Category Archives for "Sudska praksa: Bosne i Hercegovine"

Pravo na ličnu slobodu i sigurnost

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Pravo na ličnu slobodu i sigurnost

Ne postoji povreda prava iz člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 1. tačka c) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u odnosu na pritvorski razlog iz člana 191. stav 2. tačka 1) Zakona o krivičnom postupku Republike Srpske kada osporena rješenja Vrhovnog suda sadrže dovoljne i razumne razloge koji u svojoj sveukupnosti predstavljaju ozbiljne razloge od javnog interesa koji, nezavisno o pretpostavci nevinosti, pretežu nad pravom na slobodu i sigurnost ličnosti u pogledu zaključka da je apelantu opravdano produžiti pritvor prema navedenom zakonskom osnovu.

Zastarjelost potraživanja

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Zastarjelost potraživanja

Nema povrede prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prava kada u obrazloženju osporene odluke Vrhovnog suda nema arbitrarnosti u primjeni relevantnih odredaba Zakona o obligacionim odnosima koji propisuju nastupanje zastarjelosti potraživanja.

Mjere zabrane

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Mjere zabrane

Postoji povreda prava iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u situaciji kada mjere zabrane izrečene apelantu u skladu sa zakonom i u službi legitimnog cilja ne postižu pravičnu ravnotežu između cilja kojem se teži i apelantovih ustavnih prava. Takođe, došlo je i do povrede apelantovog prava na djelotvoran pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda budući da apelantova žalba u konkretnom slučaju nije bila „djelotvorna“ u smislu sprečavanja navodne povrede njegovog prava na imovinu, te trajanja te povrede.

Ugovor po osnovu tendera

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Ugovor po osnovu tendera

Nema kršenja prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada nema ničeg što bi ukazivalo da su redovni sudovi proizvoljno primijenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtjev tužioca i obavezali apelanta da mu naknadi štetu nastalu nepotpisivanjem ugovora po osnovu tendera koji je apelant raspisao i odabrao tužioca i još dva pravna lica kao najpovoljnije ponuđače za izvođenje radova koji su bili predmetom tendera. S tim u vezi, napominje se da je odredbom člana 183. Zakona o obligacionim odnosima propisano da je lice koje je prema zakonu obavezno zaključiti neki ugovor, dužno da naknadi štetu ako na zahtjev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zaključi taj ugovor. Ovom zakonskom normom osiguran je pravom zaštićeni interes koji nije prinudno ostvariv jer nedostaje konkretno zaprijećena zakonska prinuda za slučaj odbijanja da se ugovor zaključi. Dakle, navedenom odredbom zakonski je utvrđena obaveza sklapanja određenog ugovora, odnosno pravo na zaključenje ugovora i istovremeno predviđena i odgovarajuća zaštita u vidu naknade štete ukoliko se to pravo ne ostvari.

Obrazloženje presude

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Obrazloženje presude

Ne postoji povreda prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stava 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda budući da su redovni sudovi za svoje odluke dali detaljno, jasno i argumentovano obrazloženje u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava proisteklog iz izvedenih dokaza, uz njihovu pojedinačnu i međusobnu ocjenu, kao i o tome zašto su izveli zaključak da je apelantica počinila krivično djelo koje joj je stavljeno na teret. S tim u vezi, nije ostalo niti jedno nerazjašnjeno pitanje u smislu principa in dubio pro reo, uz jasne i argumentovane razloge, pri čemu nema elemenata koji bi ukazivali na proizvoljnu primjenu materijalnog prava, odnosno povredu prava na obrazloženu odluku.

Penzijski staž

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Penzijski staž

Nije prekršeno apelantovo pravo na pravično suđenje iz člana II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, niti pravo na imovinu iz člana II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, kada je Vrhovni sud u osporenoj odluci detaljno i jasno obrazložio svoju odluku da je apelant ispunio uslove za penziju primjenom relevantnih odredaba člana 82. stav 1. tačka 1. i člana 94. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju Federacije BiH u odnosu na poseban staž osiguranja u dvostrukom trajanju, koje odredbe su, u vrijeme donošenja, isključivale mogućnost da apelant odlučuje o tome da li će mu poseban staž osiguranja biti uračunat u dvostrukom trajanju. Tek donošenjem Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju Federacije BiH od 29. februara 2018. godine (a predmetni postupak okončan je odlukom Vrhovnog suda od 19. januara 2017. godine) propisana je mogućnost da stranke izaberu da li će im se u penzijski staž uračunati poseban staž u dvostrukom trajanju.

Pravo vlasništva

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Pravo vlasništva

Ne postoji kršenje prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda budući da nema elemenata koji ukazuju na pristrasnost sudije Kantonalnog suda u konkretnom predmetu, te kada je Vrhovni sud u osporenoj odluci detaljno i jasno obrazložio da se u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari, što apelant navodima iz apelacije nije doveo u pitanje, niti je izostanak „clausula intabulandi“ od uticaja na odluku suda o osnovanosti zahtjeva, budući da se upis prava vlasništva može izvršiti na osnovu presude. Osim toga, Ustavni sud smatra da Vrhovni sud nije uveo „novi dokaz“, kako je apelant naveo već je svoj zaključak temeljio na utvrđenjima nižestepenih sudova.

Kleveta

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Kleveta

Nema povrede prava na slobodu izražavanja iz člana II/3.h) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada je osporenim odlukama redovnih sudova naloženo apelantu da tužiocima isplati naknadu nematerijalne štete nanesenu njihovom ugledu i časti iznošenjem neistinitih činjenica pri čemu je „miješanje“ u pravo apelanta na slobodu izražavanja bilo u skladu sa zakonom, imalo cilj „zaštitu prava drugih“ i bilo je „neophodna mjera u demokratskom društvu“, te je postignuta pravična ravnoteža između prava tužitelja na ugled i prava apelanta na slobodu izražavanja.

Pritvor

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Pritvor

Nema kršenja prava na slobodu i bezbjednost ličnosti iz člana II/3d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 1. tačka c) i st. 3. i 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada su redovni sudovi dali jasne i argumentovane razloge kako za postojanje osnovane sumnje, tako i za postojanje posebnih pritvorskih razloga iz člana 146. stav 1. tačka c) Zakona o krivičnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine, zbog kojih je apelantu određen pritvor, pri čemu nema ništa što ukazuje na kršenje garancija člana 5. stav 4. ove konvencije.

Pravo na suđenje u razumnom roku

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Pravo na suđenje u razumnom roku

Ne postoji povreda prava na suđenje u razumnom roku kao elementu prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je predmetni postupak koji ne zahtijeva hitno postupanje trajao sedam godina i deset mjeseci u okviru kojeg perioda su sudovi donijeli dvije prvostepene i dvije drugostepene odluke, te se, u okolnostima konkretnog slučaja u kojem su i sami apelanti doprinijeli dužini trajanja postupka, ne može smatrati da je postupak nerazumno dugo trajao.

1 2 3 14