Tag Archives for " Evropski sud za ljudska prava. "

Pravo na privatni i porodični život i praksa Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

UDK: 342.738(497.6)
340.142:341.645(4)

PRAVO NA PRIVATNI I PORODIČNI ŽIVOT I PRAKSA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA I USTAVNOG SUDA BOSNE I HERCEGOVINE
Prof. dr Milena Simović, vanredni profesor na Fakultetu za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci.
Prof. dr Vladimir M. Simović, tužilac Tužilaštva Bosne i Hercegovine i vanredni profesor Fakulteta za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci i Pravnog fakulteta Univerziteta „Vitez“ u Vitezu.

Rezime: Pravo na privatnost obuhvata pravo na porodični život, dom i prepisku, pravo na sklapanje braka i osnivanje porodice i na jednakost supružnika. Kad se radi o ljudskim pravima ove prirode, onda se zapravo od države traži apstinencija ili negativne obaveze. Važno je da pravo na privatnost štiti ličnu autonomiju pojedinca, bez obzira na to da li je u drugim zakonskim odredbama to pravo precizirano. Ovo pravo mora biti Ustavom zagarantovano da bi postojala ravnoteža sa drugim pravima koja mogu biti ograničavajuća.
Privatni život izražava pravo čovjeka da uredi svoj privatni život po vlastitoj želji, da bude zaštićen od neželjene javnosti i da odnose sa drugim ljudima takođe uspostavlja po vlastitom nahođenju. To privatnost povezuje sa javnošću u mjeri u kojoj je to upravo uslov njegovog vlastitog poimanja razvoja i afirmacije vlastite ličnosti i ličnosti onih koji ga neposredno okružuju. To pravo, shvaćeno kao zaštita od neželjenog publiciteta, često se sukobljava sa slobodom štampe. Ta dva dobra, privatnost i slobodu štampe, treba staviti u ravnotežu i odrednicom o opravdanom interesu javnosti da štampa ima pravo da objasni sve što je u interesu javnosti, ali ne i da naruši privatnost. Kada dođe do sukoba takva dva prava, prednost je na snazi onog koje ima ustavnu garanciju.

Ključne riječi: privatnost, porodični život, Ustav Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine, Evropski sud za ljudska prava.

Povreda ustavnih principa prilikom zakonskog uređivanja prava na zaradu u javnom sektoru (primjer iz prakse Ustavnog suda Crne Gore)

UDK: 35.087.4(497.16)

POVREDA USTAVNIH PRINCIPA PRILIKOM ZAKONSKOG UREĐIVANJA PRAVA NA ZARADU U JAVNOM SEKTORU (PRIMJER IZ PRAKSE USTAVNOG SUDA CRNE GORE)
Prof. dr Mladen Vukčević, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta „Mediteran“ u Podgorici.

Rezime: Predmet rada je povreda (i zaštita) ustavnih principa vladavine prava, opšte zabrane diskriminacije i načela jednakosti u ustavnosudskom postupku. Sadržaj rada čini interpretacija odluke Ustavnog suda Crne Gore o ocjeni ustavnosti odredaba Zakona o zaradama u javnom sektoru, kojima se bliže uređuju navedeni principi.
U radu je analiziran tok ustavnosudskog postupka, počev od navoda iz inicijative i sve do obrazloženja odluke. U tom okviru analizirani su navedeni ustavni principi, s posebnim osvrtom na njihovu razradu u unutrašnjem pravu, kao i odrednice koje se odnose na kvalitet zakona i utvrđivanje legitimnog cilja u konkretnom slučaju. Prikaz pomenutog predmeta dat je i kroz osvrt na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava, odnosno primjenu Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ključne riječi: Ustavni sud Crne Gore, ustavni principi, osporene odredbe, vladavina prava, opšta zabrana diskriminacije, princip jednakosti, kvalitet zakona, legitimni cilj, Evropski sud za ljudska prava.

Odbačene inicijative za ocenu ustavnosti zakona kojim su umanjene penzije

UDK: 364.35(497.11)
342.734(497.11)

ODBAČENE INICIJATIVE ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA KOJIM SU UMANJENE PENZIJE
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

Rezime: Ustavni sud je objavio rešenje o odbacivanju inicijative za pokretanje postupka ocene ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Ovo nemeritorno rešenje neobično je po tome što ga nije donelo osmočlano veće, koje takva rešenja inače donosi, već plenum Suda koji donosi meritorne odluke po okončanju postupka za ocenu ustavnosti osporenog zakona.
Ustavni sud ne spori da pravo na penziju i njenu visinu uređuje sistemski Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali smatra da osporeni zakon ne zalazi u njegovo jurisdikciono polje zato što se bavi umanjenjem penzija radi finansijske održivosti penzijskog sistema.
Ustavni sud ne spori da pravo na penzijsko osiguranje spada u kategoriju ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da sâmo pravo na penziju ne spada, pošto je Ustav u potpunosti prepustio zakonu uređivanje sadržine tog prava, pa stoga smatra da nije povređeno ustavno načelo da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati.
Ustavni sud ocenjuje da osporeni zakon ne narušava mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, ali takav stav zasniva na potvrđenim međunarodnim ugovorima, ali ne i na našem Ustavu.
Ustavni sud ne smatra da je osporeni zakon u suprotnosti sa Evropskom socijalnom poveljom, iako ona obavezuje Srbiju da stepen socijalne sigurnosti održava na zadovoljavajućem nivou i postepeno podiže na viši nivo.
Ustavni sud zaključuje da osporeni zakon ne povređuje načelo zabrane diskriminacije na štetu penzionera kojima su penzije umanjene progresivno, za razliku od zaposlenih u javnom sektoru kojima su drugim zakonom plate umanjene linearno, kao i da diskriminacije nema ni između penzionera kojima jesu i kojima nisu penzije umanjene.
Ustavni sud smatra da penzionerima nije povređeno ustavno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo time što su penzije umanjene samim zakonom, a ne pojedinačnim aktima zasnovanim na sistemskom zakonu, koje su mogli pobijati žalbom u upravnom postupku i tužbom u upravnom sporu.
Ovaj tekst kritički razmatra stavove iz rešenja Ustavnog suda i ispituje mogućnost obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava.

