BEZBEDNOSNE SMETNJE I RADNI ODNOS U MINISTARSTVU UNUTRAŠNJIH POSLOVA (II deo)

BEZBEDNOSNE SMETNJE I RADNI ODNOS U MINISTARSTVU UNUTRAŠNJIH POSLOVA

Prestanak po sili zakona radnog odnosa policijskom službeniku

UPRAVNO PRAVO

Prestanak po sili zakona radnog odnosa policijskom službeniku

Policijskom službeniku, odnosno zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kome je izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, bez obzira na period proveravanja za učinjeno krivično delo, koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika, koji slučaj prestanka radnog odnosa nije utvrđen Zakonom o policiji, radni odnos prestaje po sili zakona primenom Zakona o državnim službenicima.

PRESTANAK RADNOG ODNOSA PO OSNOVU VOLJE POSLODAVCA

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK: 349.22:331.106.44

PRESTANAK RADNOG ODNOSA PO OSNOVU VOLJE POSLODAVCA
* Sanja Lipovčić, student doktorskih studija Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Rezime: Kao što je zaposlenom data mogućnost da prekine radni odnos, tako se ista mogućnost daje i poslodavcu, imajući u vidu ravnopravnost strana u radnom odnosu. U cilju zaštite slabije strane odredbe akata Međunarodne organizacije rada usmerile su se ka tome da obezbede normativnu i proceduralnu zaštitu radnika u slučaju prestanka radnog odnosa na inicijativu poslodavca. U tom smeru okrenute su i odredbe domaćeg zakonodavstva te se u radu razmatraju opravdani i neopravdani razlozi za prestanak radnog odnosa.
Ključne reči: poslodavac, prestanak radnog odnosa, opravdani razlozi za pre-stanak radnog odnosa, neopravdani razlozi za prestanak radnog odnosa.

Rok za tužbu zbog povrede prava iz rada

RADNO PRAVO

Rok za tužbu zbog povrede prava iz rada

Rok za podnošenje tužbe zbog povrede prava iz rada računa se od dana kada je zaposleni primio rešenje o otkazu ugovora o radu ili kada je prestao da radi, jer je tada vidljiva povreda prava zaposlenog.

GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK:340.134:331.45/.46(497.11)
COBISS.SR-ID 133287689

GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Interes društva je da se očuva broj radno sposobnih lica, kako bi se rad kod poslodavca nesmetano odvijao. Ustav RS, kao najviši pravni akt, garantuje pravo zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada i na potrebnu zaštitu na radu. Zakon o radu, kao opšti radnopravni propis, propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu uređeno je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Navedeno upućuje na zaključak da briga o zdravlju na radu treba da obezbedi da zaposleni ima radnu sposobnost do navršenja radnog veka, ili da u slučaju promena u njegovoj radnoj sposobnosti, ima mogućnost održavanja zaposlenja.
Međutim, praksa je drugačija. Povrede na radu se dešavaju u znatnom broju, a javljaju se i profesionalne bolesti. To ima za posledicu delimični gubitak radne sposobnosti (umanjenje radne sposobnosti) ili potpuni gubitak radne sposobnosti kod zaposlenog. Usled toga, zaposleni trpi imovinsku i neimovinsku štetu, za koju poslodavac odgovara po opštim pravilima odgovornosti za štetu. Dovodi se u pitanje ostvarivanje prava zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada u praksi. Nedopustivo je da veliki broj zaposlenih koji prema svojoj životnoj dobi radom treba da ostvare sredstva za život, zbog nesreće na radu gube radnu sposobnost. Oni postaju invalidi i pod određenim uslovima stiču pravo na invalidsku penziju ili kao posledicu povrede na radu imaju telesno oštećenje.
Nije mali broj sudskih predmeta radi naknade štete zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu. Stoga je interes da se nezgode na radu smanje i da budu sporadične, da poslodavac isključi rizike koji postoje u procesu rada, ali i da zaposleni poštuju mere zaštite i bezbednosti na radu.

