KRIVIČNO DELO ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE IZ ČLANA 260. KZ U SRPSKOM KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU I SUDSKOJ PRAKSI
NEDOUMICE
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 349.6(497.11)
343.3/.7:504.122(497.11)
COBISS.SR-ID 76109833
KRIVIČNO DELO ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE IZ ČLANA 260. KZ U SRPSKOM KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU I SUDSKOJ PRAKSI
* Dragan U. Kalaba, zamenik VJT u Čačku u penziji.
Rezime: Postoje brojne definicije životne sredine, ali je uočljiva i odražava pravu suštinu, upravo definicija navedena u međunarodnom dokumentu – Dokumenat Konferencije Ujedinjenih nacija o čovekovoj okolini, održane u Stokholmu 1972. godine, u kojem je navedeno: “Čovek je istovremeno proizvod i tvorac svoje okoline, koja mu daje sredstva za život u fizičkom smislu i koja mu omogućava intelektualni, moralni, društveni i duhovni napredak“.
Zaštita životne sredine podrazumeva primenu različitih postupaka koji su usmereni na upravljanje životnom sredinom, koja je očigledno ugrožena sa pojačanim industrijskim razvojem i pojavom novih energetskih izvora. U takvim okolnostima, u savremenim uslovima života postoji velika obaveza svakog pojedinca da vodi brigu o očuvanju životne sredine, a sa druge strane, država vodi brigu, posebno kroz krivičnopravnu zaštitu.
Ključne reči: životna sredina, zagađivanje, krivično delo zagađenje životne sredine.
LICE NEOSNOVANO LIŠENO SLOBODE – ČLAN 584. ZKP I NAKNADA ŠTETE U SUDSKOJ PRAKSI I deo
NEDOUMICE
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.126.1(497.11)
340.142:343.296(497.11)
COBISS.SR-ID 62711305
LICE NEOSNOVANO LIŠENO SLOBODE – ČLAN 584. ZKP I NAKNADA ŠTETE
U SUDSKOJ PRAKSI
I deo
* Dragan U. Kalaba, zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku u penziji.
Rezime: Shodno članu 2. tačka 23. ZKP, pod lišenjem slobode podrazumeva se hapšenje, zadržavanje, zabrana napuštanja stana, pritvor i boravak u ustanovi koji se u skladu sa ovim Zakonikom, uračunava u pritvor. Navedena grupa lica neosnovano lišenih slobode se deli na dve podgrupe.
Prva, obuhvata lica koja su bila lišena slobode a nije došlo do pokretanja postupka i druga, obuhvata lica koja su lišena slobode i prema kojima je došlo do pokretanja postupka.
Dakle, ako je lice lišeno slobode (bilo koji vid lišenja slobode), a nije došlo do pokretanja postupka smatra se licem koje je neosnovano lišeno slobode i ima pravo na naknadu štete. Ako je lice lišeno slobode a došlo je do pokretanja postupka, pa kada je takav postupak pravnosnažnim rešenjem obustavljen ili je optužba odbijena ili je postupak okončan odbijajućom presudom ili oslobađajućom presudom, isto se smatra licem neosnovano lišenim slobode i ima pravo na naknadu štete.
Ključne reći: pokretanje krivičnog postupka, lišenje slobode, neosnovano lišenje slobode, naknada štete.
KRIVIČNO DELO NEPRUŽANJE POMOĆI
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.6(497.11)
COBISS.SR-ID 43883273
KRIVIČNO DELO NEPRUŽANJE POMOĆI
* Dragan U. Kalaba, zamenik VJT u Čačku u penziji.
Rezime: Krivično delo nepružanje pomoći je interesantno krivično delo koje je povezano sa određenim životnim situacijama u kojima se građanin može naći. U pitanju je klasično krivično delo nečinjenja, a učinilac može biti svako lice.
Dužnost pružanja pomoći drugom licu ne obuhvata i ugrožavanje svog ili života drugog lica. Postavlja se pitanje, jer to zakonodavac u konkretnom slučaju nije rešio, koji stepen, obim, intenzitet opasnosti mora postojati u konkretnom slučaju, a da je krivično delo isključeno.
