Tag Archives for " ljudska prava "

Instrumentarijum za poboljšanje efikasnosti rada Evropskog suda za ljudska prava, sa osvrtom na protokol broj 16

UDK: 341.645.5(4)
341.231.14

INSTRUMENTARIJUM ZA POBOLJŠANJE EFIKASNOSTI RADA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA, SA OSVRTOM NA PROTOKOL BROJ 16
Milica Zlatković, sudija Apelacionog suda u Nišu.

Rezime: Nakon što je 1950. godine usvojena, Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, je radi usklađivanja sa razvojem savremenog društva nekoliko puta bila podvrgnuta dopunama i izmenama i u tu svrhu doneto je ukupno 16 protokola, od kojih su do sada, protokoli broj 11 i 14 doneli značajnije promene u sastavu i načinu rada Evropskog suda za ljudska prava, a sve u cilju što efikasnijeg sistema pružanja pravne zaštite. Takođe, u cilju postizanja dugoročnih rezultata, glavne smernice za reformu, pre svega Evropskog suda za ljudska prava, bile su predmet razmatranja međudržavnih konferencija, na osnovu kojih su usvojene Deklaracije iz Interlakena, Izmira, Brajtona, Brisela i Kopenhagena. Navedenim deklaracijama, pored ostalog, potvrđena je važnost „sistema supsidijarnosti“, koji je zvanično uveden sa Protokolom broj 15, iako je na neformalan način zapravo bio prisutan od samog nastanka Konvencije, a koji podrazumeva obavezu država članica da prava i slobode utvrđene Konvencijom budu u potpunosti osigurani na nacionalnom nivou, što se u praksi pojedinih država, među kojima Republika Srbija svakako ima vodeće mesto, pokazalo kao veoma težak proces. U cilju još većeg unapređenja pravne zaštite, a pre svega u cilju prevencije budućih slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava, donet je Protokol broj 16, koji je stupio na snagu 1. avgusta 2018. godine, nakon što ga je deset država članica potpisalo i ratifikovalo i koji prema mišljenju autora, svakako zavređuje znatnu pažnju, jer možda i više od ostalih protokola utiče na poboljšanje sudskog dijaloga između Evropskog suda za ljudska prava i domaćih sudova. Ovim protokolom se zapravo vrši prevencija budućih slučajeva pred Evropskim sudom kroz mogućnost traženja „savetodavnog mišljenja“, koje uistinu iako neobavezujuće, državi zapravo daje mogućnost da prihvatanjem istog, sama, u svom pravnom sistemu, spreči potencijalno kršenje ljudskih prava i osnovnih sloboda, a samim tim i unapredi nivo pravne zaštite i vladavine prava. Međutim, Republika Srbija do danas nije ratifikovala ovaj protokol, iz za sada stručnoj javnosti nepoznatih zvaničnih razloga. No, nezavisno od toga, svrha ovog rada je da ukaže na učinkovitost koju ovaj protokol pruža, a sve u cilju unapređenja standarda ljudskih prava na nacionalnom nivou i sprečavanja nastanka novih sudskih sporova, što je prema mišljenju autora, bila i svrha njegovog donošenja.

Ključne reči:
ljudska prava, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, savetodavna mišljenja, načelo supsidijarnosti, Protokol broj 16 uz Konvenciju.

Član 26. Zakona o izvršenju i obezbeđenju

UDK: 347.952/.956(497.11)

Značenje zabrane ukidanja izvršnog rešenjai upućivanja predmeta na ponovno prvostepeno odlučivanje

ČLAN 26. ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU
(Povodom pravnog stava Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.1. 2017. godine)
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Tekst je posvećen problemu koji se pojavljuje u situaciji kada zakonodavac u nameri da ubrza postupak pred sudom donosi norme koje uskraćuju pravo na pravično suđenje. Jedna takva norma sadržana je u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju u članu 26. Tom normom je propisano da: „Odlučujući o prigovoru i žalbi sud ne može da ukine prvostepeno rešenje i da predmet uputi na ponovno rešavanje.“
Povodom nejednake primene navedene norme Vrhovni kasacioni sud je dana 23. 1. 2017. godine na sednici Građanskog odeljenja, usvojio pravni stav da: „Odlučujući o prigovoru i žalbi sud ne može da prvostepeno rešenje ukine i predmet vrati na ponovni postupak, već može da prvostepeno rešenje potvrdi i žalbu odbije ili prvostepeno rešenje preinači usvajanjem žalbe ili pak, prvostepeno rešenje ukine bez vraćanja na ponovni postupak i rešavanje.“
Problem je posebno izražen u slučaju kada nadležni drugostepeni sud postupajući po žalbi izvršnog poverioca izjavljenoj na rešenje veća prvostepenog suda, kojim je potvrđena odluka sudije pojedinca kojom je odbijen ili odbačen predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, nalazi da je žalba osnovana. Postupajući po odredbi iz člana 26. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i stavu Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud bi morao, kao posledicu usvajanja žalbe, doneti rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. To rešenje bi bilo pravnosnažno i ne bi se moglo pobijati redovnim pravnim lekom, a u izvršnom postupku nisu dozvoljeni vanredni pravni lekovi, čime bi izvršnom dužniku bilo uskraćeno pravo da pravnim lekom pobija odluku suda kojom je odlučeno o njegovoj obavezi i naloženo plaćanje novčanog iznosa i istakne bilo koji prigovor koji dužnik može istaći poveriocu.
U tekstu je izneto stanovište da u opisanoj situaciji ima mesta neposrednoj primeni normi iz Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje jemče pravo na pravično suđenje i pravo na delotvoran pravni lek, odnosno pravno sredstvo i ponuđeno je moguće rešenje kako bi se izbegle situacije podnošenja ustavne žalbe i predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Ključne reči: sud, rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, ljudska prava, pravo na pravično suđenje, pravo na delotvoran pravni lek.

