MOGUĆNOST IZVRŠAVANJA ODLUKA USTAVNOG SUDA

REGISTAR SUDSKIH ZABRANA

NOVČANA KAZNA U POSTUPKU IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA

OGLEDI

IZVRŠNO PRAVO

NOVČANA KAZNA U POSTUPKU IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA

* Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Članak je posvećen novčanoj kazni u postupku izvršenja i obezbeđenja. Istaknuto je da novčana kazna u navedenim postupcima ima dvostruku funkciju. U određenim situacijama novčana kazna je u funkciji klasične sankcije za ponašanje izvršnog dužnika ili drugih učesnika u postupku i organa koji ometaju ili onemogućavaju sprovođenje izvršenja. U drugim situacijama propisanim zakonom ona je u funkciji sredstva izvršenja i to kada je reč o izvršenjima činjenja koja može preduzeti samo izvršni dužnik, nečinjenja i trpljenja, zatim vraćanja zaposlenog na rad, kao i izvršenja odluka iz porodičnih odnosa (osim naplate zakonskog izdržavanja). U postupku obezbeđenja novčana kazna se pojavljuje uglavnom u privremenim merama kojima je izrečena određena zabrana izvršnom dužniku ili mu je naloženo da nešto trpi.
Iako novčana kazna prevashodno predstavlja krivično-pravnu sankciju njena uloga i funkcija je nezamenljiva i u građanskim postupcima, pa tako i u postupku izvršenja i obezbeđenja.

Ključne reči: novčana kazna, sankcija, sredstvo izvršenja, sud.

DA LI SU POTREBNE IZMENE ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU?

TEMA BROJA

IZVRŠNO PRAVO

UDK: 347.952(497.11)
COBISS.SR-ID 67856649

DA LI SU POTREBNE IZMENE ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU?
* Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
** Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.

Rezime: U članku je dat pregled zakona koji su na našim prostorima uređivali postupak izvršenja i obezbeđenja uz kratak kritički osvrt na te zakone. Autori potom iznose svoje mišljenje o kvalitetu aktuelnog Zakona o izvršenju i obezbeđenju kao i pojedine konkretne predloge koji bi doveli do poboljšanja nekih normi tog zakona. Iskazana je težnja da se tekst Zakona o izvršenju i obezbeđenju poboljša ne samo u pravnom smislu, nego i u jezičkom (pravopis i gramatika), kao i da se iz aktuelnog zakona izostavi deo koji je posvećen statusnim pitanjima javnih izvršitelja i u toj oblasti donese poseban zakon.

Ključne reči: Zakon o izvršenju i obezbeđenju, član, izmene, sud, javni izvršitelj.

DISCIPLINSKA ODGOVORNOST JAVNIH IZVRŠITELJA

TEMA BROJA

IZVRŠNO PRAVO

UDK: 347.952-051(497.11)
COBISS.SR-ID 57548041

DISCIPLINSKA ODGOVORNOST JAVNIH IZVRŠITELJA

* Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union.
** Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: U članku je dat prikaz normi Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje uređuju disciplinsku odgovornost javnih izvršitelja, kao i zapažanja autora članka koja se odnose na nedostatke zakonskih rešenja.
Uvodni deo govori o disciplinskoj odgovornosti uopšte koja prema opštim pravnim standardima predstavlja deo kaznenog prava. Potom je istaknut značaj postojanja instituta disciplinske odgovornosti javnih izvršitelja s obzirom da autori smatraju da ova služba treba besprekorno da obavlja svoje poslove i da odstupanje od striktnih pravila rada mora biti sankcionisano i kao mera generalne prevencije prema drugim javnim izvršiteljima.
Detaljno su obrađene vrste disciplinskih povreda koje su razvrstane u dve kategorije, kao teže i lakše. Organi koji postupaju u disciplinskom postupku protiv javnog izvršitelja su disciplinski tužilac komore i disciplinska komisija, a naznačeno je ko može biti imenovan u navedene organe, kao i ko može inicirati disciplinski postupak. Potom se u članku opisuje tok disciplinskog postupka i pravila koja se primenjuju, kao i način odmeravanja disciplinske mere uz navođenje vrsta disciplinskih mera. Na kraju je istaknuto da je protiv odluke disciplinske komisije dozvoljeno voditi upravni spor, ali i u kom roku zastareva vođenje disciplinskog postupka, kao i izvršenje izrečene disciplinske mere.

