Ispravljanje grešaka u presudi
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO PROCESNO PRAVO
Ispravljanje grešaka u presudi
Odredbama ZKP, nije predviđeno da predsednik veća – sudija, rukom i u rukopisu ispravlja izvornik presude, već je dužan da to učini posebnim rešenjem.
Ispravljanje presude
PROCESNO PRAVO
Ispravljanje presude
Prvostepeni sud nema zakonskih ovlašćenja da rešenjem o ispravci, vrši ispravku pravnosnažne presude u delu kojim je određeno plaćanje zakonske zatezne kamate na određeni iznos, tako da se određuje plaćanje zakonske zatezne kamate na drugi novčani iznos.
Rešenje o ispravci presude
PROCESNO PRAVO
Rešenje o ispravci presude
Kada je preciziranim tužbenim zahtevom punomoćnik tužioca označio kao tuženika Republika Srbija – Ministarstvo privrede Beograd, nema mesta prihvatanju predloga zastupnika tuženika za ispravku presude tako da bude označen kao tuženik Ministarstvo finansija.
Rešenje o ispravci
PROCESNO PRAVO
Rešenje o ispravci
Kada sud donese rešenje o ispravci ranije donetog rešenja, ne može se time menjati suština već donete odluke.
Pogrešna pouka o dužini roka za podnošenje žalbe
USTAVNO PRAVO
Pogrešna pouka o dužini roka za podnošenje žalbe
Sudovi su dužni da o pravu stranaka na podnošenje žalbe daju zakonitu, pravilnu i potpunu pouku koja neće ostavljati bilo kakve dileme o tome da li postoji pravo na žalbu i koji su rokovi za podnošenje žalbe, pa u slučaju kada sud stranci da pogrešnu pouku o dužini žalbenog roka, bez obzira na to da li se radi o stranci koja je vična pravu ili ne, stranka ne sme da trpi štetne posledice zbog greške suda.
Pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje
USTAVNO PRAVO
Pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje
Jedna od garancija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava odnosi se i na obavezu suda da obrazloži svoju odluku, koja ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono sme da bude lapidarnog karaktera.
Ispravljanje grešaka u presudi
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Ispravljanje grešaka u presudi
Kada je prvostepeni sud okrivljenog oglasio krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi sa članom 289. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, a propustio da mu izrekne meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom shodno članu 297. stav 5. KZ, nije mogao da mu izrekne navedenu meru bezbednosti donošenjem rešenja o ispravci presude.