Ključne reči: Ustavni sud, Ustav, zakon, međunarodni ugovor, penzije i njihovo umanjenje, ljudska prava, imovinska prava, diskriminacija, uskraćivanje prava na žalbu i druga pravna sredstva, Evropski sud za ljudska prava.

Ustavna žalba kao mehanizam zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda

UDK: 342.736

USTAVNA ŽALBA KAO MEHANIZAM ZAŠTITE LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA
Maja Gluščević, diplomirani pravnik, advokatski pripravnik.

Rezime: Ustavna žalba je krajnji mehanizam zaštite ljudskih i manjinskih prava i osnovnih sloboda. Ono u šta mnogi subjekti doskora nisu bili upućeni, jeste činjenica da je ovo jedan važan i delotvoran pravni lek, jer od odlučivanja po ustavnoj žalbi i rešavanja po istoj, tj. donošenja odluke Ustavnog suda, zavisi mogućnost ostvarivanja i zaštite Ustavom zajemčenih prava pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Ključne reči
: ustavna žalba, Ustav Republike Srbije, Ustavni sud, ljudska i manjinska prava i osnovne slobode, Evropski sud za ljudska prava.

Odgovornost države zbog nemogućnosti namirenja potraživanja usled restrukturiranja dužnika

UDK: 338.246.025.88(497.11)
347.952.5

ODGOVORNOST DRŽAVE ZBOG NEMOGUĆNOSTI NAMIRENJA POTRAŽIVANJA USLED RESTRUKTURIRANJA DUŽNIKA
Milan Stanić, sudija Ustavnog suda Republike Srbije.

Rezime: Restrukturiranje je kao pravni institut prvi put uvedeno u pravni poredak Republike Srbije donošenjem Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2001 od 29. 6. 2001). Zakonodavac se opredelio za koncept tzv. privatizacionog restrukturiranja, sa ciljem da se statusnim, odnosno organizacionim promenama ili poravnanjima iz dužničko-poverilačkih odnosa i drugim promenama koje se odnose na subjekt privatizacije omogući prodaja njegovog kapitala ili imovine.
Prateći praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije, proizlaze jasni stavovi da je država u obavezi da nadoknadi podnosiocima predstavki odnosno ustavnih žalbi potraživanja prema preduzećima koja su u većinskom društvenom odnosno državnom vlasništvu, a nalaze se u postupku stečaja ili restrukturiranja.
Prema sada važećim propisima krajnji rok za privatizaciju neprivatizovanih privrednih subjekata po novom Zakonu o privatizaciji oročen je sa 31. decembrom 2015. godine. Naplata potraživanja je još uvek ograničena jer rokovi za obustavljanje izvršenja nisu istekli. Stoga bi valjalo ozbiljno razmotriti celishodnost i svrsishodnost modela restrukturiranja, ako ni zbog čega drugog, onda zbog mogućnosti da se novim zakonskim rešenjima postupak privatizacije i restrukturiranja, po ko zna koji put ponovo produži i naplata potraživanja poverilaca odlaže unedogled.

Ključne reči: Zakon o privatizaciji, restrukturiranje, Evropski sud za ljudska prava, Ustavni sud Srbije.

Neujednačena pravna praksa i pravo na pravično suđenje

UDK: 340.142/.143
342.722:347.962.6

NEUJEDNAČENA PRAVNA PRAKSA I PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Rezime: Ograničavanje sudske vlasti kada ono dovodi do povrede prava na pravično suđenje i drugih ljudskih prava rešeno je u korist Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda koji je dobio i pravo na sankciju. Iz toga njegovog prava derivira i dužnost sudske vlasti da poštuje izložene stavove i ocene sadržane u njegovim odlukama. Ne može se ujednačavanje sudske prakse pa i kada to čini Vrhovni kasacioni sud ostvariti a da se ne uzme kao polazna premisa stav iz odgovarajuće odluke Ustavnog suda. Kada se postupi suprotno daje se samo negativan doprinos neujednačenoj praksi.

Ključne reči: sudska praksa, ujednačavanje sudske prakse, ista situacija, Evropski sud za ljudska prava, Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud, pravo na pravično suđenje.