Ključne reči: uslovi rada, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitna oprema, rizici na radu, povreda na radu, profesionalna bolest, povreda van rada, bolest, delimični gubitak radne sposobnosti, potpuni gubitak radne sposobnosti, invalidnost, prestanak radnog odnosa, naknada štete.

Prestanak radnog odnosa na određeno vreme

RADNO PRAVO

Prestanak radnog odnosa na određeno vreme

Radni odnos zasnovan na određeno vreme prestaje istekom roka na koji je zasnovan i ako je zaposleni na bolovanju, ili na godišnjem odmoru, osim ako bolovanje nije otvoreno zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili radi posebne nege deteta.

Pravo na otpremninu zbog prestanka radnog odnosa

RADNO PRAVO

Pravo na otpremninu zbog prestanka radnog odnosa

Rok od 60 dana iz člana 195. Zakona o radu za podnošenje tužbe, ne primenjuje se na novčana potraživanja po osnovu rada, kao što je tužba za isplatu otpremnine.

NEZAKONIT PRESTANAK RADNOG ODNOSA I NJEGOVE POSLEDICE

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK: 331.106.44 (497.11)
COBISS.SR-ID 81054985

NEZAKONIT PRESTANAK RADNOG ODNOSA I NJEGOVE POSLEDICE
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Jedan od Zakonom o radu propisanih razloga prestanka radnog odnosa zaposlenom je otkaz od strane poslodavca, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, u postupku propisanom tim zakonom. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji smatra da je rešenje poslodavca nepravilno, odnosno nezakonito može u roku od 60 dana od dana dostavljanja pokrenuti postupak pred nadležnim sudom.
Ako se u postupku pred sudom utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, te se poništi rešenje o otkazu, kao nezakonito, sud će usvojiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Dakle, vraćanje na rad zaposlenog, naknada štete i uplata pripadajućih doprinosa su pravne posledice prestanka radnog odnosa bez pravnog osnova.
Naknada štete utvrđuje se u visini zarade koju bi zaposleni ostvario da je radio i sadrži pripadajući porez i doprinose. U naknadu štete ne ulaze naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Izgubljena zarada isplaćuje se zaposlenom u neto iznosu, dakle bez poreza i pripadajućih doprinosa. Naknada štete u visini izgubljene zarade umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa. Naknada ostvarena kod Nacionalne službe za zapošljavanje dok je zaposleni bio van radnog odnosa, nije prihod po osnovu rada, i za taj iznos se ne umanjuje naknada štete.
Ako zaposleni nije istakao tužbeni zahtev da se poslodavac obaveže da ga vrati na rad, ali je istakao zahtev za naknadu štete umesto vraćanja na rad, sud će obavezati poslodavca da mu isplati ovu naknadu u iznosu od najviše 18 zarada, koji će utvrditi s obzirom na vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca, godine života zaposlenog i broj izdržavanih članova porodice.
U slučaju da sud utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže postojanje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć odbiće tužbeni zahtev za vraćanje na rad i dosudiće zaposlenom naknadu štete u dvostrukom iznosu naknade štete umesto vraćanja na rad.
Ako sud utvrdi da je postojao iskorišćeni otkazni razlog, ali da je poslodavac povredio zakonom propisani postupak otkaza ugovora o radu, odbiće zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest njegovih zarada.

Ključne reči: prestanak radnog odnosa, otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, razlozi za otkaz, postupak u slučaju otkaza, pravni osnov prestanka radnog odnosa, odluke suda, nezakonit prestanak radnog odnosa, vraćanje zaposlenog na rad, naknada štete umesto vraćanja na rad, naknada štete u visini izgubljene zarade, naknada od Nacionalne službe za zapošljavanje.

Poništaj rješenja o prestanku radnog odnosa i vraćanje zaposlenog na rad

SUDSKA PRAKSA CRNE GORE

Poništaj rješenja o prestanku radnog odnosa i vraćanje zaposlenog na rad

Poništaj rješenja o prestanku radnog odnosa ne pretpostavlja obavezu poslodavca da zaposlenog vrati na rad i rasporedi na poslove koje je obavljao prije donošenja rješenja o prestanku radnog odnosa, već obavezu vraćanja na rad i raspoređivanje na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima.