Izricanje kazne ispod posebnog minimuma
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Izricanje kazne ispod posebnog minimuma
Okolnosti poput: zaostajanja za kalendarskim uzrastom, iskreno kajanje, izvinjenje i spremnost da prihvati krivicu su takve da opravdavaju izricanje zaprećene kazne ispod posebnog minimuma.
Preinačenje prvostepene presude zbog odluke o kazni
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Preinačenje prvostepene presude zbog odluke o kazni
Minimalnom kaznom zatvora za krivično delo pronevere koje je vršeno u periodu od četiri godine u većem broju navrata ne može se postići svrha izricanja navedene kazne posebno imajući u vidu način na koji je okrivljeni prikrivao način izvršenja krivičnog dela.
Oslobođenje od kazne učinioca koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu i zahtev za zaštitu zakonitosti
KRVIČNO PRAVO
KRIVIČNI POSTUPAK
Oslobođenje od kazne učinioca koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu i zahtev za zaštitu zakonitosti
Količina droge ne može isključivati mogućnost primene odredbe kojom se daje mogućnost da sud oslobodi kazne učinioca koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu.
Pravna priroda blažeg kaznenog zakona (II deo)
UDK: 343.211
343.227
PRAVNA PRIRODA BLAŽEG KAZNENOG ZAKONA(II deo)
Dr Tomica Delibašić, Prekršajni apelacioni sud.
Rezime: Pitanje vremenskog važenja zakona, njihovog smenjivanja i sukoba u vremenu, naročito zbog različitih zakonskih rešenja, od davnina je prisutno u pravu i o tim pitanjima su iskazivani brojni i često različiti stavovi. Zakonitost zahteva da delo unapred mora biti propisano, što znači da se na učinioca nedozvoljene radnje primenjuje zakon vremena izvršenja dela, ali za njega mogu biti od značaja i rešenja kasnije donetih zakona. Princip pravičnosti i jednakosti učinilaca zahteva da bilo koji učinilac ne bude u nepovoljnijem položaju od ostalih učinilaca kojima se jednovremeno sudi. Zato je izuzetno moguća retroaktivnost zakona, ali je ona u kaznenom pravu moguća samo u interesu okrivljenog, naime ako je po njega kasniji zakon blaži, odnosno povoljniji, što se ceni primenom zakona na konkretnog učinioca. Tako se zakon vremena izvršenja dela sagledava kroz novi zakon. Međutim, nije jednostavno odrediti pravnu prirodu blažeg zakona, dok je u praksi često teško utvrditi da li je i zbog čega neki zakon povoljniji po učinioca. Brojni teorijski i praktični sporovi ukazuju na složenost ovih pitanja, koja su predmet ovog rada.
Ključne reči: vreme činjenja dela; propisanost dela i sankcije; blaži zakon za konkretnog učinioca; pravna sigurnost i pravičnost; primena zakona u celini, minimum i maksimum kazne.
Pravna priroda blažeg kaznenog zakona (I deo)
UDK: 343.211
343.227
PRAVNA PRIRODA BLAŽEG KAZNENOG ZAKONA (I deo)
Dr Tomica DELIBAŠIĆ, Prekršajni apelacioni sud.
Rezime: Pitanje vremenskog važenja zakona, njihovog smenjivanja i sukoba u vremenu, naročito zbog različitih zakonskih rešenja, od davnina je prisutno u pravu i o tim pitanjima su iskazivani brojni i često različiti stavovi. Zakonitost zahteva da delo unapred mora biti propisano, što znači da se na učinioca nedozvoljene radnje primenjuje zakon vremena izvršenja dela, ali za njega mogu biti od značaja i rešenja kasnije donetih zakona. Princip pravičnosti i jednakosti učinilaca zahteva da bilo koji učinilac ne bude u nepovoljnijem položaju od ostalih učinilaca kojima se jednovremeno sudi. Zato je izuzetno moguća retroaktivnost zakona, ali je ona u kaznenom pravu moguća samo u interesu okrivljenog, naime ako je po njega kasniji zakon blaži, odnosno povoljniji, što se ceni primenom zakona na konkretnog učinioca. Tako se zakon vremena izvršenja dela sagledava kroz novi zakon. Međutim, nije jednostavno odrediti pravnu prirodu blažeg zakona, dok je u praksi često teško utvrditi da li je i zbog čega neki zakon povoljniji po učinioca. Brojni teorijski i praktični sporovi ukazuju na složenost ovih pitanja, koja su predmet ovog rada.
Ključne reči: vreme činjenja dela; propisanost dela i sankcije; blaži zakon za konkretnog učinioca; pravna sigurnost i pravičnost; primena zakona u celini, minimum i maksimum kazne.