Ključne reči: disciplinska odgovornost, javni izvršitelj, disciplinske povrede, disciplinske mere, disciplinski tužilac, disciplinska komisija.

Nekoliko novina u izvršenju na nepokretnosti

UDK: 347.952.2(497.11)
347.131.4(497.11)

NEKOLIKO NOVINA U IZVRŠENJU NA NEPOKRETNOSTI
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union.

Rezime: Rad je posvećen izvršenju na nepokretnosti koje je jedno od Zakonom o izvršenju i obezbeđenju taksativno propisanih sredstava izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja. Ovo sredstvo izvršenja svakako spada u najznačajnija sredstva izvršenja zbog toga što je po pravilu reč o stvari velike vrednosti, ali i zbog izuzetnog značaja koju nepokretnost po pravilu ima za izvršnog dužnika. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju uneto je nekoliko značajnih novina u postupak izvršenja na nepokretnosti.
Zakonodavac je pojačao ulogu načela srazmere, ali je omogućio i da se u korist izvršnog poverioca donese rešenje o izvršenju na osnovu isprava podobnih za upis prava svojine u korist izvršnog dužnika i kada je drugo lice, a ne izvršni dužnik upisano kao vlasnik nepokretnosti u javnom registru. Ova novina po mišljenju autora može izazvati probleme u praksi.
Pozitivna izmena je, što je u slučaju promene vlasnika nepokretnosti nakon sticanja založnog prava, propisano da izvršni poverilac u predlogu za izvršenje naznačava kao izvršnog dužnika novog vlasnika nepokretnosti ali i da se u toj situaciji izvršenje može sprovesti samo na nepokretnosti na kojoj postoji založno pravo. Ovo zakonsko rešenje otkloniće probleme koji su se pojavljivali pre izmene i za izvršnog poverioca i za novog vlasnika nepokretnosti u primeni člana 153. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Pored uvođenja elektronskog javnog nadmetanja, niz novina uneto je u sam postupak prodaje i odnose se na primer, na visinu jemstva koje se polaže za učešće na nadmetanju i sam tok nadmetanja. Značajno pravo ustanovljeno je u korist založnog poverioca čije je pravo zaloge upisano pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju jer on mora dati svoj pristanak u pisanoj formi na uslove iz sporazuma stranaka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom.
U radu je dat prikaz i nekoliko novina u postupku zajedničke prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari.

Ključne reči: izvršni poverilac, izvršni dužnik, nepokretnost, sud, javni izvršitelj, javno nadmetanje.

Izvršna isprava

UDK: 347.952(497.11)

