Tag Archives for " zakon "

Konvalidacija i katastar nepokretnosti

UDK: 349.418:35.077

KONVALIDACIJA I KATASTAR NEPOKRETNOSTI
Ranko Jakovljević, Republički geodetski zavod, SKN Negotin.

Rezime: U ovom radu daje se prikaz pojavnih oblika konvalidacije, vezano za postupanja u upravnim predmetima prilikom zasnivanja, ograničenja ili prestanka stvarnih prava na nepokretnostima.

Ključne reči: stvarna prava, katastar, sticanje, konvalidacija, zakon.

Državina zemljišta i katastar nepokretnosti

UDK: 347.251(497.11)
347.131.4(497.11)

DRŽAVINA ZEMLJIŠTA I KATASTAR NEPOKRETNOSTI
Ranko Jakovljević, Republički geodetski zavod SKN Negotin.

Rezime: U ovom radu prezentuju se status i modaliteti konstituisanja državine uređene propisima o katastru nepokretnosti u Srbiji – Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, Zakon o državnom premeru i katastru i Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, sa odgovarajućim pravilnicima, prava držalaca.

Ključne reči: državina, nepokretnost, katastar, pravo, zakon, pravna sigurnost, stečeno pravo, praksa, upis, brisanje.

Pravni okviri humanitarnog rada u Republici Srbiji

UDK: 061.23(497.11)

PRAVNI OKVIRI HUMANITARNOG RADA U REPUBLICI SRBIJI
Mr Ratomir ANTONOVIĆ, Fondacija “Podrži život”, Beograd, Mitropolita Petra broj 15.

Rezime: Humanitarni rad u svakoj zemlji predstavlja poseban izazov. U Republici Srbiji je izazov još veći iz razloga što postoje brojni slučajevi zloupotreba humanitarnog rada i humanitarnih organizacija. Sa druge strane, u našoj zemlji postoji objektivna potreba za radom humanitarnih organizacija. Njihov rad je uređen Zakonom o fondacijama i zadužbinama, kojim se daje pravni okvir humanitarnom radu u Srbiji. Svakako, u tom radu postoje razne prateće okolnosti i dešavanja.

Ključne reči: humanitarni rad, fondacije, zadužbine, donacije, zakon, statut, zloupotrebe.

Disciplinska odgovornost zaposlenih po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

UDK: 331.108.6:37(497.11)

DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ZAPOSLENIH PO ZAKONU O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, u penziji.

Rezime: Donet je novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji sadrži određene novele u odnosu na raniji zakon i u pogledu pravila koja se odnose na disciplinsku odgovornost i disciplinski postupak. U radu su kroz normativnu analizu ovih pravila pokazana i nova nomo rešenja.

Ključne reči: obrazovanje i vaspitanje, novi zakon, disciplinski postupak, disciplinska odgovornost, formalni izvori prava, zakon, opšti akt, teže povrede radne obaveze, zabrane, udaljenje, disciplinske mere.

Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji

UDK: 349.2:331.326(497.11)
342.731

ZAKON O DRŽAVNIM I DRUGIM PRAZNICIMA U REPUBLICI SRBIJI
Mr Vesna Bilbija, Upravni sud Republike Srbije.

Rezime: U Republici Srbiji na snazi je Zakon o državnim i drugim praznicima iz 2001. godine, koji je do sada menjan i dopunjavan dva puta, 2009. i 2011. godine. U istoriji svih civilizovanih naroda i država postoje određeni datumi kojima se slave i obeležavaju događaji ili ličnosti značajne za izgradnju i utemeljenje država, njihovu kulturu, istoriju i tradiciju, zbog čega državni praznici predstavljaju i stvar identiteta jedne države. Neretko je taj identitet, baš kao i simboli države (himna, grb i zastava), više vezan za vladajuću ideologiju, nego za istinsku tradiciju i istoriju. U proslavljanju i obeležavanju verskih praznika u Republici Srbiji u prethodnom periodu postojao je diskontinuitet, zbog čega, u pokušaju obnove običaja i traganja za verskim identitetom, možemo uočiti da ima i preterivanja.
U Republici Srbiji sada imamo 10 prazničnih neradnih dana, tačnije prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (“Službeni glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011) državni praznici su:
1) Nova godina, 1. i 2. januar
2) Sretenje – Dan državnosti Srbije, 15. i 16. februar
3) 22. april – Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu (obeležava se radno)
4) Praznik rada, 1. i 2. maj
5) Dan pobede, 9. maj (praznuje se radno)
6) 21. oktobar – Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu (obeležava se radno)
7) 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu
U Republici Srbiji praznuju se verski praznici:
8) 7. januar – prvi dan pravoslavnog Božića
9) Pravoslavni Uskrs – od Velikog petka do drugog dana Uskrsa
10) 27. januar – Sveti Sava – Dan duhovnosti (praznuje se radno)
11) 28. jun – Vidovdan (praznuje se radno)

Ključne reči: Zakon, državni praznik, verski praznik, radni dan, neradni dan.

