dinarskih iznosa kredita primenom kursa švajcarskog franka nema automatskog uticaja na punovažnost preostalih ugovornih odredbi. To znači da ništavost takve klauzule nema za posledicu automatsku ništavost celog ugovora o kreditu.

Ključne reči: ugovor o kreditu, valutna klauzula, ekvivalentnost uzajamnih davanja, sudska zaštita.

Prigovor radi prebijanja

UDK: 347.43
347.937

PRIGOVOR RADI PREBIJANJA
Prof. dr Gordana Stanković, redovni profesor Pravnog fakulteta u Nišu.

U spomen na prof. Slobodana Perovića

Rezime: Autor u radu analizira prigovor radi prebijanja kao parničnu radnju koja sadrži novi zahtev za presudu, njegovu pravnu prirodu, postupak povodom prigovora i odluke koje donosi sud. Pored toga, autor ukazuje i na razlike koje postoje između kompenzacione izjave, kao materijalnopravne radnje, i kompenzacionog prigovora, kao sredstva materijalnopravne odbrane tuženog od tužbe u parnici s obzirom na to da se u sudskoj praksi često ne razlikuju ove dve parnične radnje i njihova procesna dejstva. S obzirom na dileme koje postoje u postupku izvršenja u pogledu sudske kompenzacije i shodne primene pravila parnične procedure u postupku izvršenja, autor se ukratko osvrće i na te probleme.

Ključne reči: zakonska (građanskopravna) kompenzacija, sudska kompenzacija, kompenzaciona izjava, kompenzacioni prigovor, prigovor radi prebijanja.

Teret dokazivanja u radnom sporu

UDK: 347.94:331.109(497.11)

TERET DOKAZIVANJA U RADNOM SPORU
Borivoje Gajić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu.

„Ko negira ne treba da dokazuje“

Rezime: Dokazivanje je procesna delatnost suda i stranaka u parničnom postupku uz učešće eventualno drugih učesnika u sporu (umešača), radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, kako bi se obezbedio pravilan osnov za sudsku odluku. Pravilna primena materijalnog prava na osnovu koga sud u svakom konkretnom slučaju odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva direktno je uslovljena pravilnim i potpunim utvrđenjem činjeničnog stanja u sporu. Da bi se utvrdilo pravilno i potpuno činjenično stanje sud prvenstveno mora pravilno primeniti procesna pravila o dokazivanju odlučnih činjenica. Dokazivanje je prvenstveno procesna aktivnost suda ali i parničnih stranaka usmerena na izvođenje dokaza radi utvrđenja istinitosti činjeničnih tvrdnji stranaka. Cilj dokazivanja je izvođenje logičkog zaključka o osnovanosti tužbenog zahteva. Predmet dokazivanja su određene tvrdnje parničnih stranaka o postojanju ili nepostojanju pravno relevantnih činjenica za donošenje odluke koje su s obzirom na prirodu spora odlučne za pravilnu primenu materijalnog prava. Dužnost je stranke u parnici da iznese činjenice na kojima zasniva svoj zahtev i predloži dokaze kojima se te činjenice mogu utvrditi, tako da svaka stranka mora imati aktivnu ulogu u toku trajanja postupka, jer se samo na osnovu sprovedenog raspravljanja o spornim činjenicama i na osnovu dokaza koje sud izvede mogu utvrditi odlučne činjenice za odluku o tužbenom zahtevu. Radni spor ima svoje karakteristike, kako u odnosu na specifičan položaj stranaka u sporu (zaposlenog u odnosu na poslodavca), tako i u odnosu na predmet spora (ocene zakonitosti odluke poslodavca). Predmet spora u radnom sporu u užem smislu, čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca kojom je odlučeno o pravu, obavezi i odgovornosti zaposlenog određuje i sam redosled dokazivanja kao i odlučne činjenice koje sud treba utvrditi po službenoj dužnosti. Materijalnopravni odnos stranaka tužioca kao zaposlenog i tuženog kao njegovog poslodavca zbog specifičnog podređenog položaja zaposlenog i položaja subordinacije, pravila o teretu dokazivanja u odnosu na opštu parnicu drugačije raspodeljuje o čemu se u sudskoj praksi često ne vodi računa i dolazi do povrede istih pravila. Ovaj članak je pokušaj da se na neke dileme ukaže i utvrde neka pravila po kojim se utvrđuju odlučne činjenice u radnom sporu čiji je predmet ocena zakonitosti odluke poslodavca.(1)

Ključne reči: parnični postupak, radni spor, teret dokazivanja, raspravno načelo, načelo materijalne istine, dokazivanje, ocena dokaza, donošenje odluke.