To dalje znači da su to sve bitne okolnosti koje će u datoj krivičnopravnoj situaciji, organ postupka (sud ili tužilaštvo), u skladu sa prikupljenim dokazima proceniti, a posebno vodeći računa o nastaloj neposrednoj opasnosti kod pasivnog subjekta, prirodi opasnosti u kojoj se našao učinilac, te da li se pomoć mogla pružiti bez rizika po život učinioca ili drugog lica.
Ključne reči: nepružanje pomoći, pasivni subjekt, izlaganje opasnosti, napuštanje nemoćnog lica, porodične obaveze, neukazivanje lekarske pomoći.
Umišljaj kao oblik vinosti – Zakonodavna rešenja, dileme, sudska praksa –
UDK 343.222.1/.3(497.11)
340.142:343.222.1(497.11)
COBISS.SR-ID 394905
UMIŠLJAJ KAO OBLIK VINOSTI
– Zakonodavna rešenja, dileme, sudska praksa –
* Dragan U. Kalaba, zamenik VJT u Čačku u penziji.
Rezime: Vinost učinioca obuhvata umišljaj i nehat kao njegove oblike, a u praksi (sudskoj, tužilačkoj) umišljaj je najčešći i gotovo osnovni oblik vinosti, a on je i teži oblik, u odnosu na nehat, jer za krivična dela učinjena iz nehata postoji krivica samo ako je zakonom određena za konkretno krivično delo.
Sadržina umišljaja jesu svest i volja, a to je psihički odnos učinioca prema krivičnom delu jer isti ima svest – predstavu o elementima krivičnog dela, a kroz učinjene radnje izvršenja, a istovremeno i želi da preduzme takve radnje.
Sadržina i intenzitet svesti i volje kod učinioca, opredeljuju dva oblika umišljaja, dva njegova „stepena“, a to su: direktni i eventualni umišljaj.
Ključne reči: pojam krivičnog dela, predviđenost u zakonu, protivpravnost, skrivljenost, uračunljivost, vinost.
Krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a KZ u svetlu odluke Ustavnog suda Srbije Uz br. 36/18 od 24. maja 2018.
UDK: 343.541(497.11)
KRIVIČNO DELO POLNO UZNEMIRAVANJE IZ ČLANA 182A KZ U SVETLU ODLUKE USTAVNOG SUDA SRBIJE UZ BR. 36/18 OD 24. MAJA 2018.
Dragan U. Kalaba, zamenik VJT u Čačku.
Rezime: Krivično delo polno uznemiravanje uvedeno je u Krivični zakonik radi usklađivanja sa ratifikovanim međunarodnim dokumentima. Krivičnim delom polno uznemiravanje iz člana 182a KZ se u stvari štiti polna sloboda, polno dostojanstvo svakog lica bez obzira na pol ili starost.
Ključne reči: Krivični zakonik, polno uznemiravanje, nasilje u porodici, nasilje nad ženama,nedozvoljene polne radnje, povreda dostojanstva, ponižavanje, strah.
Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ u pravnom sistemu Srbije
UDK: 343.85:343.62-055.2(497.11)
343.85:343.54/.55-055.2(497.11)
KRIVIČNO DELO NASILJE U PORODICI IZ ČLANA 194. KZ U PRAVNOM SISTEMU SRBIJE
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku, u penziji.
Rezime: Nije potrebno posebno naglašavati i ukazivati na ovo krivično delo, jer gotovo svakodnevno slušamo i čitamo vesti „o nasilju u porodici“, „o sukobima članova porodice“, „o lišenju života člana porodice“ i drugo.
Upravo zbog takvih problema i srpsko krivično zakonodavstvo je ovo krivično delo uvrstilo kao posebno krivično delo, a u okviru Glave XIX Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/05 … 35/19).
Poseban oblik ovog krivičnog dela je predviđen u članu 194. stav 5. KZ i glasi: „Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona kojim se uređuju porodični odnosi, kazniće se …“
Sudska praksa u vezi sa ovim krivičnim delom je izuzetno bogata, a za potrebe ovog teksta odabrane su najkarakterističnije sudske odluke.
Ključne reči: elementi krivičnog dela nasilje u porodici.