Kazna maloljetničkog zatvora u Republici Srpskoj

UDK: 343.26-053.6(497.6)

KAZNA MALOLJETNIČKOG ZATVORA U REPUBLICI SRPSKOJ
Doc. dr Marina M. Simović, sekretar Ombudsmena za djecu Republike Srpske i docent na Fakultetu pravnih nauka Univerziteta “Apeiron” u Banjoj Luci.
Prof. dr Dragan Jovašević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Rezime: U sistemu maloljetničkih krivičnih sankcija, gdje preovladavaju vaspitne mjere, novi Zakon o zaštiti i postupanju sa djecom i maloljetnicima u krivičnom postupku u Republici Srpskoj iz 2010. godine propisuje i posebnu vrstu kazne – kaznu maloljetničkog zatvora. To je najteža vrsta maloljetničkih krivičnih sankcija koja se ne može izreći svakom maloljetniku niti za svako učinjeno krivično djelo. O pojmu, karakteristikama, uslovima propisivanja i izricanja, te primjeni ove kazne sa teorijskog i praktičnog aspekta govori se u ovom radu.

Ključne riječi: zakon, maloljetnik, krivično djelo, krivica, kazna, maloljetnički zatvor, sud.

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije

UDK: 343.85:343.9.02(497.11)

ZAKON O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA
U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, TERORIZMA I KORUPCIJE
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.

Rezime: U drugoj polovini 2016. godine došlo je do značajnih izmena u zakonodavstvu Republike Srbije koje se odnosi na suzbijanje posebno teških krivičnih dela, među kojima su novela važećeg Krivičnog zakonika i usvajanje potpuno novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Polazeći od toga, u radu su izloženi struktura i ključni sadržaji novodonetog zakona koji će se primenjivati od marta 2018. godine, ukazano je na razloge za njegovo donošenje, precizirani su vidovi i modaliteti teškog kriminaliteta na koje se on odnosi, i analizirane novine u njegovom sadržaju s ciljem procene realnog značaja pomenutog zakona za krivičnopravnu teoriju i praksu. To posebno važi za mogućnost obrazovanja službe finansijske forenzike, unapređenje sistema saradnje represivnih sa drugim državnim organima kroz uvođenje službenika za vezu i udarnih grupa, i drugo.

Ključne reči: Zakon, organizovani kriminal, terorizam, korupcija, finansijska forenzika, službenik za vezu, udarna grupa.

Zloupotreba opojnih droga u njemačkom i švajcarskom krivičnom pravu

UDK: 343.85:343.575
343.2

ZLOUPOTREBA OPOJNIH DROGA U NJEMAČKOM I ŠVAJCARSKOM KRIVIČNOM PRAVU
Akademik prof. dr Miodrag N. Simović, sudija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine i redovni profesor Pravnog fakulteta u Banjoj Luci, dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, inostrani član Ruske akademije prirodnih nauka i član Evropske akademije nauka i umjetnosti.
Prof. dr Dragan Jovašević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Doc. dr Vladimir M. Simović, tužilac Tužilaštva BiH i docent Fakulteta za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci.

Rezime: Na bazi međunarodnih standarda koji su usvojeni u okviru i pod okriljem Organizacije ujedinjenih nacija sva nacionalna zakonodavstva poznaju više različitih oblika i vidova ispoljavanja krivičnih djela zloupotrebe opojnih droga. Radi se o različitim djelatnostima neovlašćene proizvodnje, prometa i na drugi način podstrekavanja ili omogućavanja drugim licima da dođu u posjed opojnih droga radi neposrednog unošenja u organizam čime se ozbiljno ugrožava njihovo zdravlje, pa i život. Zavisno od potreba svake pojedine države, razlikuju se krivična djela za čije učinioce su propisane različite vrste i mjere kazni i drugih krivičnih sankcija. Slična je situacija i sa zakonodavstvom Savezne Republike Njemačke i Švajcarske. U radu se analizira sistem krivičnih djela u različitim oblicima i vidovima ispoljavanja za čije učinioce su propisane teške krivične sankcije.