Reforma državne uprave putem stručnog usavršavanja i osposobljavanja državnih službenika

UDK: 377.1:35.08(497.11)

REFORMA DRŽAVNE UPRAVE PUTEM STRUČNOG USAVRŠAVANJA I OSPOSOBLJAVANJA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA
Dr Vesna Bilbija, viši savetnik, Upravni sud Republike Srbije.

Rezime: Javni sektor u Republici Srbiji je već nekoliko godina u temeljnom procesu reforme. Reforma državne uprave je bitan uslov za uspeh reformi ostalih segmenata društva i sa njima je neraskidivo povezana. Zaposleni u državnoj upravi koji su zaduženi da reformu sprovode kroz svoj redovan posao, moraju biti kompetentni za takav poduhvat, što znači da je stvaranje profesionalne državne uprave ključni preduslov uspešnosti reforme državne uprave. Strategijom stručnog usavršavanja državnih službenika u Republici Srbiji date su osnovne smernice za uspostavljanje novog, celovitog, sveobuhvatnog, obavezujućeg i održivog sistema stručnog usavršavanja državnih službenika, a odredbama čl. 96. do 106a. Zakona o državnim službenicima stručno usavršavanje i osposobljavanje je detaljno uređeno. Navedenim odredbama predviđen je, najpre, opšti program obuke, zatim program obuke rukovodilaca i treće, posebni programi obuke u skladu sa specifičnim potrebama iz delokruga i nadležnosti državnih organa, pri čemu je prihvaćena najšira definicija stručnog usavršavanja, koja obuhvata raznovrsne oblike obrazovanja i obuke u svim fazama razvoja karijere državnih službenika (obuke, obrazovanje, osposobljavanje, profesionalni razvoj, trening itd). Zadatak ovih odredbi je uspostavljanje održivog sistema stručnog usavršavanja koji će doprineti povećanju nivoa znanja i veština državnih službenika neophodnih za ostvarivanje osnovnih postulata jedne moderne države. Razvijen sistem „upravljanja znanjem“ (knowledge management) čiji je rezultat profesionalizacija državne uprave, krasi moderno organizovanu državnu upravu, odnosno državu, koja je u službi svojih građana.

Ključne reči: državni službenik, stručno usavršavanje i osposobljavanje, opšti program obuke, program obuke rukovodilaca, posebni programi obuke, profesionalizacija državne uprave.

Zaštita dece u migracijama

UDK: 342.726-053.2-054.7(497.11)
341.231.14-053.2-054.7(497.11)

ZAŠTITA DECE U MIGRACIJAMA
MEĐUNARODNOPRAVNI I NOVI ZAKONODAVNI OKVIR U REPUBLICI SRBIJI SA SUDSKOM PRAKSOM
Radojka Marinković, sudija Upravnog suda.

Rezime: Međunarodnim konvencijama, ugovorima i protokolima definisana su osnovna ljudska prava i slobode koji uživaju međunarodnopravnu zaštitu. U okviru zaštite ljudskih prava, potreba dodatnih oblika zaštite prava deteta, kao posebno osetljive kategorije, rezultirala je usvajanjem posebnih pravnih dokumenata u međunarodnom pravu, a sa istim ciljem ova zaštita je inkorporirana u zakonodavnim rešenjima unutrašnjeg zakonodavstva Republike Srbije. Zaštita ljudskih prava i posebno zaštita prava dece preduslov je opstanka migranata na njihovom neizvesnom putu. Ovaj rad sadrži osnovne odrednice zaštite prava migranata iz međunarodnopravnih dokumenata, zakonska rešenja u unutrašnjem zakonodavstvu Republike Srbije i u odnosu na njih pravni standard “najbolji interes deteta” u zaštiti prava dece u migracijama, te dosadašnju sudsku praksu iz upravnog spora iz oblasti azila.

Ključne reči: migracije, osnovna ljudska prava i slobode, prava deteta, najbolji interes deteta kao pravni standard, upravni postupak, pravna sredstva, sudska zaštita u upravnom sporu.