Prenošenje mesne nadležnosti u sudskoj praksi
UDK: 343.11
PRENOŠENJE MESNE NADLEŽNOSTI U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan U. Kalaba, zamenik VJT u Čačku.
Rezime: Zakonik o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/11… 55/14) na jasan i precizan način reguliše materiju mesne nadležnosti suda. Međutim, zakonodavac je predvideo i prenošenje mesne nadležnosti na drugi sud, ako postoje određeni razlozi. Postoje dve situacije u kojima je moguća delegacija mesne nadležnosti suda: iz razloga sprečenosti nadležnog suda za postupanje i iz razloga celishodnosti vođenja postupka pred drugim sudom.
Sudska praksa u ovoj interesantnoj oblasti krivično-procesnog prava je bogata, pa se odabrane karakteristične sudske odluke razvrstavaju po oblastima i to sprečenost nadležnog suda za postupanje i prenošenje mesne nadležnosti – razlog celishodnosti.
Ključne reči: Zakonik o krivičnom postupku, mesna nadležnost, sudska praksa.
Krivično delo ubistvo deteta pri porođaju iz člana 116. KZ
UDK: 340.142:343.622(497.11)
KRIVIČNO DELO UBISTVO DETETA PRI POROĐAJU IZ ČLANA 116. KZ
Zakonodavno rešenje, dileme, sudska praksa
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: Krivično delo ubistvo deteta pri porođaju spada u takozvani oblik privilegovanog ubistva jer poseduje određene okolnosti, zakonom propisane, koje mu daju lakši oblik.
Izvršilac ovog krivičnog dela (član 116. KZ) može biti samo majka, a to je lice koje se porodilo, odnosno kod nje su ostvareni uslovi: porođaj i postojanje poremećaja koji je izazvan porođajem, a što i opredeljuje privilegovani oblik ovog tipa ubistva.
Bitna karakteristika ovog krivičnog dela je i vreme njegovog izvršenja. Zakonodavac je odredio „za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja, dok kod nje traje poremećaj izazvan porođajem“.
Ključne reči: krivično delo ubistvo, izvršilac krivičnog dela, vreme izvršenja, dete kao žrtva ili objekat napada.
Krivično delo oduzimanje maloletnog lica u sudskoj praksi
UDK: 340.142:343.553(497.11)
KRIVIČNO DELO ODUZIMANJE MALOLETNOG LICA U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan U. Kalaba, zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: Krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. KZ, koje pripada grupi krivičnih dela protiv braka i porodice je karakterističan primer spoja krivičnog zakonodavstva i drugih grana prava, a posebno porodičnog zakonodavstva.
U pitanju su maloletna lica, koja zbog svojih godina života, telesne i duhovne razvijenosti uživaju na taj način dvostruku pravnu zaštitu. U radu je izvršena analiza preduzetih radnji izvršenja kod svih oblika ovog krivičnog dela.
Ključne reči: maloletno lice, način održavanja ličnih odnosa, zadržavanje, oduzimanje maloletnog lica.
Krivično delo pustošenja šuma iz člana 274. KZ – Zakonodavna rešenja, dileme, sudska praksa
UDK: 343.77:504.122(497.11)
KRIVIČNO DELO PUSTOŠENJA ŠUMA IZ ČLANA 274. KZ
Zakonodavna rešenja, dileme, sudska praksa
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: Krivično delo pustošenja šuma iz člana 274. KZ je vrlo karakteristično krivično delo.
U pitanju je krivično delo sa blanketnom normom, a to određuje i njegovo biće „ko protivno propisima ili naredbama nadležnih organa“, a to dalje znači da izreka osuđujuće presude, pa i dispozitiv optužnog akta, mora da sadrži podatke o tačnom propisu koji se krši radnjama okrivljenog.
Ovo krivično delo je retko zastupljeno kao krivično delo u procesuiranju, pa je samim tim i malo objavljenih sudskih odluka jer je izuzetno sporna sadržina pojma pustošenje šuma, koja se mora u svakom konkretnom slučaju utvrđivati, a na osnovu svih prikupljenih dokaza.
Ključne reči: zaštita životne sredine, šuma kao objekat zaštite, radnja izvršenja.