IZVRŠNA ISPRAVA
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union.
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Izvršna isprava i verodostojna isprava predstavljaju materijalno-pravni ali i formalni osnov za pokretanje i vođenje izvršnog postupka. U ovom članku tema kojom se autori bave jeste izvršna isprava.
Na osnovu izvršne isprave sud ili javni izvršitelj (u zavisnosti ko je nadležan) donose rešenje o izvršenju na osnovu kog se sprovodi izvršenje. Osim što mora postati izvršna (po pravilu kod najvećeg broja izvršnih isprava izvršnosti prethodi pravnosnažnost), izvršna isprava mora biti i podobna za izvršenje i tada govorimo o perfektnoj izvršnoj ispravi.
Izvršne isprave su: sudske odluke (presuda i rešenje), poravnanje zaključeno pred sudom, odluke donete u upravnom postupku i upravno poravnanje, pod uslovom da glase na novčanu obavezu, izvod iz Registra zaloga i izvod iz Registra finansijskog lizinga, ugovor o hipoteci, kao i založna izjava sačinjena saglasno odredbama Zakona o hipoteci uz uslov da su u katastru nepokretnosti upisani kao izvršna vansudska hipoteka, plan reorganizacije, sporazum o rešavanju spora putem posredovanja koji ispunjava uslove određene u Zakonu o posredovanju u rešavanju sporova, ali i sve isprave koje su drugim zakonom određene kao izvršne isprave. Strana izvršna isprava koja bude priznata od strane nadležnog suda izjednačava se sa domaćom izvršnom ispravom što prvenstveno za posledicu ima mogućnost da se na osnovu strane izvršne isprave pokrene i vodi izvršni postupak.
Podobna izvršna isprava glasi na neku obavezu koju je dužan da ispuni izvršni dužnik, a specifične situacije postoje kada je reč o izvršnim ispravama koje sadrže uslovnu i uzajamnu obavezu, zatim alternativnu obavezu po izboru izvršnog dužnika ili obavezu sa fakultativnim izborom izvršnog dužnika.

Ključne reči: izvršna isprava, potvrda o izvršnosti, rešenje o izvršenju, izvršni poverilac, izvršni dužnik.

Razgraničenje nadležnosti između suda i javnog izvršitelja za sprovođenje izvršenja i obezbeđenja

UDK: 347.952

RAZGRANIČENJE NADLEŽNOSTI IZMEĐU SUDA I JAVNOG IZVRŠITELJA ZA SPROVOĐENJE IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Uvođenje javnih izvršitelja u pravni sistem Republike Srbije, a naročito znatno proširenje njihove nadležnosti u fazi sprovođenja izvršenja i obezbeđenja u odnosu na sudsku nadležnost, dovodi i do određenih spornih pitanja koja se odnose na nadležnost, bilo suda bilo javnog izvršitelja, u toj fazi postupka.
Sporna pitanja pojavila su se (između ostalog), najpre zbog činjenice da zakonodavac nije na jasan i precizan način uredio nadležnost za pojedine postupke u fazi sprovođenja izvršenja i obezbeđenja, a dalje, uopšte nije predvideo mogućanost da dođe do sukoba nadležnosti između suda i javnog izvršitelja.
Rad je posvećen tim spornim pitanjima, uz izneto mišljenje o mogućem sukobu nadležnosti između suda i javnog izvršitelja i ko bi bio nadležan da rešava o tom sukobu nadležnosti.
U radu su posebno analizirana pojedina sporna pitanja koja se odnose na nadležnost za izvršenje izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima, sprovođenje protivizvršenja, naplatu sudskih penala, kao i ona koja se odnose na sprovođenja privremenih mera koje glase na činjenje, nečinjenje ili trpljenje.

Ključne reči: sud, javni izvršitelj, izvršenje, obezbeđenje, nadležnost.

Član 26. Zakona o izvršenju i obezbeđenju

UDK: 347.952/.956(497.11)

Značenje zabrane ukidanja izvršnog rešenjai upućivanja predmeta na ponovno prvostepeno odlučivanje