O pravdi i pravu

UDK: 340.12
340.114

O PRAVDI I PRAVU1)
Dr Dragan M. Mitrović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Rezime: Pravda i pravo predstavljaju postojanu temu ljudskog razmišljanja. Ta tema do danas nije iscrpljena. Od davnina postoje shvatanja koja pravdu u celosti razdvajaju od prava, kao i shvatanja koja pravdu i pravo u celosti poistovećuju. U oba slučaja njihova veza, ili njeno odsustvo, često se objašnjava moralnim razlozima. Na taj način se moral dovodi u vezu sa pravdom i pravom, bilo da su pravda i pravo razdvojeni bilo da su izjednačeni. Nijedno od pomenuta dva karakteristična shvatanja nije tačno zbog svoje isto takve karakteristične jednostranosti. Tačno je da pravda nije isto što i pravo. Tačno je i da pravo nije isto što i pravda. Ali, tačno je i to da se ovi normativno-regulatorni sistemi ukrštaju i zajedno sačinjavaju jedan isečak koji se može nazvati oblašću pravde i prava. Ako se ubroji i moral, kao najstariji regulatorni ljudski sistem, tada se može govoriti o još široj oblasti morala, pravde i prava.
Postoji i treće karakteristično, kompromisno shvatanje po kome su pravda i pravo različite ali povezane pojave. Sama pravda nije dovoljna, kao što ni samo pravo nije dovoljno. Bez spoja pravde i prava, pravda postaje nepouzdana a pravo nasilničko. Potrebno je da pravo bude barem nadahnuto pravdom, kao i da se pravda barem jednim svojim delom preliva u pravo i operacionalizuje u njemu.
O istom odnosu se može govoriti korišćenjem dva drugačija pristupa koji su višeslojni. Prvi je čisto teorijsko-saznajni i tiče se vrednosti koje sadrže pravda i pravo, a vrednosti pravde nisu uvek iste sa vrednostima prava. Pravda daje smisao, opravdanje pravu i predsedava nad njim kao istina nad zabludama i lažima. Ona je vrednost po sebi, naročito kad su istinitost i srazmernost začinjeni milosrđem. U isto vreme, pravda je povezana sa drugim vrednostima (sloboda, ljudsko dostojanstvo, tolerancija, sigurnost, jednakost, red, mir itd). Čak i kad su vrednosti pravde i prava zajedničke, one ni tad nisu ispoljene u jednakoj meri. U oba slučaja pravda je cilj prava, a pravo sredstvo za ostvarivanje pravde. Pravo nije ni zamišljeno da bude pravedno. Ali, i kad jeste pravedno, pravo to nije uvek, već samo izuzetno, tek kad se saobražava vrednostima pravde kao „odgovarajuće“ srazmernosti korišćenjem svojih tehničkih pravnih vrednosti koje dovode do najboljeg mogućeg rezultata. Cilj prava je da bude ispravno, pa tek zatim istinito u smislu pravde i pravičnosti.
Isti odnos pravde i prava može se suženo posmatrati kao veza prirodnog sa pozitivnim pravom. Treba naglasiti da se takav pristup odnosi pre svega na otkrivanje pouzdanog načina za prelivanje prirodnog u pozitivno pravo, što je važnije od ispitivanja vrednosti koje ostvaruju pravda i pravo ili prirodno i pozitivno pravo. Drugi pristup je više tehničko-primenjivački i, u krajnjem, odnosi se na pravičnost kao primenjivačku pravdu, kao neku vrstu spoja pravde i prava u konkretnim slučajevima (zakonskim, sudskim, arbitražnim i drugim). U svima njima se takođe uspostavlja srazmernost pravde kao istine sa saobraznošću prava kao ispravnog sklada sa pravdom. Ali, postoje drugačiji i brojniji primeri koji pokazuju suprotno: da pravo često nije istina, pa čak ni ispravnost, uprkos tome što pravda postoji zbog istine koja oslobađa, a ne zbog prava koje zarobljava. To je teren razobručenog prava i neostvarene pravde.
Između pravde bez ili izvan prava i prava bez ili izvan pravde, obrazuje se zajednička oblast pravde i prava. Takav pristup dozvoljava da se oblast pravde i prava razmatra u svetlu pravnosti pravde i pravednosti prava.
Ključne reči: Pravda. – Istinitost. – Srazmernost. – Pravičnost. – Pravo. – Ispravnost.

1 2 3 6