MOGUĆNOST IZVRŠAVANJA ODLUKA USTAVNOG SUDA

KONCEPT PRETERANOG FORMALIZMA U USTAVNOSUDSKOJ PRAKSI

TEMA BROJA

USTAVNO PRAVO

UDK: 340.143(497.11)
340.142:342.565.2(497.11)
340.142:341.645(4)

KONCEPT PRETERANOG FORMALIZMA U USTAVNOSUDSKOJ PRAKSI
* Bojan Karaklić, viši savetnik, Ustavni sud, Republika Srbija.
Rezime: U skladu sa konceptom koji je izgrađen u praksi ESLJP, pitanje preterano formalističke primene procesnog prava obično se pokreće u onim situacijama kada je zahtev ili pravni lek stranke odbačen zbog nepostojanja procesnih pretpostavki za odlučivanje, tj. kada usled preterano formalističke primene prava, ne bude odlučeno o osnovanosti zahteva. Imajući u vidu da je Ustavom Republike Srbije predviđena mogućnost direktne primene Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pri čemu su domaći sudovi dužni da tumače ove odredbe u skladu sa praksom ESLJP, Ustavni sud je dosledno primenjivao praksu ESLJP u pogledu povrede prava na pristup sudu zbog preteranog formalizma, sa retkim izuzecima u pogledu samog postupka pred Ustavnim sudom. Većina ovih predmeta se odnosila na prekršajne, izvršne, parnične i upravne postupke u kojima je Ustavni sud utvrđivao povredu prava podnosilaca na pristup sudu. Međutim, najznačajniji uticaj je ostvaren u predmetima tzv. prekršajnih naloga i u veoma specifičnoj grupi predmeta u parničnom postupku u kojima je Ustavni sud donosio kontroverzne odluke.
Ključne reči: preterani formalizam, Ustavni sud, Evropski sud za ljudska prava, pravo na pristup sudu, automatizovana primena procesnog prava.

Ovlašćenja Ustavnog suda u postupku po ustavnoj žalbi

USTAVNO PRAVO

Ovlašćenja Ustavnog suda u postupku po ustavnoj žalbi

U postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud je nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, pa se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Naknada troškova postupka pred Ustavnim sudom

USTAVNO PRAVO

Naknada troškova postupka pred Ustavnim sudom

Učesnici u postupku pred Ustavnim sudom sami snose svoje troškove.

Prestanak radnog odnosa – praksa Ustavnog suda i njen domašaj

UDK: 342.565.2:349.22(497.11)

PRESTANAK RADNOG ODNOSA – PRAKSA USTAVNOG SUDA I NJEN DOMAŠAJ
Nenad Petrov, savetnik Ustavnog suda.

Rezime: Odluke Ustavnog suda koje su bile predmet analize mogu da posluže kao dokaz da Ustavni sud samo izuzetno pristupa poništavanju sudskih presuda, posebno kada je reč o najvišem sudu u Republici Srbiji. Sudovi, međutim, kao informaciju imaju samo one odluke Ustavnog suda koje sadrže meru poništaja osporenog akta, tako da i dalje ostaje nepoznanica o broju predmeta u kojima je Ustavni sud utvrdio očiglednu neosnovanost navoda o povredi Ustavom zajemčenih prava ili nepostojanje pretpostavki za odlučivanje o ustavnim žalbama.

Ključne reči: Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud, prestanak radnog odnosa, poništaj sudskih odluka, pravo na pravično suđenje i pravo na rad.

Praksa Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na Republiku Srbiju u vezi s neizvršenjem odluka domaćih sudova u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom

UDK: 347.951:341.645(4)

Dr Nataša PLAVŠIĆ

PRAKSA EVROPSKOG SUDAZA LJUDSKA PRAVA U ODNOSU NA REPUBLIKU SRBIJU U VEZI
S NEIZVRŠENJEM ODLUKA DOMAĆIH SUDOVA U KOJIMA JE DUŽNIK PREDUZEĆE SA VEĆINSKIM DRUŠTVENIM KAPITALOM

Rezime: Evropski sud za ljudska prava se u velikom broju predmeta razmatranih protiv Republike Srbije bavio pitanjem neizvršenja odluka domaćih sudova u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom i razvio bogatu praksu s tim u vezi. Ta praksa je postala dobro ustaljena praksa, pa se ovi predmeti danas u Sudu u Strazburu razmatraju u proceduri WECL fast track. Svakako da je najvažniji stav za ovu grupu predmeta da država snosi odgovornost za dugove društvenih preduzeća utvrđene domaćim odlukama. Zbog brojnosti do sada razmatranih predmeta i donetih presuda, kao i njihovog značaja za nacionalni pravni sistem, u radu je izložena i analizirana relevantna praksa i stavovi Evropskog suda u vezi sa pitanjem neizvršenja pravnosnažnih odluka domaćih sudova u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom, sa posebnim osvrtom na najnoviju praksu u vezi s pitanjem visine naknade nematerijalne i materijalne štete koja se pred Evropskim sudom dosuđuje u ovoj grupi predmeta.

