PRIVREMENI I POVREMENI POSLOVI U SRBIJI – PRAVNI REŽIM, ZLOUPOTREBE  I DOMETI SUDSKE PRAKSE

MOGUĆNOST REŠAVANJA SPOROVA POVODOM NEPLAĆENIH POREZA I DOPRINOSA PRED REPUBLIČKOM AGENCIJOM ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA

OGLEDI

UDK: 349.22:336.226.112.1(497.11)

MOGUĆNOST REŠAVANJA SPOROVA POVODOM NEPLAĆENIH POREZA I DOPRINOSA PRED REPUBLIČKOM AGENCIJOM ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA
* Dr Ivica Lazović, direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
Rezime: U radu se razmatra mogućnost rešavanja sporova povodom neplaćenih poreza i doprinosa po osnovu rada pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova. Polazi se od složene pravne prirode ovih sporova, budući da obaveza uplate doprinosa proističe iz radnog odnosa, ali istovremeno ima karakter javnopravne obaveze. Posebna pažnja posvećena je pitanju zastarelosti, imajući u vidu stavove Ustavnog suda Republike Srbije prema kojima zahtev zaposlenog za uplatu doprinosa predstavlja potraživanje iz radnog odnosa na koje se primenjuje trogodišnji rok zastarelosti. U radu se ukazuje na praktične probleme sa kojima se zaposleni suočavaju prilikom utvrđivanja i ostvarivanja prava, uključujući dokazivanje neuplaćenih doprinosa, utvrđivanje visine duga, složenost institucionalne saradnje i dugotrajnost sudskih postupaka. Posebno se analizira potencijal mirnog rešavanja sporova kao bržeg, ekonomičnijeg i fleksibilnijeg mehanizma zaštite prava zaposlenih. U tom kontekstu, razmatra se mogućnost šireg i funkcionalnijeg tumačenja nadležnosti Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, kao i mogućnost postizanja sporazuma o reprogramu, faznoj uplati ili drugom načinu izmirenja obaveza. Zaključuje se da mirno rešavanje sporova može predstavljati značajan, ali nedovoljno iskorišćen mehanizam za efikasniju i pravičniju zaštitu zaposlenih, uz potrebu za razvojem specijalizovanih procedura, boljom institucionalnom koordinacijom i unapređenjem normativnog okvira.
Ključne reči: porezi i doprinosi, radni spor,  mirno rešavanje radnih sporova,  zastarelost, prava zaposlenih, socijalna sigurnost, alternativno rešavanje sporova, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, pravna zaštita zaposlenih.

Ocena zakonitosti rešenja o privremenom udaljenju sa rada

RADNO PRAVO

Ocena zakonitosti rešenja o privremenom udaljenju sa rada

U postupku odlučivanja o zakonitosti rešenja o privremenom udaljenju zaposlenog sa rada, ne ispituje se radnopravna odgovornost zaposlenog, već isključivo da li su bili ispunjeni zakonski uslovi za udaljenje sa rada.

OSTVARIVANJE PRAVA NA DODATAK ZA DODATNO OPTEREĆENJE U MINISTARSTVU ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE – IZMEĐU FORMALNOG I FAKTIČKOG ODLUČIVANJA

NEDOUMICE

UDK: 355.087.4(497.11)

OSTVARIVANJE PRAVA NA DODATAK ZA DODATNO OPTEREĆENJE U MINISTARSTVU ODBRANE
REPUBLIKE SRBIJE – IZMEĐU FORMALNOG I FAKTIČKOG ODLUČIVANJA
* Aleksandra Stojanović, pravni savetnik – specijalista u Vlah Enterprise d.o.o. Šid.
Rezime: Zastupanje prema pravnoj terminologiji za bilo koga ko se bavi pravom ima određeno jasno definisano značenje. Ipak, značenje te iste reči se sve više udaljava od svog regularnog toka u okviru sistema odbrane Republike Srbije, imajući u vidu da u praksi spaja pravno i faktičko značenje. Radno zakonodavstvo je oduvek poznavalo dodatni rad kao kategoriju, ali na različite načine. U smislu zastupanja u Ministarstvu odbrane RS, uvek se radilo o radu koji zaposleni obavlja pored svoje redovne dužnosti. U tekstu se na različite načine ističe značenje termina zastupanje, način primene odredbi o zastupanju u Ministarstvu odbrane RS, njihovi nedostaci, kao i predlog na koji način bi isti mogli biti normirani tako da se što više približi pravni i faktički aspekt obavljanja dodatnog rada, ukoliko nije moguće da pravo u potpunosti sledi životne okolnosti. Takođe, radi dolaženja do konkretnog zaključka o dovoljnoj (ne)definisanosti predmetnih odredbi u radu autor se osvrće na period važenja Zakona o Vojsci Jugoslavije i Zakona o Vojsci Crne Gore.

Aneks ugovora o radu

RADNO PRAVO

Aneks ugovora o radu

Uz aneks ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni, koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.

Naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora

RADNO PRAVO

Naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora

Zaposleni kome je nezakonito prestao radni odnos nema pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, jer je pravo na korišćenje godišnjeg odmora uslovljeno faktičkim radom zaposlenog.

Naknada štete kada je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad

RADNO PRAVO

Naknada štete kada je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad

Ako je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.

Doprinosi

RADNO PRAVO
Doprinosi

Obračun pripadajućih doprinosa vrši se po stopi i osnovici koja važi na dan uplate, a ne na dan veštačenja.

Zaključenje ugovora o radu

RADNO PRAVO

Zaključenje ugovora o radu

Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, a ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa zakonom, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, danom stupanja na rad.

Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova

RADNO PRAVO

Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova

Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova samo radi obavljanja poslova koji aktom o sistematizaciji poslodavca nisu sistematizovani, odnosno za obavljanje poslova koji po svojoj prirodi traju najduže 120 radnih dana u kalendarskoj godini i privremenog su, odnosno povremenog karaktera, zavisno od toga da li traju kontinuirano, u jednom vremenskom periodu ili s vremena na vreme.