Mjere zabrane

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Mjere zabrane

Nema kršenja prava na slobodu i sigurnost ličnosti iz člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 1. tačka c) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada je Sud BiH razmotrio i u žalbenom postupku, u smislu garancija člana 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dao jasno, precizno i detaljno obrazloženje zašto je odluka o određivanju mjera zabrane apelantu zakonita, odnosno zašto apelantovi navodi ne mogu dovesti do drugačije odluke.

Odbačene inicijative za ocenu ustavnosti zakona kojim su umanjene penzije

UDK: 364.35(497.11)
342.734(497.11)

ODBAČENE INICIJATIVE ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA KOJIM SU UMANJENE PENZIJE
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

Rezime: Ustavni sud je objavio rešenje o odbacivanju inicijative za pokretanje postupka ocene ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Ovo nemeritorno rešenje neobično je po tome što ga nije donelo osmočlano veće, koje takva rešenja inače donosi, već plenum Suda koji donosi meritorne odluke po okončanju postupka za ocenu ustavnosti osporenog zakona.
Ustavni sud ne spori da pravo na penziju i njenu visinu uređuje sistemski Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali smatra da osporeni zakon ne zalazi u njegovo jurisdikciono polje zato što se bavi umanjenjem penzija radi finansijske održivosti penzijskog sistema.
Ustavni sud ne spori da pravo na penzijsko osiguranje spada u kategoriju ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da sâmo pravo na penziju ne spada, pošto je Ustav u potpunosti prepustio zakonu uređivanje sadržine tog prava, pa stoga smatra da nije povređeno ustavno načelo da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati.
Ustavni sud ocenjuje da osporeni zakon ne narušava mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, ali takav stav zasniva na potvrđenim međunarodnim ugovorima, ali ne i na našem Ustavu.
Ustavni sud ne smatra da je osporeni zakon u suprotnosti sa Evropskom socijalnom poveljom, iako ona obavezuje Srbiju da stepen socijalne sigurnosti održava na zadovoljavajućem nivou i postepeno podiže na viši nivo.
Ustavni sud zaključuje da osporeni zakon ne povređuje načelo zabrane diskriminacije na štetu penzionera kojima su penzije umanjene progresivno, za razliku od zaposlenih u javnom sektoru kojima su drugim zakonom plate umanjene linearno, kao i da diskriminacije nema ni između penzionera kojima jesu i kojima nisu penzije umanjene.
Ustavni sud smatra da penzionerima nije povređeno ustavno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo time što su penzije umanjene samim zakonom, a ne pojedinačnim aktima zasnovanim na sistemskom zakonu, koje su mogli pobijati žalbom u upravnom postupku i tužbom u upravnom sporu.
Ovaj tekst kritički razmatra stavove iz rešenja Ustavnog suda i ispituje mogućnost obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava.

Ključne reči: Ustavni sud, Ustav, zakon, međunarodni ugovor, penzije i njihovo umanjenje, ljudska prava, imovinska prava, diskriminacija, uskraćivanje prava na žalbu i druga pravna sredstva, Evropski sud za ljudska prava.

Privremeno u(ne)ređivanje penzija

UDK: 364.35(497.11)
342.734(497.11)

PRIVREMENO U(NE)REĐIVANJE PENZIJA
Prof. dr Zoran Ivošević, Pravni fakultet Univerziteta Union.

Rezime: Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija trebalo bi, po nazivu, da reguliše tehniku isplate penzija, ali se upušta u supstancu prava na penziju, narušavajući ustavne odredbe o sistemskim zakonima (član 97. tačka 8), zabrani smanjivanja dostignutog nivoa prava (član 20. stav 2), usklađenosti zakona sa ratifikovanim međunarodnim ugovorom (član 194. stav 5) i zabrani diskriminacije (član 21. stav 2).

Ključne reči: pravo na penziju, ljudska prava, sistemski zakon, surogat-zakon, neustavnost.