Tag Archives for " stečaj "

Prigovor litispendencije

PROCESNO PRAVO

Prigovor litispendencije

Litispendencija podrazumeva da u dve parnice koje teku postoji istovetnost tužbenog zahteva, istovetnost stranaka i istovetnost činjeničnog osnova, a kada odlučuje o prigovoru litispendencije sud je u obavezi da utvrdi da li litispendencija postoji na dan donošenja odluke o tom prigovoru.

Tužba za utvrđenje ništavosti ili poništaj prodaje u stečajnom postupku

PRIVREDNO PRAVO

Tužba za utvrđenje ništavosti ili poništaj prodaje u stečajnom postupku

Tužba za utvrđenje ništavosti ili poništaj prodaje u stečajnom postupku nije dozvoljena iz razloga što se postupak prodaje, sproveden po pravilima koja važe u postupku stečaja, ne može osporavati tužbom, odnosno tražiti da se utvrdi da je postupak takve prodaje ništav.

Sudska zaštita od nezakonitog otkaza ugovora o radu u stečajnom postupku

UDK: 349.22:331.106.44
347.736

SUDSKA ZAŠTITA OD NEZAKONITOG OTKAZA UGOVORA O RADU U STEČAJNOM POSTUPKU
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Dr Marko Radović, sudija Privrednog suda u Beogradu.

Rezime: Prema pozitivnom stanovištu stečajnog zakonodavstva, otvaranje stečajnog postupka ne uzrokuje prestanak radnog odnosa po sili zakona. Nastupanje pravnih posledica otvaranja stečajnog postupka predstavlja samo razlog za otkaz ugovora o radu zaposlenima kod stečajnog dužnika. Povodom otkaza ugovora o radu u stečajnom postupku postoje brojne nedoumice. Jedno je, ipak, nesporno, da i u stečajnom postupku otkaz može biti nezakonit.
Predmet analize autora usmeren je upravo na dostupnost sudske zaštite od nezakonitog otkaza licima u stečajnom postupku. Prevashodno je raspravljano o pravu na sudsku zaštitu od nezakonitog otkaza u slučaju postojanja stečaja kao otkaznog razloga.
Takođe, kako je život uvek bogatiji od prava, može iznedriti situaciju u kojoj je rešenje o otvaranju stečajnog postupka ukinuto odlukom drugostepenog suda. Štaviše, može se desiti i da u ponovnom postupku razmatranja razloga za otvaranje stečajnog postupka predlog za otvaranje stečajnog postupka bude odbijen kao neosnovan ili povučen. Zbog toga je u drugom delu rad usmeren na polemiku o zaštiti od nezakonitog otkaza u situaciji nepostojanja stečaja kao otkaznog razloga. Sporno pitanje kome je posebno posvećena pažnja odnosi se na momenat saznanja zaposlenog o povredi prava, odnosno o prestanku postojanja stečaja kao otkaznog razloga. U tom kontekstu analiziran je i rok za pokretanje spora radi zaštite njegovih prava na rad.

Ključne reči: stečaj, otkaz ugovora o radu, sudska zaštita, pravo na rad, stečajni postupak

Praksa Privrednog apelacionog suda u rešavanju radnih sporova nakon otvaranja stečaja

UDK: 340.142:347.998.4(497.11)
349.2:347.736/.739(497.11)

PRAKSA PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA U REŠAVANJU RADNIH SPOROVA NAKON OTVARANJA STEČAJA
Jasminka Obućina, predsednik Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Članom 25. Zakona o uređenju sudova1) je propisano da privredni sudovi između ostalog postupaju u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja, osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja. Članom 58. Zakona o parničnom postupku2) je propisano da za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom stečajnog postupka isključivo je mesno nadležan sud koji sprovodi stečajni postupak. Član 88. Zakona o stečaju predviđa da u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja stečaja se prekidaju svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i njegovu imovinu. Međutim, odredbom čl. 91. i 90. Zakona o stečaju su propisani uslovi pod kojima se prekinuti postupci nastavljaju. Tako je članom 91. stav 3. propisano da ako se prekinuti parnični postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.
Upravo na osnovu gorenavedenih odredbi pred privrednim sudovima se nastavi znatan broj parničnih postupaka koji su po svojoj prirodi radni sporovi, sporovi u kojima tužioci, zaposleni ostvaruju svoja prava po osnovu rada.
Druga grupa postupaka koji se pojavljuju radi ostvarivanja prava po osnovu rada su postupci koje pokreću zaposleni koji su zadržani na radu nakon otvaranja stečajnog postupka ili su pak angažovani po nekom drugom osnovu kod stečajnog dužnika.
Posebnu grupu čine postupci povodom ostvarivanja prava nakon usvojenog plana reorganizacije.
Predmet ovog rada je sagledavanje ostvarivanja prava zaposlenih – zadržanih na radu kod stečajnog dužnika nakon otvaranja stečajnog postupka, kroz praksu Privrednog apelacionog suda, odnosno Višeg trgovinskog suda, primenom stečajnih zakona, po kojima se još uvek vode stečajni postupci u RS.

Ključne reči: stečaj, zaposleni, radni odnos, prava po osnovu rada, reorganizacija.

Nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije

PROCESNO PRAVO

Nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije

Donošenjem rešenja kojim se postupak stečaja obustavlja zbog izvršenja plana reorganizacije, stečajni postupak se obustavlja u celosti i prestaju sve pravne posledice otvaranja i vođenja stečajnog postupka, a samim tim i primena odredaba Zakona o uređenju sudova u pogledu stvarne nadležnosti u sporovima povodom stečaja ili reorganizacije.

Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika

OBLIGACIONO PRAVO

Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika

Namerno oštećenje poverilaca postoji uvek kada je pravni posao, odnosno pravna radnja preduzeta u poslednjih pet godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečaja ili posle toga, sa namerom oštećenja jednog ili više poverilaca, ako je saugovarač stečajnog dužnika znao za nameru stečajnog dužnika, a znanje namere se pretpostavlja, ako je saugovarač stečajnog dužnika znao da stečajnom dužniku preti nesposobnost plaćanja i da se radnjom oštećuju poverioci.