Ključne reči: Evropski sud, Ustavni sud, dugovi društvenih preduzeća, nematerijalna i materijalna šteta, pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu.

Za razumno rešenje spora Ustavnog i Vrhovnog suda

UDK: 340.142:342.565.2(497.11)
340.142:347.991(497.11)
340.131

ZA RAZUMNO REŠENJE SPORA USTAVNOG I VRHOVNOG SUDA
Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Dok su u Ustavu odredbe koje određuju da sudske odluke ne mogu biti predmet vansudske kontrole (član 145. stav 3) i da sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku (član 145. stav 4), Ustavni sud, koji nije u nomenklaturi sudske vlasti, ne može stavljati van snage odluke redovnih sudova.

Ključne reči: Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud, vanredna kontrola sudskih odluka, nezavisnost i samostalnost sudske vlasti.

Troškovi u postupku pred Ustavnim sudom

USTAVNO PRAVO

Troškovi u postupku pred Ustavnim sudom

Troškove u postupku pred Ustavnim sudom snose sami učesnici u tom postupku.

Odbačene inicijative za ocenu ustavnosti zakona kojim su umanjene penzije

UDK: 364.35(497.11)
342.734(497.11)

ODBAČENE INICIJATIVE ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA KOJIM SU UMANJENE PENZIJE
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

Rezime: Ustavni sud je objavio rešenje o odbacivanju inicijative za pokretanje postupka ocene ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Ovo nemeritorno rešenje neobično je po tome što ga nije donelo osmočlano veće, koje takva rešenja inače donosi, već plenum Suda koji donosi meritorne odluke po okončanju postupka za ocenu ustavnosti osporenog zakona.
Ustavni sud ne spori da pravo na penziju i njenu visinu uređuje sistemski Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali smatra da osporeni zakon ne zalazi u njegovo jurisdikciono polje zato što se bavi umanjenjem penzija radi finansijske održivosti penzijskog sistema.
Ustavni sud ne spori da pravo na penzijsko osiguranje spada u kategoriju ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da sâmo pravo na penziju ne spada, pošto je Ustav u potpunosti prepustio zakonu uređivanje sadržine tog prava, pa stoga smatra da nije povređeno ustavno načelo da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati.
Ustavni sud ocenjuje da osporeni zakon ne narušava mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, ali takav stav zasniva na potvrđenim međunarodnim ugovorima, ali ne i na našem Ustavu.
Ustavni sud ne smatra da je osporeni zakon u suprotnosti sa Evropskom socijalnom poveljom, iako ona obavezuje Srbiju da stepen socijalne sigurnosti održava na zadovoljavajućem nivou i postepeno podiže na viši nivo.
Ustavni sud zaključuje da osporeni zakon ne povređuje načelo zabrane diskriminacije na štetu penzionera kojima su penzije umanjene progresivno, za razliku od zaposlenih u javnom sektoru kojima su drugim zakonom plate umanjene linearno, kao i da diskriminacije nema ni između penzionera kojima jesu i kojima nisu penzije umanjene.
Ustavni sud smatra da penzionerima nije povređeno ustavno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo time što su penzije umanjene samim zakonom, a ne pojedinačnim aktima zasnovanim na sistemskom zakonu, koje su mogli pobijati žalbom u upravnom postupku i tužbom u upravnom sporu.
Ovaj tekst kritički razmatra stavove iz rešenja Ustavnog suda i ispituje mogućnost obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava.

Ključne reči: Ustavni sud, Ustav, zakon, međunarodni ugovor, penzije i njihovo umanjenje, ljudska prava, imovinska prava, diskriminacija, uskraćivanje prava na žalbu i druga pravna sredstva, Evropski sud za ljudska prava.

Ustavna žalba kao mehanizam zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda

UDK: 342.736

USTAVNA ŽALBA KAO MEHANIZAM ZAŠTITE LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA
Maja Gluščević, diplomirani pravnik, advokatski pripravnik.

Rezime: Ustavna žalba je krajnji mehanizam zaštite ljudskih i manjinskih prava i osnovnih sloboda. Ono u šta mnogi subjekti doskora nisu bili upućeni, jeste činjenica da je ovo jedan važan i delotvoran pravni lek, jer od odlučivanja po ustavnoj žalbi i rešavanja po istoj, tj. donošenja odluke Ustavnog suda, zavisi mogućnost ostvarivanja i zaštite Ustavom zajemčenih prava pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Ključne reči: ustavna žalba, Ustav Republike Srbije, Ustavni sud, ljudska i manjinska prava i osnovne slobode, Evropski sud za ljudska prava.