Vraćanje u pređašnje stanje
PROCESNO PRAVO
Vraćanje u pređašnje stanje
Kada je advokat – punomoćnik tužioca pogrešno u svoj rokovnik upisao datum sledećeg ročišta, to ne predstavlja opravdani razlog za vraćanje u pređašnje stanje, stavljanjem van snage rešenja kojim se tužba tužioca smatra povučenom.
Utvrđivanje vrednosti predmeta spora
PROCESNO PRAVO
Utvrđivanje vrednosti predmeta spora
Kada vrednost predmeta spora nije označena u tužbi, niti je označena ili utvrđena naknadno do pravnosnažnog okončanja postupka, vrednost predmeta spora se utvrđuje prema određenoj, odnosno naplaćenoj sudskoj taksi.
Razumna dužina trajanja sudskog postupka
USTAVNO PRAVO
Razumna dužina trajanja sudskog postupka
Razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna je kategorija koja ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanja stranaka u postupku, postupanja sudova u konkretnom slučaju, kao i značaja prava o kome se u postupku odlučivalo.
Tužba za izdržavanje maloletnog deteta
PORODIČNO PRAVO
Tužba za izdržavanje maloletnog deteta
Tužbu za izdržavanje maloletnog deteta može podneti samo lice koje se u smislu Porodičnog zakona smatra poveriocem, odnosno dužnikom izdržavanja.
Uvreda
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Uvreda
Namera omalovažavanja nije zakonsko obeležje krivičnog dela uvreda, ali može biti osnov isključenja postojanja krivičnog dela u situaciji kada je uvredljiva izjava data, između ostalog, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, pod uslovom da se iz načina izražavanja ili drugih okolnosti vidi da to nije učinjeno u nameri omalovažavanja.
Instrumentarijum za poboljšanje efikasnosti rada Evropskog suda za ljudska prava, sa osvrtom na protokol broj 16
UDK: 341.645.5(4)
341.231.14
INSTRUMENTARIJUM ZA POBOLJŠANJE EFIKASNOSTI RADA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA, SA OSVRTOM NA PROTOKOL BROJ 16
Milica Zlatković, sudija Apelacionog suda u Nišu.
Rezime: Nakon što je 1950. godine usvojena, Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, je radi usklađivanja sa razvojem savremenog društva nekoliko puta bila podvrgnuta dopunama i izmenama i u tu svrhu doneto je ukupno 16 protokola, od kojih su do sada, protokoli broj 11 i 14 doneli značajnije promene u sastavu i načinu rada Evropskog suda za ljudska prava, a sve u cilju što efikasnijeg sistema pružanja pravne zaštite. Takođe, u cilju postizanja dugoročnih rezultata, glavne smernice za reformu, pre svega Evropskog suda za ljudska prava, bile su predmet razmatranja međudržavnih konferencija, na osnovu kojih su usvojene Deklaracije iz Interlakena, Izmira, Brajtona, Brisela i Kopenhagena. Navedenim deklaracijama, pored ostalog, potvrđena je važnost „sistema supsidijarnosti“, koji je zvanično uveden sa Protokolom broj 15, iako je na neformalan način zapravo bio prisutan od samog nastanka Konvencije, a koji podrazumeva obavezu država članica da prava i slobode utvrđene Konvencijom budu u potpunosti osigurani na nacionalnom nivou, što se u praksi pojedinih država, među kojima Republika Srbija svakako ima vodeće mesto, pokazalo kao veoma težak proces. U cilju još većeg unapređenja pravne zaštite, a pre svega u cilju prevencije budućih slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava, donet je Protokol broj 16, koji je stupio na snagu 1. avgusta 2018. godine, nakon što ga je deset država članica potpisalo i ratifikovalo i koji prema mišljenju autora, svakako zavređuje znatnu pažnju, jer možda i više od ostalih protokola utiče na poboljšanje sudskog dijaloga između Evropskog suda za ljudska prava i domaćih sudova. Ovim protokolom se zapravo vrši prevencija budućih slučajeva pred Evropskim sudom kroz mogućnost traženja „savetodavnog mišljenja“, koje uistinu iako neobavezujuće, državi zapravo daje mogućnost da prihvatanjem istog, sama, u svom pravnom sistemu, spreči potencijalno kršenje ljudskih prava i osnovnih sloboda, a samim tim i unapredi nivo pravne zaštite i vladavine prava. Međutim, Republika Srbija do danas nije ratifikovala ovaj protokol, iz za sada stručnoj javnosti nepoznatih zvaničnih razloga. No, nezavisno od toga, svrha ovog rada je da ukaže na učinkovitost koju ovaj protokol pruža, a sve u cilju unapređenja standarda ljudskih prava na nacionalnom nivou i sprečavanja nastanka novih sudskih sporova, što je prema mišljenju autora, bila i svrha njegovog donošenja.
Ključne reči: ljudska prava, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, savetodavna mišljenja, načelo supsidijarnosti, Protokol broj 16 uz Konvenciju.
Preispitivanje odluke o meri bezbednosti
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Preispitivanje odluke o meri bezbednosti
Kada iz izveštaja klinike proizlazi da se mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi sprovodi, ali da je i dalje potrebno lečenje a okrivljeni da izjavu da je voljan da nastavi lečenje, mera bezbednosti ostaje na snazi.
Pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje
USTAVNO PRAVO
Pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje
Jedna od garancija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava odnosi se i na obavezu suda da obrazloži svoju odluku, koja ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono sme da bude lapidarnog karaktera.
Podeljena odgovornost za štetu
OBLIGACIONO PRAVO
Podeljena odgovornost za štetu
Kada je tužilja pretrpela tešku telesnu povredu u zimskom periodu padom sa pešačke staze na trotoar, a tim pravcem svakodnevno prolazi, tada postoji njen doprinos nastanku nematerijalne štete.
Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ u pravnom sistemu Srbije
UDK: 343.85:343.62-055.2(497.11)
343.85:343.54/.55-055.2(497.11)
KRIVIČNO DELO NASILJE U PORODICI IZ ČLANA 194. KZ U PRAVNOM SISTEMU SRBIJE
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku, u penziji.
Rezime: Nije potrebno posebno naglašavati i ukazivati na ovo krivično delo, jer gotovo svakodnevno slušamo i čitamo vesti „o nasilju u porodici“, „o sukobima članova porodice“, „o lišenju života člana porodice“ i drugo.
Upravo zbog takvih problema i srpsko krivično zakonodavstvo je ovo krivično delo uvrstilo kao posebno krivično delo, a u okviru Glave XIX Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/05 … 35/19).
Poseban oblik ovog krivičnog dela je predviđen u članu 194. stav 5. KZ i glasi: „Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona kojim se uređuju porodični odnosi, kazniće se …“
Sudska praksa u vezi sa ovim krivičnim delom je izuzetno bogata, a za potrebe ovog teksta odabrane su najkarakterističnije sudske odluke.
Ključne reči: elementi krivičnog dela nasilje u porodici.