ČLAN 26. ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU
(Povodom pravnog stava Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.1. 2017. godine)
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Tekst je posvećen problemu koji se pojavljuje u situaciji kada zakonodavac u nameri da ubrza postupak pred sudom donosi norme koje uskraćuju pravo na pravično suđenje. Jedna takva norma sadržana je u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju u članu 26. Tom normom je propisano da: „Odlučujući o prigovoru i žalbi sud ne može da ukine prvostepeno rešenje i da predmet uputi na ponovno rešavanje.“
Povodom nejednake primene navedene norme Vrhovni kasacioni sud je dana 23. 1. 2017. godine na sednici Građanskog odeljenja, usvojio pravni stav da: „Odlučujući o prigovoru i žalbi sud ne može da prvostepeno rešenje ukine i predmet vrati na ponovni postupak, već može da prvostepeno rešenje potvrdi i žalbu odbije ili prvostepeno rešenje preinači usvajanjem žalbe ili pak, prvostepeno rešenje ukine bez vraćanja na ponovni postupak i rešavanje.“
Problem je posebno izražen u slučaju kada nadležni drugostepeni sud postupajući po žalbi izvršnog poverioca izjavljenoj na rešenje veća prvostepenog suda, kojim je potvrđena odluka sudije pojedinca kojom je odbijen ili odbačen predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, nalazi da je žalba osnovana. Postupajući po odredbi iz člana 26. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i stavu Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud bi morao, kao posledicu usvajanja žalbe, doneti rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. To rešenje bi bilo pravnosnažno i ne bi se moglo pobijati redovnim pravnim lekom, a u izvršnom postupku nisu dozvoljeni vanredni pravni lekovi, čime bi izvršnom dužniku bilo uskraćeno pravo da pravnim lekom pobija odluku suda kojom je odlučeno o njegovoj obavezi i naloženo plaćanje novčanog iznosa i istakne bilo koji prigovor koji dužnik može istaći poveriocu.
U tekstu je izneto stanovište da u opisanoj situaciji ima mesta neposrednoj primeni normi iz Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje jemče pravo na pravično suđenje i pravo na delotvoran pravni lek, odnosno pravno sredstvo i ponuđeno je moguće rešenje kako bi se izbegle situacije podnošenja ustavne žalbe i predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Ključne reči: sud, rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, ljudska prava, pravo na pravično suđenje, pravo na delotvoran pravni lek.

Obračun zarade i naknade zarade kao posebna izvršna isprava

UDK: 349.232
331.217

OBRAČUN ZARADE I NAKNADE ZARADE KAO POSEBNA IZVRŠNA ISPRAVA
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Odredba člana 121. Zakona o radu, koja u stavu 6. obračunu zarade i naknadi zarade daje svojstvo izvršne isprave, predstavlja značajnu novinu, ustanovljena je u cilju, kako zaštite, tako i lakšeg ostvarenja jednog od osnovnih prava zaposlenih – prava na zaradu.
Da bi sud dozvolio izvršenje, izvršna isprava mora da bude i perfektna. Jedan od uslova za perfektnost izvršne isprave jeste da je izvršna isprava podobna za izvršenje, a dodatni uslov jeste i da je nastupila njena izvršnost. Izvršnost podrazumeva da je za dužnika istekao paricioni rok. S obzirom da obračun zarade nije sudska odluka, niti odluka upravnog organa, on kao izvršna isprava ne podleže pravnosnažnosti, niti konačnosti. Imajući u vidu da obračun zarade izdaje poslodavac, dakle izvršni dužnik, da je u njemu naznačen datum dospelosti (rok za isplatu neisplaćene zarade) mogući zaključak je da je prvi dan, posle datuma dospelosti, dan kada je nastupila izvršnost obračunate zarade kao izvršne isprave.
Predlog za izvršenje mora da bude sačinjen u skladu sa odredbom člana 35. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, uz prilaganje obračuna zarade u izvorniku ili overenoj kopiji i naznaku da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj.
Imajući u vidu da je izvršni sud vezan izvršnom ispravom, a da obračun zarade ne sadrži i podatke o isplati zatezne kamate (to nije predviđeno Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade), to se predlogom za izvršenje, ne bi moglo osnovano tražiti i izvršenje radi naplate zatezne kamate na iznos neisplaćene zarade kao glavnog potraživanja.

Rok zastarelosti potraživanja koje proizlazi i koje je utvrđeno obračunom zarade (nije odluka suda ili drugog nadležnog organa) bio bi rok iz člana 196. Zakona o radu i iznosi tri godine.

Ključne reči: obračun zarade, izvršna isprava, zaposleni, poslodavac.