Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu
KRVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu
Nanošenje lake telesne povrede nije predviđeno kao zakonsko obeležje osnovnog oblika krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu.
Pravo na zabranu diskriminacije
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Pravo na zabranu diskriminacije
Nije povrijeđeno apelanticino pravo na zabranu diskriminacije iz člana II/4 Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u vezi s pravima iz člana II/3f) i k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. ove konvencije i člana 1. Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, kao i člana 1. Protokola broj 12 uz ovu konvenciju, jer apelantica nije ponudila dokaze i argumente iz kojih proizlazi da je bila različito tretirana u odnosu na druge osobe u analognoj situaciji, niti je u konkretnom slučaju primjena zakona bila proizvoljna ili diskriminirajuća.
Diskriminacija i ratne dnevnice
OBLIGACIONO PRAVO
Diskriminacija i ratne dnevnice
Isplatom ratnih dnevnica samo rezervistima sa teritorije sedam opština obuhvaćenih Sporazumom od 11. 1. 2008. godine, izvršena je diskriminacija ostalih vojnih rezervista – koji imaju prebivalište na teritoriji drugih opština i kojima ratne dnevnice nisu isplaćene, jer tužena nije dokazala da je postojalo legitimno, objektivno i razumno opravdanje za ovo pravljenje razlike po osnovu prebivališta.
Obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih – kao pravo i obaveza
UDK: 331.1-051:37.018.48
OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE ZAPOSLENIH – KAO PRAVO I OBAVEZA1)
Dr Vesna Bilbija, savetnik, Upravni sud Republike Srbije, Odeljenje u Novom Sadu.
Rezime: Iako Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu iz jula 2014. godine, nisu obuhvaćene odredbe poglavlja IV Zakona o radu, koje nosi naziv „Obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje“, pogrešno bi bilo zaključiti da je ova oblast statična. U savremenim uslovima poslovanja, očekivanje zagarantovanog radnog mesta je nestalo i zamenjeno je zahtevom da se zaposleni stalno dokazuju na konkurentnom i zahtevnom tržištu. Ovo naročito u kontekstu trenda produženja životnog veka, kada mnoge veštine i radne sposobnosti brzo postaju prevaziđene, zahtevajući od zaposlenih da pohađaju različite obuke, permanentno se usavršavaju i prilagođavaju. Princip doživotnog učenja, lifelong learning principle, nalazi široku primenu u oblasti radnog prava, a tradicionalno blisku vezu rada i obrazovanja, čini još bližom.
U ovom radu je ukazano na neraskidivu vezu rada i obrazovanja, te činjenicu da je obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje, istovremeno pravo zaposlenog i njegova obaveza.
Pored toga, ukazano je na potrebu daljeg obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja onih koji primenjuju pravo, prevashodno u oblastima prava koja se najdinamičnije razvijaju.
Ključne reči: obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje, princip doživotnog učenja, diskriminacija.
Zabrana diskriminacije u sudskom postupku
PROCESNO PRAVO
Zabrana diskriminacije u sudskom postupku
Situacija kada je stranka nezadovoljna postupanjem suda, kao i ishodom spora, te smatra da je postupanje i odlučivanje suda u vezi sa ličnim svojstvima stranke, nije diskriminacija, niti sudske odluke, kao ni nalaz i mišljenje sudskog veštaka u tom postupku, ne mogu da budu akti diskriminacije u smislu odredbi Zakona o zabrani diskriminacije.
Utvrđenje postojanja diskriminacije
PROCESNO PRAVO
Utvrđenje postojanja diskriminacije
Za postojanje diskriminacije nije relevantna namera ili motiv, pa se tužena ne može osloboditi od odgovornosti tvrdeći da nije kriva, jer je za utvrđenje diskriminacije dovoljno da se utvrdi da je diskriminaciona radnja izvršena i da je proizvela posledice.
Tužba za zaštitu od diskriminacije
PROCESNO PRAVO
Tužba za zaštitu od diskriminacije
Stranka je dužna da u tužbi za zaštitu od diskriminacije navede činjenice po kom ličnom svojstvu je izvršena diskriminacija.
Zabrana diskriminacije na radu
RADNO PRAVO
Zabrana diskriminacije na radu
To što je tužiocu promenjeno radno mesto u skladu sa njegovom radnom sposobnošću, odnosno u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem, ne znači da je on stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene ni na posredan ni na neposredan način, pa time prema njemu nije izvršena diskriminacija na radu.
Revizija i spor povodom diskriminacije
USTAVNO PRAVO
Revizija i spor povodom diskriminacije
U sporu za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti, proisteklom iz Zakona o zabrani diskriminacije, revizija je uvek dozvoljena.
Odbačene inicijative za ocenu ustavnosti zakona kojim su umanjene penzije
UDK: 364.35(497.11)
342.734(497.11)
ODBAČENE INICIJATIVE ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA KOJIM SU UMANJENE PENZIJE
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Rezime: Ustavni sud je objavio rešenje o odbacivanju inicijative za pokretanje postupka ocene ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Ovo nemeritorno rešenje neobično je po tome što ga nije donelo osmočlano veće, koje takva rešenja inače donosi, već plenum Suda koji donosi meritorne odluke po okončanju postupka za ocenu ustavnosti osporenog zakona.
Ustavni sud ne spori da pravo na penziju i njenu visinu uređuje sistemski Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali smatra da osporeni zakon ne zalazi u njegovo jurisdikciono polje zato što se bavi umanjenjem penzija radi finansijske održivosti penzijskog sistema.
Ustavni sud ne spori da pravo na penzijsko osiguranje spada u kategoriju ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da sâmo pravo na penziju ne spada, pošto je Ustav u potpunosti prepustio zakonu uređivanje sadržine tog prava, pa stoga smatra da nije povređeno ustavno načelo da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati.
Ustavni sud ocenjuje da osporeni zakon ne narušava mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, ali takav stav zasniva na potvrđenim međunarodnim ugovorima, ali ne i na našem Ustavu.
Ustavni sud ne smatra da je osporeni zakon u suprotnosti sa Evropskom socijalnom poveljom, iako ona obavezuje Srbiju da stepen socijalne sigurnosti održava na zadovoljavajućem nivou i postepeno podiže na viši nivo.
Ustavni sud zaključuje da osporeni zakon ne povređuje načelo zabrane diskriminacije na štetu penzionera kojima su penzije umanjene progresivno, za razliku od zaposlenih u javnom sektoru kojima su drugim zakonom plate umanjene linearno, kao i da diskriminacije nema ni između penzionera kojima jesu i kojima nisu penzije umanjene.
Ustavni sud smatra da penzionerima nije povređeno ustavno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo time što su penzije umanjene samim zakonom, a ne pojedinačnim aktima zasnovanim na sistemskom zakonu, koje su mogli pobijati žalbom u upravnom postupku i tužbom u upravnom sporu.
Ovaj tekst kritički razmatra stavove iz rešenja Ustavnog suda i ispituje mogućnost obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava.
Ključne reči: Ustavni sud, Ustav, zakon, međunarodni ugovor, penzije i njihovo umanjenje, ljudska prava, imovinska prava, diskriminacija, uskraćivanje prava na žalbu i druga pravna sredstva, Evropski sud za ljudska prava.