Tag Archives for " zaštita prava zaposlenog "

Računanje roka za pokretanje radnog spora

RADNO PRAVO

Računanje roka za pokretanje radnog spora

Računanje roka za pokretanje radnog spora zavisi od toga da li je pravo koje se štiti povređeno odlukom ili faktičkom radnjom, pa ako je pravo povređeno faktičkom radnjom, rok se računa od dana saznanja za povredu, i to je dan kada je zaposleni saznao da mu je neko pravo uskraćeno, ograničeno, suženo ili na drugi način narušeno, u kom slučaju rok počinje teći prvog narednog dana od saznanja, a ističe protekom zakonom propisanog roka.

Rok za podnošenje tužbe za zaštitu prava iz radnog odnosa

RADNO PRAVO

Rok za podnošenje tužbe za zaštitu prava iz radnog odnosa

Rok za podnošenje tužbe za zaštitu prava iz radnog odnosa, važi i u slučaju kada je zaposlenom prestao radni odnos zbog nastupanja pravnih posledica otvaranja stečaja nad poslodavcem.

Doprinosi za socijalno osiguranje i sudska zaštita

RADNO PRAVO

Doprinosi za socijalno osiguranje i sudska zaštita

Sud je nadležan da u parničnom postupku odlučuje i o zahtevu zaposlenog lica da poslodavac uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje odgovarajućim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, bez obzira na to da li je takav zahtev jedini predmet spora.

Problemi u primeni propisa o rešavanju radnih sporova pred sudovima opšte nadležnosti

UDK 347.91:331.109(497.11)

PROBLEMI U PRIMENI PROPISA O REŠAVANJU RADNIH SPOROVA PRED SUDOVIMA OPŠTE NADLEŽNOSTI
Biserka Živanović, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: Zaštita prava iz radnog odnosa ostvaruje se na više načina, u zavisnosti od toga da li se radi o individualnim ili kolektivnim pravima iz radnog odnosa.
Sudska zaštita ostvaruje se u odnosu na zaposlene u opštem radnopravnom režimu pred sudovima opšte nadležnosti.
Zakon o uređenju sudova izvršio je podelu stvarne nadležnosti tako da:
– osnovni sud u prvom stepenu sudi u sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada;
– viši sud sudi u sporovima povodom štrajka, povodom kolektivnih ugovora ako spor nije rešen pred arbitražom, povodom obaveznog socijalnog osiguranja ako nije nadležan drugi sud, povodom matične evidencije i u sporovima za zaštitu od diskriminacije i zlostavljanja na radu.
U postupku po žalbama na presude rešava mesno nadležan apelacioni sud kao stvarno nadležan sud, osim kada je reč o žalbama izjavljenim na rešenja osnovnih sudova.
U slučaju povrede prava zaštitu pred nadležnim sudom mogu ostvariti i zaposleni i poslodavac. Kada je reč o povredi prava zaposlenog tada se zaštita tog prava zaposlenog ostvaruje kroz sudsku zaštitu u radnom sporu. U slučaju povrede prava poslodavca zaštita se ostvaruje u sporu iz radnog odnosa.
U radnom sporu sud ocenjuje zakonitost rešenja sa stanovišta kako materijalnog tako i procesnog prava.
Zaštita prava u radnom sporu ostvaruje se u zakonom propisanom roku od 60 dana od dana donošenja akta poslodavca kojim je zaposlenom povređeno pravo ili dana saznanja zaposlenog za povredu prava (član 195. Zakona o radu). Protek ovog roka onemogućava zaposlenom ostvarivanje prava na sudsku zaštitu. Radi se o prekluzivom roku, čiji protek dovodi do gubitka prava na sudsku zaštitu. Ovaj rok od 60 dana za zaštitu prava odnosi se i na slučaj kada se zaštita prava pred sudom zahteva podnošenjem tužbe za utvrđenje postojanja prava…

Ključne reči: zaštita prava zaposlenog, sudska zaštita i rok za sudsku zaštitu, zastarelost novčanog potraživanja iz radnog odnosa…