Ključne riječi: opojne droge, zloupotreba, zakon, krivično djelo, sankcija.

Status žena zatvorenih i pritvorenih u Bosni i Hercegovini

UDK: 343.261-055.2(497.6)

STATUS ŽENA ZATVORENIH I PRITVORENIH U BOSNI I HERCEGOVINI
Doc. dr Marina M. Simović, sekretar Ombudsmena za djecu Republike Srpske.
Mustafa Bisić, pomoćnik ministra u Ministarstvu pravde BiH.
Mr Amar Bisić, dipl. pravnik.
Adis Drnda, Državna agencija za istrage i zaštitu BiH.

Rezime: Položaj (status) osuđenih i pritvorenih žena u zavodskim ustanovama za vrijeme izdržavanja izrečene sankcije određuju korpus njihovih prava, povlastica (ili pogodnosti) i obaveza, te mogućnost njihovog disciplinskog kažnjavanja, kao i uslovi, način i postupak primjene sredstava prinude prema ovim licima. Kad je u pitanju Bosna i Hercegovina, ona je u svoj pravni sistem preuzela međunarodne standarde koji regulišu položaj žena u pritvorskim i zatvorskim ustanovama kao što su međunarodni dokumenti o ljudskim pravima, Evropska zatvorska pravila, preporuke Vijeća Evrope, Rezolucija Vijeća Evrope broj 1635 (2008. godine) o borbi protiv nasilja nad ženama, Konvencija Vijeća Evrope iz 2011. godine o prevenciji i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (CETS broj 210, Konvencija iz Istanbula) i sporazumi koji štite položaj žena prilikom lišenja slobode.

Ključne riječi: žena, zatvor, pritvor, Bosna i Hercegovina, zakon.

Odbačene inicijative za ocenu ustavnosti zakona kojim su umanjene penzije

UDK: 364.35(497.11)
342.734(497.11)

ODBAČENE INICIJATIVE ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA KOJIM SU UMANJENE PENZIJE
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

Rezime: Ustavni sud je objavio rešenje o odbacivanju inicijative za pokretanje postupka ocene ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Ovo nemeritorno rešenje neobično je po tome što ga nije donelo osmočlano veće, koje takva rešenja inače donosi, već plenum Suda koji donosi meritorne odluke po okončanju postupka za ocenu ustavnosti osporenog zakona.
Ustavni sud ne spori da pravo na penziju i njenu visinu uređuje sistemski Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali smatra da osporeni zakon ne zalazi u njegovo jurisdikciono polje zato što se bavi umanjenjem penzija radi finansijske održivosti penzijskog sistema.
Ustavni sud ne spori da pravo na penzijsko osiguranje spada u kategoriju ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da sâmo pravo na penziju ne spada, pošto je Ustav u potpunosti prepustio zakonu uređivanje sadržine tog prava, pa stoga smatra da nije povređeno ustavno načelo da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati.
Ustavni sud ocenjuje da osporeni zakon ne narušava mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, ali takav stav zasniva na potvrđenim međunarodnim ugovorima, ali ne i na našem Ustavu.
Ustavni sud ne smatra da je osporeni zakon u suprotnosti sa Evropskom socijalnom poveljom, iako ona obavezuje Srbiju da stepen socijalne sigurnosti održava na zadovoljavajućem nivou i postepeno podiže na viši nivo.
Ustavni sud zaključuje da osporeni zakon ne povređuje načelo zabrane diskriminacije na štetu penzionera kojima su penzije umanjene progresivno, za razliku od zaposlenih u javnom sektoru kojima su drugim zakonom plate umanjene linearno, kao i da diskriminacije nema ni između penzionera kojima jesu i kojima nisu penzije umanjene.
Ustavni sud smatra da penzionerima nije povređeno ustavno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo time što su penzije umanjene samim zakonom, a ne pojedinačnim aktima zasnovanim na sistemskom zakonu, koje su mogli pobijati žalbom u upravnom postupku i tužbom u upravnom sporu.
Ovaj tekst kritički razmatra stavove iz rešenja Ustavnog suda i ispituje mogućnost obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava.

Ključne reči: Ustavni sud, Ustav, zakon, međunarodni ugovor, penzije i njihovo umanjenje, ljudska prava, imovinska prava, diskriminacija, uskraćivanje prava na žalbu i druga pravna sredstva, Evropski sud za ljudska prava.